Hilari Klinton (Hillary Clinton)

Biografija

Hilari Dajana Rodam Klinton (Hillary Diane Rodham Clinton) je američka profesorka prava, političarka i supruga bivšeg američkog predsednika Bila Klintona (Bill Clinton). Rođena je 26. oktobra 1947. godine u Čikagu.

Detinjstvo i obrazovanje

Hilari Klinton je rođena 1947. godine u Čikagu. Njen otac Hju Elsvort Rodam (Hugh Ellsworth Rodham) je bio biznismen, a majka Doroti Hauel Rodam (Dorothy Howell Rodham) domaćica. Hilari ima dva mlađa brata, Hjua i Tonija.

Kada je imala tri godine, porodica se preselila u Park Ridž, grad u američkoj saveznoj državi Ilinois. Majka je kod Hilari razvila ljubav prema učenju, pa je u školi postizala odlične rezultate.

Trenirala je plivanje i bejzbol. Pisala je NASA-i sa ciljem da sazna šta je potrebno da završi da bi postala astronaut, ali oni su joj odgovorili da ne primaju žene.

Išla je u Main East High School i bila je potpredsednik razreda. Srednju školu je završila 1965. godine kao jedan od najboljih učenika.

Hilari se rano zainteresovala za politiku i najveći uticaj na nju su imali njen otac i profesor istorije koji su bili republikanci.

U Čikagu je 1962. godine upoznala borca za ljudska prava, Martina Lutera Kinga (Martin Luther King). Kada je on ubijen, organizovala je štrajk učenika koji je trajao dva dana.

Hilari je 1965. godine upisala Vesli koledž, najpoznatiji ženski koledž u SAD-u. Tri godine kasnije je napustila Republikansku stranku, a naredne godine je diplomirala političke nauke.

Održala je prvi govor u istoriji koledža u kom je kritikovala tadašnjeg senatora Edvarda Bruka. Pojavila se u brojnim televizijskim emisijama u kojima je iznela svoje nove političke stavove.

Studirala je pravu na Univeritetu Jejl gde je, između ostalog, uređivala Pregled zakona i socijalnih akcija, učila o razvoju mozga u ranom detinjstvu i bila asistent na projektu „U najboljem interesu deteta“.

Vezu sa Bilom Klintonom (Wiliam Jefferson Bill Clinton), koji je takođe pohađao ovaj univerzitet započela je 1970. godine. Zajedno su radili na kampanji demokratskog kandidata Džordža Makgoverna.

Tri godine kasnije je postala doktor prava i započela je postdiplomske studije. Bil ju je zaprosio, ali Hilari tada nije bila sigurna da želi da se uda za njega.

Karijera i privatni život

Hilari Klinton je 1974. godine pala pravosudni ispit u Vašingtonu, a položila ga je u Arkanzasu, Bilovoj rodnoj državi. Zajedno su se preselili u Fejetvil i počela je da radi kao profesorka na Univerzitezu. Predavala je krivično pravo i bila je veoma stroga.

Izabrana je za direktorku klinike za pravnu pomoć u školi. Morala je da brani čoveka koji je silovao 12-ogodišnju devojčicu. Osnovala je prvi krizni centar za silovanje u ovom gradu.

Hilari i Bil su 1975. godine kupili kuću u Fejetvilu. U oktobru su se venčali. Godinu dana kasnije, Bil je izabran za pravobranioca Arkanzasa, pa su se preselili u glavni grad Litl Rok.

Hilari je 1977. godine počela da radi u advokatskoj firmi „Rouz“. Zastupala je decu i pisala naučne radove koji su govorili o njihovim pravima. Konzervativci su smatrali da bi njene ideje mogle da dovedu u pitanje autoritet roditelja.

Učestvovala je u osnivanju organizacije „Advokati Arkanzasa za decu i porodicu“. Od 1978. do 1981. godine je bila izvršna direktorka Koorporacije za pravne usluge, a od 1979. do 1992. godine je nosila titulu prve dame Arkanzasa, jer je Bil izabran za guvernera ove države.

