Milan Radović

Poslednji put ažurirano: Kategorija: M, Politika
Foto: Nema dostupne fotografije.

Kratke informacije

Ime i prezimeMilan Radović
Datum rođenja21. avgust 1974.
Mesto rođenjaSarajevo
DržavaBosna i Hercegovina
PrebivališteBanjaluka
ZanimanjeEkonomista, političar
StrankaSrpska demokratska stranka (SDS)

Biografija

Milan Radović je bosanskohercegovački i srpski doktor ekonomskih nauka i političar. Član je Predsedništva Srpske demokratske stranke (SDS). Rođen je 21. avgusta 1974. godine u Sarajevu. Oženjen je i ima dvoje dece. Živi i radi u Banjaluci.

Po završetku Ekonomskog fakulteta bio je pripravnik u Agroprom banci. Karijeru je nastavio u Razvojnoj banci jugoistočne Evrope, a potom je dugi niz godina bio generalni direktor Nove banke, kao i jedan od najvećih pojedinačnih akcionara te banke.

U politiku se aktivno uključio 2018. godine. U aprilu iste godine je postao član Demokratskog narodnog saveza (DNS). Na Opštim izborima koji su održani u oktobru 2018. godine osvojio je mandat poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srpske.

Radović je u martu naredne godine izabran za predsednika Gradskog odbora Banjaluka, a bio je i zamenik predsednika stranke.

U februaru 2020. godine je napustio DNS, te je narednih nekoliko meseci u Skupštini delovao kao nezavisni poslanik.

Polovinom decembra iste godine objavljeno je da je prešao u SDS. Postao je član Predsedništva stranke, te zamenik predsednika SDS-a.

Na Opštim izborima koji su održani u oktobru 2022. godine ponovo je izborio mandat poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srpske.

Detinjstvo i obrazovanje

Milan Radović je rođen 1974. godine u Sarajevu. U rodnom gradu je završio osnovnu školu i upisao Matematičku gimnaziju. Početkom rata je sa roditeljima i sestrom je izbegao iz Sarajeva, pa je školovanje nastavio u beogradskoj Trinaestoj gimnaziji.

Diplomirao je ekonomiju na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Banjaluci. Zvanje magistra ekonomskih nauka stekao je 2011. godine na Ekonomskom fakultetu u Subotici odbranivši tezu „Strategijsko upravljanje rizikom bankarskih kredita“.

Radović je 2013. godine na istom fakultetu odbranio doktorsku tezu na temu „Strategije ALM koncepta u procesu upravljanja kreditnim rizikom banke“.

Prisustvovao je velikom broju seminara u zemlji i inostranstvu.

Na Ekonomskom fakultetu u Istočnom Sarajevu drži nastavu na predmetu finansijske institucije i tržišta.

Karijera

Milan Radović je posle studija odradio jednogodišnji pripravnički staž u Agroprom banci AD Banjaluka.

U periodu od 2002. do 2003. godine je bio šef kredita za privredu u Razvojnoj banci jugoistočne Evrope. Od 2003. do 2005. godine bio je direktor Direkcije za poslove sa privredom.

Iz Razvojne banke je prešao u Novu banku AD Banjaluka, gde je tokom 2009. i 2010. godine bio zamenik direktora banke. Nakon toga je postao generalni direktor Nove banke i predsednik Uprave banke. Istovremeno je sa oko osam odsto bio i pojedinačno najveći akcionar Nove banke.

Osim toga, bio je član Upravnog odbora BACEE (Banking Association for Central and Eastern Europe ) i Upravnog odbora Udruženja banaka Bosne i Hercegovine.

Dobitnik je nagrada za najboljeg menadžera, najboljeg menadžera u bankarstvu i bankara. Proglašen je najboljim bankarom decenije, te najboljim bankarom Republike Srpske i regiona.

Radović je 2016. godine dobio nagradu privrednik godine koju dodeljuje list „Nezavisne novine“.

Nakon što je na Opštim izborima 2018. godine osvojio mandat poslanika u Narodnoj skupštini RS Nadzorni odbor banke je doneo odluku da ga smeni zato što su smatrali da ne može da istovremeno obavlja političku i funkciju generalnog direktora banke.

Tada je sa pozicije generalnog direktora prešao na poziciju člana Nadzornog odbora Nove banke.

U decembru 2018. godine je prodao svoje akcije kompaniji „MG Mind“ u vlasništvu Mladena Milanovića Kaje[1].

Kako je naveo u imovinskom kartonu, poseduje firme u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj.

Politička karijera

Milan Radović je u aprilu 2018. godine postao član Demokratskog narodnog saveza. U jednom intervjuu je priznao da mu je tri i po godine ranije Milorad Dodik nudio mesto ministra finansija nakon izbora, ali da je tu ponudu odbio kako bi se posvetio radu u banci.

Na Opštim izborima koji su u Bosni i Hercegovini održani u oktobru 2018. godine, Radović je kao član DNS-a osvojio 6 451 glasova, a samim tim i mandat poslanika u Narodnoj skupštini RS. Zanimljivo je da je osvojio skoro dve hiljade glasova više od nosioca liste Nedeljka Čubrilovića.

