Nebojša Medojević Biografija | Biografije Poznatih

Kratke informacije

Ime i prezime	Nebojša Medojević
Datum rođenja	13. jul 1966.
Mesto rođenja	Pljevlja
Država	Crna Gora
Prebivalište	Podgorica
Zanimanje	Političar
Stranka	Pokret za promjene

Biografija

Nebojša Medojević je crnogorski inženjer elektrotehnike i političar. Predsednik je političke partije Savez za promjene (SZP) i jedan od lidera političkog saveza Demokratski front (DF). Rođen je 13. jula 1966. godine u Pljevljima. Živi i radi u Podgorici.

Političku karijeru Medojević je započeo u Savezu komunista. Od 1991. do 1999. godine bio je član Socijaldemokratske partije (SDP) Crne Gore, a potom se na kratko pridružio pokretu G17 plus.

Sa grupom ekonomista i intelektualaca je 2002. godine pokrenuo nevladinu organizaciju „Grupa za promjene“ koja je 2006. godine prerasla u političku partiju Pokret za promjene. Najbolji izborni rezultat ostvarili su na izborima iste godine, kada im je pripalo 11 od 81. poslaničkog mesta u Skupštini Crne Gore.

Medojević je na Predsedničkim izborima 2008. godine bio kandidat PZP-a i još dve albanske partije, ali nije osvojio dovoljan broj glasova kako bi postao novi predsednik Crne Gore.

Njegova partija je od 2012. godine član političkog saveza Demokratski front, a Medojević je jedan od lidera te koalicije.

Prepoznatljiv je po tome što oštro kritikuje vlast Demokratske partije socijalista (DPS) i njihovog predsednika Mila Đukanovića, što otkriva korupcionaške afere i sumnijve privatizacije, te što se zalaže za zabranu rada DPS-a i radikalniju borbu za ekonomski oporavak Crne Gore.

DF i još nekoliko partija je na izbore 2020. godine izašlo sa listom „Za budućnost Crne Gore“. Osvojili su dovoljan broj glasova da zajedno sa još dve opozicione koalicije oforme skupštinsku većinu koju je skoro trideset godina činila DPS Mila Đukanovića i njeni partneri.

View this post on Instagram

A post shared by Nebojsa Medojevic (@nebojsamedojevic)

Obrazovanje i karijera

Nebojša Medojević je rođen 1966. godine u Pljevljima. Diplomirao je 1991. godine na Elektrotehničkom fakultetu u Podgorici.

Iste godine je imenovan za direktora podgoričke Agencije za ekonomsku obnovu i strana ulaganja[1]. Nakon što je 1999. godine optužio druge članove Agencije da su davali prednost njihovim privilegijama u odnosu na pravičnost privatizacije dobio je otkaz.

Premda je po struci inženjer elektrotehnike, Medojević se od dvehiljaditih bavi istraživanjem tranzicije komunističkih zemalja i uspostavljanja demokratije nakon višedecenijskog jednopartijskog sistema. Učestvovao je u procesima privatizacije nekih preduzeća, među kojima je i Apatinska pivara.

Objavio je nekoliko knjiga i naučnih radova na temu privatizacije, korupcije, tranzicije i drugih pojava koje muče Crnu Goru, ali i ostale zemlje nastale raspadom Jugoslavije.

Politička karijera

Nebojša Medojević je krajem osamdesetih godina 20. veka bio član Saveza komunista, a posle raspada Jugoslavije se pridružio Socijaldemokratskoj partiji Crne Gore.

Akivno se uključio u društvni i politički život Crne Gore kada je sa drugim studentima osnovao „Pokret za mir Studentskog foruma“. Pokret se borio protiv slanja crnogorskih rezervista Jugoslovenske narodne armije (JNA) i studenata na ratišta u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i drugim zemljama bivše Jugoslavije.

