Milorad Dodik

Biografija

Milorad Dodik je srpski i bosanskohercegovački političar. Osnivač je i predsednik Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD). Rođen je 12. marta 1959. godine u Banjaluci. Oženjen je, ima dvoje dece i šestoro unučadi.

Funkciju predsednika Vlade Republike Srpske obavljao je u tri mandata, a 2014. godine drugi put je izabran za predsednika RS.

Na Opštim izborima 2018. godine je izabran za člana Predsedništva BiH iz reda srpskog naroda. Osvojio je 368 210 glasova birača, oko 76 hiljada više od svog protivkandidata Mladena Ivanića iz koalicije Savez za pobedu.

Od 2022. godine vrši funkciju Predesednika Republike Srpske.

Obrazovanje

Milorad Dodik je rođen u Banjaluci, a živeo je u Laktašima gde je završio osnovnu školu. Poljoprivrednu srednju školu završio je 1978. godine u Banjaluci. 1983. godine diplomirao je na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu.

Politička karijera

Dodik je političku karijeru započeo polovinom 80-ih godina,  a od 1986. do 1990. godine bio je predsednik Izvršnog odbora Skupštine opštine Laktaši.

Na prvim višestranačkim izborima u Saveznoj Republici Bosni i Hercegovini 1990. godine izabran je za srpskog poslanika kao kandidat Saveza reformskih snaga.

Nakon što su predstavnici hrvatskog i muslimanskog naroda u Skupštini BiH doneli Deklaraciju o nezavisnosti, preglasavajući tako srpske delegate, većina poslanika srpske nacionalnosti, uključujući Milorada Dodika je 24. oktobra 1991. godine napustila Skupštinu BiH.

Tada je formirana Skupština srpskog naroda u BiH, koja je 9. januara 1992. godine proglasila Republiku Srpsku Bosnu i Hercegovinu.

Zbog nesuglasica s programom i načinom rada Srpske demokratske stranke (SDS), 1993. godine Dodik je formirao Klub nezavisnih poslanika u Narodnoj skupštini RS, te tako postao prva opozicija tadašnjoj aktuelnoj vlasti koju je vršio SDS.

Po okončanju rata u BiH, u januaru 1996. godine pokrenuta je inicijativa da Klub preraste u političku stranku. 10. marta 1996. godine na osnivačkom Saboru konstituisani su organi Stranke nezavisnih socijaldemokrata.  Za prvog predsednika stranke izabran je Milorad Dodik.

Od tada do danas, Dodik je tri puta obavljao funkciju predsednika Vlade Republike Srpske, te je tri puta biran za predsednika RS.

U međuvremenu je bio i član Predsedništva Bosne i Hercegovine iz reda srpskog naroda.

I premijerski mandat

Narodna skupština Republike Srpske je 18. januara 1998. godine izglasala Vladu RS za čijeg premijera je, na predlog tadašnje predsednice RS izabran Milorad Dodik. On je na toj poziciji nasledio Gojka Kličkovića iz SDS-a.

Savez nezavisnih socijaldemokrata je na parlamentarnim izborima 1998. godine osvojio šest mandata, dok je SDS osvojio 19. Ipak, Dodik je ostao premijer sve do 12. januara 2001. godine kada ga je nasledio Mladen Ivanić, kanidat Partije demokratskog progresa.

Za ministra odbrane izabran je Manojlo Milovanović, ministar unutrašnjih poslova bio je Milovan Stanivuković. Za ministra prosvete izabran je Nenad Suzić, a ministar finansija bio je Novak Kondić.

Petar Čančar obavljao je posao ministra pravde, a Željko Rodić ministra zdravlja i socijalne zaštite. Vladimir Dokić izabran je za ministra energetike i rudarstva, a Milenko Savić za ministra poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva.

Dodik je Marku Paviću dodelio Ministarstvo saobraćaja i veza, a Živojinu Eriću Ministarstvo nauke i kulture.

Nikola Kragulj je bio ministar trgovine i turizma, a resor za urbanizam, građevinarstvo, stambeno-komunalne poslove i ekologiju pripao je Jovi Bašiću.

Rajko Vasić je bio ministar finansija, a Miladin Dragičević ministar za izbeglice i raseljena lica. Za ministra vera izabran je Jovo Turnjanin, a sporta i omladine Milorad Karalić.

