Mladen Ivanić

Biografija

Mladen Ivanić je srpski i bosanskohercegovački političar, doktor ekonomskih nauka, te bivši član Predsedništva Bosne i Hercegovine. Rođen je 16. septembra 1958. godine u Sanskom Mostu. Oženjen je Gordanom Ivanić s kojom ima dvoje dece, sina Vladimira i ćerku Jelenu. Živi u Banjaluci.

Mladen Ivanić je osnivač i prvi predsednik Partije demokratskog progresa (PDP). Bio je predsednik Vlade Republike Srpske i ministar inostranih poslova BiH. Od 2014. godine obavlja funkciju srpskog člana Predsedništva BiH. Ivanić je od 2015. godine počasni predsednik PDP-a.

Od 1985. godine je predaje na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Banjaluci. Osnivač je Srpskog intelektualnog foruma u Istočnom Sarajevu.

Obrazovanje

Mladen Ivanić je rođen 1958. godine u Sanskom Mostu. Pohađao je Osnovnu školu „Narodni front“ u rodnom gradu. Kada se porodica 1971. godine preselila u Banjaluku, školovanje je nastavio u banjalučkoj Gimnaziji. 1981. godine diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Banjaluci, a tri godine kasnije magistrirao na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Doktorirao je 1988. godine na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Postdoktorske studije je pohađao na univerzitetima u Majnhajmu (Nemačka) i Glazgovu (Velika Britanija).

Ivanić je u mladosti bio volonter Crvenog krsta, član izviđača, te učesnik brojnih radnih akcija za koje je dobio i udarničku značku. Na fakultetu je izabran za lidera Omladinske organizacije, a osnovao je i prvi disko klub u Banjaluci. Na predlog omladine postao je najmlađi preratni član Predsedništva Bosne i Hercegovine, te jedan od najmlađih funkcionera u bivšoj Jugoslaviji (SFRJ).

Govori nemački i engleski jezik.

Karijera

Tokom školovanja bio je student honorarac na Radiju Banjaluka, a po sticanju diplome Ekonomskog fakulteta, Mladen Ivanić je radio kao novinar na istom radiju. Akademsku karijeru je započeo 1985. godine kao asistent na predmetu Politička ekonomija na Ekonomskom fakultetu u Banjaluci. Od 1988. godine je vanredni profesor u ovoj obrazovnoj ustanovi. Od 1990. do 1992. predavao je Političku ekonomiju na Ekonomskom fakultetu u Sarajevu, a od početka rata do 1998. godine na Ekonomskom fakultetu u Istočnom Sarajevu. Godine 1994. osnovao je Srpski intelektualni forum, te imenovan članom Ekonomskog saveta Vlade Republike Srpske. Na Univerzitetu u Glazgovu, na kom je završio postdiplomske studije, radio je jedno vreme kao profesor. U međuvremenu je postao predsednik banjalučke poslovnice kompanije „Deloitte“ koja se bavi pružanjem usluga revizije, poreskog, poslovnog, finansijskog i konsaltinga u upravljanju rizicima.

Bibliografija

Knjige

• „Protivrječnost robne proizvodnje“; M. Ivanić (SSO BIH, Sarajevo, 1986. godine)
• „Princip ekonomije“; M. Ivanić (Ekonomski fakultet, Banjaluka, 2010. godine)

Stručni radovi

• „Nevladin sektor – njegova uloga u ostvarivanju sveopšteg razvoja društva i prevazilaženja postojeće ekonomsko-finansijske krize“; M. Ivanić, Đ. Slijepčević (Acta Economica, 2010. godine)
• „Javno privatno partnerstvo u funkciji savremenog društveno-ekonomskog razvoja“; M. Ivanić, Đ. Slijepčević (Acta Economica, 2010. godine)

Politička karijera

Mladen Ivanić je političku karijeru započeo 1988. godine kada je od strane omladine izabran za člana Predsedništva Bosne i Hercegovine. Jedanaest godina kasnije osnovao je Partiju demokratskog progresa (PDP), čiji je predsednik bio do oktobra 2015. godine kada se povukao sa čela stranke. Na poziciji lidera stranke ga je nasledio Borislav Borenović, a Ivanić je proglašen počasnim predsednikom.

