Fahrudin Radončić

Biografija

Fahrudin Radončić je bosanskohercegovački političar, privrednik i novinar. Osnivač je i lider Stranke za bolju budućnost (SBB) Bosne i Hercegovine (BiH), te osnivač dnevnog lista „Avaz“. Rođen je 24. maja 1957. godine u Ivangradu (danas Berane) u Crnoj Gori. Od 1991. godine živi i radi u Sarajevu. Iz brakova sa Snježanom Rakonjac i Azrom Radončić ima sinove Isaka, Irhada i Farisa.

Političku karijeru je započeo još 1981. godine kao član Saveza komunista Jugoslavije. Od 1986. do 1987. godine je bio Izvršni sekretar Saveza komunista Titograd (današnja Podgorica).

U periodu od 1989. do 1992. godine bio je novinar zagrebačkog nedeljnika „Danas“, a 1991. godine je u Sarajevu osnovao firmu „Radoncic public“ koja je kasnije postala Izdavačka kuća „Avaz“.

Tokom 1992. i 1993. godine bio je Šef pres službe štaba Vrhovne komande Armije BiH. Radončić je 1993. godine osnovao nedeljnik „Bošnjački avaz“, a dve godine kasnije list je počeo da izlazi svakodnevno pod naslovom „Dnevni avaz“.

Političku partiju Savez za bolju budućnost je osnovao 2009. godine, a na Kongresu je izabran za predsednika ove stranke.

U periodu od 2012. do 2014. godine je bio ministar sigurnosti Bosne i Hercegovine, a nakon toga postao delegat Doma naroda Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine (PS BiH).

Za delegata u Domu naroda ponovo je izabran 2019. godine.

Detinjstvo, mladost i obrazovanje

Fahrudin Radončić je rođen 1957. godine u Ivangradu. Otac mu se zvao Kadrija, a majka Zinka Radončić. Osnovnu školu je završio u Podgorici, a srednju školu u rodnom gradu. Nakon toga je diplomirao na Nastavničkom fakultetu u Nikšiću.

Već u srednjoj školi počeo je da radi kao novinar u „Omladinskim novinama“ u Titogradu, a tokom 1980. godine je bio glavni i odgovorni urednik tog lista.

Sledeće godine je postao član Saveza komunista Jugoslavije, a pošto je 1986. godine izabran za Izvršnog sekretara SK Titograd novinarsku karijeru je stavio u drugi plan.

Ipak, na toj poziciji je ostao samo godinu dana. Naime, kako je sam rekao smenjen je pod optužbom za „uvredu radničke klase“.

Osuđen je na uslovnu zatvorsku kaznu od godinu dana. Zato se ponovo vratio novinarstvu i počeo da radi kao novinar i komentator zagrebačkog nedeljnika „Danas“.

Za taj list je pisao od 1989. do 1992. godine, a u međuvremenu je objavio knjigu „10 000 dana robije“.

Preduzetnička karijera

Radončić se 1991. godine preselio u Sarajevu gde je osnovao firmu „Radoncic Public“. Ipak, početkom rata u BiH pridružio se Armiji BiH. U periodu od 1992. do 1993. godine je bio šef Pres-službe Vrhovne komande Armije Bosne i Hercegovine.

Tokom rata je u Sarajevu osnovao sedmičnik „Bošnjački avaz“ koji je služio kao jedno od glasila Stranke demokratske akcije (SDA) Alije Izetbegovića.

Pod ovim imenom list je izlazio do 1995. godine, a nakon toga Radončić je pokrenuo dnevni list „Dnevni avaz“ i to u sklopu njegovog Izdavačkog preduzeća „Avaz“.

Sledeći projekat je bila kompanija „Avaz-roto pres“ u čijem sastavu se pored „Dnevnog avaza“ nalaze i časopis „Azra“, te ostala medijska izdanja i štamparija.

Radončić je u periodu od 2000. do 2012. godine sagradio objekat u kome se trenutno nalazi sedište „Adiko banke“ u Sarajevu, hotel „Radon Plaza“, te 2008. godine okončao izgradnju nebodera visokog 142 metra koji je u tom momentu bio najviša zgrada na Balkanu.

Reč je o „Avazovom tornju“ („Avaz Twist Tower“ – ATT) u kome je smešteno sedište novinsko-izdavačke kuće „Avaz“.

Pored projekata u Sarajevu, Radončić je investirao i u drugim gradovima u BiH, poput velikog poslovnog centra u Tuzli.

„Avaz“ i „Avaz roto-pres“ su do 2012. godine bile u vlasništvu Fahrudina Radončića. Ipak nakon razvoda, vlasnica je postala njegova bivša supruga Azra.

Pored „Avaza“ bivša gospođa Radončić je dobila i deonice štamparskog preduzeća GIK „OKO“. Nekoliko meseci kasnije Fahrudin je prodao „Avaz“ bivšoj supruzi za 200 miliona KM.

Od tada do 2016. godine je naplatio oko devet miliona maraka na ime prenosa vlasništva, a kako je u jednom intervjuu rekao, kupoprodajni ugovor podrazumeva potpuno preuzimanje vlasništva nad „Avazom“ u momentu kada se isplati celokupan iznos. U firmi je ostao na poziciji konsultanta.

Radončić je investiranje nastavio na području Crne Gore, tako da je od 2014. do 2016. godine kupio četiri apartmana sa garažama u marini „Porto Montenegro“ u Tivtu. U međuvremenu je postao vlasnik 250 000 deonica Crnogorskog telekoma AD Podgorica.

