Hašim Tači

Biografija

Hašim Tači (Hashim Thaçi) je političar i bivši predsednik samoproglašene Republike Kosovo osumnjičen za ratne zločine nad Srbima na Kosovu i Metohiji. Rođen je 24. aprila 1968. godine u naselju Boćna, u opštini Srbica. Oženjen je Ljumnijom Tači (Lumnien Thaçi) sa kojom ima sina Endrita (Endrit Thaçi ).

Posle završetka osnovnih studija na Filozofskom fakultetu u Prištini, školovanje je nastavio na Univerzitetu u Cirihu. Tu se pridružio političkoj emigraciji kosovskih Albanaca, te osnovao organizaciju Narodni pokret Kosova.

Veruje se da je ova organizacija formirala tzv. Oslobodilačku vojsku Kosova (Ushtria Çlirimtare e Kosovës – UÇK).

Od 1994. do 1999. godine je bio politički lider OVK, a nakon toga postao predsednik Demokratske partije Kosova (Partia Demokratike e Kosovës – PDK), u to vreme druge najveće političke stranke na Kosovu.

Na izborima 2007. godine osvojili su ubedljivu pobedu, a već sledeće Kosovo je jednostrano proglasilo nezavisnost od Srbije. Tači je iste godine posao prvi premijer samoproglašene Republike Kosovo.

Na toj poziciji je bio sve do decembra  2014. godine kada ga je nasledio Isa Mustafa (Isa Mustafa). Tači je postao ministar spoljnih poslova i prvi zamenik premijera.

Na izborima 2016. godine izabran je za predsednika samoproglašene Republike Kosovo.

Nakon što ga je Haški sud optužio za ratne zločine počinjene nad Srbima na Kosovu u periodu od 1998. do 2000. godine, Tači je u novembru 2020. godine podneo neopozivu ostavku na dužnost predsednika samoproglašenog Kosova.

Na toj poziciji ga je nasledila Vjosa Osmani.

Detinjstvo, mladost i obrazovanje

Hašim Tači je rođen 1968. godine u selu Broćna, nedaleko od opštine Srbica koja je u to vreme teritorijalno pripadala Saveznoj Republici Srbiji. Danas opština nosi naziv Skenderaj i pripada tzv. Republici Kosovo.

Po završetku osnovne i srednje škole, Tači je upisao studij filozofije i istorije na Univerzitetu u Prištini. Postdiplomske studije je nastavio na Univerzitetu u Cirihu, na odseku za istoriju Jugoistočne Evrope i međunarodnih odnosa.

Tokom studija je bio jedan od vođa Nezavisne unije studenata, te prvi predsednik paralelnog Univerziteta u Prištini.

Godine 1993. pridružio se političkoj emigraciji Albanaca sa Kosova i Metohije i napustio studije.

Učešće u ratu na Kosovu i Metohiji

Početkom 1993. godine Tači je postao član užeg kruga rukovodstva tzv. Oslobodilačke vojske Kosova. Njegove aktivnosti su se svodile na naoružavanje kosovskih Albanaca u tadašnjoj Autonomnoj pokrajini Kosovo i Metohija.

Osim toga, prikupljao je finansijsku pomoć za OVK i učestovao u obuci pripadnika ove organizacije.

Bio je komandant Operativne zone OVK u Mališevu, te član Dreničke grupe koju je osnovao Adem Jašari (Adem Jashari).

Zajedno sa Refetom Ramom (Rafet Rama), Jakupom Nurom (Jakup Nura), Samijem Ljuštakuom (Sami Lushtaku) i Iljazom Kadrijem (Ilyas Kadri) 25. maja 1993. godine učestvovao je u napadu na policijsko vozilo na pružnom prelazu kod Glogovca.

Tada su dva srpska policajca smrtno stradala, dok su petorica ranjena.

Usledile su druge aktivnosti OVK, a Tači je sa Jakupom i Avnijem Nurom, te Besimom Ramom i Samijem Ljuštakuom organizovao napad iz zasede na policijsku patrolu na putu Kosovska Mitrovica – Peć. Tog 17. juna 1996. godine ubijen je jedan srpski policajac, a drugi je pretrpeo teške povrede.

Prema izveštaju koji su srpski mediji objavili, Tači je bio direktni nalogodavac napada na kasarnu „Miloš Obililić“ u Vučitrnu koju je 21. septembra iste godine izvršio Rafet Rama.

Usledio je napad na Srednjoškolski centar u istom gradu u kome su bile smeštene izbeglice iz Kninske krajine.

