Jelena Trivić

Biografija

Jelena Trivić je srpska i bosanskohercegovačka političarka i profesorka na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Banjaluci. Po struci je doktor ekonomskih nauka. Rođena je 8. avgusta 1983. godine u Banjaluci. Udata je za Dejana Trivića s kojim ima dvoje dece, sinove Arsenija i Strahinju.

Trivićeva je predsednica Ekonomskog saveta Partije demokratskog progresa (PDP). Na Opštim izborima 2018. godine izabrana je za poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srpske (NSRS). Osvojivši više od četiri hiljade glasova preuzela je mandat poslanika, te izjavila kako će se odreći plate koju je do tada primala na Ekonomskom fakultetu.

Detinjstvo i obrazovanje

Jelena Trivić (devojački Tešić) je rođena 1983. godine u Banjaluci. Njeni roditelji se zovu Drago i Brana Tešić. Ima brata Igora. Porodica Tešić je poreklom iz Kotor Varoša.

Po završetku srednje škole u rodnom gradu je upisala Ekonomski fakultet. Bila je jedan od najboljih studenata svoje generacije. Tokom treće godine osnovnih studija primala je stipendiju nemačke Fondacije Konrad Adenauer. Prosek ocena tokom studija joj je bio 9,58, te je bila stipendista Fonda „Petar Kočić“ u kategoriji „najuspešniji studenti“.

Diplomirala je na temu „Razlozi i smisao evropskih integracionih procesa – ekonomski aspekt“ 29. septembra 2006. godine. Kao student generacije nagrađena je plaketom Ekonomskog fakulteta. Osim toga, bila je i stipendista Banjalučke berze.

Postiplomske studije na smeru Upravljanje privrednim razvojem upisala je na Ekonomskom fakultetu u Bolonji. Od maksimalnih 30, imala je prosek ocena 29,38. Master tezu je odbranila sa pohvalom („con lode“) 30. novembra 2007. godine. Tokom postdiplomskih studija bila je stipendista Ministarstva spoljnih poslova Italije i Ministarstva prosvete i kulture RS u kategoriji „uspešni studenti koji studiraju u inostranstvu“.

U dva ciklusa doktorskih studija primala je stipendiju Fondacije „Milan Jelić“, te Ministarstva nauke i tehnologije RS za izradu doktorske disertacije. 8. novembra 2013. godine odbranila je doktorsku disertaciju pod nazivom „Nov protekcionizam u uslovima ekonomske krize“ kao prvi student prve generacije doktorskih studija na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Mentor joj je bio profesor doktor Predrag Bjelić.

Govori engleski i italijanski jezik.

Akademska karijera

Prvo radno iskustvo Jelena Trivić je stekla u Balkan Investment Banci u Banjaluci, gde je imala ugovor o privremenim i povremenim poslovima. U junu 2007. godine postala je asistent na Ekonomskom fakultetu u Banjaluci. Vodila je vežbe studentima druge godine na predmetu Međunarodno ekonomski odnosi.

U junu je stekla zvanje višeg asistenta. Držala je vežbe studentima druge godine na predmetu Međunarodno ekonomski odnosi, te studentima četvrte godine na predmetu Međunarodne finansije. U zvanje docenta izabrana je 2014. godine. Od tada predaje studentima na Katedri za Međunarodne ekonomske odnose. Trivićeva predaje studentima druge godine Međunarodne ekonomske odnose, dok na master studijima drži predavanje iz predmeta Integracija i regionalizacija svetske privrede.

Bila je gostujući predavač na Univerzitetu primenjenih nauka u Nemačkoj (Hochschule Emden/Leer University of Applied Science). Reč je o simpozijumu i panel raspravi pod nazivom „The Transition towards European Union: Recent Social and Economic Developments in West Balkan Countries“ koje je održano 26. aprila 2016. godine.

Jelena Trivić je do sada bila član komisija za odbranu dva master i šest magistarskih radova koji su odbranjeni na Ekonomskom fakultetu u Banjaluci. Prema anketama koje su provođene među studentima ove akademske ustanove nekoliko puta je proglašavana jednim od najboljih predavača. Tokom akademske godine 2011/2012 studenti su je ocenili prosečnom ocenom 4,51, dok je naredne godine dobila ocenu 4,54. U akademskoj godini 2013/2014 od strane 70 studenata je dobila prosečnu ocenu 4,60.