Organizovali su demonstracije protiv granatiranja Dubrovnika, te vodili antiratnu politiku. Osim toga, 1992. godine obratio se građanima na protestima u odbranu muslimana koji žive u Pljevljima, a čije su kuće i radnje uništene nakon početka rata u Bosni i Hercegovini.

Zbog toga je Medojević, kao i njegove kolege u pojedinim medijima proglašavan za stranog agenta i izdajicu.

U Socijaldemokratskoj partiji je ostao do kraja 1999. godine. Premda je tokom ranijh dvehiljaditih bio blizak sa Liberalnim savezom Crne Gore na čijem je čelu bio Slavko Perović, Medojević se nije pridružio toj partiji, nego je postao jedan od osnivača G17 plus.

NVO „Grupa za promjene“

U G17 plus je ostao tek dve godine, da bi 2002. godine sa grupom ekonomista i intelektualaca osnovao Nevladinu organizaciju „Grupa za promjene“.

Premda se od raspada Jugoslavije zalagao za to da Crna Gora bude nezavisna država, u intervjuu koji je 2004. godine dao listu „The Economist“, istakao je da bi ekonomske reforme trebalo da budu prioritet u odnosu na borbu za nezavisnost[2].

Nije se pridružio koaliciji za nezavisnost koja je formirana pre nego što je raspisan referendum. Tada je novinarima kazao da želi da Crna Gora bude nezavisna država, ali ne i privatna država Mila Đukanovića. Zajedno sa Predragom Bulatovićem, Miodragom Lekićem i Andrijom Jovićevićem zalagao se za smenu Đukanovićevog režima.

Bio je deo četvoročlane delegacije opozicionih političara koji su mesec dana pred referendum bili na sastanku u Vašingtonu, na koji ih je, navodno, pozvala tadašnja državna sekretarka Kondoliza Rajs (Condoleezza Rice) u ime Stejt Departmenta (State Department).

Međutim, tadašnja crnogorska zvaničnica u Vašingtonu Zorica Marić Đorđević negirala je takve navode, te je tvrdila da je delegacija u posetu stigla nepozvana. Isto je potvrdio i Konzulat Sjedinjenih Američkih Država (SAD) u Podgorici.

NVO „Grupa za promjene“ je u svom saopštenju objavila da su četvorica delegata opozicije pozvani u Vašington kako bi razgovarali o predstojećem referendumu, kao i o njegovim posledicama.

Na referendumu o otcepljenju koji je u Crnoj Gori sproveden 2006. godine Medojević je glasao za. S obzirom na to da se 55.5 odsto građana isto izjasnilo, ta zemlja je obnovila nezavisnost, a Državna zajednica Srbija i Crna Gora je i zvanično prestala da postoji.

Pokret za promjene

Medojević je polovinom 2006. godine transformisao NVO „Grupa za promjene“ u političku partiju pod nazivom Pokret za promjene. Na skupštini je izabran za predsednika novoformirane stranke. Medojević se, između ostalog, zalagao za „pomirenje između Crnogoraca i crnogorskih Srba“, borbu protiv korupcije, ekonomske reforme, a potom i ulazak Crne Gore u Evropsku uniju i NATO savez.

Iste, 2006. godine učestvovali su na prvim Parlamentarnim izborima nakon sticanja nezavisnosti. Savez za promjene je osvojio skoro 44 i po hiljade glasova tj. 11 mandata. Time su postali jedna od tri opozicione partije u Crnoj Gori.

U Skupštini su delovali u okviru ujedinjene opozicije, a učestovali su i u pregovorima o donošenju novog Ustava Crne Gore. Medojević se zalagao za to da se skupština raspusti, te da se novi izbori iskoriste kako bi se smenio DPS.

Uprkos tome, 2007. godine poslanici Pokreta za promene započeli su pregovore sa vladajućim strankama o promeni Ustava.Prihvatili su predlog vladajuće većine da se u novom Ustavu kao zvanični jezik uvede crnogorski jezik, a zahvaljujući glasovima PZP u Skupštini je dvotrećinskom većinom usvojen vladin predlog novog Ustava Crne Gore.