Okružni sud u Prištini ga je 11. jula 1997. godine u odsustvu osudio na 10 godina zatvora, zbog terorističkih aktivnosti koje je sprovodila Oslobodilačka vojska Kosova.

Sledeće godine raspisana je poternica za njim, a 2003. godine proširena je zbog sumnje na počinjenje genocida.

Uprkos tome, Tači je 1999. godine bio deo pregovaračkog tima kosovskih Albanaca tokom pregovora u Rambujeu.

Zapadne diplomate su ga doživljavale kao „jedini glas razuma“ unutar OVK, jer je pokazao spremnost da se prihvati autonomija Kosova unutar Srbije, za razliku od ostalih pobunjeničkih vođa koji su odbacili svaki predlog koji nije podrazumevao nezavisnost.

Tokom pregovora je postignut sporazum o formiranju prelazne Vlade Kosova koja bi bila sastavljena od članova Demokratske lige Kosova, Ujedinjene demokratske lige i članova OVK.

Tači je imenovan za premijera prelazne vlade, a prema nekim navodima do toga je došlo jer je uspešno „eliminisao“ sve druge pretendente na tu poziciju.

Ipak, ovaj sporazum je propao, a NATO snage su 24. marta 1999. godine započele bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije.

Nakon 78 dana vazdušnih napada u kome su stradale fabrike, televizijske kuće, mostovi i druga imovina, potpisan je Kumanovski sporazum i donesena Rezolucija 1244 u Savetu bezbednosti UN.

To je obavezalo vojsku i policiju Srbije da se povuku sa teritorije Kosova i Metohije, a nadležnost nad ovim delom Srbije preuzele su NATO snage (UMNIK).

Kontroverze

Prema nekim tvrdnjama, koje, zbog nedostatka dokaza nisu nikada prerasle u krivične prijave, Tači je duboko povezan sa brojnim kriminalnim radnjama.

U vreme kada je bio vođa OVK američki list „Vašington post“ („Washington post“) objavio je tekst u kome se navodi da se „OVK finansira novcem stečenim krijumčarenjem heroina i kokaina u zapadnu Evropu“.

Nesporno je da je OVK tokom devedesetih godina primila između 75 i 100 miliona dolara donacija koju je sakupila albanska dijaspora u Evropi i Americi.

Kako pišu strani mediji, postoji mogućnost da su među donatorima bili ljudi koji su svoj novac stekli nelegalnim putem, ali navodno ne postoje dokazi kojim bi se potvrdilo da je Tači povezan sa njima.

Britanski Bi-Bi-Ci (BBC) je 2000. godine došao do saznanja da je Tači jedna od centralnih figura tzv. Korpusa za zaštitu Kosova posredstvom koga je pod krinkom „poreza“ od bogatih biznismena iznudio velike količine novca za svoju Vladu.

S obzirom da je OVK zvanično raspuštena 1999. godine, nakon završetka sukoba na Kosovu i Metohiji, Korpus za zaštitu Kosova bio je formiran od bivših boraca OVK i rukovodilaca Demokratske partije Kosova.

Demokratska partija Kosova nastala je udruživanjem političkih lidera OVK, a 1999. godine Tači je postao njen predsedik.

Zahvaljujući povezanosti sa OVK i Korpusom za zaštitu preuzeli su monopol nad čitavom teritorijom na kojoj žive Albanci. Kako bi obezbedili političku moć i kontrolu u svim lokalnim zajednicama, pripadnici Demokratske partije Kosova neretko su se služili nasiljem i zastrašivanjem političkih protivnika.

Pa ipak, 2001. Demokratska partija Kosova je pretrpela veliki poraz na prvim samostalnim izborima, a strani analitičari su ovaj poraz protumačili kao posledicu raskola između političkih lidera i vrha kriminalnih organizacija nastalih iz rukovodstva bivšeg OVK.

Prema tajnom izveštaju Nemačke obaveštajne agencije (BND) koji je kasnije objavljen, tadašnji politički lideri Hašim Tači i Ramuš Haradinaj (Ramush Haradinaj) su upleteni u organizovani kriminal, ne samo na Kosovu, nego na širem području Jugoistočne Evrope.

U tom izveštaju se navodi da su ključne političke figure na Kosovu, uključujući Tačija i Haradinaja blisko povezane sa kriminalnim organizacijama.

BDN je u tom dokumentu naveo Tačija kao glavnog rukovodioca kriminalne mreže koja deluje širom Kosova. Osim toga, ustanovljeni su njegovi bliski kontakti sa češkom i albanskom mafijom.

Nemačka obaveštajna služba je navela da je Tači direktni nalogodavac ubistava najmanje 11 osoba, koje je izvršio profesionalni ubica poznat po nadimku Afrimi.

