Nebojša Stefanović

Biografija

Nebojša Stefanović je srpski političar. Bivši je predsednik Narodne skupštine Srbije, bivši ministar unutrašnjih poslova i bivši ministar odbrane Srbije. Rođen je 20. novembra 1976. godine u Beogradu. Živi i radi u rodnom gradu.

Detinjstvo i obrazovanje

Nebojša Stefanović je rođen 1976. godine u Beogradu. Njegov pokojni otac je bio diplomirani ekonomista, a majka administrativni radnik u Agenciji za lekove. Ima i mlađeg brata Nemanju.

Nakon što je završio Devetu beogradsku gimnaziju Mihajlo Petrović Alas, Stefanović je diplomirao na Fakultetu za poslovne studije Džon Nezbit univerziteta.

Magistrirao je na istom univerzitetu 2011. godine, sa temom „Savremeni principi menadžmenta u lokalnoj samoupravi“. Mentorka mu je bila profesorka Ana Langović Milićević.

Ubrzo je i doktorirao, a mentor mu je bio Mića Jovanović. Njegov doktorat proglašen je plagijatom posle analize profesora sa koledža Velike Britanije.

Pohađao je i večernju školu Tonija Blera, smer Uloga medija u popravljanju imidža.

U junu 2017. godine je završio Visoke studije bezbednosti i odbrane.

Karijera

Nebojša Stefanović je po okončanju studija radio u privatnim firmama. Od 2004. do 2008. godine bio je direktor marketinga u preduzeću za spoljnu i unutrašnju trgovinu „Interspeed d.o.o“. Potom je bio finansijski direktor u preduzeću „Jabuka d.o.o.“, koje je ubrzo propalo.

Politička karijera

Nebojša Stefanović je bio član Srpske radikalne stranke do raskola u toj partiji nastalog septembra 2008. godine. Tada se pridružio pristalicama Tomislava Nikolića koji je osnovao Srpsku naprednu stranku.

U toj stranci je obavljao funkcije potpredsednika i predsednika Glavnog odbora, kao i predsednika Gradskog odbora Beograd.

Političku karijeru je za počeo kao odbornik u skupštini Grada Beograda. Na toj poziciji je bio od 2004. do 2008. godine.

Za narodnog poslanika je izabran na parlamentarnim izborima 2007. godine, kao član Srpske radikalne stranke. Vodio je Odbor za trgovinu i turizam Narodne skupštine Republike Srbije.

Ponovo je izabran za narodnog poslanika, sada ispred Srpske napredne stranke. Predsednik Narodne skupštine Republike Srbije je bio od jula 2012. do aprila 2014. godine. Obavljao je i funkcije predsednika Odbora za prava deteta i šefa delegacije Narodne skupštine u Interparlamentarnoj uniji.

Za ministra unutrašnjih poslova u Vladi Srbije izabran je u aprilu 2014. godine. Od avgusta 2016. godine obavljao je i funkciju potpredsednika Vlade. Stefanović je u novembru 2017. godine imenovan za sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost i šefa Birao za koordinaciju službi bezbednosti.

Stefanović je u septembru 2019. godine imenovan za predsednika Radne grupe za saradnju sa OEBS-om, čiji je cilj, kako se navodi, unapređenje izbornog procesa.

Od 29. oktobra 2020. godine  do 26. oktobra 2022. godine Stefanović je obavljao funkciju ministra odbrane.

Stefanović je u septembru 2019. godine imenovan za predsednika Radne grupe za saradnju sa OEBS-om, čiji je cilj, kako se navodi, unapređenje izbornog procesa.

Odlukom odbora Srpske napredne stranke širom Srbije Stefanović je u maju 2021. godien razrešen funkcije predsednika Gradskog odbora te stranke u Beogradu, kao i svih javnih funkcija.

Na pitanje novinara da li smatra da nakon ovog čina treba da podnese ostavku, tadašnji ministar odbrane je kazao da mu nije stalo da „bude funkcioner za sva vremena“.

Dodao je da mu je važno da je u karijeri „radio u skladu sa zakonom“, te da nije učestvovao u aktivnostima koje bi ugrozile Vučića niti članove njegove porodice.

