Karles Pudždemon (Carles Puigdemont)

Biografija

Karles Pudždemon (Carles Puigdemont) je španski i katalonski političar i novinar. Bio je predsednik vlade Katalonije, a pored toga i predsednik kratkotrajne Katalonske Republike.

Detinjstvo i obrazovanje

Karles Pudždemon je rođen 29. decembra 1962. godine u Ameru u Španiji, koji se nalazi na severoistoku Katalonije. Rođen od oca Frančeska Ksavijera (Francesc Xavier), pekara, i majke Nurije Kasamajo (Núria Casamajó), Karles je bio drugo dete od ukupno osmorice sinova.

Pudždemonovi pradeda i stric Žozep Pudždemon (Josep Puigdemont) bili su gradonačelnici Amera i pristalice pokreta za nezavisnost Katalonije. Pudždemonov deda se borio u Španskom građanskom ratu i 1928. godine otvorio poslastičarnicu „Pastisseria Puigdemont”, a porodica Pudždemon je i dan-danas vlasnik istoimene poslastičarnice i pekare koja se nalazi na glavnom trgu u Ameru.

U rodnom mestu je završio osnovnu školu, a potom je poslat u Đironu, gde je pohađao versku školu „Santa Maria del Collell”. Nakon srednje škole, započeo je studije katalonske filologije na Univerzitetskom koledžu u Đironi, koje je ubrzo napustio jer je odlučio da se bavi novinarstvom.

Novinarska karijera

Pudždemon je već tokom srednje škole počeo da se bavi novinarstvom, tako da je sa 16 godina bio reporter za novine „Diari de Girona”, u kojima je primarno obrađivao teme vezane za sport, te pisao članke o fudbalu.

Pudždemon je 1982. godine postao dopisnik katalonskih novina „El Punt” koje su izlazile na katalonskom jeziku i bavile su se temama nezavisnosti Katalonije. Nedugo nakon toga je zahvaljujući požrtvovanošću i aktivnošću uspeo da napreduje do glavnog urednika novina. Pored toga, pisao je nedeljne kolumne za časopis „Presència”.

1988. godine je počeo da istražuje međunarodnu štampu i sakuplja izvore u kojima se govori o Kataloniji, što je iskoristio za knjigu „Cata… què? Catalunya vista per la premsa internacional” (u prevodu „Kata…šta? Katalonija iz pera strane štampe”) koja je objavljena 1994. godine.

U tom periodu je Pudždemon bio aktivan na polju katalonskog nacionalizma i bio je član organizacije koja je podržavala katalonske nacionaliste koji su bili uhapšeni neposredno pre Letnjih olimpijskih igara održanih 1992. godine u Barseloni.

Kasnije tokom devedesetih godina dvadesetog veka, Pudždemon se bavio istraživanjem raznih lingvističkih procedura i tehnika i primenom novih tehnologija u izveštavanju, a znanja koja je sakupio u tom periodu pomogla su mu da osnuje Katalonsku novinsku agenciju (Agència Catalana de Notícies, ACN) koja je 1999. godine zvanično priznata i od strane Đeneraliteta Katalonije (odnosno Vlade autnomne pokrajine Katalonije). Pudždemon je takođe osnovao i „Catalonia Today”, časopis koji je izlazio na engleskom jeziku i bavio se temama o Kataloniji.

Sve do 2002. Pudždemon je bio direktor Katalonske novinske agencije, kada je napustio tu poziciju i postao direktor Kulturnog centra Đirone, da bi se na ovoj pozicij zadržao naredne dve godine.

Politička karijera

Politikom je počeo da se bavi još tokom srednjoškolskih dana, kada je učestvovao u osnivanju Nacionalističke omladine Katalonije. Zajedno sa svojim stricem Žozepom je učestvovao na političkim mitinzima koji su prethodili osnivanju Nacionalističke omladine Katalonije. 1980. se pridružio i Demokratskoj konvergenciji Katalonije (Convergència Democràtica de Catalunya, CDC), konzervativnoj katalonskoj nacionalističkoj političkoj partiji, koja je danas poznata kao Katalonska evropska demokratska stranka (Partit Demòcrata Europeu Català, PDeCAT).

