Ivan Vilibor Sinčić

Biografija

Ivan Vilibor Sinčić je hrvatski aktivista, političar i poslanik u Hrvatskom Saboru. Rođen je 28. avgusta 1990. u Karlovcu. Oženjen je Vladimirom Palfi s kojom dvoje dece, sina Ksavera i ćerku Iskru. Živi u Zagrebu.

Sinčić je bio jedan od organizatora protesta protiv Vlade HDZ-a koji su održani 4. marta 2011. godine. Osim toga, jedan je od osnivača političke stranke Savez za promjene. Potpredsednik je Udruženja za zaštitu i pomoć žrtvama deložacija „Stop deložacijama“ koje je osnovano krajem 2012. godine, te predsednik pokreta i stranke Živi zid. Na izborima 2014. godine kandidovao se za predsednika Hrvatske. Osvojio je 16,52 odsto glasova te se našao na trećem mestu iza Kolinde Grabar Kitarović (HDZ) i Ive Josipovića (SDP). U izbornu trku ušao je kao najmlađi predsednički kandidat u istoriji Hrvatske.

Detinjstvo i obrazovanje

Ivan Sinčić je rođen 1990. godine u Karlovcu gde je završio osnovnu školu i Matematičku gimnaziju. Njegovi profesori i kolege kažu da je uvek bio odličan đak, ali vrlo tih i povučen. Volio je matematiku, fiziku i geografiju, nešto manje nemački i latinski. Kažu da je imao veoma bogato opšte znanje, a s obzirom da nije volio izlaske prijatelje je sticao u školi i na fudbalskim terenima. Nakon završene srednje škole u Zagrebu je upisao Fakultet elektrotehnike i računarstva, smer automatizacija. Posle završenog preddiplomskog studija na FER-u izabran je za poslanika u Hrvatskom saboru, te je sve obaveze na fakultetu zamrznuo.

Ime Vilibor je kasnije dodao svom imenu.

Aktivizam i politika

Sinčić je javnosti postao poznat kao aktivista i jedan od osnivača tadašnje političke partije Savez za promjene. Učestvovao je na protestima protiv vlade Jadranke Kosor koji su održani u martu 2011. godine. Godinu dana kasnije je sa grupom istomišljenika osnovao stranku Živi zid čiji aktivisti su pokušavali da spreče deložacije građana koje banke, pravosuđe i država zbog dugovanja pokušavaju da deložiraju. Zbog svog aktivizma privođen je nekoliko puta.

Uspeo je da skupi 15 200 potpisa građana što mu je omogućilo ulazak u trku za predsednika Hrvatske. Na predsedničkim izborima 2014. godine bio je najmlađi predsednički kandidat u istoriji Hrvatske. Njegovi protivkandidati su bili Kolinda Grabar Kitarović (Hrvatska demokratska zajednica – HDZ), Ivo Josipović (Socijaldemokratska partija – SDP) i Milan Kujundžić (Savez za Hrvatsku). Tokom predizborne kampanje isticao je da se njegov program zasniva na zahtevima za poništenje privatizacije, momentalnoj obustavi svih deložacija, te povratku monetarnog suvereniteta Hrvatske. Sebe je definisao kao „narodnog prosvetitelja“. Isticao je da je finansijski sistem u Hrvatskoj definisan tako da država nema monetarni suverenitet što neminovno vodi bankrotu. Osim toga, naglasio je da je Evropska unija Hrvatskoj „doslovno nametnuta“, te da je to u stvari „unija bankara i birokrata“. Ipak, ističe da ideja Evropske unije kao zajednice naroda ima smisla, ali da je u svom sadašnjem obliku „štetna za narode koje okuplja“. Političke protivnike u Hrvatskoj definisao je kao „ljude iz istog legla“, te istakao da oni nemaju odgovore na izazove današnjice.

U prvom krugu Sinčić je osvojio 293 562 glasova (16,52%). Nakon drugog kruga za predsednicu je izabrana Kolinda Grabar Kitarović.