U periodu od 1994. do 2000. godine tri puta je biran za člana Ekonomskog saveta Vlade Republike Srpske.

Nakon opštih izbora održanih 2000. godine Ivanić je postao predsednik Vlade Republike Srpske. Dužnost je zvanično preuzeo 16. januara 2001. godine. Funkciju ministra pravde u njegovoj vladi obavljala je Biljana Marić, dok je ministar odbrane bio Slobodan Bilić. Magistar Perica Bundalo imenovan je za ministra unutrašnjih poslova, a doktor Gojko Savanović za ministra prosvete. Ministarstvo finansija pripalo je Milenku Vračaru, a ministar uprave i lokalne samouprave bio je doktor Petar Kunić. Magistar Pero Bukejlović postao je ministar industrije i tehnologije, a doktor Milorad Balaban ministar zdravlja i socijalne zaštite. Boško Lemez je imenovan za ministra energetike i rudarstva, a doktor Rajko Latinović za ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Ministarstvo saobraćaja i veza dodeljeno je doktoru Branku Dokiću, dok je ministar nauke i kulture postao doktor Mitar Novaković. Magistar Goran Popović imenovan je ministrom turizma, a Neđo Đurić ministrom za urbanizam, stambeno-komunalne delatnosti, građevinarstvo i ekologiju. Draganu Šolaji pripalo je Ministarstvo za pitanje boraca, žrtava rata i rada, a magistru Fuadu Turaliću Ministarstvo za ekonomske odnose s inostranstvom. Mićo Mićić je obavljao funkciju ministra za izbeglice i raseljena lica, dok je ministar vera postao Dušan Antelj. Ministarstvo finansija dodeljeno je Simeunu Vilendečiću, a Ministarstvo unutrašnjih poslova Dragomiru Jovičiću. Zoran Tešanović vodio je Ministarstvo sporta i omladine.

Za vreme mandata Mladena Ivanića reformisan je poreski sistem Republike Srpske, a politički protivnici su ga optužili da je domaće banke prodavao „u bescenje“.

Dužnost predsednika Vlade je napustio nakon što je izabran za ministra vanjskih poslova u Savetu ministara BiH. Dužnost šefa diplomatije BiH preuzeo je 13. januara 2003. godine, a na toj poziciji nasledio je Zlatka Lagumdžiju (SDP BiH).

U tom periodu sastao se sa brojnim evropskim i svetskim zvaničnicima.

Narodna skupština RS ga je nakon opštih izbora 2006. godine izabrala za srpskog izaslanika i zamenika predsedavajućeg u Domu naroda Parlamentarne skupštine BiH. Dužnost je zvanično preuzeo 13. marta 2007. godine na Konstitutivnoj sednici Doma naroda PS BiH.

U periodu od 2009. do 2014. godine bio je delegat u Domu naroda Parlamentarne skupštine BiH, a nakon opštih izbora u BiH je sa 317 799 glasova izabran za srpskog člana Predsedništva BiH. Za bošnjačkog člana Predsedništva je izabran Bakir Izetbegović (SDA), a za hrvatskog Dragan Čović (HDZ BiH).

U januaru 2015. godine Ivanić je održao prijem povodom pravoslavnog Božića. To je ujedno bio prvi prijem povodom ovog verskog praznika u istoriji Predsedništva BiH.