Međunarodne konferencije, seminari i obuke

Učesnica je brojnih međunarodnih konferencija nakon kojih je objavila nekoliko stručnih radova. Jedna od prvih na kojoj je učestvovala održana je u julu 2010. godine u mađarskom gradu Pečuj. Reč je o Konferenciji pod nazivom „The Western Balkans – Lessons from the Past and Future Prospects: A Viev from the Danube Region“. Bila je to sedma Dunavska rektorska konferencija o regionalnoj saradnji.

Iste, 2010. godine učestvovala je na Konferenciji „The EU three years after its latest enlargement – problems and prospects“ koju je organizovao Univerzitet za domaću i međunarodnu ekonomiju (Universitetъt za nacionalno i svetovno stopanstvo) u Sofiji.

U maju sledeće godine je u Beogradu učestovovala na Konferenciji sa temom „Harmonizacija zakonodavstva Republike Srbije sa pravom Evropske unije“. Organizator ove Konferencije bio je  Institut za međunarodnu politiku i privredu iz Beograda i Fondacija Hans Zajdel (Hans Seidel) iz Minhena. Usledila je 8. Dunavska rektorska konferencija o regionalnoj saradnji koja je održana u junu 2011. godine u Beču sa temom „EU Strategy for the Danube Region – Perspective for the Future“.

Dve godine zaredom je učestvovala je na Konferencijama pod nazivom „Business Development“ koje je organizovao Ekonomski fakultet u Zenici. Bila je jedna od učesnica Konferencije „Four Years after the Eastern Enlargement: Problems of the Enlarged European Union“ koju je organizovao 2011. godine Univerzitet u Sofiji.

Godine 2012. i 2014. učestvovala je u konferencijama „Researching Economic Development and Entrepreneurship in Transitional Economies – REDETE 2012 i 2014“ koje su održane u Banjaluci.

Učestvovala je i na Konferenciji „Management, Entrepreneurship and Organization in 21st Century – Regional exchange of best practices“ koju je u oktobru 2012. godine organizovao Ekonomski fakultet u Mostaru.

U junu 2012. godine je prisustvovala Konferenciji pod nazivom „European Entrepreneurship in the Globalizing Economy: Preparation of New Generation of Entrepreneurs and Business Leaders“ koja je održana u Bugarskoj, te okruglog stola na temu „Contemporary Issues in Economics, Business and Management (EMB 2012)“ koji je održan na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu.

U Beogradu je dve godine kasnije održana konferencija pod nazivom „Old and New Wordl Order – Between European Integrations and Historical Burnings: Perspectives and Challenges for Europe of 21st Century“ koju su zajedno organizovali beogradski Institut za međunarodnu politiku i privredu te Fondacija Hans Zajdel iz Minhena.

Osim regionalnih, učestvovala je i na evropskim seminarima i konferencijama na kojima se raspravljalo o važnim ekonomskim temama. U julu i avgustu 2008. godine učestvovala je na međunarodnom institutu pod nazivom American Institute of Political and Economic Systems koju su zajedno organizovali univerziteti iz Vašingtona i Praga.

Iste godine je bila jedan od učesnika na seminaru „Kako analizirati cijenu akcija“ koju je organizovalo Poslovno udruženje ovlaštenih učesnika na tržištu kapitala Republike Srpske. Od 2008. do 2015. godine bila je koaautor dokumenta Strategija razvoja grada Banjaluka.

Pohađala je kurs „Softverska analitika za rešavanje komplesnih poslovnih problema“ na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Od avgusta 2008. godine je koordinator za međunarodnu saradnju na Ekonomskom fakultetu u Banjaluci.

Jelena Trivić je od 2009. godine aktivno učestvovala u projektu koji je finansiran iz fondova Evropske unije. Reč je o projektu pod nazivom „Joint Master of SouthEast Europe in Economics and Management Science Program“ u okviru koga su provedene naučno-istraživačke aktivnosti na univerzitetima u Beču i Udinama.

