Kolinda Grabar Kitarović

Biografija

Kolinda Grabar Kitarović je hrvatska političarka i prva žena koja je postala predsednica Republike Hrvatske. Rođena je 29. aprila 1968. godine u Rijeci.

Detinjstvo i obrazovanje

Kolinda Grabar Kitarović je rođena 1968. godine. Kada je zatrudnela, Kolindina majka je odlučila da će dete nazvati Arsen, ako bude dečak, ili Ksenija, ako bude devojčica.

Međutim, tadašnja tinejdžerska pop senzacija Zdenka Vučković je otpevala pesmu „Kolinda“ po kojoj je hrvatska predsednica dobila ime.

Otac Branko je držao mesaru i u susednom selu je imao farmu sa 22 krave. Kolinda je bila jedina devojčica u selu i zanimala ju je matematika.

Osnovnu školu je završila na Grobniku, a u Rijeci je upisala gimnaziju. Krajem trećeg razreda je saznala za program razmene studenata. Nekoliko godina je živela u Sjedinjenim Američkim Državama kod porodice koja ju je prihvatila kao svoju.

Pošto joj stipendija nije bila dovoljna da pokrije troškove, peglala je i čistila za dnevnicu od 20 dolara. Odeću je uglavnom kupovala u second hand prodavnicama. Srednju školu je završila u Los Alamosu.

Grabar Kitarović je 1993. godine diplomirala engleski i španski jezik i književnost na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Tokom studija je živela u studentskom domu, a kada je skupila novac od prevođenja i držanja privatnih časova, iznajmila je stan.

Osim engleskog i španskog, govori portugalski, italijanski, nemački i francuski jezik. Zna da muze krave, da kreči stan i da puca iz snajpera.

Karijera

Kolinda Grabar Kitarović se 1993. godine se zaposlila u Ministarstvu spoljnih poslova i postala je član HDZ-a. Prvo je bila savetnica zamenika ministra, a onda načelnica sektora za Severnu Ameriku.

Četiri godine kasnije je postala diplomatski savetnik u ambasadi Republike Hrvatske u Kanadi, a zatim ministar savetnik. Upisala je postdiplomske studije na Fakultetu političkih nauka, a 2000. godine je postala magistar.

Grabar Kitarović 2003. godine imenovana za zastupnicu u Hrvatskom Saboru i za ministarku za evropske integracije.

Dve godine kasnije je postala šefica pregovaračkog tima za pregovore o pristupanju Evropskoj Uniji. Takođe je izabrana za ministarku spoljnih poslova i evropskih integracija. Na toj funkciji je ostala do decembra 2008. godine.

U martu iste godine je postavljena za ambasadora Hrvatske u Sjedinjenim Američkim Državama.

Od 2011. do 2015. godine je bila pomoćnik generalnog sekretara NATO-a za javnu diplomatiju.

Kolinda Grabar Kitarović je 2014. godine postala kandidatkinja HDZ-a za predsednicu Hrvatske. U januaru 2015. godine je u drugom krugu pobedila Ivu Josipovića.

Njen izborni program pod nazivom „Za bolju Hrvatsku“ je dobio najveću podršku. Na taj način Hrvatska je postala jedna od desetak zemalja na svetu koje imaju predsednicu.

Nevladina organizacija Klepsidra iz Sarajeva dodelila joj je Nagradu „Isa-beg Ishaković“, priznanje za izgradnju dobrih odnosa sa Bosnom i Hercegovinom.

Kolinda je članica Trilateralne komisije, privatne organizacije čija je uloga da gaji bliske odnose između Amerike, Evrope i Japana.

Inauguracija i ceremonija svečanog polaganja zakletve održana je 15. februara 2015. godine, a predsednički mandat Kolinda Grabar Kitarović je započela četiri dana kasnije.

Premda se u medijima polemisalo da će kancelarija prve predsednice Hrvatske sa Pantovčaka biti premeštena u vilu Pongrac u Visokoj ulici u Zagrebu, to se iz tehničkih i bezbednosnih razloga nije dogodilo.