Nova Vlada Ane Brnabić formirana je u oktobru 2022. godine, a Stefanović se ovog puta nije našao među ministrima.

Imovina

Prema podacima koje je objavio KRIK, Stefanović poseduje kuću od 99 kvadrata u beogradskom naselju Bežanijska kosa čija je vrednost procenjena na oko 200 hiljada evra[1].

Kontroverze

Slučaj „Diploma“

Opozicioni Savez za Srbiju je u julu 2019. godine optužio tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Nebojuš Stefanovića za falsifikovanje diplome.

Ponete su krivične prijave protiv Stefanovića, deakana i članova komisije Fakulteta za poslovne studije „Megatrend“ jer su doneli Rešenje za nostrifikovanje njegove diplome.

Opozicija je tražila od tadašnjeg ministra policije da dokaže da je najmanje tri godine boravio u Engleskoj koliko traju osnovne studije ili da na drugi način dokaže gde je polagao ispite.

Novinar Adam Santovac koji se bavio ovom temom je 2020. godine objavio dokumentarni film „Mega diplomac“ za šta je dobio nagradu za istraživačko novinarstvo.

Sučaj „Hercegovačka“

Kao ministar policije Stefanović je bio pozvan na odgovornost zbog nezakonitog rušenja objekata u Hercegovačkoj ulici.

Naime u noći između 24. i 25. aprila 2016. godine grupa nepoznatih osoba je bagerima porušila privatne objekte, a policija se nije odazvala na pozive građana.

Nije otkriveno ko je, prema transkriptu razgovora sa broja 192, naredio da policija ne izađe na teren i spreči rušenje. Odgovornost je preuzeo jedino šef smene u nadležnoj policijskoj upravi te noći.

Na pitanja novinara da prokomentariše takvo (ne)postupanje policije, Nebojša Stefanović je odgovarao da on ne vodi istragu.

Slučaj „Krušik“

Istraživačka mreža BIRN je 2018. godine objavila da je Stefanovićev otac bio posrednik u prodaji oružja između fabrike oružja „Krušik“ i kupaca iz Saudijske Arabije[2].

BIRN je u septembru iduće ogodine objavio ugovore o prodaji oružja iz Krušika kompanijama GIM i SDPR na kojima se vidi da su ga firme kupovale po različitim cenama.

Radnik „Krušika“ Aleksandar Obradović je uhapšen zbog odavanja tajnih podataka, a tvrdio je da je podatke o umešanosti Branka Stefanovića lično slao novinarima.

Agencija za borbu protiv korupcije je odlučila da kupovina oružja iz „Krušika“ od strane firme GIM ne predstavlja sukob interesa tadašnjeg ministra Nebojše Stefanovića. Ministar je izjavio da njegov otac nema nikakve veze sa firmom GIM.

Slučaj „Prisluškivanje“

Aleksandar Vučić, predsednik Srbije je početkom 2021. godine objavio da je prisluškivan, pa su novinari postavili pitanje odgovornosti ministra Stefanovića.

Nebojša Stefanović je tim povodom izjavio da ne sme da „dozvoli da se lažima i insinuacijama nanosi šteta njegovom imenu i dosadašnjem radu“, te podsetio da je Vučić njegov prijatelj i državnik od koga je naučio sve o politici. Poručio je da niko ne treba da brani predsednika od njega[3].

Privatni život

Nebojša Stefanović je rođen i odrastao u Beogradu. U rodnom gradu se i školovao. Bio je u braku s Anom Filipović, direktorkom tabloida Pravda. Imaju ćerku Ninu i sina Filipa.

Domaći tabloidi su objavili da je u emotivnoj vezi sa veterinarkom Miom Niketić. Par redovno objavljuje zajedničke fotografije na društvenim mrežama[4].

Reference

[1] https://imovinapoliticara.krik.rs/display/disp2/disp.php

[2] https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-50715636

[3] https://www.politika.rs/sr/clanak/470293/Stefanovic-o-aferi-Prisluskivanje-Vucic-je-moj-prijatelj-sa-kojim-delim-sudbinu-vise-od-20-godina

[4 https://www.kurir.rs/vesti/politika/4108674/ona-je-bila-velika-ljubav-nebojse-stefanovica