Bila je jedan od retkih ekonomista iz Bosne i Hercegovine na letnjem univerzitetu pod nazivom Economics and Politics in the Global World koji je organizovao Ekonomski fakultet u Bukureštu (Ase Bucharest).

U periodu od 2010. do 2012. godine bila je član Lokalnog Menadžment Tima (Local Management Team – LMT) i koordinator banjalučkog Univerziteta na projektu razmene pod nazivom „Erasmus Munds Project Partnerships Action 2“.

Učestovovala je na seminaru „(Our) Euro-Vision(s) – The Future of the European Union“ stipendista Fondacije Konrad Adenauer u Berlinu, gde je učestvovala na kongresu Hrišćansko-demokratske unije, stranke čija je predsednica Angela Merkel (Angela Merkel).

Od maja do septembra 2012. godine aktivno je učestovovala u brojnim projektima. Bila je koautor „polisi studije“ koja je nastala kao rezultat projekta pod nazivom „Savremeni institucionalni i ekonomski izazovi BiH na putu EU integracija: korišćenje predpristupnih fondova EU u funkciji generisanja endogenog rasta u kontekstu iskustava Hrvatske i Srbije“.

Učestovovala je u obuci pod nazivom „Workshop on Salzburg Principles of Doctoral Studies“ na Univerzitetu u Mostaru, te obuci na temu „Promotion of PhD Tools“ na Univerzitetu u Hajdelbergu (Universität Heidelberg). Od 2012. do 2015. godine je bila deo projektnog tima banjalučkog Univerziteta na projektu „Embedding Quality Assurance in Doctoral Education – EQADE“. Iste, 2012. godine bila je član organizacionog odbora Konferencije REDETE koju je organizovao Ekonomski fakultet u Banjaluci.

U periodu od 2014. do 2016. godine bila je član radne grupe Univerziteta u Banjaluci u okviru nekoliko projekata – „Fostering Students’ Entrepreneurship and Open Innovation in University-Industry Collaboration: iDEA Lab, 544373-TEMPUS-1-2013-1-RS-TEMPUS-JPHES“ (2014-2016); „Promoting partnering to open innovation iDEA Lab Training“ (2015); „Strategic Development of Higher Education and Qualification Standards in BiH“ (2013-2015); „Workshop on Qualification and Ocupational Standards“ u Sarajevu (2013).

Osim toga, bila je sekretar i član organizacionog odbora Konferencije REDETE 2014 i REDETE 2015. koja je organizovana na Ekonomskom fakultetu u Banjaluci.

Pohađala je tronedeljnu obuku na seminaru pod nazivom „UNCTAD`s P166 flagship course on Key Issues on the International Economic Agenda“ koju je organizovala Konferencija Ujedinjenih nacija za trgovinu i razvoj (UN Conference on Trade and Development). Seminar je održan od 16. maja do 3. juna 2016. godine u Beogradu i obuhvatao je tri modula s različitim temama iz oblasti međunarodne trgovine, međunarodnih finansija i ekonomskog razvoja. Jelena Trivić je na ovoj obuci proglašena za najfrekventijeg komentatora seminara zbog izuzetno aktivnog angažmana.

Ranije iste godine je bila jedan od učesnika sastanka izvršnog odbora CEESEENET mreže (Central and South-East European PhD Network) koje je održano u češkom gradu Brno.

Jelena je član Komisije za odabir stipendista nemačke Fondacije Konrad Adenauer čija se kancelarija nalazi u Sarajevu. Član je recenzentskog odbora časopisa „Ekonomski pogledi“ koje izdaje Ekonomski fakultet u Prištini, sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, te član recenzentskog odbora časopisa „Forum Scientiale Oeconomia“ koje izdaje Univerzitet u poljskom gradu Dabrova Gornjiča (Faculty of Applied Sciences of the University of Dąbrowa Górnicza).