Tokom mandata sastao se sa brojnim svetskim liderima. U maju 2015. godine prisustvovao je vojnoj paradi na Crvenom trgu u Moskvi, kojom je obeležena 70. godišnjica pobede nad fašizmom. Tom prilikom razgovarao je s generalnim sekretarom Ujedinjenih nacija Ban Ki-Munom (Ban Ki-Moon), predsednikom Makedonije Đorgem Ivanovim (Gjorge Ivanov), premijerom Ruske Federacije Dmitrijem Medvedevim (Dmitry Anatolyevich Medvedev), te generalnom sekretarkom UNESCO-a Irinom Bokovom (Irina Bokova).

U junu 2015. godine je zajedno s ostalim članovima Predsedništva BiH dočekao rimokatoličog poglavara, papu Franju u Sarajevu, a u julu iste godine ugostio je nemačku kancelarku Angelu Merkel (Angela Merkel) u glavnom gradu BiH.

Tokom mandata održao je brojne sastanke s evropskim zvaničnicima poput turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana (Recep Tayyip Erdoğan), austrijskog kancelara Sebastiana Kurca (Sebastian Kurz) i visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Federike Mogerini (Federica Mogherini).

Kontroverze

U oktobru 2007. godine Tužilaštvo BiH je protiv Ivanića podiglo optužnicu zbog zloupotrebe položaja, zločinačko udruživanje, podstrekivanje na zloupotrebu položaja i davanje dara i drugih oblika koristi. Prema navodima optužnice on je, u svojstvu predsednika Vlade RS zloupotrebio svoj požaj i pridobio korist za preduzeće „Trgokomerc d.o.o.“ u iznosu od oko pola miliona konvertibilnih maraka istovremeno nanoseći štetu Javnom preduzeću „Srpske šume“, Šumskom gazdistvu Ribnik i Opštini Ribnik. U optužnici se, osim toga, navodi da je Mladen Ivanić, kao organizator, zajedno sa još tri osobe, podstrekavao deset direktora šumskih gazdinstava da prekorače svoja ovlaštenja i nanesu štetu JU „Srpske šume“ i da PDP-u pribave koristi u iznosu od najmanje 100 000 KM.

Sud je u junu 2008. godine izrekao prvostepenu presudu kojom je Ivanić proglašen krivim za krivično delo nesavestan rad u službi, te osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i šest meseci. Tada je oslobođen optužbi za zločinačko udruženje, zloupotrebu službenog položaja i ovlaštenja u podstrekivanju, te davanje dara i drugih oblika u koristi.

U martu 2010. godine Sud BiH je odbio žalbu Tužilaštva BiH na oslobađajuću presudu, te u osuđujećem delu ukinuo prvostepenu presudu. U julu 2010. godine Mladen Ivanić je oslobođen i optužbi da je počinio krivično delo nesavestan rad u službi.

Imovinsko stanje

Prema podacima iz imovinskog kartona koji su svi političari dužni da dostave Centralnoj izbornoj komisiji (CIK) BiH, Mladen Ivanić ima stan u Banjaluci, dok sa njegova supruga Gordana ima stan u Beogradu. Dele vlasništvo nad vikendicom u Crnoj Gori. Prema podacima iz imovinskog kartona, njegova ćerka Jelena takođe ima stan u Banjaluci.

Privatni život

Mladen Ivanić je rođen 1958. godine u Sanskom Mostu od oca Ljubomira i majke Zore. Kao dete se iz rodnog grada sa roditeljima preselio u Banjaluku gde je završio osnovnu i srednju školu, a nakon toga i Ekonomski fakultet. Na fakultetu je upoznao svoju sadašnju suprugu Gordanu. Venčali su se po završetku studija. Gordana Ivanić je po zanimanju ekonomista i zaposlena je u Komercijalnoj banci u Banjaluci. Imaju dvoje dece, sina Vladimira i ćerku Jelenu. Vladimir se školovao u Londonu gde se nakon studija i zaposlio. Jelena živi u Banjaluci.

Mladen Ivanić je po nacionalnosti Srbin, a po veroispovesti pravoslavac.