Jadranka Kosor

Biografija

Jadranka Kosor, devojački Vlaisavljević, je hrvatska političarka i bivša novinarka. Rođena je 1. jula 1953. godine u Pakracu. Živi i radi u Zagrebu.

Kosor je od jula 2009. do decembra 2011. godine obavljala funkciju predsednice Vlade Hrvatske. Otprilike u istom periodu je bila na čelu Hrvatske demokratske zajednice (HDZ). Iz stranke je isključena 2013. godine.

Detinjstvo i obrazovanje

Jadranka Kosor je rođena 1953. godine u Pakracu. Osnovnu školu je pohađala u Lipiku, a gimnaziju u Pakracu. Bila je odlična učenica. Izabrana je za prvu pratilju na izboru za Mis bazena u Lipiku.

Kosor je 1971. godine objavila knjigu pesama „Koraci“.

Naredne godine je upisala Pravni fakultet u Zagrebu i učlanila se u Komunističku partiju Hrvatske (KPH). Počela je honorarno da radi u Obrazovno-dečjem programu Radio Zagreba. Bila je dopisnik“Večernjeg lista“ i objavljivala je priče i pesme.

Diplomirala je pravo 1982. godine.

Govori engleski i nemački jezik.

Karijera

Jadranka Kosor je od 1991. do 1995. godine na Hrvatskom radiju vodila emisije koje su bile posvećene žrtvama rata u Hrvatskoj.

1994. godine je postala član Hrvatske demokratske zajednice (HDZ). Dobila je odlikovanje Red Danice hrvatske sa likom Antuna Radića.

Od 1995. do 1997. godine Jadranka Kosor je bila potpredsednica HDZ-a. Izabrana je za člana Hrvatskog sabora i do 2000. godine je vršila dužnost potpredsednice ove institucije.

Kosor je 1999. godine postala predsednicca stranačke Zajednice žena „Katarina Zrinski“. Na toj funkciji je bila naredne tri godine.

Za zamenicu predsednika HDZ-a je izabrana 2022. godine i na tom položaju je ostala do 2009. godine.

Kosor je 2003. godine izborila mandat poslanika u parlamentu, ali ga je stavila u mirovanje jer je postala potpredsednica Vlade Republike Hrvatske. Bila je zadužena za socijalna pitanja.

Na predsedničkim izborima 2005. godine je izgubila od Stjepana Mesića u drugom krugu.

Jadranka Kosor je 2007. godine izabrana za počasnu predsednicu Udruženja hrvatskih vojnih invalida rata u Hrvatskoj i po drugi put za potpredsednicu Vlade.

Na toj funkciji je bila do 2009. godine kada je premijer Ivo Sanader dao ostavku. On je u pismu preporučio da ga Jadranka zameni. Tako je postala predsednica HDZ-a i predsednica Vlade. Ona je prva žena koja se našla na toj poziciji od samostalnosti Republike Hrvatske.

Sa Borutom Pahorom, premijerom Slovenije, je potpisala sporazum u kom je prekinuta blokada te države vezana za pristupanje Hrvatske Evropskoj Uniji.

Kosor 2010. godine izbacila Ivu Sanadera iz stranke jer ju je javno kritikovao. Stekla je veliku popularnost u narodu, ali ona nije potrajala zbog ekonomske krize. Vladajuću koaliciju su napustile Hrvatska stranka umirovljenika (HSU) i Hrvatska socijalno-liberalna stranka (HSLS).

2011. godine je uputila pozdrav haškim optuženicima Anti Gotovini i Mladenu Markaču zbog čega su je mnogi kritikovali.

Tokom njenog mandata, Hrvatska je ušla u Evropsku Uniju. Sporazum je potpisan 9. decembra 2011. godine u Briselu. Ona je, tom prilikom, pisala nalivperom koje joj je poklonio papa Benedikt XVI.

Iste godine je njena koalicija poražena na parlamentarnim izborima. Pobedila ju je Kukuriku koalicija, ali je izabrana za predsednicu Poslaničkog kluba HDZ-a u Hrvatskom saboru.

Kosor 2012. godine nije pobedila u izboru za predsednika stranke. Postala je predsednica saborskog Odbora za porodicu, mlade i sport i članica Nacionalne komisije za praćenje Strategija suzbijanja korupcije. Bila je svedok optužbe na suđenju bivšem šefu, Ivi Sanaderu.

1. marta 2013. godine je izbačena iz stranke čiji je član bila 18 godina.

Dobila je policijsku zaštitu jer su joj stizala pisma sa pretnjama da će je živu zakopati.

Premda se povukla iz stranačkog života Hrvatske, Kosor redovno na svom blogu, društvenim mrežama i u medijima komentariše dnevnopolitička dešavanja u zemlji, regionu i svetu.

Privatni život

Jadranka Kosor je dobitnica mnogih nagrada, a neke od njih su „Zlatno pero“ Hrvatskog novinarskog društva, nagrade za životno delo „Ivan Šibl“, itd. Napisala je dve knjige poezije i dve o ratu.

Hobiji su joj muzika, ples i čitanje.

Jadranka se 1977. godine udala za Hrvoja Markulja, urednika Zabavnog programa HTV-a. Pre toga su se zabavljali šest meseci, a razveli su se 1981. godine.

Drugi brak je sklopila 1984. godine sa radijskim kolegom Ivom Škopljancem. Trajao je devet godina i iz njega ima sina, Lovra Škopljanca. On je 2013. godine doktorirao na Filozofskom fakultetu.

U javnosti su se pojavile brojne informacije o njenom poreklu, ali njih nije moguće proveriti jer su, tokom rata na području bivše SFRJ, sva opštinska i crkvena dokumenta spaljena.

Jadranka se zamalo rasplakala u jednoj televizijskoj emisiji jer je pomenula oca koji je se odrekao. Rekla je da je detinjstvo provela sa bakom Terezijom u Lipiku.

Otac Mirko i majka Zora su bili prosvetni radnici i dobili su posao u Čakovcu. Ostavili su je kod bake kada je imala šest meseci. Godinu i po dana kasnije, porodicu je napustio otac i nije ponovo pitao za njih.

Njenu političku karijeru je pratila afera vezana za dobijanje stana od Ministarstva odbrane na Ravnicama u Zagrebu. Jadranka je tvrdila da ga je 1996. godine otkupila.