Pudždemon je prestao da se bavi novinarstvom 2006. godine, kada je odlučio da se u potpunosti posveti politici, pa je kao dugogodišnji simpatizеr te 2006. godine postao član partijе Konvergencija i unija (Convergència i Unió, CiU). Pudždemon se iste godine ispred Konvergencije i unije kandidovao za regionalne izbore kao predstavnik provincije Đirona i izabran je za to mesto, za koje je ponovo biran 2010. i 2012. godine, kao i 2015. godine, tog puta kao predstavnik koalicije „Zajedno za da” (Junts pel Sí, JxSí).

Gradonačelnik i predsednik

Godine 2011. bio je izabran za gradonačelnika Đirone, gde je godinama živeo, nakon pobede na opštinskim izborima održanim iste godine.[1] Na tim izborima je partija Konvergencija i unija posle 32 godine uspela da sa vlasti svrgne socijaliste. Na tu poziciju je ponovo biran 2015. godine i bio je gradonačelnik sve dok nije 2016. godine postao novi predsednik Udruženja opština za nezavisnost Katalonije.

Pudždemon je januara 2016. godine izabran za 130. predsednika Đeneralitata Katalonije, a za ovo mesto ga je predložio sam Parlament Katalonije.[1] Ovo je usledilo nakon sporazuma koji su ranije dogovorili koaliciju „Zajedno za da” i „Popularna kandidatura za jedinstvo (CUP)”, u kojem je najavljeno da će zameniti Artura Masa kao predsednika Đeneraliteta u zamenu za garanciju parlamentarne stabilnosti za svoju vladu. Karles Pudždemon je bio prvi predsednik Katalonije koji je odbio da položi zakletvu vernosti španskom ustavu i Španskoj monarhiji.[5]

Referendum i samoproglašenje nezavisnosti

Katalonska vlada je 1. oktobra 2017. sprovela referendum o nezavisnosti Katalonije, uprkos sudskoj zabrani referenduma i intervenciji policije Španije. Španska policija jе tokom zauzimanja 92 školе s glasačkim kutijama rastеrivala građanе koji su ih tеlima branili nakon čеga su povrеđеnе 844 osobе, od kojih dvanaеst policajaca dok su čеtiri osobе uhapšеnе. Ipak, na referendum je izašlo preko 2 miliona građana i čak 90 posto njih je glasalo za nezavisnost ove severoistočne španske pokrajine.[3]

Pudždemon je 27. oktobra 2017. proglasio jednostranu nezavisnost Katalonije tako što je njegova vlada jednostrano potpisala Deklaraciju o nezavisnosti Katalonije. Međutim, Španija je ovo proglašenje suspendovala na osnovu člana 155 španskog Ustava koji joj dozvoljava da suspenduje autonomna ovlašćenja te severoistočne pokrajine.[4]

Pored toga, premijer Španije je samo dan nakon proglašenja nezavisnosti rasformirao Parlament Katalonije, raspisao nove regionalne izbore za 27. decembar iste godine, a 30. oktobra optužio Pudždemona i ostale članove Parlamenta Katalonije za pobunu i zloupotrebu javnih sredstava.

Kako za ove optužbe prema španskom zakonu sleduje maksimalna kazna zatvora od 30 godina, Pudždemon je istog dana sa još nekolicinom katalonskih ministara pobegao u Belgiju kako bi izbegao suđenje za pobunu i protivustavne aktivnosti.

Izgnanstvo

Za to vreme dok je bio u izgnanstvu, Pudždemon se kandidovao za vanredne izbore koji su se održali 21. decembra i ponovo je izabran u parlament. Nakon izbora, Pudždemon je još jednom pozvao na razgovore sa španskom vladom i predložio da se sastane sa premijerom van Španije, ali je premijer odbio ovu ponudu. Umesto toga, Španija je izdala Evropski nalog za hapšenje za Pudždemona i ostale članove parlamenta koji su izbegli u Belgiju.

