Ivica Dačić

Biografija

Ivica Dačić je srpski političar. Predsednik je Socijalističke partije Srbije (SPS). Od 2022. godine obavlja funkciju ministra spoljnih poslova u Vladi Srbije. Rođen je 1. januara 1966. godine u Prizrenu. Živi i radi u Beogradu.

Detinjstvo i obrazovanje

Ivica Dačić je rođen 1966. godine u Prizrenu. Potiče iz skromne porodice. Otac Desimir je bio policajac, a majka Jelena (devojački Đorđević) je bila domaćica. Zbog očeve službe su se često selili. Ivica ima rođenu sestru Emicu koja je završila pedagogiju u Prištini i glumu u Nišu.

Sa tri godine je naučio da čita i piše i važio je za dečka koji obećava. List „Večernje novosti“ je o njemu objavio članak pod nazivom „Enciklopedija u kratkim pantalonama“.

Osnovnu školu je pohađao u Žitorađi, a kada je imao 15 godina, otišao je u Niš gde je završio Gimnaziju „Stevan Sremac“.

Diplomirao je novinarstvo 1989. godine Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Njegova prosečna ocena je bila 10 i imao je uspeha u studentskim naučnim istraživanjima.

Karijera

Ivica Dačić je tokom studija započeo političku karijeru u Savezu komunista, a zatim je prešao u Socijalističku partiju Srbije. Od 1990. godine je bio prvi predsednik mladih socijalista Beograda.

Dačić je 1992. godine postao portparol SPS-a i narednih osam godina je bio na toj funkciji, a narednih dvanaest je biran za poslanika Savezne skupštine SRJ i Skupštine Državne zajednice SCG. Iste godine je izabran za člana Izvršnog odbora Glavnog odbora SPS-a.

Od 1993. godine je bio šef Informativno-propagandnog štaba stranke.

Dačić je 1996. godine izabran za predsednik Odbora za javno informisanje, a 1997. godine član Odbora za spoljnopolitičke odnose.

Za potpredsednika SPS-a je izabran 2000. godine. Posle petooktobarskih demonstracija, kratko je bio koministar za informisanje.

Slobodan Milošević je 2003. godine iz Haga tražio da Dačić bude izbačen iz stranke, ali on je izabran za predsednika Glavnog odbora SPS-a.

Dačić se 2004. godine kandidovao za predsednika države, ali je u prvom krugu osvojio samo 125 952 glasa, tj 4.04 odsto.

Dve godine kasnije je postao predsednik SPS-a. U drugom krugu je osvojio 1 287 glasova delegata i pobedio je Milorada Vučelića koji je osvojio 792 glasa.

2008. godine SPS – Jedinstvena Srbija – PUPS su u koaliciji sa DS – G17 plus – SPO formirale Vladu u kojoj je Dačić bio zamenik predsednika i ministar unutrašnjih poslova.

Naredne godine mu je dodeljena nagrada „Najevropljanina“ za doprinos evropskim integracijama Srbije.

Dačić je 2012. godine bio treći na predsedničkim izborima na kojima je osvojio 14.23 odsto glasova. Njegovoj stranci na parlamentarnim izborima je pripalo 44 mandata.

U julu iste godine je postao predsednik Vlade, a dve godine kasnije ga je na toj poziciji zamenio Aleksandar Vučić. U tom periodu je potpisao Briselski sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.

U Banjoj Luci mu je uručen „Zlatni znak Policije Republike Srpske“.

Od aprila 2014. do oktobra 2020. godine Dačić je bio ministar inostranih poslova i prvi potpredsednik Vlade Srbije. Premijer je u tom periodu bio Aleksandar Vučić.

Sledeće godine je postao Predsedavajući u OEBS-u.

Od oktobra 2020. godine do 1. avgusta 2022. godine Ivica Dačić je obavljao funkciju predsednika Narodne skupštine, a od 29. oktobra 2022. godine je ponovo na poziciji šefa srpske diplomatije.

Kao sportski funkcioner, nalazio se na funkcijama: predsednika Fudbalskog kluba „Palilulac“, predsednika Košarkaškog kluba „Partizan“, predsednika Rukometnog kluba „Partizan“, potpredsednika Jugoslovenskog olimpijskog komiteta i predsednika Sportskog saveza Srbije.

Afere

U januaru 2006. godine, Dačić je sa direktorom SPS-a Vladanom Zagrađaninom bio u stanu tadašnjeg viceguvernera Narodne banke Srbije Dejana Simića.

Zagrađanin je Simiću u koferu doneo mito od 100 000 evra da bi vratio dozvolu za rad Kreditno eksportnoj banci (KEB). Ivica je napustio stan 15 min pre nego što je policija uhapsila Zagrađanina i Simića. Na suđenju je bio svedok i izjavio je da su uhapšeni žrtve, a da je njemu naneta šteta.