Godinu dana kasnije je sa Živim zidom krenuo u borbu za poziciju u Hrvatskom saboru. Na Parlamentarnim izborima koji su održani 8. novembra 2015. godine stranka Živi zid osvojila je 94 877 glasova (4,24%) čime je Sinčić izabran za poslanika u Hrvatskom saboru. Na ponovljenim Parlamentarnim izborima održanim 11. septembra 2016. godine Sinčić je sa još sedam kolega iz stranke Živi zid ušao u Sabor. Time je postao najmlađi saborski zastupnik u Hrvatskoj. Trenutno obavlja dužnost predsednika Odbora za ravnopravnost polova, člana Odbora za zaštitu okoline i prirode i člana Odbora za poljoprivredu.

Rezultati anketa koje su provedene tokom novembra 2017. godine pokazale su da popularnost stranke Živi zid i njihovih najistaknutijih članova Ivana Vilibora Sinčića i Ivana Pernara raste. Sinčić ističe da je to rezultat njihovog rada i verodostojnosti, prvenstveno zbog, kako kaže upornog odbijanja saradnje sa najvećim strankama u Hrvatskoj zato što smatraju da su upravo one dovele ovu zemlju u lošu situaciju u kojoj se trenutno nalazi. Do pred kraj novembra 2017. godine Sinčić i njegove stranačke kolege dale su deset zakonskih predloga na sednicama Sabora.

Stavovi

Kada se Sinčić sa svojim Živim zidom prvi put pojavio na političkoj sceni proglašavali su ga levičarem, anarholiberalom, te trojanskim konjem desnice. Sve ove navode Sinčić je demantovao ističući da Živi zid odbacuje sve te zastarele podele, te da je jedina podela koju oni priznaju ona na banke i narod, tj. na poverioce i dužnike. Predstavio se kao jedini borac protiv sistema koji je mnogo građana doveo u dužničko ropstvo.

O političarima, strankama i sistemu u Hrvatskoj

Živi zid je odbio svaku vrstu saradnje i koalicije sa drugim strankama, a razlog za to je što njegovi članovi ostale političare smatraju „tipičnim predstavnicima stare garde“, „ljudima iz istog izvora koji se samo načelno razlikuju u političkim programima“. U jednom od svojih obraćanja javnosti Sinčić ih je nazvao „ljudima iz istog legla“. S druge strane, prvog hrvatskog predsednika Franju Tuđmana smatra „antifašistom koji je imao sjajnu ulogu u stvaranju hrvatske države“. Ono što zameri „ocu hrvatske države“ je to što je dozvolio privatizaciju i pljačku u Hrvatskoj.

U septembru 2015. godine uputio je otvoreno pismo bivšem hrvatskom premijeru Ivi Sanaderu u kome ga je optužio da je lopove „podigao na pijedestal hrvatskog društva“. Osim toga „proglasio ga je krivim“ što deca u Hrvatskoj ne znaju šta je fašizam i što je godinama ljudima slao poruke da se ne isplati učiti i raditi, nego da se isplati „uhlebiti i krasti“.

Sinčić se žestoko protivi sadašnjem sistemu u Hrvatskoj koga želi da sruši mirnim sredstvima. Kaže da mu je uzor Mahatma Gandi zbog „njegovih masovnih i mirnih protesta protiv Britanskog carstva“. Na samim počecima isticao je da se stanje u državi može promeniti nenasiljem, građanskom neposlušnošću i bojkotom sistema.

U jednom od svojih intervjua rekao je kako smatra da zastupnici u Hrvatskom saboru svoj mandat treba da odrađuju za prosečnu hrvatsku platu, te da ne mogu ostvariti više od dva mandata.