Naučni radovi

Do kraja 2018. godine objavila je više od trideset naučnih radova u domaćim i međunarodnim časopisima i zbornicima sa stručnih konferencija i tematskim monografijama. Njeni radovi objavljivani su i u prestižnom ekonomskom časopisu „EconLit“. Osim toga, njeni radovi su objavljeni u tematskim monografijama u svetskog izdavača „Springer“.

Jelena Trivić je autorka monografije „Savremena svetska trgovina: karakteristike, krize i trendovi“ koju je objavio Ekonomski fakultet Univerziteta u Banjaluci. Bila je deo uredništva tematske monografije pod nazivom „Economic Development and Entrepreneurship in Transition Economies: Issues, Obstacles and Perspectives koju je objavila Izdavačka kuća „Springer“. Osim toga, bila je deo uredničkog tima dva zbornika radova sa međunarodnih naučnih konferencija REDETE 2014 i REDETE 2015.

Politička karijera

Jelena Trivić je pre nekoliko godina postala član Partije demokratskog progresa čiji je trenutni (2019. godina) predsednik Borislav Borenović. Član je Ekonomskog saveta ove partije, te član Glavnog odbora stranke u Banjaluci.

Na pitanje novinara zašto je pored uspešne akademsku karijeru odlučila da se pridruži nekoj stranci, Jelena je odgovorila da sve proizilazi iz „želje za promenom društva“, „želje da njena deca žive u boljem društvu od onoga kakvo je danas“. Tom prilikom je izjavila da je svoje „intelektualne i ljudske kapacitete stavila na raspolaganje Republici Srpskoj“ i to kroz politički angažman. Na pitanje zašto je odlučila da to bude upravo PDP Trivićeva je odgovorila da je to jedna od retkih stranaka koja ima svoj program.

Tokom kampanje za Opšte izbore koji su u Bosni i Hercegovini održani u oktobru 2018. godine isticala je upravo planove i programe za ekonomski oporavak Srpske, a koji bi omogućili ostanak mladih ljudi u zemlji. Zadobila je simpatije birača koji su joj dali više od četiri hiljade glasova, te omogućili ulazak u entitetski Parlament.

Poslala je otvoreno pismo predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću u kome mu je poručila da nije njegov posao da se meša u izbore u Republici Srpskoj, te naglasila da on mora da argumentuje svoju tvrdnju da su se strane ambasade „bavile“ izborima u BiH.

Istu poruku je poslala i verskim zvaničnicima, što je izazvalo burne reakcije javnosti. Svoje reči je obrazložila na društvenim mrežama. Tom prilikom je kazala da je i ona Srpkinja i majka dece koja su krštena u pravoslavnoj crkvi, te naglasila da kao takva zaslužuje jednak tretman od strane Crkve, jer su „pred bogom svi jednaki“. Time je odgovorila na optužbe jednog dela javnosti i vlasti da je „izdajnik i strani plaćenik“. Naglasila je da nema ništa protiv Crkve, ali da ima protiv toga da „Crkva deli ljude na veće i manje Srbe…na Srbe dostojne Crkve i one nedostojne“.

Trivićeva je obećala da će vladajuća većina u Narodnoj skupštini imati opoziciju koja je agilna i oštra u kritikama, te da će se ona truditi da opravda poverenje koje su joj građani dali. Već tokom prvih nekoliko zasedanja, privukla je pažnju gledalaca pred malih ekrana argumentovanim izlaganjima i decidnim i jasnim iznošenjem podataka o kojima se raspravljalo tokom izjašnjavanja o budžetu za 2019. godinu.

Jelena Trvić je poput svojih kolega iz PDP javno podržala grupu Pravda za Davida koja se devet meseci bori za istinu o stradanju banjalučkog studenta Davida Dragičevića. Oštro je osudila reakcije policije i jedinice za podršku MUP-a Republike Srpske koji su 25. decembra 2018. godine uhapsili dvadesetak građana okupljenih na Trgu uključujući Davora Dragičevića i Suzanu Radanović, oca i majku ubijenog Davida, te opozicione političare Adama Šukala, Borislava Borenovića i Draška Stanivukovića.