27. februara 1980. godine je rodila ćerku Čelsi Viktoriju Klinton (Chelsea Victoria Clinton).

Hilari je 1983. godine postala predsednica Odbora za arkanzaške obrazovne standarde. Iste godine je proglašena za Ženu godine Arkanzasa, a naredne za Majku godine. Radila je na reformi obrazovanja i 1985. godine je osmislila program koji je pomagao roditeljima da pripreme svoju decu za predškolsko.

Do 1991. godine je bila predsednica fondacije „Novi svet“ i komisije Američke advokatske asocijacije za žene u struci. Dva puta je proglašena za jednog od 100 najuticajnijih advokata u SAD-u.

Bil se 1992. godine kandidovao za predsednika. Kružile su glasine da ima aferu sa pevačicom Dženifer Flauers, ali Hilari i on su to negirali u emisiji „60 minuta“.

Naredne godine je postala prva dama SAD-a. Suprug joj je poverio reformu zdravstva i ona je osmislila Zakon o zdravstvenoj bezbednosti koji je poznat pod nazivom „Plan Klintonove zdravstvene zaštite“.

Zasnivao se na tome da poslodavci moraju da obezbede zdravstveno osiguranje za radnike, ali ipak nije prošao u Kongresu. Tada je njen rejting prve dame počeo da opada i mnogi su je smatrali odgovornom za poraz demokrata.

Klinton je 1996. godine morala da svedoči pred Saveznom porotom zbog Vajtvoter afere u kojoj su ona i Bil izgubili novac investirajući u „Vajtvoter korporaciju za razvoj“ čiji su vlasnici bili njihovi saradnici Džim i Suzan Mekdugal.

Ipak nije pronađeno dovoljno dokaza protiv Hilari. Bila je umešana u afere: Travelgejt, Fajlgejt i kontroverze o stočnoj berzi.

Hilari je 1997. godine promovisala „Program državnog dečjeg zdravstvenog osiguranja“ čiji je cilj bio da država pomogne deci čiji roditelji ne mogu da plaćaju ovo osiguranje.

Izborila se da Nacionalni instituti za zdravlje obezbede veća sredstva za otkrivanje raka prostate i astme kod dece.

Otvorila je Kancelariju za nasilje nad ženama pri Ministarstvu pravde SAD. Sprovela je Akt o usvajanju i zaštiti porodice, kao i Akt nezavisnosti za hraniteljske porodice čime se izborila za veća sredstva za tinejdžere koji su odrastali u ovakvim porodicama.

Postala je prva dama koja je obišla najveći broj zemalja. Potresla su je stradanja žena širom sveta i zalagala se da njihovo zlostavljanje prestane.

Jedan je od osnivača neprofitne organizacije „Ključni glasovi“ koja ohrabruje žene da se bave politikom.

Mediji su 1998. godine otkrili da je Bil u vezi sa psihološkinjom u Beloj kući, Monikom Levinski (Monica Samille Lewinsky). Hilari ga je branila tvrdeći da desničari kuju zaveru protiv njih, ali kada su se pojavili nepobitni dokazi o prevari, izjavila je da će ostati sa njim u braku.

Politička karijera

Godinu dana kasnije je objavila da će se kandidovati za mesto u Senatu SAD-a. Naredne godine je otišla iz Bele kuće i posvetila se svojoj kampanji u Njujorku. Živela je u kući koju je kupila sa suprugom i koja se nalazi u blizini „Velike jabuke“.

Uprkos mnogim kritikama i optužbama, Hilari je postala juniorska senatorka pobedivši protivkandidata Rika Lazija od koga je dobila 12 odsto više glasova.

Ostvarila je dobar odnos s ostalim senatorima i bila je član Odbora za budžet, Odbora za oružane snage, Odbora za okolinu i javne radove, Odbora za zdravstvo, obrazovanje, radnike i penzionere, Specijalnog odbora za starenje, kao i Komisije za bezbednost i saradnju u Evropi.

