Ivo Sanader

Biografija

Ivo Sanader je hrvatski političar i bivši predsednik Vlade Republike Hrvatske. Rođen je 8. juna 1953. godine u Splitu.

Četiri godine je biran za predsednika Hrvatske demokratske zajednice (HDZ),  a 2009. godine je isključen iz te stranke. U periodu od decembra 2003. do jula 2009. godine bio je predsednik Vlade Republike Hrvatske.

Pravosnažno je osuđen zbog nekoliko krivičnih dela. Kaznu služi u zatvoru Remetinec.

Detinjstvo i obrazovanje

Ivo Sanader je rođen 1953. godine u Splitu. Potiče iz siromašne katoličke porodice i ima tri brata, Mira (1955.), Vlada (1957.), Vinka (1958.) i sestru Danicu (1960.). Sanaderov otac Ante je bio sklon alkoholu, pa je majka Ivanka morala da traži pomoć od crkve. Ante je otišao da radi u Nemačku zbog čega se porodica našla na udaru komunista.

Pošto nisu imali novca da školuju svu decu, majka je zamolila rektora splitske Nadbiskupske klasične gimnazije da Ivi pruži priliku. On ju je iskoristio i bio je odličan učenik. Pokazao je talenat za fudbal, jezike i polemiku.

Kada je maturirao, upisao je Bogoslovski fakultet u Splitu. Tu se zadržao godinu dana, a zatim je služio vojni rok u Puli. Otišao je u Rim da studira filozofiju, ali se ubrzo vratio u rodni Split. Tada je upoznao Mirjanu Šarić i 1978. godine su se venčali.

Ubrzo su otišli u Austriju gde je Ivina supruga studirala arheologiju, a Ivo komparativnu književnost i romanske jezike. Radio je kao novinar izveštavajući za sportski list „Sportske novosti“. 1982. godine je diplomirao i sa Mirjanom se vratio u Hrvatsku.

Karijera

Kratko je radio u marketingu, a zatim u izdavaštvu. 1988. godine je postao glavni i odgovorni urednik Izdavačke kuće „Logos“.

Neočekivano je dao otkaz i sa porodicom je otišao u Austriju, gde je osnovao dva privatna preduzeća. Sarađivao je sa magazinom „Start“ koji je tada bio veoma popularan.

Sanader je 1990. godine u Tirolu osnovao ogranak Hrvatske demokratske zajednice (HDZ). Stupio je u kontakt sa njenim liderom, Franjom Tuđmanom, i pre početka rata se vratio u Hrvatsku. Kratko je vodio pozorište u Splitu, a onda je postao ministar za nauku i tehnologiju.

Za poslanika u Predstavničkom domu Sabora Republike Hrvatske je izabran 1992. godine i dva puta je bio zamenik ministra spoljnih poslova. Na toj funkciji je ostao do jeseni 1995. godine, a njegov najveći uspeh je bilo ukidanje vize za državljane Hrvatske koji su putovali u Grčku.

1993. godine mu je dodeljen Počasni čin pukovnika Oružanih snaga Hrvatske.

Krajem 1995. godine je postao šef Kabineta Franje Tuđmana i generalni sekretar Saveta odbrane i nacionalne bezbednosti. Uručeno mu je priznanje Red kneza Trpimira s ogrlicom i Danicom.

Tokom 1996. godine je bio član Zajedničkog veća za saradnju između Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Takođe je radio na uspostavljanju diplomatskih odnosa sa Izraelom, pa se 1997. godine u Budimpešti sreo sa Eitanom Bentsurom, tadašnjim izraelskim zamenikom ministra spoljnih poslova.

Posle smrti Franje Tuđmana, 2000. godine Ivo Sanader je postao predsednik HDZ-a i zastupnik u Hrvatskom saboru.

Kritikovao je Haški tribunal zbog optužnica koje su podignute protiv hrvatskih generala. Nije štedeo ni tadašnjeg premijera Ivicu Račana i njegovu Vladu, ali vremenom se distancirao od takve politike. Trudio se da transformiše HDZ u modernu proevropsku partiju desnog centra.

Sanader je 2002. godine ponovo postao predsednik stranke, a 2003. godine su pobedili na parlamentarnim izborima, ali nisu imali većinu u Saboru.

Krajem 2003. godine imenovan je za premijera. Njegovi ciljevi su bili ulazak Hrvatske u Evropsku uniju i NATO. Trudio se da promoviše prava manjina i da uspostavi saradnju sa Haškim tribunalom.

Sanader je 2005. godine posetio papu Jovana Pavla II u Vatikanu koji je ubrzo preminuo.

Dve godine kasnije je po drugi put imenovan za premijera. Formirao je koaliciju sa Hrvatskom seljačkom strankom, Hrvatskom socijalno-liberalnom strankom i Samostalnom demokratskom srpskom strankom. Dobio je Bavarski orden za zasluge.

2008. godine je po četvrti put postao predsednik HDZ-a. Uručen mu je Veliki red kraljice Jelene s lentom i Danicom.

Zbog loših rezultata, u julu 2009. godine je podneo ostavku mesto predsednika Vlade Republike Hrvatske i HDZ-a, tj. povukao se iz aktivne politike. Njegova naslednica je bila Jadranka Kosor. Sanader je izabran za počasnog predsednika stranke.

U januaru 2010. godine je izjavio da je pogrešio i da će se vratiti u politiku, ali niko od članova Vlade Jadranke Kosor ga nije podržao. Njegov čin je protumačen kao puč, pa je ubrzo izbačen iz HDZ-a. U oktobru je ušao u Sabor i zauzeo je mesto koje mu je pripalo 2007. godine na parlamentarnim izborima.

Krajem 2010. godine je izdata poternica za Sanaderom zbog zloupotrebe položaja. Pošto je napustio Hrvatsku, uhapšen je u Austriji, a suđeno mu je u Salcburgu. Njegova imovina i računi su bili zamrznuti.

U julu 2011. godine je isporučen Hrvatskoj. Na saslušanju se žalio da ga muči srce, pa je odveden u bolnicu. U decembru je pušten na slobodu uz kauciju od 12.4 miliona kuna.

Usledile su optužbe za ratno profiterstvo i korupciju u kojima se navodi da je oštetio državni budžet za 26 miliona kuna. U novembru 2012. godine je osuđen na 10 godina zatvora. Vrhovni sud mu je smanjio kaznu na osam i po godina. On je prvi osuđeni ratni profiter i bivši premijer.

Kaznu služi u zatvoru Remetinec.

U međuvremenu je pravosnažno osuđen zbog korupcijske afere „Fimi Media“, provizije od prodaje zgrade u Planinskoj, te primanje mita od Zolta Hernadija u aferi „Ina-Mol“. Zbog ovih krivičnih dela osuđen je na ukupno 19 godina zatvora.

Privatni život

Sa suprugom Milenom, koja je profesor Filozofskog fakulteta u Zagrebu, ima dve ćerke, Petru i Brunu.

Napisao je knjige „I ružičasto je crno“ (1988.), „Fenomen parfema“ (1989.), „U ovom strašnom času: antologija savremene hrvatske ratne lirike“ (1994.) i „Hrvatska u međunarodnim odnosima: 1990. – 2000.“.

Govori engleski, nemački, italijanski i francuski jezik.