Pojedine partije opozicije, ali i deo javnosti ih je kritikovao zbog toga što su glasanjem za Ustav učvrstili vlast Mila Đukanovića, a poslanici PZP-a su tvrdili da je Ustav za koji su glasali dobar, ali ga loša vlast ne sprovodi.

Medojević je bio kandidat Pokreta za promjene na Predsedničkim izborima koji su održani 2008. godine. Tokom kampanje podržale su ga dve albanske stranke – Albanska alternativa i FORCA. Medojević je zauzeo treće mesto sa nešto više od 16 odsto glasova.

Nakon što je Vlada Crne Gore 2008. godine priznala jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova, Pokret za promene se usprotivio toj odluci, uz obrazloženje da su Crnoj Gori potrebni dobri odnosi sa „susednom i bratskom Srbijom“.

Podržali su masovne proteste građana protiv te odluke, ali su i kritikovali nerede koji su izbili tokom i nakon demonstracija. Zbog toga su izgubili podršku albanskih stanaka sa kojima su do tada sarađivali[3].

Goran Batrićević i grupa istomišljenika su krajem iste godine istupili iz Pokreta za promjene, tvrdeći da je Medojević „napustio svoja izborna načela“ jer je uspostavio čvršću saradnju sa Socijalističkom narodnom partijom (SNP) Crne Gore i prosrpski oprijentisanim strankama.

PZP je na Parlamentarnim izborima koji su održani u proleće 2009. godine osvojio 19 546 glasova, tj. pet poslaničkih mandata.

Demokratski front

Polovinom 2012. godine formirana je koalicija opozicionih stranaka pod nazivom Demokratski front kojoj su se pridružili Medojević i PZP. Za predsednika novoformiranog saveza izabrana je nestranačka ličnost, nekadašnji ministar vanjskih poslova Crne Gore, Miodrag Lekić.

Medojević je iste godine predložio ukidanje poslednjih stihova državne himne Crne Gore „Oj, svijetla majska zora“, zato što je autor tih redova Sekula Drljević, „fašista i ratni zločinac[4]“.

On je tom prilikom izjavio da je himnu u takvom obliku shvatio kao „provokaciju prema Srbima u Crnoj Gori koji su tokom Drugog svetskog rata stradali zahvaljujući Drljevićevoj saradnji sa silama Osovine“.

Demokratski front je 2013. godine predložio Miodraga Lekića za kandidata na Predsedničkim izborima, a njegovu kandidaturu podržale su još neke opozicione partije.

Mnogi opozicioni političari, uključujući i Medojevića tvrdili su da je Lekić zapravo pobedio Filipa Vujanovića (DPS), premda su zvanični rezultati išli u korist DPS-ovog kandidata, koji je i postao predsednik Crne Gore.

Učestvovao je u antivladinim protestima koje je Demokratski front organizovao u oktobru 2015. godine. Tada je zadobio povrede u sukobu s interventnom policijom[5].

Lideri DF-a su tvrdili da je došlo do prekoračenja ovlašćenja policije, međutim, epilog je bila optužba protiv Milana Kneževića, predsednika opozicione Demokratske narodne partije (DNP) zbog napada na policajca.

Medojević je odbio poziv Andrije Mandića, jednog od lidera DF-a da učestvuje u demonstracijama protiv prijema Crne Gore u NATO savez koji su održane u decembru 2015. godine.

Tada je izjavio da on i njegova stranka nisu protiv učlanjenja Crne Gore u NATO, ali da o tome treba da odluče građani na referendumu, a ne Vlada ili Skupština.

View this post on Instagram

A post shared by Nebojsa Medojevic (@nebojsamedojevic)

Izbori 2016. i slučaj „Državni udar“

Medojević i PZP su i na Parlamentarnim izborima koji su održani u oktobru 2016. godine nastupili u sklopu Demokratskog fronta.