U jednom svom obraćanju javnosti pozvala je sve verske poglavare da „progovore“ o nasilju koje, kako kaže, policija Republike Srpske provodi nad građanima. Jelena je postavila pitanje ne samo vrhu Srpske pravoslavne crkve, nego i Katoličke crkve i Islamske zajednice u BiH“. Ona je, između ostalog upitala:

„Zar pravoslavni hrišćanin kojem su ubili dete nije zaslužio barem nekoliko reči utehe? Zar ljudi koji se mesecima okupljaju na trgu, od kojih je većina pravoslavnih, nije zaslužila da zna da uz njih stoje i njihovi duhovni pastiri? Isti ti ljudi koji protestuju na Trgu su oni koji dolaze na bogosluženja, koji se pričešćuju, poste, mole, daju priloge od kojih Crkva živi. Setimo se kada su se, ne tako davno, Njegova svetost patrijarh Pavle i brojni sveštenici, nalazili na čelu protesta u Beogradu. Zar više ne postoji niko kao najomiljeniji patrijarh u Srba poslednjih vekova? Zar ne postoje sveštenici koji će stati za narod i uz narod?

Zašto ćutite, efendijo? Zar nema među građanima koji protestuju, ali i među policajcima, muslimana? Zar oni ne zaslužuju reči utehe od svojih pastira? Nisam čula da ste se Vi ili Vaše sveštenstvo ikako obratili u ovih 280 dana i pozvali na mir i toleranciju. I što je još važnije, na što brže rešavanje slučaja koji je ovoliko uznemirio javnost.

Gde je biskup banjalučki ovih 280 dana? Ćuti i on! Ćute i sveštenici Katoličke crkve! Ukaljan je dan rođenja Gospoda Isusa Hrista koji proslavljaju vernici koji vreme računaju po gregorijanskom kalendaru. Narušen je mir koji treba da vlada tokom prazničnih dana. Na trg takođe dolaze katolici. Među policajcima takođe ima katolika. Zašto se ni njima niko ne obraća?“

Privatni život

Jelena Trivić je rođena 1983. godine u Banjaluci. U rodnom gradu je završila Ekonomski fakultet. Magistrirala je u Bolonji, a doktorirala u Beogradu. Dugogodišnji je ekonomski analitičar, a od pre nekoliko godina i član Ekonomskog saveta PDP-a. U politiku se, ističe, uključila kako bi pokušala da obezbedi bolju budućnost za svoju decu, kao i za sve građane Republike Srpske.

Od 18. maja 2013. godine je u braku s Dejanom Trivićem s kojim ima dvoje dece, sinove Arsenija i Strahinju. Živi i radi u Banjaluci.

Po nacionalnosti je Srpkinja, a po veroispovesti pravoslavka.

Nagrade i priznanja

• Dobitnica je Plakete za najbolјeg studenta generacije Ekonomskog fakulteta u Banjaluci tokom sve četirigodine osnovnih studija (generacija upisana 2002. godine)
• Dobitnica je nagrade za najbolji diplomski rad na temu „EU integracija“ od strane nemačke Fondacije Konrad Adenauer
• Master tezu na Univerzitetu u Bolonji je odbranila sa pohvalom („con lode“)
• Dobitnica je nagrade Danobius Young Scientist Award koju joj je 2015. godine dodelilo Federalno ministarstvo Austrije za nauku, istraživanje i privredu
• Zajedno sa kolegom Lukašom Klimčakom iz Poljske osvojila je nagradu za drugi najbolji rad koji dodeljuju „London School of Economics“ i Sekretarijat CEFTA povodom 10. godišnjice od potpisivanja Sporazuma CEFTA

Izvori:

• https://ef.unibl.org/biografija-lat/1505469723jelena-trivic-BioSRL.pdf
• http://pdp.rs.ba/teams/jelena-trivic/?jezik=lat
• https://srpskainfo.com/zasto-cutite-dok-se-prolijeva-krv-jelena-trivic-pisala-spc-i-drugim-vjerskim-zajednicama/?fbclid=IwAR2FPDGpxpiGYuvFpJ94jEEfcZab3uWW9P6LnssWZKxLsqLafuz31hd2HyY