Mirko Šarović

Biografija

Mirko Šarović je srpski i bosanskohercegovački političar i bivši ministar vanjske trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine. Rođen je 16. septembra 1956. godine u Rogatici, živi u Istočnom Sarajevu. Oženjen je Stojankom Šarović s kojom ima dvoje dece.

U 27 godina dugoj političkoj karijeri bio je gradonačelnik Istočnog Sarajeva, potpredsednik i predsednik Republike Srpske, član Predsedništva BiH, te ministar vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH. Domaći novinari su mu dodelili epitet najboljeg ministra u tom sazivu Saveta ministara BiH.

Obrazovanje

Mirko Šarović je rođen 1956. godine u Rogatici gde je završio osnovnu i srednju školu. Godine 1979. je diplomirao pravo na Pravnom fakultetu Univerziteta u Sarajevu. Po završetku studija deset godina je radio u Fabrici motora Sarajevo i „Unis“ Sarajevo.

Politička karijera

Mirko Šarović je od 1990. godine član Srpske demokratske stranke (SDS). Od 2011. godine je član Glavnog odbora SDS-a, a od 2013. godine potpredsednik stranke.

Političku karijeru je započeo 1992. godine radeći kao sekretar Skupštine opštine Novo Sarajevo. Godine 1994. je izabran za predsednika Izvršnog odbora Opštine Istočno Novo Sarajevo. Dve godine kasnije je izabran za gradonačelnika Grada Istočno Sarajevo. 1998. godine je postao potpredsednik Republike Srpske, a na Opštim izborima 2000. godine je kao kanididat SDS-a sa 313 572 glasova izabran za predsednika Republike Srpske. Njegov protivkandidat Milorad Dodik iz Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) osvojio je 161 942 glasa. Za potpredsednika RS je izabran Dragan Čavić (SDS).

U martu 2001. godine je sa tadašnjim predsednikom Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) Vojislavom Koštunicom u Banjaluci potpisao Sporazum o specijalnim paralelnim vezama Republike Srpske i SRJ. Sporazum je ratifikovan 10. maja 2001. godine.

Godinu dana kasnije Šarović je imenovan za srpskog člana Predsedništva Bosne i Hercegovine. Osvojio je 180 212 glasova. Za bošnjačkog člana Predsedništva je izabran Sulejman Tihić iz Stranke demokratske akcije (SDA), a za hrvatskog Dragan Čović, kandidat koalicije HDZ-demokršćani.

Ubrzo nakon što je zvanično preuzeo dužnost u Predsedništvu, Šarović je optužen da je 1998. godine, kao Poverenik Grada Istočno Sarajevo potpisao odluku o osnivaju preduzeća „Mates“ sa namerom pribavljanja koristi preduzeću. Optužnica ga je teretila da je zbog njegovih odluka korist imalo i bijeljinsko preduzeće „ManCo“ u vlasništvu Momčila i Draženka Mandića, te preduzeće „Terpentin“. Pod pritiskom optužnice i visokog predstavnika u BiH Pedija Ešdauna, Šarović podnosi ostavku na mesto srpskog člana predsedništva BiH.

Tadašnji visoki predstavnik je zbog „mreže podrške“ Radovanu Karadžiću i Ratku Mladiću smenio još nekoliko visokih funkcionera u RS. Šaroviću i ostalima je zabranjen politički rad i kandidovanje na izborima kao i obavljanje svih funkcija.

2005. godine je uhapšen, a u oktobru 2006. godine oslobođen optužbi zbog nedostatka dokaza. Nakon toga je Sudu BiH podneo tužbu zbog materijalne i nematerijalne štete nanesene njemu i njegovoj porodici tokom jednogodišnjeg boravka u zatvoru.

OHR je u junu 2011. godine poništio odluku Valentina Incka, a Mirko Šarović je 2012. imenovan za ministra vanjske trgovine i ekonomskih odnosa u Savetu ministara Bosne i Hercegovine. Na inicijativu Kluba poslanika SNSD-a u oktobru 2013. godine je u Predstavničkom Domu Parlamentarne skupštine BiH izglasana smena Mirka Šarovića, zamenika ministra odbrane Mirka Okolića, te zamenika ministra za ljudska prava i izbeglice Radmile Mitrović. Inicijativa je usledila nakon što je u protekla dva-tri meseca inteviziran sukob između SNSD-a i SDS-a, te njihovih predsednika Milorada Dodika i Mladena Bosića. Protiv smene Mirka Šarovića su bili poslanici SDS-a, SDA i HDZ 1990.

Dve godine kasnije ponovo je imenovan za ministra vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH.