Prvih 100 dana vladavine

U prvih sto dana na čelu Hrvatske sastala se sa mnogim zvaničnicima, ali i predstavnicima domaćih organizacija i udruženja.

Već prvog dana po preuzimanju mandata Grabar Kitarović se susrela sa hrvatskim veteranima i učesnicima rata koji su protestovali u Savskoj 66. Demonstranti su je, s obzirom na obećanja data tokom predizborne kampanje, dočekali ovacijama i sa poklonima.

Ona je obećala da će tokom svog mandata brinuti o veteranima i njihovim porodicama, te da će se „aktivno zalagati za rešavanje njihovih problema“. Pozvala ih je u svoj kabinet kako bi započeli pregovore o ispunjenju njihovih zahteva.

Nekoliko dana kasnije je primila Davida Usupašvilija (დავით უსუფაშვილი) predsednika Skupštine Gruzije, a nakon toga su usledili razgovori sa predstavnicima Udruženja „Blokirani“. Rezultat tih pregovora je bilo formiranje stručnog tima čiji zadatak je bio pronalazak rešenja za probleme „dužničkog ropstva“.

U Sloveniji se sastala sa tamošnjim predsednim Borutom Pahorom, a teme razgovora su, između ostalog, bile saradnja dve države i inicijativa za saradnju na području cele Jugoistočne Evrope.

Poseta Bosni i Hercegovini u martu 2015. godine bila je njena prva zvanična poseta drugoj državi otkako je preuzela dužnost predsednice Hrvatske.

Grabar Kitarović se u Sarajevu sastala sa Mladenom Ivanićem, Draganom Čovićem i Bakirom Izetbegovićem, tadašnjim članovima Predsedništva BiH. Mnogi su pozdravili njenu odluku da prvo poseti BiH i da pokaže spremnost na saradnju upravo zbog brojnih Hrvata koji žive u toj zemlji.

U okviru Tematske rasprave o ravnopravnosti polova koja je održana povodom 8. Marta, Međunarodnog dana žena, Grabar Kitarović se sastala sa generalnim sekretarom Ujedinjenih nacija Ban Ki Munom (Ban Ki-Moon – 반기문) i predsednikom Opšte skupštine Ujedinjenih nacija Samom Kutesom (Sam Kahamba Kutesa).

Tokom posete Sjedinjenim Američkim Državama sastala se sa bivšim predsednikom te zemlje Bilom Klintonom (William Jefferson Clinton).

11. marta 2015. godine predsednica Hrvatske je u svojoj kancelariji primila Ivicu Dačića prvog potpredsednika Vlade i ministra vanjskih poslova Srbije.

Zaključak tog razgovora je bio da su obe strane spremne za nastavak rešavanja otvorenih pitanja, poput pitanja nestalih, položaja manjina i jačanje saradnje u korist građana Srbije i Hrvatske.

Nemačka je bila druga zemlja koju je Grabar Kitarović zvanično posetila. Ona je u Berlinu razgovarala sa tadašnjim nemačkim predsednikom Joakimom Gaukom (Joachim Wilhelm Gauck) i kancelarkom Angelom Merkel (Angela Dorothea Merkel).

Teme su bile privredna, trgovinska, kulturna i turistička saradnja, te jačanje nemačko-hrvatske saradnje na području privrede i nauke.

Učestovala je na prijemu za šefove država i vlada koje je 29. septembra 2015. godine organizovao Barak Obama (Barack Hussein Obama), tadašnji predsednik SAD-a.

Tadašnji premijer Hrvatske Zoran Milanović je izjavio da je Kolinda u Njujork „otišla u šoping“. „Prepucavanja“ između HDZ-ove predsednice i SDP-ovog premijera su tih dana bila česta tema hrvatskih medija.