Tihomir Gligorić bio je ministar za pitanja boraca, žrtava rata i rada, a Savo Lončar ministar za ekonomske odnose s inostranstvom.

Dodik je Ostoji Kremenoviću dodelio Ministarstvo uprave i lokalne samouprave,  dok je Đurađ Banjac bio izabran za ministra industrije i tehnologije.

II premijerski mandat

Narodna skupština RS je 28. februara 2006. godine ponovo je izabrala Milorada Dodika za predsednika Vlade RS na predlog tadašnjeg predsednika RS Dragana Čavića. Na toj poziciji Dodik je nasledio Peru Bukejlovića.

U drugoj vladi Milorada Dodika za ministra privrede, energetike i razvoja izabran j Milan Jelić. Ministar finansija bio je Aleksandar Džombić, a ministar prosvete i kulture Anton Kasipović. Omer Višić izabran je za ministra pravde, a Branislav Borenović za ministra za porodicu, omladinu i sport.

Funkcija ministra unutrašnjih poslova poverena je Stanislavu Čađi, a ministra uprave i lokalne samouprave Nebojši Radmanoviću.

Ranko Škrbić je izabran za ministra zdravlja i socijalne zaštite, a Slaven Pekić za ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Ministar saobraćaja i veza bio je Nedeljko Čubrilović, a ministar trgovine i turizma Predrag Gluhaković.

Ministarstvo za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiji povereno je Fatimi Fetibegović, a ministarstvo rada i boračko-invalidske zaštite Bošku Tomiću.

Jasna Brkić bila je ministarka za ekonomske odnose i koordinaciju, a Omer Branković ministar za izbeglice i raseljena lica. Funkciju ministra nauke i tehnologije Dodik je poverio Bakiru Ajanoviću.

Posle Opštih izbora u BiH, 1. oktobra 2006. godine Dodikov Savez nezavisnih socijaldemokrata osvojio je 43.31 odsto glasova birača za izbor poslanika u Narodnu skupštinu RS. Time je osigurano 41 mesto u skupštini.

Milan Jelić, kandidat SNSD-a 9. novembra izabran je za predsednika Republike Srpske.

III premijerski mandat

Izborom Milana Jelića za predsednika RS stekli su se uslovi da Milorad Dodik, na predlog tadašnjeg predsednika, bude ponovo izabran za premijera RS.

Nova Vlada RS izabrana je na sednici Narodne skupštine RS 29. novembra 2006. godine. Pojedini ministri ostali su i u novoj Vladi, samo su preuzeli drugi resor.

Anton Kasipović ostao je na poziciji ministra prosvete i kulture, te je u periodu od 15. novembra do 29. decembra 2010. godine obavljao funkciju v.d. predsednika Vlade RS.

Aleksandru Džombiću je ponovo dodeljeno ministarstvo finansija, a na istoj funkciji ostao je i Stanislav Čađo kao novi-stari ministar unutrašnjih poslova.

Za ministra pravde izabran je Džerard Selman, a Ministarstvo uprave i lokalne samouprave dodeljeno je Zoranu Lipovcu.

Ministarstvo za ekonomske odnose i regionalnu saradnju preuzela je Jasna Brkić, što je u stvari radno mesto vrlo srodno onom na kome je radila u prethodnom mandatu.

Boško Tomić je takođe zadržao poziciju ministra rada i boračko-invalidske zaštite. Nakon što je Tomić iz zdravstvenih razloga podneo ostavku, nasledio ga je Rade Ristović.

Predrag Gluhaković i Nedeljko Čubrilović zadržali su svoje funkcije – Ministarstvo trgovine i turizma, te Ministarstvo saobraćaja i veza.

Dodik je za ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede izabrao Radivoja Bratića, dok su Fatima Fetibegović, Omer Branković, Ranko Škrbić i Branko Ajanović zadržali resore iz prethodnog mandata.

Novo lice je bio Proko Dragosavljević kome je Dodik poverio Ministarstvo porodice, omladine i sporta, te Rajko Ubiparip kome je dodeljeno Ministarstvo privrede, energetike i razvoja.

Ubiparip je 11. aprila 2008. godine podneo ostavku iz zdravstvenih razloga, a na toj poziciji ga je zamenio Slobodan Puhalac.

Treća vlada Milorada Dodika je raspuštena 29. decembra 2010. godine, nakon što je za novog premijera izabran Aleksandar Džombić.

