Milan Stamatović

Biografija

Milan Stamatović je srpski političar. Dugogodišnji je predsednike opštine Čajetina, a na izborima 2017. godine bio je jedan od kandidat za predsednika Srbije. Predsednik je stranke Zdrava Srbija. Rođen je 24. maja 1960. godine u opštini Čajetina gde i danas živi.

Karijera

Radio je u „PK Zlatibor“, „Metaloplastika“ i „IMR Beograd“.

Političku karijeru je započeo u organizaciji „Društvo Sava“ čiji su članovi jedno vreme bili Vuk Drašković i Vojislav Šešelj.

Član opštinskog odbora DSS Čajetina je postao 2000. godine, a 2007. godine je izabran za predsednika tog odbora.

Stamatović je 2001. godine imenovan za predsednika Izvršnog odbora Skupštine opštine Čajetina. Tri godine kasnije je izabran za predsednika odbora i na ovoj funkciji se i dan-danas nalazi.

Član Glavnog odbora DSS-a je postao 2008. godine, a 2010. godine član Predsedništva ove stranke.

Nakon raskola u DSS-u, 2014. godine je sa Nenadom Popovićem osnovao SNP (Srpsku narodnu partiju). Bio je zamenik predsednika.

Stamatović je 2015. godine izjavio da Čajetina neće pomagati migrantima jer im je prioritet zbrinjavanje prognanih Srba i pružanje pomoći ugroženim sugrađanima.

Sukobio se sa tadašnjom ministarkom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Zoranom Mihajlović, jer je dvojici biznismena dao dozvolu za izgradnju gondole.

Ubrzo je protiv njega pokrenuta istraga jer je optužen da je državu oštetio za 50 miliona evra. Stamatović je odgovorio da je ovo osveta jer nije dozvolio da se privatnom preduzeću PK „Zlatibor“ besplatno dodeli državno zemljište.

Početkom 2017. godine je napustio SNP jer je podržala lidera SNS-a, Aleksandra Vučića. Nakon toga je formirao grupu građana „Za zdravu Srbiju“.

13. marta 2017. godine je proglašen za kandidata za predsednika Republike. Podržalo ga je 12 027 potpisnika. Imao je problem jer u prva tri dana kampanje nije mogao da nađe slobodne termine za overu potpisa kod notara.

Izjavio je da će, ukoliko pobedi na izborima, zakonom zabraniti inicijativu da Srbija postane članica NATO-a. Zalagao se za vraćanje obaveznog služenja vojnog roka, da se Srbija okrene Evroazijskoj uniji i da Rusija postane njen najvažniji ekonomski i politički partner.

Rekao je da neće dozvoliti promenu Ustava i da Vojvodina i Kosovo i Metohija treba da budu u sastavu Srbije.

Na Predsedničkim izborima 2017. godine je osvojio 1.15 odsto glasova.

Kamp na Zlatiboru

Domaći mediji su objavili da je u avgustu 2018. godine na području Čajetine organizovan „Omladinsko-patriotski kamp Zlatibor 2018“.

Prema rečima organizatora, na kampu su polaznici od 12 do 23 godine „učeni patriotskom vaspitanju“. Obuka je, između ostalog, podrazumevala i rad sa oružjem.

Deo javnosti je oštro reagovali na ovu ves jer se smatralo da ovakve vrste kampova doprinose militarizaciji društva.

Ministarstvo unutrašnji poslova Srbije je rasformiralo kamp, a predsednik Aleksandar Vučić je izjavio da „takve stvari država neće tolerisati“.

Lider LDP-a je optužio Milana Stamatovića da je organizovao „paravojni kamp“ u kome su „ruski agenti željni krvi“ obučavali decu za „agresivno ponašanje“.

Predsednik opštine Čajetina je odbacio Jovanovićeve optužbe kao neistinite. On je kazao da je opština Čajetina pomogla održavanje kampa, ali ne sa ciljem „izazivanja krvoprolića“.

Cilj im je, kako je tvrdio, bio da se deca „uče rodoljublju i ljubavi, a ne veleizdaji i mržnji“. On nije negirao da su obuke držali i ruski instruktori, ali je naglasio da deca nisu vežbala sa pravim oružjem, nego sa plastičnim igračkama.

Izbori 2020. godine

Milan Stamatović je na izbornoj skupštini Zdrave Srbije 19. januara 2020. godine izabran za predsednika te stranke.

Na izborima koji su održani u junu 2020. godine nisu uspeli da pređu cenzus, pa su ostali bez svojih poslanika u Skupštini Srbije. U opštini Čajetina „Zdrava Srbija“ je osvojila 62 odsto glasova birača.

Izbori 2022. godine

Stamatovićeva „Zdrava Srbija“ je na Opštim izborima nastupila zajedno sa strankom Dosta je bilo i Pokretom Živim za Srbiju. Lista je nosila naziv „Suverenisti“, ali nije dobila dovoljno glasova da pređe cenzus.

Imovina

Prema podacima iz imovinskog kartona Stamatovićevi mesečni prihodi iznose 79 359 dinara. Vlasnik je porodične kuće na Zlatiboru čija je vrednost 160 000 evra. U okviru nje se nalazi nekoliko apartmana koje izdaje. To radi preko turističke agencije „TAS“ koju je njegova supruga osnovala 2006. godine.

S ocem i bratom poseduje polovinu stare kuće od 14 kvadrata, oko pet hektara imanja i 65 ari šume koje su nasledili od majke.

Stamatović je 2009. godine kupio polovnu škodu superb od čačanske firme „Auto garant“ i platio ju je 10 000 evra.

Njegova ćerka Ivana je 2007. godine osnovala udruženje „Afirmativni centar za edukaciju mladih“ koje se zalaže za zaštitu životne sredine i brigu o nemoćnim i bolesnim ljudima, a protivi se korišćenju genetski modifikovanih proizvoda.

Tužbe

Stamatović je 2012. godine prekršio Zakon o budžetskom sistemu zbog čega mu je sud tri godine kasnije izrekao novčanu kaznu od 144 000 dinara.

U januaru 2014. godine Državna revizorska institucija je podnela krivičnu prijavu protiv Milana Stamatovića jer je iz opštinskog budžeta potrošeno 23 miliona dinara više nego što je predviđeno. Krivična prijava je odbačena nakon što je uplatio 30 000 dinara u humanitarne svrhe.

Tvrdio je da su firma „Zlatibor turist“ i porodica Slobodana Jeremića, bivšeg poslanika PUPS-a, na prevaru stekli vlasništvo nad jezerom na Zlatiboru i 200 ha zemlje oko njega.

U aprilu 2014. godine je osuđen zbog povrede časti i ugleda, pa je morao da plati kaznu od 300 000 dinara odštete i oko 70 000 dinara sudskih troškova.

U aprilu 2015. godine je govorio o sukobu članova SNS-a i SNP-a i pomenuo je nadimke Jujo i Pećinko da su se bavili kriminalnim poslovima u kome su se prepoznali Borivoje Milić Jujo i Borivoje Pećinar Pećinko. Oni su ga tužili zbog povrede ugleda.

Privatni život

Malo je detalja poznato o privatnom životu Milana Stamatovića.  Po zanimanju je tehnolog – tehničar. Oženjen je Miljanom Stamatović i ima dvoje dece.