Francuski list „Figaro“ („Le Figaro“) je 8. marta 2016. godine objavio da Međunarodni sud za ratne zločince na području bivše Jugoslavije sprema optužnicu protiv Tačija zbog umeštanosti u mnoge kriminalne radnje, uključujući trgovinu organima.

Pored toga, „Figaro“ je u istom broju naveo da će jedan od svedoka biti i bivši šef UMNIK-a na Kosovu Bernar Kušner (Bernard Kouchner).

Ovo nije prvi slučaj da se Kušnerovo ime pominje u tom kontekstu. Naime, od ranije je na meti javnosti zato što je „zatvarao oči“ pred zločinima koje su počinili pripadnici bivše OVK.

U izveštaju koji je 15. decembra 2010. godine Dik Marti (Dick Marty) dostavio Savetu Evrope navodi se da je Tači bio lider Dreničke grupe, koja je vadila organe srpskim zarobljenicima i prodavala ih na crnom tržištu.

Nekoliko međunarodnih, srpskih, kosovskih i albanskih novinskih agencija je 24. decembra iste godine objavilo Tačijev intervju u kome je rekao da je spreman da objavi informacije koje poseduje o Martiju i njegovim saradnicima.

Bi-Bi-Si je nakon toga objavio da su došli u posed nacrta dokumenta Saveta Evrope u kome je Tačijevo ime pomenuto čak 27 puta.

Prema njihovim izveštajima, bivši komandanti OVK, uključujući i kosovskog predsednika, sumnjiče se za ozbiljna kršenja ljudskih prava, između ostalog, trgovinu drogom i ljudskim organima.

Ipak, Dik Marti se 2011. godine ogradio od svega što su mediji objavili, te izjavio da njegov izveštaj nikada nije direktno uključivao Hašima Tačija.

Pobeda na izborima i jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova

Parlamentarni izbori na Kosovu održani su 17. novembra 2007. godine. Tači je nakon objavljivanja preliminarnih nezvaničnih rezultata izjavio da je sa 34 odsto osvojenih glasova, apsolutni pobednik izbora.

Ipak, treba uzeti u obzir malu izlaznost, pošto da je je većina Srba na Kosovu bojkotovala te izbore.

Tokom obraćanja nakon objavljenih preliminarnih rezultata Tači je izjavio da namerava što pre da proglasi nezavisnost Republike Kosovo, te da nema nameru da čeka 10. decembar, datum koji su Ujedinjene nacije postavile kao završetak pregovora sa Srbijom.

Nekoliko ministara vanjskih poslova zemalja Evropske unije je 19. novembra upozorilo Tačija i njegove saveznike na opasnost proglašenja nezavisnosti bez prethodnih konsultacija.

Među njima su bili i Žan Aselborn (Jean Asselborn) i Karl Bilt (Carl Bildt). Tadašnji šef vanjske politike EU Havijer Solana (Javier Solana) naglasio je važnost priprema pre samog formalnog proglašenja nezavisnosti.

Istog dana čelnici EU su održali sastanak u Londonu čija tema je bilo Kosovo, a britanski ministar Džim Marfi (Jim Murphy) je kazao da bi nezavisnost bez međunarodne podrške mogla za posledicu da ima izolaciju Kosova.

Tači je 11. decembra 2007. godine imenovan za mandatara za sastav nove Vlade Kosova od strane tadašnjeg kosovskog predsednika Fatmira Sejdijua (Fatmir Sejdiu).

Sejdiu mu je poručio da novu vladu formira što pre. Tačijeva Demokratska stranka Kosova započela je koalicione pregovore sa Demokratskim savezom Kosova (LDK) i Alijansom za novo Kosovo (AKP). Ove tri stranke su formirale vladu, te zauzele 75 od 120 mesta u Skupštini Kosova.

Kosovski parlament je 9. januara 2008. godine sa 85 glasova „za“ i 22 „protiv“ izabrao Hašima Tačija za novog predsednika Vlade Kosova. U svom obraćanju je kazao da namerava da ostvari nezavisnost Kosova u prvoj polovini 2008. godine.

Kosovo je 17. februara 2008. godine jednostrano proglasilo nezavisnost od Srbije, a Tači je postao prvi premijer te samoproglašene Republike Kosovo.

Na toj poziciji ostao je sve do 12. decembra 2014. godine kada ga je novi premijer Isa Mustafa imenovao za ministra vanjskih poslova. Pored toga, Tači je obavljao i funkciju prvog zamenika predsednika Vlade.