I predsednički mandat

Na Opštim izborima 2010. godine Milorad Dodik je sa osvojenih 51 odsto glasova izabran za predsednika Republike Srpske. 15. novebra 2010. godine zvanično je stupio na dužnost predsednika položivši zakletvu pred poslanicima Narodne skupštine RS.

Verski obred inauguracije obavljen je istog dana u Sabornom hramu Hrista Spasitelja u Banjaluci. Na toj funkciji nasledio je Rajka Kuzmanovića.

II predsednički mandat

Na Opštim izborima 2014. godine Dodik je sa 45.39 odsto glasova ponovo izabran za predsednika RS. Njegov protivkandidat Ognjen Tadić, kandidat Saveza za promene, dobio je podršku 44.28 odsto biračkog tela.

Kandidatura za srpskog člana Predsedništva BiH

Glavni odbor Saveza nezavisnih socijaldemokrata je na sednici održanoj 29. maja 2018. godine u Banjaluci doneo odluku da kandiduje Milorada Dodika za srpskog člana Predsedništva BiH.

Tom prilikom Dodik je izjavio da su odluke o kandidatima usvojene jednoglasno, te da će slogan SNSD-a na predstojećim izborima biti „Pod zastavom Srpske“.

On je kazao da očekuje ubedljivu i istorijsku pobedu na svim nivoima, te naglasio da se kandidovao kako bi u Sarajevu „branio interese Republike Srpske za razliku od probosanskog bloka iz RS, koji je sada tamo na vlasti“.

Dodao je da želi da ojača poziciju RS u zajedničkim institucijama, te naglasio da će to biti njegov prioritet.

Predizbornu kampanju u RS su obeležile brojne međusobne optužbe političkih rivala, a sve optužbe opozicije Dodik je vešto „pakovao“ u humorističke govore na mitinzima svojih simpatizera.

Tako se u pojedinim medijima i na društvenim mrežama pojavljuju snimci njegovih izjava u kojima preti radnicima, a penzionerima poručuje da će im ukinuti naknade koje je Vlada donela ukoliko ne glasaju za njega i kandidate SNSD-a.

Na Opštim izborima koji su održani 7. oktobra 2018. godine Dodik je osvojio 368 210 (53.88%) glasova birača, te funkciju predsednika RS zamenio funkcijom srpskog člana Predsedništva BiH.

Ispunio je predizborna očekivanja da osvoji većinu na svim nivoima vlasti, a nakon izbora se pesmom zahvalio biračima na ukazanom poverenju.

Par dana posle izbora najavio je smene direktora javnih preduzeća koji su članovi DNS-a, koalicionog partnera njegove stranke, zbog, kako kaže, loših izbornih rezultata i činjenice da su na izborima podržali kandidate opozicije za predsednika RS i člana Predsedništva BiH.

Iako je predsednik DNS-a Marko Pavić naglasio da niko neće biti smenjen bez saglasnosti rukovodstva te stranke, bez posla je ostalo mnogo članova njegove partije.

Mandat srpskog člana Predsedništva BiH

Na Opštim izborima koji su u BiH održani 7. oktobra 2018. godine Dodik je izabran za člana Predsedništva sa osvojenih 53.88 odsto glasova.

Tada aktuelni srpski član Predsedništva BiH Mladen Ivanić je bio drugi sa 42.74 odsto glasova birača.

Već tokom prvog meseca mandata Milorad Dodik je ušao u sukob sa novoizabranim bošnjačkim članom Predsedništva Šefikom Džaferovićem.

Izjavio je da neće prvoj sednici Predsedništva BiH pod novim rukovodstvom dok u njegovoj kancelariji ne bude postavljena zastava Republike Srpske. Sednica je na kraju ipak održana samo sa zastavom Bosne i Hercegovine.

Dodik je u martu 2019. godine za jednog od svojih savetnika imenovao reditelja Emira Kusturicu.

Centralna izborna komisija (CIK) je 28. januara 2021. godine prijavila srpskog člana Predsedništva Tužilaštvu BiH za „širenje nacionalne mržnje“.

Prijavljen je jer je vređao članicu CIK-a Vanju Bjelicu Prutinu zbog odluke da se zbog izbornih nepravilnosti ponove izbori u gradovima Doboj i Srebrenica, gde je njegova stranka osvojila najviše glasova[1].