Tokom dosadašnjeg mandata potpisao je nekoliko važnih sporazuma kao što su izvoz mleka iz BiH u zemlje Evropske unije, te izvoz mesa u Tursku. U tom periodu povećan je izvoz brašna u Tursku za 16 puta, te ukinute sankcije na izvoz voća i povća u Rusiju.

U avgustu 2017. godine Hrvatska je povećala naknade za kontrolu voća i povrća iz trećih zemalja, pa se umesto 12 evra naplaćuje 270 evra po kontroli i svakoj pojedinoj vrsti voća i povrća. Pod pritiskom Šarovića i ministara ostalih zemalja bivše Jugoslavije, Ministarstvo poljoprivrede Hrvatske izmenilo je Pravilnik te naknadu smanjilo sa 270 na 27,70 evra. Šarović je ovu odluku nazvao „pobedom koncepta koji je zastupao da se kroz strpljenje i pregovarački dijalog uklone necarinske barijere“.

Prema anketi koja je provedena među novinarima i urednicima u BiH, Mirko Šarović je ocenjen kao najuspešniji ministar aktuelnom sazivu Savetu ministara BiH.

Kritike i kontroverze

Krajem januara 2017. godine Šarović je saslušan u Tužilaštvu BiH u svojstvu osumnjičenog zbog referenduma o Danu Republike Srpske, održanog 25. septembra 2016. godine. On je zajedno sa predsednikom RS Miloradom Dodikom, srpskim članom Predsedništva BiH Mladenom Ivanićem, predsednicom Vlade RS Željkom Cvijanović i članovima Komisije za sprovođenje referenduma, osumnjičen za krivično delo pomaganja u izvršenju krivičnog dela neizvršavanja odluke Ustavnog suda BiH.

Naime, u Republici Srpskoj je 25. septembra 2016. godine održan referendum o 9. januaru kao Danu RS, iako je Ustavni sud 17. septembra iste godine doneo privremenu meru kojom se zabranjuje održavanje referenduma. Prema Krivičnom zakonu BiH za neizvršavanje odluka Ustavnog suda predviđena je kazna od šest meseci do pet godina zatvora.

U februaru 2017. godine udruženja poljoprivrednika u RS tražila su smenu ministra Šarovića i entitetskog ministra poljoprivrede Steve Mirjanića. U zajedničkom saopštenju poljoprivrednici su od Ministarstva zahtevali da im dostave informaciju o obračunatim i isplaćenim podsticajima za 2015. godinu iz kojih se vidi da je taj iznos od 60 miliona KM u potpunosti isplaćen. Osim toga, poljoprivrednici su tražili informacije o obračunatim i isplaćenim podsticajima za 2016. godinu, te da se visine subvencija usklade sa onima koje primaju poljoprivrednici u Federaciji BiH.

Nagrade i priznanja

Godine 2012. mu je uručen Orden Republike Srpske, državno priznanje koji se dodeljuje pojedincima ili institucijama za izuzetne zasluge prema državi.

U julu 2017. godine mu je uručena nagrada „Evropski najministar“ u okviru izbora najboljih poslovnih ljudi i kompanija u jugoistočnoj i srednjoj Evropi. Prema oceni evropskog nezavisnog žirija, Šarović je nagradu zaslužio zbog „građenja boljih poslovnih odnosa i prijateljstva za sve u zemlji“.

Na šestom „Dunavskom biznis forumu“ koji je u oktobru 2017. godine održan u Novom Sadu uručena mu je nagrada za rad i doprinos ekonomskom prosperitetu. U obrazloženju se posebno ističe njegov „doprinos u povezivanju ljudi, ideja i tržišta, te uklanjanju barijera u ekonomskoj saradnji i trgovini“.

Imovinsko stanje

Prema podacima iz imovinskog kartona koji su svi političari dužni da dostave Centralnoj izbornoj komisiji (CIK) BiH, Mirko Šarović poseduje kuću sa zemljištem u Istočnom Novom Sarajevu.

Privatni život

Mirko Šarović je rođen 1956. godine u Rogatici. Njegovi roditelji se zovu Borko i Milanka Šarović. Oženjen je Stojankom Šarović s kojom ima dvoje dece. Slobodanka Šarović je bila zaposlena u Skupštini grada Istočno Sarajevo. Bila je rukovodilac Sektora za finansije u Zajedničkoj službi Sekretarijata Parlamenta BiH. Trenutno je zamenik glavnog revizora Centralne banke BiH.

Mirko Šarović je po nacionalnosti Srbin, a po veroispovesti pravoslavac.