Radović je od strane vladajućeg SNSD-a i Milorada Dodika optužen da je bio u grupi „mangupa“ koji su u kampanji radili na štetu kandidata vladajuće koalicije za najviše funkcije.

Bio je predsednik Gradskog odbora DNS-a Banjaluka, a potom i vršilac dužnosti zamenika predsednika Demokratskog narodnog saveza.

Početkom 2020. godine je važio za jednog od kandidata za novog predsednika stranke. Ipak, polovinom februara iste godine povukao je kandidaturu.

Par dana kasnije je podneo ostavku na poziciju zamenika predsednika DNS-a iz „ličnih i moralnih razloga“.  Tom prilikom je objavio da istupa i iz članstva u stranci i da će u Narodnoj skupštini Republike Srpske nastaviti da radi kao nezavisni kandidat[2].

To je podstaklo spekulacije da li će Radović po istupanju iz DNS-a osnovati vlastitu partiju ili će se prikloniti nekoj drugoj stranci.

U decembru 2020. godine zvanično je postao član Srpske demokratske stranke. Njegov prelazak u SDS ozvaničen je na konferenciji za medije koju su u Banjaluci održali Mirko Šarović i Radović. On je imenovan i za jednog od zamenika predsednika SDS-a, kao i člana Predsedništva te stranke.

Tom prilikom je izjavio da će da predloži set sistemskih zakona, među kojima je i onaj o poreklu imovine. Dodao je da Republika Srpska nije ugrožena i napadnuta izvana, nego da je prezadužena[3].

Na pitanje novinara zašto je odlučio da pređe u SDS, Radović je kazao da je reč o stranci koja je starija i od Republike Srpske, te da će u SDS-u promovisati ono što je tražio u DNS-u.

Pojasnio je da je reč o reformama i ekonomiji. Precizirao je da će nastojati da se izglasaju novi Zakon o javnim nabavkama, Zakon o sukobu interesa i Zakon o poreklu imovine[4].

Nakon toga je postao jedan od najaktivnijih opozicionih poslanika u Skupštini Srpske.

U mandatu koji je trajao od 2018. do 2022. godine bio je član skupštinskog Odbora za finansije i budžet, te član Odbora za privredu.

Na izborima koji su u Bosni i Hercegovini održani u oktobru 2022. godine bio je nosilac liste SDS-a za izbornu jedinicu 3. Osvojio je oko 6 500 glasova.

Predvodio je opoziciju na protestima koji su nakon izbora održani u Banjaluci zbog, kako su tvrdili, „izborne krađe“. Centralna izborna komisija je posle toga naložila ponovno prebrojavanje glasova za nivo predsednika Republike Srpske.

Imovinsko stanje

U imovinskom kartonu koji su svi političari dužni da dostave Centralnoj izbornoj komisiji (CIK BiH), Milan Radović je polovinom decembra 2018. godine naveo da poseduje imovinu vrednu 10.6 miliona maraka. To ga je svrstalo među zvanično najbogatije političare u Bosni i Hercegovini.

Naime, on je naveo da ima stan sa garažama čija vrednost je procenjena na preko 900 hiljada KM, polovinu firme u Hrvatskoj u vrednosti od oko 234 hiljada KM. Osim toga, naveo je da poseduje deonice u RS vredne oko 6.6 miliona KM, oko 850 hiljada KM gotovine, te potraživanja u iznosu od 1.9 miliona KM[5].

Radović je prijavio da je tokom 2017. godine zaradio 1.1 milion konvertibilnih maraka, od čega oko 637 hiljada čini platu, a 407 hiljada naknade. On je takođe prijavio da otplaćuje kredit u iznosu od oko 443 hiljade maraka u Novoj banci[6].

Privatni život

Milan Radović je rođen 1974. godine u Sarajevu. Živeo je u rodnom gradu do početka ratnih dešavanja, a nakon toga se neko vreme školovao u Beogradu. Radović je oženjen i ima dvoje dece, sina i ćerku.

U jednom intervjuu je kazao da slobodno vreme provodi rekreativno igrajući fudbal, tenis, košarku, dok zimi skija. Priznao je da mnogo čita, te da poseduje verovatno najveću biblioteku knjiga posvećenih ekonomiji na ovim prostorima.

Radović je kazao da rado sluša muziku nastalu osamdesetih godina prošlog veka, kao i zabavnu muziku. U jednom intervjuu je među omiljene muzičare svrstao Gorana Bregovića i Željka Joksimovića[7].

Najdraža su mu putovanja u Pariz i Njujork.

Milan Radović je po nacionalnosti Srbin, a po veroispovesti pravoslavac.

Refrence

Milan Radović na društvenim mrežama

FacebookMilan @ Facebook
InstagramMilan @ Instagram
LinkedInMilan @ LinkedIn

Uslovi kopiranja biografija

Sadržaj ovog članka je vlasništvo sajta www.biografija.org. Preuzimanje teksta je uslovljeno Creative Commons 2.5 licencom. Svako kopiranje i korištenje materijala bez navoda autora i linka ka izvoru smatra se kršenjem autorskih prava i podleže zakonskim sankcijama. Fotografije korištene u biografijama su vlasništvo trećih lica nad kojim portal Biografije poznatih nema autorska prava.

Povezane biografije