Odbio je da prisustvuje zajedničkoj vojnoj vežbi vojske SAD i Oružanih snaga BiH na Manjači 22. maja 2021. godine. Druga dva člana Predsedništva su prisustvovali toj vežbi.

Kancelarija SAD za kontrolu imovine je 4. januara 2022. godine uvela sankcije Dodiku prema Izvršnoj naredbi 14033 („Blokada imovine i zabrana ulaska u SAD određenim osobama koje doprinose destabilizaciji situacije na Zapadnom Balkanu[2]„).

Tom prilikom je Brajan E. Nelson (Brian E. Nelson) izjavio kako „destabilišuće koruptivne aktivnosti Milorada Dodika i pokušaji da razgradi Dejtonski mirovni sporazum, motivisani njegovim vlastitim interesom, prete stabilnosti BiH i cele regije“.

Dodik i Željka Cvijanović, tadašnja predsednica Republike Srpske su 11. aprila 2022. godine sankcionisani od strane Velike Britanije zbog „pokušaja podrivanja legitimiteta BiH“, a britanska ministarka vanjskih poslova Liz Trus (Liz Truss) je kazala da njih dvoje „namerno podrivaju mir u BiH[3]„.

Trus je izjavila da Dodik i Cvijanovićeva „ohrabreni od strane Vladimira Putina i njihovo nepromišljeno ponašanje preti stabilnosti širom Zapadnog Balkana[4]„.

Posle Opštih izbora 2022. godine Dodika je na mestu srpskog člana Predsedništva nasledila Željka Cvijanović.

Treći mandat predsednika RS

Milorad Dodik je 1. jula 2022. godine najavio kandidaturu za predsednika Republike Srpske. Opšti izbori su održani 2. oktobra 2022. godine.

Nakon objave preliminarnih rezultata izbora u Republici Srpskoj, opozicione stranke su podnele prijave za izbornu prevaru direktno protiv Dodika za koga su tvrdili da je „koordinisao ubacivanje hiljada nezakonitih glasačkih listića u glasačke kutije kako bi SNSD vodio“, te da je Jelena Trivić (PDP) pravi pobednik izbora za predsednika RS[5].

Ovo je za posledicu imalo odluku CIK-a da započne ponovno brojanje glasačkih listića.

Kada je CIK potvrdio preliminarne rezultate, nije potvrdilo rezultate izbora u RS. Međutim, 27. oktobra 2022. godine, rukovodstvo CIK-a je potvrdilo Dodikovu pobedu.

CIK je potvrdio da, „iako je bilo nepravilnosti, niti jedna nije bila na nivou koji bi promenio ishod izbora“.

Dodik je 15. novembra 2022. godine u Narodnoj skupštini Republike Srpske položio zakletvu kao predsednik RS. Na toj funkciji je nasledio Željku Cvijanović.

Sedam dana kasnije je zatražio od premijera Radovana Viškovića da sastavi novu Vladu RS.

Narodna skupština je 21. decembra 2022. godine potvrdila imenovanje Viškovićevog kabineta.

Republika Srpska je u martu 2023. godine najavila i krenula u izglasavanje niza zakona koji, kako tvrde stručnjaci, krše ljudska prava i slobode.

Jedan od tih zakona je zakon o medijima, nevladinim organizacijama i LGBT zajednici.

Ovo je naišlo na oštre kritike dela novinarske zajednice, ali i američkog državnog sekretara Entonija Blinkena (Antony Blinken) koji je kazao da „Dodikovi napadi na temeljna prava i slobode u RS pokazuju da je on na autoritarnom putu predsednika Putina“, te da „Stejt Department nastavlja da zagovara demokratsku i prosperitetnu budućnost kakvu zaslužuju svi građani BiH[6]„.

Narodna skupština Republike Srpske je 27. juna 2023. godine izglasala suspenziju odluka Ustavnog suda BiH i obustavu objavljivanja uredbi i zakona visokog predstavnika u službenom glasniku[7].

Nakon ove odluke, visoki predstavnik Kristijan Šmit (Christian Schmidt) je poništio dva zakona koja je Skupština usvojila, navodeći da odluke „direktno krše ustavni poredak Bosne i Hercegovine i Dejtonski mirovni sporazum[8]„.