Migrantska kriza

S obzirom da je u julu 2015. godine odlukom Viktora Orbana (Viktor Mihály Orbán), predsednika Vlade Mađarske podignuta ograda od bodljikave žice i zatvorena granica sa Srbijom, Hrvatska je tog leta bila suočena sa velikim prilivom migranata.

Smatra se da je za samo sedam dana u tu zemlju ušlo više od 21 hiljada migranata. Do kraja septembra ta brojka se skoro udvostručila.

Kako bi rešila migrantsku krizu Grabar Kitarović je imenovala Andriju Hebranga za savetnika za pitanje problema izbeglica, te naglasila da je važno da se na granicu postavi vojska.

Početkom oktobra se sastala s Orbanom, a jedan od zaključaka tih razgovora bilo je osiguravanje vanjske granice Evropske unije između Grčke i Turske.

Ništa od navedenog nije sprečilo priliv izbeglica, pa je do 20. oktobra u Hrvatsku ušlo preko 200 000 migranata. Kolinda je zajedno sa Hebrangom posetila prihvatni centar u Opatovcu, gde se sastala sa ministrom unutrašnjih poslova Rankom Ostojićem.

Zahvalila se volonterima i policajcima i vojnicima koji čuvaju granicu. Istakla je da je važna saradnja sa Srbijom, Mađarskom, BiH i Slovenijom kako „stvari ne bi izmakle kontroli“.

Tokom posete Slovačkoj je na Univerzitetu „Matej Bel“ u Banskoj Bistrici dobila počasni doktorat na ime zasluga za inicijativu spajanja Jadrana, Baltika i Crnog Mora.

Afera „čokolinda“

Početkom decembra 2016. godine Kolinda Grabar Kitarović je posetila Dubrovnik povodom Dana dubrovačkih branitelja. Tom prilikom se družila i sa mališanima iz vrtića te im podelila poklone i svoje potpisane fotografije.

Ovaj događaj sam po sebi nije privukao veliku pažnju medija i javnosti, ali se na društvenim mrežama pojavio status jednog od roditelja čije je dete dobilo poklone od predsednice u kome se navodi da je među slatkišima bila i čokolada srpskog brenda „Pionir“.

Tom roditelju, ali izgleda i mnogim drugim roditeljima u Hrvatskoj je zasmetalo to što je predsednica, koja je ujedno i glavna promoterka devize „kupujmo domaće“ deci poklonila, ni manje ni više, nego „srpsku čokoladicu“.

Ubrzo je reagovao njen kabinet koji je poslao saopštenje u kome se navodi da Kolinda nije lično nabavljala slatkiše, nego da su paketi spremani u Vukovaru, te da se među tristotinjak hrvatskih proizvoda našlo i nekoliko „spornih“.

U saopštenju je navedeno da im je žao ukoliko je to nekoga „osobno povrijedilo“ te da smatraju da je poklanjanje važnije od same čokolade.

Grabar Kitarović je sledećeg dana izjavila da je bila „neugodno iznenađena kada je saznala da je deci podelila i čokoladice koji nisu proizvedene u Hrvatskoj“, te da istinski podržava kampanju „Kupujmo hrvatsko“.

Dodala je i da će pokrenuti istragu o čijem propustu se radi, da će se izviniti svim roditeljima koji su dobili te čokoladice i da će poslati hrvatske proizvode.

Novinari su ovaj „skandal“ nazvali „afera Čokolinda“ i „Čokogejt“, a dugo se na društvenim mrežama polemisalo o srpskim čokoladicama, reakciji ogorčenog roditelja i Kolindinoj reakciji na sve to.

Odnosi sa komšijama i Zapadom

Početak 2017. godine obeležili su izbori u Americi, te pobeda Donalda Trampa (Donald John Trump) u trci za predsednika.

Hrvatski mediji su pisali o tome kako niko od domaćih zvaničnika nije bio pozvan na inauguraciju, uključujući i Kolindu Grabar Kitarović.