Par dana pred izbore dobio je informaciju da su mogući incidenti ukoliko DF i ostale opozicione partije ostvare pobedu i ukoliko se ta pobeda bude proslavljala na ulici. To je prijavio Tužilaštvu, ali ovaj slučaj nije dobio pravni epilog.

Na dan izbora, nekoliko sati pred zatvaranje birališta lideri DF su dobili informaciju od tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Gorana Danilovića da postoji velika opasnost od izbijanja nereda, te da na to treba da upozore svoje simpatizere, birače i članove biračkih izbora.

To je, prema tvrdnjama opozicionih političara smanjilo izlaznost, pa je Demokratska partija socijalista Mila Đukanovića uspela da sa manjinskim strankama ponovo formira većinu u parlamentu i izglasa novu vladu.

Opozicija nije priznala izbore, te je, barem na kratko, postojala mogućnost da će da se oni ponove.

U tom periodu Medojević je javno ponudio Rafetu Husoviću iz Bošnjačke stranke da ga predloži za mandatara za sastav nove vlade ukoliko se on i njegova stranka priklone Demokratskom frontu[6].

Međutim, na sastanku rukovodstva Bošnjačke stranke je odlučeno da neće u koaliciju sa DF-om, nego će nastaviti saradnju sa DPS-om, sa kojima su i ranije bili partneri u vlasti[7].

Specijalno državno tužilaštvo je formiralo slučaj „Državni udar“ po kome su poslanici DF-a Andrija Mandić i Milan Knežević zajedno sa ljudima iz Srbije i Rusije planirali da naprave državni udar na dan izbora. Prema optužnici, oni su želeli da nasilno uđu u parlament, traže ostavku tadašnjeg premijera Mila Đukanovića i da ga ubiju.

Medojević je to nazvao „farsom“, „montiranim procesom sa ciljem da se članovi DF-a osude za terorizam, te da se zabrani rad tog saveza“.

Optužnica za pranje novca

Specijalno tužilaštvo je u novembru 2017. godine Višem sudu u Podgorici podnelo optužnicu protiv Nebojše Medojevića i 11 aktivista i simpatizera Pokreta za promene za stvaranje kriminalne organizacije i pranje novca[8].

Istraga protiv Medojevića i drugih počela je nakon što je policija u automobilu jednog od aktivista DF-a pronašla više desetina hiljada evra i dolara koji su zaplenjeni. Specijalno tužilaštvo je navelo da je Momir Nikolić finansirao kampanju DF-a iz nelegalno stečenog novca[9].

Medojević i ostali lideri DF-a su tvrdili da ne postoje dokazi o pranju novca, te da je istraga protiv njih politički obračun vlasti i tužilaštva protiv opozicije.

Ovaj slučaj ni do septembra 2021. godine nije dobio pravni epilog.

Zatvor zbog odbijanja svedočenja

Zbog određenih navoda koje je iznosio u javnosti Nebojša Medojević se krajem novembra 2018. godine suočio sa pravnim problemima. Naime, Viši sud u Podgorici je njemu i Milanu Kneževiću odredio „stavljanje u zatvor“ zbog odbijanja da svedoče u odvojenim predmetima koje vodi Specijalno državno tužilaštvo.

Medojević je uhapšen u noći između 29. i 30. novembra, dok je Knežević ostao u Parlamentu kako bi izbegao istu sudbinu[10].

Nakon što je stigao u Spuž, tražio je da ga smeste u samicu sa 24-časovnim video nadzorom iz straha za vlastitu bezbednost. Istog dana započeo je štrajk glađu zbog „protivzakonitog i protivustavnog hapšenja za javno izgovorenu reč uprkos poslaničkom imunitetu[11]„.

Ustavni sud Crne Gore je 13. decembra 2018. godine naložio da se obustave odluke Višeg i Apelacionog suda kojima je poslanicima DF-a Medojeviću i Kneževiću određena mera stavljanja u zatvor zbog odbijanja da svedoče. Pušten je iz zatvora u noći između 13. i 14. decembra.