Diplomatski odnosi

Imajući u vidu rezultate izbora, Milorad Dodik uživa podršku većeg dela Republike Srpske. Ipak, odnosi sa zvaničnim Sarajevom i zvaničnicima u Federaciji BiH najbolje se ogledaju u činjenici da on, kako kaže, nerado ide u Sarajevo, te ga ne smatra glavnim gradom Bosne i Hercegovine.

U svojim izjavama često naglašava da BiH nije njegova država, te da Republika Srpska treba da bude samostalna država.

Najčvršće diplomatske odnose Dodik održava sa Srbijom, čije državljanstvo i sa imam. Na predsedničkim izborima 2012. godine podržao je Borisa Tadića, kandidata Demokratske stranke u borbi za treći mandat.

Štaviše, aktivno je učestovao u predizbornoj kampanji, te se pojavljivao na tribinama zajedno sa Tadićem. Ipak, kandidat DS-a je poražen, a za novog predsednika Srbije je izabran Tomislav Nikolić, kandidat Srpske napredne stranke (SNS) koja je tada beležila sve veću podršku naroda u Srbiji.

Nedugo nakon toga, Dodik je počeo bliže da sarađuje sa vladajućom strankom, te njenim predsednikom Aleksandrom Vučićem, koga je pet godina kasnije, u aprilu 2017. javno podržao u borbi za funkciju predsednika Srbije.

Na međunarodnom planu, Dodikova administracija najbliže odnose održava sa Izraelom i Rusijom. Ipak, odnosi sa Izraelom jedno vreme su bili pod lupom javnosti.

Naime, Ministarstvo inostranih poslova Izraela uputilo je pismo Ministarstvu inostranih poslova BiH u kome se navodi da u toj državi ne postoji Predstavništvo RS, te da je ono krajem 2013. godine preregistrovano u privatnu kompaniju koju vodi Arie Livne, savetnik predsednika RS Milorada Dodika.

Dodik se u svom diplomatskom angažmanu najviše oslanja na Rusiju. U nekoliko navrata se sastao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, a zajedno sa političarima iz Srbije i RS prisustvao je Putinovoj poseti  Beogradu, 16. oktobra 2014. godine.

Dobar odnos s Rusijom, ali i suprotstavljanje odlukama Suda BiH, za rezulatat su imali zabranu putovanja u Sjedinjene Američke Države, te zamrzavanje Dodikove imovine u SAD.

Referendum o Danu Republike Srpske

Narodna skupština RS je 17. aprila 2015. godine usvojila Deklaraciju o danu RS. Povod za njeno donošenje je bio zahtev bošnjačkog člana Predsedništva BiH Bakira Izetbegovića Ustavnom sudu BiH u kome je tražio ocenu ostavnosti Zakona o praznicima RS radi spornog proslavljanja Dana Republike 9. januara.

Naime, Izetbegović je smatrao spornim to što se Dan republike proslavlja na Svetog Stefana, pravoslavni praznik, što vređa osećaje ostala dva konstitutivna naroda – Hrvate i Bošnjake u RS.

Ustavni sud BiH je 26. novembra 2015. godine doneo odluku kojom je ustanovio da član 3.b) Zakona o praznicima RS nije u skladu sa pojedinim članovima Ustava BiH, Međunarodne konvencije o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije, te Evropske konvecije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda.

Odluka je donesena pet prema tri – trojica stranih i dvojica bošnjačkih sudija odluku su doneli preglasavanjem dvojice srpskih i jednog hrvatskog sudije, dok je drugi hrvatski sudija bio odsutan.

To je rezultovalo odlukom Narodne skupštine RS da 15. jula raspiše Referendum o Danu Republike. Referendum je održan 25. septembra 2016. godine, a referendumsko pitanje je bilo „Da li podržavate da se 9. januar obeležava i slavi kao Dan Republike Srpske?“.

99,81 odsto birača zaokružio je „DA“, čime je odlučeno da 9. januar ostaje Dan RS.

U oktobru iste godine raspisani su Lokalni izbori u BiH, a Dodikov SNSD doneo je odluku da umesto predizborne kampanje vodi kampanju za izlazak građana RS na Referendum.

SNSD je tada dobio rekordnu podršku građana, što su pojedini teoretičari ocenili kao iskorištavanje aktuelne situacije RS  u cilju ostvarivanja političkih ciljeva koalicije SNSD-DNS-SP.