Nekoliko meseci kasnije predsednica je prisustvovala predsedničkoj inauguraciji Aleksandra Vučića i tom prilikom je njegovoj supruzi Tamari poklonila privezak sa likom Bogorodice i Isusa na čijoj poleđini piše „Da život imaju“.

Sa Donaldom Trampom je prvi put razgovarala tokom sastanka Inicijative tri mora koji je održan polovinom 2017. godine u Varšavi.

Kritke na račun prve hrvatske predsednice

Tokom četvrte godine mandata Kolinde Grabar Kitarović kritičari su je optužili da usvajajući psiće, ljubeći fudbalere na kiši i pričajući o dnevnoj šminki u radijskim emisijama stvarne probleme društva gura pod tepih.

Sa druge strane, bilo je i onih koji su je branili zato što su joj ovlaštenja kao predsednici države prilično ograničena. Ipak, ne može se reći da nije oduševila svetsku javnost ponašanjem tokom i posle finala Svetskog prvenstva u fudbalu koje je održano polovinom 2018. godine.

Naime, Hrvatska je na tom takmičenju napravila istorijski uspeh osvojivši bronzu, ali više od same igre u tom finalu strani mediji su pisali o ponašanju predsednice te male zemlje na obalama Jadranskog mora.

Portali su objavili fotografije iz vip lože odakle je Kitarovićeva pratila utakmicu. Slike njenih reakcija obišle su svet.

Dok je strancima njeno ljubljenje Emanuela Makrona (Emmanuel Macron), te svakog fudbalera koji je te večeri primio medalju bilo simpatično, hrvatski mediji su to nazvali „letećim cirkusom“.

Ipak, predsednica je otišla korak dalje, pa je na društvenim mrežama objavila fotografije i snimke iz svlačionice u kojoj je sa igračima peva pesme Marka Perkovića Tompsona.

Par meseci kasnije pratila je finale Dejvis kupa između Francuske i Hrvatske. Iako su joj mnogi zamerili što je zbog sportskog događaja na dva dana napustila Hrvatsku, iz njenog kabineta je saopšteno da je troškove tog putovanja snosila ona lično, a ne hrvatski poreski obveznici.

Poraz na izborima 2019. godine

Krajem juna 2019. godine iz njenog kabineta je saopšteno da će se predsednica Hrvatske kandidovati za drugi mandat na predstojećim izborima.

Protivkandidati su joj Zoran Milanović, Ivan Pernar i Miroslav Škoro.

Predsednički izbori su održani 22. decembra 2019. godine. U drugi krug su prošli Kolinda Grabar Kitarović i Zoran Milanović. Drugi krug izbora održan je 5. januara 2020. godine.

Grabar Kitarović je osvojila 929 488, tj. 47.33 odsto glasova, a njen protivkandidat Zoran Milanović 1 034 389, tj. 52.67 odsto, te je izabran za petog predsednika Hrvatske.

Dužnost svom nasledniku je predala 18. februara 2020. godine.

Grabar Kitarović je 2020. godine postala članica Međunarodnog olimpijskog odbora.

Poljski predsednik Andžej Duda joj je 2022. godine dodelio orden Beli orao.

Privatni život

Kolinda se 1996. godine udala za Jakova Kitarovića. Imaju dvoje dece, ćerku Katarinu i sina Luku. Izjavila je da joj suprug pruža veliku podršku i da je svoju karijeru stavio u drugi plan kako bi ona mogla da se posveti političkoj i diplomatskoj karijeri.

Jakov je završio Fakultet elektronike i računarstva, a radi kao profesor na Pomorskom fakultetu.

Neke od Kolindinih izjava su:

• „Domovinski rat temelj je hrvatske države. Zato upravo na pobedničkoj baštini Domovinskog rata moramo graditi budućnost svoje države.“
• „Oluja“ je bila politički opravdana, etički čista, vojnički briljantno izvedena oslobodilačka i časna pobeda za pravilan cilj.“

Reference

• http://www.nato.int/cps/en/natolive/who_is_who_76170.htm
• http://www.bbc.com/news/world-europe-30765822