Predsednički mandat

Na izborima koji su u februaru 2016. godine održani na Kosovu, Tači je izabran za predsednika samoproglašene Republike Kosovo. Na dužnost je stupio 7. aprila 2016. godine.

Od tada do 2019. hodinr redovno se u Briselu sastajao sa predstavnicima Srbije na pregovorima o rešenju statusa Kosova kojim posreduje Evropska unija.

Sastao se sa mnogim svetskim zvaničnicima, uključujući i bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa (Donald Trump).

Naime, u septembru 2017. godine se na marginama Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, Tači sastao sa Trampom, a kako je tada izjavio za prištinske medije, sastanak je bio „izuzetno prijateljski i topao“.

On je tada pozvao Trampa da poseti Prištinu, te mu se zahvalio na „ličnoj podršci Kosovu“.

U saopštenju koje je stiglo iz predsedničkog kabineta navedeno je da je Tači rekao Trampu da je podrška Vašingtona „ključna za mir, stabilnost i sveukupni napredak Kosova i regiona“.

Od izbora za predsednika Tači se susreo sa mnogim svetskih zvaničnicima. Bio je u službenim posetama Americi, Kanadi, Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj, Turskoj, Albaniji, Crnoj Gori, Hrvatskoj i drugim evropskim prestonicama.

Optužnica za ratne zločine

Tači je u novembru 2020. godine podneo neopozivu ostavku na dužnost predsednika samoproglašenog Kosova, a na toj poziciji ga je nasledila Vjosa Osmani, nekadašnja predsednica Parlamenta Kosova.

Odluku o povlačenju sa te pozicije Tači je doneo nakon što ga je Haški sud optužio za ratne zločine nad Srbima na Kosovu i Metohiji u periodu od 1998. do 2000. godine.

Regionalni mediji su početkom novembra 2022. godine objavili informaciju da bi predmet protiv bivših lidera OVK-a, uključujući i Hašima Tačija, trebalo da bude iznesen pred sudsko veće u Hagu do kraja 2022. godine. To je nakon sednice Specijalizovanih veća u Hagu kazao predpretresni sudija Nikolas Giju.

Mediji iz Prištine su, pozivajući se na Tačijeve advokate, preneli vest da će svedoci njegove odbrane biti bivši komandant NATO snaga za Evropu Vesli Klark, bivši šef UNMIK-a Bernar Kušner, te bivši šef posmatračke misije OEBS-a na Kosovu i Metohiji Vilijam Voker.

Nagrade i priznanja

Tači je 20. juna 2008. godine tokom službene posete Albaniji dobio ključeve glavnog grada Tirane i proglašen počasnim građaninom grada Vlora zbog „istorijske uloge u postizanju nezavisnosti Kosova“.

U julu 2012. godine dobio je počasni doktorat iz oblasti međunarodnih odnosa od Ženevske škole diplomatije, na ceremoniji povodom proslave Dana grada.

Pre njega ovo priznanje dobili su Martin Grej (Martin Gray) pisac koji je preživeo holokaust, Adolf Ogi (Adolf Ogi) bivši predsednik Švajcarske, te Hose Ramos Horta (José Ramos-Horta), predsednik Istočnog Timora i dobitnik Nobelove nagrade za mir.

Sjedinjene Američke Države su ga 2014. godine nominovale za Nobelovu nagradu za mir, zbog njegove uloge u pregovorima sa Srbijom koji se vode u Briselu.

Početkom sledeće godine dobio je počasni doktorat Univerziteta u Tirani zbog „doprinosa postizanju mira na Zapadnom Balkanu, promociji evropskih vrednosti i postizanju istorijskog sporazuma u Briselu sa Srbijom“.

Na proslavi Dana Ulcinja 4. aprila 2016. godine proglašen je počasnim građaninom ovog crnogorskog grada. U oktobru iste godine imenovan je počasnim građaninom Skadra.

Reference

• https://www.gazetaexpress.com/en/news/le-figaro-kouchner-might-testify-against-thaci-170815/
• https://www.theguardian.com/world/2010/dec/14/kosovo-prime-minister-llike-mafia-boss
• https://balkaninsight.com/2011/01/19/marty-thaci-not-directly-involved-in-organ-harvesting/
• http://newsvote.bbc.co.uk/mpapps/pagetools/print/news.bbc.co.uk/2/low/europe/7101366.stm
• http://www.pecat.co.rs/2010/12/dosije-hasima-tacija/
• https://www.president-ksgov.net/sq/biografia-92
• https://www.glassrpske.com/lat/novosti/srbija/sudjenje-taciju-i-ostalim-vodjama-do-kraja-godine/441761