Kontroverze i afere

Grad Sarajevo je 6. oktobra 2009. godine podneo Tužilaštvu BiH, sarajevskom i tuzlanskom tužilaštvu, te Okružnom sudu u Bijeljini krivičnu prijavu protiv Milorada Dodika zbog „zloupotrebe položaja ili ovlašćenja, izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje, razdora ili netrpeljivosti i nasilničkog ponađanja“, tokom skupa podrške generalu Nenadu Đukiću u Bijeljini.

Dodik je optužen da je 11. septembra na javnom skupu „poricao dokazane ratne zločine“ na Markalama i na Kapiji u Tuzli, te proglašavao nevinim generala Nenada Đukića.

Dodik je bio svedok odbrane na suđenju bivšem predsedniku RS Radovanu Karadžiću, sa kojim tokom rata nije delio stranačku ideologiju, jer je Dodik u to vreme predstavljao opoziciju u Republici Srpskoj.

Opoziciona partija PDP je u nekoliko navrata objavljivala afere u kojima je navodno jedan od aktera i aktuelni predsednik RS.

Prema dokazima koje ova stranka poseduje, Dodik je navodno učestovao u brojnim aktivnostima koje su za rezultat imale veliku štetu po budžet RS.

Odnos s novinarima

Poznato je da Dodik ne gleda blagonaklono na rad pojedinih medijskih kuća u RS i BiH. Štaviše, javnost u BiH dobro je upoznata sa problematikom odnosa između njega i novinara.

Jedan od takvih konflikta kulminirao je i zabranom novinarima Alternativne televizije da prisustvuje izbornom štabu SNSD-a.

Novinarima BN televizije je od 2014. godine zabranjen ulazak u Palatu Predsednika RS i praćenje Dodikovih službenih aktivnosti.

On je u više navrata Federalnu televiziju nazvao neprijateljskim medijem, a 18. januara 2017. godine zabranio je ekipi N1 televizije pristup konferenciji za novinare u Banjaluci, zbog, kako je navedeno neposedovanja akreditacija za ulazak.

Na ove postupke reagovala je Evropska federacija novinara (EJF), krovna organizacija novinara Evrope sa sedištem u Briselu.

EJF je podržala stav Udruženja BH novinara u osudi diskriminatorske politke Milorada Dodika u RS koji podrazumeva „selektovanje medija koji mogu, tj. ne mogu prisustvovati događajima od javnog interesa“.

Priznanja

Povodom osveštenja Hrama Hrista Spasitelja u Banjaluci, 29. maja 2009. godine Miloradu Dodiku je tada kao predsedniku Vlade RS i jednom od kumova hrama dodeljen Orden Svetog Save prvog reda, najviše odlikovanje Srpske pravoslavne crkve.

Nacionalni savet bezbednosti Rusije je 6. novembra 2011. Dodika odlikovao „Ordenom Prvog stepena za zasluge pred otadžbinom i kozaštvom“.

Predsednik Ruske Federacije Dmitrij Medvedev mu je 22. novembra 2011. godine dodelio „Orden družbe“ za razvoj saradnje između Rusije i Bosne i Hercegovine.

Srpsko prosvetno i kulturno društvo „Prosvjeta“ mu je 28. juna 2012. godine dodelilo Spomenicu „u znak poštovanja i zahvalnosti za zalaganje i doprinos negovanju prosvete, kulture i duhovnosti srpske“.

Patrijarh moskovski Kiril uručio je predsedniku RS Miloradu Dodiku nagradu međunarodnog Fonda jeinstva pravoslavnih naroda za 2013. godine, koje se dodeljuje u koordinaciji Ruske pravoslavne crkve i Kabinete predsednika Ruske Federacije.

Ova priznanje se dodeljuje pojedincima za istaknutu delatnost na jačanju jedinstva pravoslavnih naroda i unaopređenje i jačanje hrišćanskih vrednosti u društvu.

11. marta 2014. godine Dodik je dobio odlikovanje Fonda jedinstva pravoslavnih naroda za „istaknutu delatnost na jačanju jedinstva pravoslavnih naroda i unapređenje i jačanje hrišćanskih vrednosti u društvu“.

Eparhija valjevska je 3. maja 2015. godine dodelila Miloradu Dodiku Orden Svetog vladike Nikolaja.

Jerusalimski patrijarh mu je dodelio Sveti krst čuvara Hristovog groba. Nosilac je i Ordenom Nemanjića, te Ordena Republike Srpke na lenti.