Pudždemon je 25. marta 2018. godine uhapšen od strane nemačke policije, kada se vraćao za Belgiju sa putovanja iz Finske. Pudždemona je policija zaustavila blizu nemačke granice sa Danskom po postojećem Evropskom nalogu za hapšenje.

Viši sud provincije Šlesvig-Holnštajn, na čijoj teritoriji je uhapšen i zadržan, doneo je odluku 5. aprila da Pudždemon neće biti isporučen Španiji zbog optužbe za pobunu, ali bi mogao da bude isporučen po osnovu zloupotrebe javnih sredstava, tako da je Pudždemon pušten na slobodu uz kauciju, ali uz uslov da ne napušta Nemačku i da se prijavljuje policiji svake nedelje.

Par meseci kasnije, sud je potvrdio odluku da Pudždemon definitivno neće biti isporučen zbog pobune, ali se i dalje spekulisalo o isporučivanju zbog zloupotrebe javnih sredstava. Ipak, Španija je ubrzo nakon toga odbacila Evropski nalog za hapšenje, tako da nije bilo opcije za isporučenje, a Pudždemonu je opet bio slobodan da napusti zemlju, te se vratio u Belgiju.

Evropski parlament i azil

Karles Pudždemon je na izborima za Evropski parlament u Španiji 2019. godine bio prvi na listi ispred koalicije „Lliures per Europa”, te je bio izabran za člana Evropskog parlamenta. Međutim, odbio je da prisustvuje ceremoniji koja se održala u Madridu i koja je bila preduslov da bi se dobio sertifikat člana Evropskog parlamenta.

Shodno tome, predsednik Evropskog parlamenta Antonio Tajani mu je službenim pismom saopštio da ga ne može smatrati punopravnim članom Evropskog parlamenta. Nakon nekoliko žalbi koje je Pudždemon uložio evropskim institucijama, Evropski sud je decembra 2019. godine doneo odluku da se Pudždemonu prizna članstvo u Evropskom parlamentu.

Pudždemon je 30. aprila 2021. godine od Maroka dobio azil. Ministarstvo spoljnih poslova Maroka navelo je kao obrazloženje za azil princip reciprociteta pošto je Brahimu Galiju, predsedniku delimično priznate Saharske Arapske Demokratske Republike, bilo dozvoljeno da dođe u Španiju na lečenje od virusa korona.

Privatni život

Karles Pudždemon je rođen 29. decembra 1962. godine u Ameru u Španiji, gde je završio osnovnu školu, a potom je obrazovanje nastavio u Đironi, gde je upisao i katalonsku filologiju na Univerzitetskom koledžu u Đironi, koji je napustio zbog novinarske karijere.

Godine 1983. Pudždemona je zadesila automobilska nesreća u kojoj je zadobio teže povrede. Uspeo je da se uspešno oporavi nakon nesreće, ali mu je ostao ožiljak na licu, zbog čega neki smatraju da Pudždemon danas ima dužu frizuru upravo kako bi prikrio ožiljak.[2]

Od 2000. godine Pudždemon je u braku sa rumunskom novinarkom Marčelom Topor (Marcela Topor). Pudždemon i Toporova imaju dve ćerke, Magali i Mariju, sa kojima je živeo u Đironi. Od 2018. godine sa porodicom živi u Vaterlou u Belgiji, gde je prebegao kako bi izbegao suđenje zbog proglašavanja nezavisnosti Katalonije.

Tečno govori katalonski, španski, engleski, francuski i rumunski jezik.

Bibliografija

• 1994 – Cata… què? Catalunya vista per la premsa internacional

Izvori

[1] https://www.latimes.com/world/europe/la-fg-spain-catalonia-20171025-story.html

[2] https://news.sky.com/story/rajoy-vs-puigdemont-a-profile-of-two-leaders-11103935

[3] https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/2/svet/2890019/ko-je-karles-pudzdemon.html.

[4] http://www.rtv.rs/sr_ci/evropa/katalonija-za-nezavisnost-glasalo-90-odsto-izaslih-biraca_858910.html

[5] https://www.aljazeera.com/news/2018/03/26/who-is-catalan-president-carles-puigdemont/