Nakon terorističkih napada u Njujorku, zalagala se za obnovu grada i poboljšanje bezbednosti u zemlji. Uspela je da obezbedi 21 milijardu dolara za izgradnju Svetskog trgovinskog centra.

Smatrala je da američka vojska treba da interveniše u Avganistanu i da se bori protiv Talibana. Takođe je glasala je za usvajanje Rezolucije o ratu u Iraku.

Borila se za legalizaciju istopolnih brakova i zaštitu dece od neprikladnih sadržaja u video-igricama.

Klinton je 2006. godine ponovo izabrana za senatorku. Ubedljivo je pobedila republikanskog kandidata Džona Spensera koji je osvojio samo 31 odsto glasova.

Na kampanju je potrošila 39 miliona dolara zbog čega su je kritikovali i članovi Demokratske stranke.

Od naredne godine se zalagala za smanjenje američkih trupa u Iraku, kao i za istragu o ispravnosti zaštitne opreme koja je data vojnicima u toj zemlji.

Hilari je 2008. godine podržala Akt o hitnoj ekonomskoj stabilizaciji za koji je smatrala da je u interesu njenog naroda.

Sa Barakom Obamom (Barack Hussein Obama II) se borila za demokratsku predsedničku nominaciju, ali je izgubila i pružila mu podršku. Zbog kampanje je bila u velikim dugovima koje je otplatila pet godina kasnije.

Klintonova je 2009. godine postala 67. državna sekretarka SAD i njen rejting je skočio na 65 odsto. Na ovoj funkciji je ostala naredne četiri godine.

Zalagala se za poboljšanje odnosa sa Rusijom koje je trajalo do 2012. godine kada je Vladimir Putin izabran za predsednika.

Hilari je 2010. godine podržala uvođenje sankcija Iranu kako bi se smanjio nuklearni program ove zemlje. 31. jula iste godine, Hilarina ćerka Čelsi se udala za investicijskog bankara Marka Mezvinskog (Marc Mezvinsky).

Sledeće godine je podržala vojnu intervenciju u Libiji i raciju u Pakistanu čiji je cilj bilo pronalaženje vođe Al Kaide, Osame bin Ladena.

Pozvala je sirijskog predsednika Bašara el Asada da podnese ostavku i predložila je da naoružaju sirijske pobunjenike. Zagovarala je prava homoseksualaca smatrajući da SAD mora više da ih štiti u inostranstvu.

Hilari je 2016. godine postala prva žena koju je stranka nominovala za predsednika. 16. novembra je izgubila od republikanskog kandidata Donalda Trampa (Donald Trump).

Osvojila je više glasova biračkog tela (47,9% naspram 47,2%), ali manje glasova elektronskog kolegijuma (232, a Donald 290).

Hilari je dobila nagradu Gremi za knjigu koju je snimila u audio formatu. Napisala je više od 100 knjiga i naučnih radova, kao i autobiografiju „Living History“ i memoare „Hard choises“.

Zajedno sa ćerkom Čelsi je 2019. godine objavila knjigu pod nazivom „The Book of Gutsy Women: Favorite Stories of Courage and Resilience“.

U saradnji sa Luis Peni (Louise Penny) je napisala politički triler pod nazivom „State of Terror“ koji je svetlo dana ugledao u oktobru 2021. godine.

Osim toga, sarađivala je i sa rediteljkom Nanet Burstin (Nanette Burstein) na dokumentarnom filmu „Hillary“ koji je premijerno prikazan u martu 2020. godine.

Pred kraj septembra iste godine je pokrenula podkast pod imenom „You and Me Both“. Hilari Klinton je producentkinja televizijskih serija „Gutsy“ i „The CW“.

Mediji su 2. januara 2020. godine objavili da će Hilari Klinton preuzeti poziciju rektora Univerziteta Kvins u Belfastu ( Queen’s University Belfast). Postala je 11. rektor ovog univerziteta, te tek prva žena na toj poziciji.

Univerzitet Kolumbija je u januaru 2023. godine objavio da će Hilari Klinton postati profesor prakse u Školi za međunarodne odnose i jedan od saradnika na projektu „Columbia World“.