Privatni život

Milorad Dodik je rođen u Latašima. Roditelji mu se zovu Bogoljub i Mira, ima brata Gorana i sestru Goranu. Roditelji su mu se bavili poljoprivredom, pa je i on završio srednju Poljoprivrednu školu u Banjaluci.

Ipak, po završetku srednjoškolskog obrazovanja, odlučio je da upiše Fakultet političkih nauka, te se nakon što je diplomirao aktivno angažovao u politici u kojoj je ostao do danas.

Oženjen je Snježanom Dodik s kojom ima dvoje dece, sina Igora i ćerku Goricu. Snježana Dodik je po zanimanju ekonomski tehničar.

Iako je tokom karijere svog supruga uspešno izbegavala da se pojavljuje u javnosti, pažnju je privukla u januaru 2017. godine kada je sa tadašnjom predsednicom Vlade RS Željkom Cvijanović prisustvovala inauguraciji američkog predsednika Donalda Trampa.

Oboje dece Dodik je školovao u inostranstvu. Igor je studirao na Fakultetu za ekonomiju i menadžmen na Bocconi univerzitetu u Milanu. Danas se bavi porodičnim biznisom, suvlasnik je u firmi „Fruit Eco“.

Ćerka Gorica Dodik Trišić je nakon završene Ekonomske škole u Banjaluci, diplomirala ekonomiju na Kipru. Bila je direktorka sportskog radija „Igokea“, te marketinške agencije „Trinity media and consulting“.

2011. godine je nakon volontiranja u Ministarstvu za ekonomske odnose i regionalnu saradnju RS dobila posao šefa kabineta tadašnje ministarke, a danas srpskog člana Predsedništva BiH Željke Cvijanović.

Igor Dodik je 15. jula 2015. godine oženio Beograđanku Ivanu Pešukić koju je upoznao tokom studija u Milanu.  U avgustu 2016. godine su dobili ćerku Niku, a polovinom oktobra 2018. godine sina Novaka.

Gorica Dodik ima četvoro dece, sinove Stefana, Balšu i Njegoša, te ćerku Isidoru.

Milorad Dodik se u mladosti bavio košarkom, a više od deset godina bio je predsednik Košarkaškog kluba „Igokea“ iz Aleksandrovca, čiji je jedan od osnivača. Košarkaški klub „Partizan“ iz Beograda dodelio mu je titulu počasnog predsednika kluba.

Prema podacima iz imovinskog kartona koji su Centralnoj izbornoj komisiji dužni da dostave svi političari u BiH, Milorad Dodik i njegova porodica imaju dve kuće, jednu u Laktašima i jednu u Srbiji, te tri stana, jedan takođe u Laktašima, a dva u Beogradu.

Reference:

• https://www.blic.rs/vesti/republika-srpska/zvanicno-dodik-u-trci-za-predsednistvo-bih-cvijanovic-kandidat-za-predsednika-srpske/
• https://www.blic.rs/vesti/republika-srpska/nastavljena-seca-neposlusnih-kadrova-fotelje-gubi-20-funkcionera-dns-a-ovi-ce/
• [1] https://www.klix.ba/vijesti/bih/sokantna-izjava-dodika-o-clanici-cik-a-gospodja-predstavlja-srpski-narod-a-udata-je-za-bosnjaka/210121123

  [2] https://home.treasury.gov/news/press-releases/jy0549

  [3] https://www.rferl.org/a/bosnia-dodik-cvijanovic-uk-sanctions/31797542.html

  [4] https://balkans.aljazeera.net/news/balkan/2022/4/11/velika-britanija-uvela-sankcije-dodiku-i-cvijanovic

  [5] https://www.euronews.com/2022/10/10/bosnia-election-vote-rigging-allegations-spark-more-mass-protests

  [6] https://www.klix.ba/vijesti/bih/americki-drzavni-sekretar-antony-blinken-uputio-zestoku-poruku-dodiku-uporedio-ga-s-putinom/230329153

  [7] https://www.rtvbn.com/4045834/kako-su-glasali-u-nsrs-o-ustavnom-sudu-bih

  [8] https://www.gerila.info/kristijan-smit-ponistio-zakon-o-neprimjenjivanju-odluka-ustavnog-suda-bih-u-republici-srpskoj/