Utvrđeno je da poznaje Rodoljuba Radulovića, saradnika narko-bosa Darka Šarića. Sa njim se, od novembra 2008. godine do aprila 2009. godine, sastao devet puta.

Privatni život

Ivica Dačić je rođen 1996. godine u Prizrenu. Školovao se u Žitorađi i Nišu, a 1989. godine je diplomirao novinarstvo na FPN u Beogradu.

Oženjen Sanjom Dačić (devojački Đaković) koja je završila italijanski jezik i književnost. Par je 1999. godine dobio sina luku Luku, a u decembru 2005. godine ćerku Andreu.

Luka je doživeo fras kada je bio mali. Lekari su mu pogrešno dijagnostifikovali epilepsiju i prepisali lekove koji su mu umanjivali psihičku aktivnost. U Londonu su im rekli da ima povećanu aktivnost u spavanju koja bi trebala da nestane do puberteta.

Ivica je u nekim trenucima želeo da se povuče iz politike kako bi se posvetio sinu.

Drugarica iz detinjstva mu je pevačica Svetlana Ceca Ražnatović.

Poznato je da na veseljima voli da zapeva, a omiljene pesme su mu „Aj čija frula ovim šorom svira“, „Miljacka“, italijanska „Santa Lucija“ i ruska „Podmoskovske večeri“.

Govori engleski i ruski jezik.

Biseri

Iako je tvrdio da nikada nije bio pijan, Dačić je u vidno alkoholisanom stanju ugostio francuskog ministra za integracije Erika Besona i tom prilikom je o Kalemegdanu rekao: „Ovde ima… Ovde znači… Brdo znači… Planine… Planinski deo, zato se zove kale, Kalemegdan, Kale je brdo. Tu su bili Turci u stvari utvrđeni.“

Dačić je 2013. godine bio žrtva skrivene kamere „Nemoguća misija“. Gostovao je na televiziji „Kopernikus“ u emisiji u kojoj je voditeljka Branka Knežević, bivša „Plejboj“ zečica i prva Srpkinja koja se slikala za naslovnu stranu hrvatskog „Plejboja“, pokazala golo međunožje. Iako se postideo i zacrveneo, Dačić je odgovarao na njena pitanja i ostao je pribran.

Kada je saznao o čemu se radi, zabranio je prikazivanje sporne emisije i izjavio je da je njegovo poverenje zloupotrebljeno. Iz njegovog kabineta su rekli da će tužiti one koji su prekršili zakon i novinarski kodeks.

„Jednom prilikom, kad smo raspravljali o nekim tačkama u vezi priključenja EU, posle Briselskog sporazuma, dogodila se jedna smešna situacija. Postoji nekoliko komiteta EU, od kojih su dva za opšte i inostrane poslove – GAK i FAK. Dogovarajući se kada ćemo se čime baviti, Ketrin Ešton, s kojom sam ja vrlo blizak, rekla je “sutra ćemo GAK, a u petak FAK”, na šta sam joj odgovorio “nama je s vama fak evri dej. “

Reagujući na izjavu Aleksandra Vučića da je bio u svim vladama oduvek i da nikad nije bio u opoziciji Dačić je izjavio „Pa bio sam i video sam da to nije dobro“.

Citati Ivice Dačića:

• „Da nije Miloševićeve vizionarske politike, pitanje je gde bismo mi bili.“ (1999.)
• „Na našoj političkoj sceni ima mnogo onih koji sebe nazivaju političarima – ima tri Vojislava, dva Vuka, ali samo je jedan Slobodan.“ (2000.)
• „Stvorilo se jedno uverenje da SPS ima nešto protiv Crkve, a mislim da je sasvim suprotna situacija: najveći broj pravoslavnih vernika su članovi Socijalističke partije Srbije. Ja sam kršten kada mi je bilo vreme, u prvoj godini svoga života, za razliku od mnogih koji se sada busaju u grudi. Nisam kršten naknadno kao neki.“ (2001.)
• „Najviše me boli to što Milošević više veruje ljudima koji su mu u najtežem trenutku okrenuli leđa. Sa njim sam bio sve ovo vreme, a on više veruje Vučeliću koji je slavio 5. oktobar kao dan oslobođenja srpskog naroda od režima Slobodana Miloševića.“ (2004.)
• „SPS koji vodim nije se odrekao Miloševića, ali činjenica je da se SPS reformisao.“ (2010.)
• „Komunizam je najhumanija ideologija koja postoji u svetu i smatram da je socijalizam jedini ispravan i pravi put za čovečanstvo.“ (2014.)
• „Od Donalda Trampa (Donald Trump) ne treba očekivati čuda. Mi smo takav narod, lako poletimo i mislimo da će sad Amerika samo da „sipa“ dolare Srbiji. Srbi su odmah poleteli i „vratili Kosovo“. To su bezvezne priče. Kosovo je naše, srpsko. Mi ne treba da gledamo ko će nam šta pokloniti ili vratiti, već da se svakog dana borimo za naše ljude na Kosovu.“ (2016.)