O bankarskom sistemu i korupciji

Sinčić je često pozivao mlade ljude da se priključe stranci Živi zid te da odbace „korumpiranu oligarhiju, da stanu u borbu protiv kriminala, protiv tajkuna i svih onih koji su nas doveli u ovakvo stanje“. Osim toga, ističe da se Živi zid bori za monetarnu suverenost i reformu centralne banke koju smatra kičmom finansijskog sistema, a čijom reformom se Hrvatska može osloboditi dužničkog ropstva.

U maju 2015. godine predstavnici Živog zida su na Trgovačkom sudu u Zagrebu tužili Republiku Hrvatski i mađarsku kompaniju „Mol“, tražeći da se ugovori kojim je ova firma dobila upravljačka prava u „Ini“ proglase ništavnim zato što su nastali na „temelju kriminalnih aktivnosti“. Sinčić je tom prilikom izjavio da je podnošenje tužbe deo borbe za utvrđivanje vlasnika „Ine“ i poništenje kriminalne privatizacije. Par godina kasnije Sinčić je na svom Facebook profilu izneo ozbiljne optužbe protiv vladajućeg HDZ-a. Naime, on je utvrdio da je kompanija „Ina“ žrtvovana kako bi se spasao HDZ.

Početkom oktobra 2015. godine Sinčić je uputio otvoreno pismo bankama u kome navodi da su „posadili seme bede i nesreće koje je uhvatilo koren kod Hrvatske narodne banke“. Osim toga, Sinčić je optužio banke da su „razorile hrvatsku privredu i društvo“, te da iz sekunde u sekundu povećavaju vanjski dug Hrvatske i uništavaju proizvodnju u ovoj zemlji. Sinčić je poručio da banke više neće moći podmićivati političare „jer dolazi generacija koja shvata kako funkcioniše finansijski sistem i neće nasesti na jeftine trikove“.

U januaru 2016. godine je takođe otvorenim pismom pozvao svoje kolege u Saboru da se svakog meseca odreknu dela svoje plate kako bi se pomoglo socijalno najugroženijim kategorijama. Tri meseca kasnije je iznajmio stan u Zagrebu kako ne bi platio manji porez u odnosu od ostale saborske zastupnike. Takođe, odbio je 3 000 kuna naknade za iznajmljivanje stana, te naknadu za odvojeni život.

O korišćenju indijske konoplje

Na jednom od predizbornih skupova Ivan Vilibor Sinčić je izjavio da je vrlo važno omogućiti ljudima da sami uzgajaju indijsku konoplju u količinama koje su im potrebne kako bi se lečili. Osim toga, obećao je da će ukoliko postane predsednik Hrvatske pomilovati sve one koji se nalaze u zatvoru jer su indijsku konoplju koristili u medicinske svrhe.

Privatni život

Ivan Vilibor Sinčić je rođen 1990. godine u Karlovcu u radničkoj porodici. Školovao se u rodnom gradu, a u Zagrebu stekao zvanje bečelor inženjer elektrotehnike i informacione tehnologije. U braku je sa osam godina starijom Vladimirom Palfi s kojom ima dvoje dece, sina Ksavera i ćerku Iskru. Inače, Ksaver na baskijskom znači „nova kuća“, što simbolizuje njihovu borbu, te prema Ivanovim rečima predstavlja okosnicu svega što on i njegova supruga rade – borbu za slobodu i pravo na dom.

Par se upoznao 2012. godine, brzo nakon toga su se i verili, a venčali su se 2016. godine. Vladimira ga je, kaže, osvojila svojom srčanošću, te veoma sličnim stavovima o mnogim stvarima. Ona je takođe jedan od potpredsednika Živog zida, a 2016. godine je na izborima osvojila mandat u Hrvatskom saboru koji je predala Branimiru Bunjcu.

Sinčić kaže da mu je Vladimira promenila život iz temelja. Često ističe da bi voleo da sa suprugom i decom živi na nekom imanju na selu i da se bavi poljoprivredom. Trenutno se bavi ekološkim uzgojem. Na parceli pored Karlovca koju je nasledio od dede uzgaja batat.