Izborna pobeda i njene posledice

Pokret za promjene i Medojević su na Predsedničkim izborima 2018. godine podržali nestranačkog kandidata Mladena Bojanića, koji ipak nije uspeo da pobedi Mila Đukanovića.

Pred izbore 2020. godine stranke koje čine DF udružile su se sa još nekim manjim partijama, te su zajedno nastupili na listi „Za budućnost Crne Gore“, čiji je nosilac bio profesor Zdravko Krivokapić.

30. avgusta 2020. godine tri opozicione liste osvojile su dovoljan broj glasova da mogu da formiraju novu Vladu Crne Gore.

Za mandatara je izabran Krivokapić, koji je zajedno sa liderima druge dve koalicije Aleksom Bečićem i Dritanom Abazovićem potpisao sporazum po kome se neće menjati spoljnopolitički kurs zemlje, da neće biti promene himne i zastave, da će Crna Gora ostati u NATO savezu, te da neće povući priznanje Kosova.

Premda se nije složio s odlukom novog mandatara da vladu čine eksperti i premda je to javno kritikovao, Medojević je 4. decembra 2020. godine glasao za Krivokapićevu vladu.

Ipak, nije se libio da kritikuje sve ono što je smatrao pogrešnim potezima, od načina na koji se usvajao budžet, do toga što nije ispoštovana volja birača. On je na konferencijama za štampu tvrdio da nova vlada nema nameru da se izbori sa korupcijom i kriminalom, ali ni da raskrsti sa politikom koju je vodila prethodna vlada.

Medojević je 8. juna 2021. godine podneo ostavku na mesto poslanika u Skupštini Crne Gore, jer kako kaže „ne želi da bude deo parlamentarne većine koje će sahraniti poslednju šansu da Crna Gora postane demokratska država sa vladavinom prava[12].

O globalnoj politici, „dubokoj državi“ i „sorošoidima“

Na američkim predsedničkim izborima 2016. godine podržao je Donalda Trampa (Donald Trump), dok je za njegovu protivkandidatkinju Hilari Klinton (Hillary Clinton) kazao da „predstavlja staru vanjsku politiku intervencija, ratova, formiranja terorističkih organizacija i promene režima koja je dovela svet do globalne katastrofe i do eksplozije terorizma“.

Tokom migrantske krize podržao je stav italijanskog desničarskog političara Matea Salvinija (Matteo Salvini), a migrante je na svom nalogu na Tviteru (Twitter) nazvao „terorističkokm vojskom koju finansiraju globalni bankarski fašisti[13]„.

Medojević često kritikuje, ne samo političke protivnike, nego i pojedine medije za koje tvrdi da su izdali nacionalne interese, da rade za strane obaveštajne službe i tzv. „duboku državu“, te da su mnogi od njih plaćeni od strane Džordža Soroša (George Soros) koji tajno kontroliše globalnu ekonomiju i politiku[14].

Nakon što je krajem decembra 2019. godine Skupština Crne Gore usvojila sporni Zakon o slobodi veroispovesti, Medojević je optužio vlast, neke medije i nevladine organizacije da pokušavaju da eliminišu „hrišćansku tradiciju, vrednosti i kulturni identitet zemlje[15]„.

Podržao je višemesečne litije koje su, po mišljenju mnogih, krajem avgusta 2020. godine doprinele smeni vlasti.

Privatni život

Nebojša Medojević je rođen 1966. godine u Pljevljima. Premda je 1991. godine postao diplomirani inženjer elektrotehnike, u svojoj karijeri više se bavio ekonomijom, privatizacijom i korupcijom.

Otkrivao je afere zbog kojih je bio pod nadzorom policije, a jednom prilikom je kazao da je jedino teže od toga da se bude Nebojša Medojević biti član njegove porodice ili prijatelj.