U septembru 2016. godine je sa sinom Irhatom osnovao preduzeće „PM 1.25 d.o.o“ sa sedištem u istom gradu. Firma se bavi  iznajmljivanjem vlastitih ili iznajmljenih nekretnina i upravljanje istima.

Politička karijera

Fahrudin Radončić je od 1980. godine do 1989. godine bio član Saveza komunista Jugoslavije, a jedno vreme je obavljao i funkciju Izvršnog sekretara SK Titograd (današnja Podgorica).

Početkom devedesetih godina doselio se u Sarajevo, te osnovao firmu „Radoncic Public“. Ipak, rat je odložio njegove planove da od svoje firme napravi „izdavačko carstvo“.

„Avaz“ je danas jedan od najtiražnijih dnevnih listova u Bosni i Hercegovini, a 2009. godine njegov vlasnik Fahrudin Radončić odlučio je da se ponovo aktivno uključi u politiku.

Osnovao je Stranku za bolju budućnost BiH, te se već sledeće godine kandidovao za bošnjačkog člana Predsedništva Bosne i Hercegovine. Osvojio je 142 387 glasova. Njegov protivkandidat, lider SDA Bakir Izetbegović dobio je 162 831 glas, te postao bošnjački član Predsedništva.

Njegova stranka je postala treća najjača partija u Parlamentu Federacije Bosne i Hercegovine. Dobili su 13 mesta u entitetskoj skupštini, a četiri u Parlamentu BiH. Radončić je pokazao da, premda mlada, SBB BiH, može da parira SDA i Socijal-demokratskoj partiji BiH.

U junu 2012. godine došlo je do sukoba između SDA i SDP-a, jer je Predstavnički dom Parlamentarne skupštine BiH doneo odluku o smeni ministara iz SDA. Odluku je SDA blokirala u Domu narodna pozvavši se na zaštitu vitalnog nacionalnog interasa.

Ova odluka našla se pred Ustavnim sudom koji je presudio da nije bilo kršenja vitalnog nacionalnog interesa. Time su ministri sigurnosti i odbrane, te zamenik ministra finansija bili smenjeni.

Na poziciju ministra sigurnosti 22. novembra imenovan je Fahrudin Radončić. Jednim od najvećih uspeha „krnjeg“ ministarskog mandata on smatra donošenja Zakona o zabrani učešća bh. građana u paravojnim formacijama na stranim ratištima.

U februaru 2014. godine došlo je do masovnih demonstracija nezadovoljnih radnika u Federaciji BiH. Prvo su na ulice izašli Tuzlaci, a nakon toga protesti su krenuli i u drugim gradovima.

Tokom tih protesta došlo je do nereda u kojima su povređeni demonstranti i policajci. Zapaljene su zgrade Kantonalne vlade u Tuzli, Kantonalne vlade u Sarajevu, zgrada Predsedništva i sarajevske Opštine Centar.

S obzirom da Radončić nije hteo da organizuje krizni štab, smatrajući da je to posao policije, a ne Ministarstva sigurnosti i, kako je kasnije rekao, ne želeći da šalje ljude da tuku narod, njegovi politički protivnici kao i brojni mediji označili su ga kao indirektnog organizatora demonstracija.

Klub poslanika Stranke demokratske akcije je podneo zahtev Parlamentarnoj skupštini za smenu ministra sigurnosti. Parlament je 13. marta 2014. godine Radončića razrešilo dužnosti ministra.

U oktobru iste godine održani su Opšti izbori u BiH. On se ponovo kandidovao za bošnjačkog člana Predsedništva. Ovog puta je osvojio 201 454 glasa, 45 781 manje od protivkandidata Bakira Izetbegovića.

SBB je dobila četiri mandata u Parlamentu BiH, a 16 u Federalnom Parlamentu. Iste godine Radončiću je pripalo mesto delegata u Domu naroda Parlamentarne skupštine BiH.

Četiri godine kasnije treći put se kandidovao za člana Predsedništva BiH. Protivkandidati su mu bili Šefik Džaferović iz SDA i Denis Bećirović iz SDP BiH.

Najviše glasova osvojio je Džaferović, pa je funkcija bošnjačkog člana Predsedništva ponovo pripala kandidatu Stranke demokratske akcije. Radončić je ovog puta osvojio znatno manje glasova – 75 210, ali mu je ponovo pripalo mesto delegata u Domu naroda PS BiH.

U svojim intervjuima Radončić vrlo često ističe važnost ekonomskih reformi za napredak društva u celini. Poznat je po tome da diplomatski i odmereno odgovara na pitanja novinara, a posebno kada odgovara na pitanja o političkim sukobima sa Bakirom Izetbegovićem.

Politički analitičari smatraju da je dobar deo glasova na  izborima 2018. godine izgubio zbog svoje nedoslednosti u pogledu saradnje sa SDA i njenim liderom.

Pred izbore koji bi trebalo da se održe u oktobru 2022. godine Radončić i njegova stranka podržali su zajedničkog kandidata opozicije Denisa Bećirovića za bošnjačkog člana Predsedništva BiH.

Premda se kao lider stranke i delegat u Domu naroda redovno sastaje sa zvaničnicima drugih zemalja, Evropske unije, te ambasadorima, Radončić je u junu odbio da prisustvuje sastanku lidera parlamentarnih stranaka na državnom nivou u Briselu.

On je istakao da je zahvalan na pozivu i da uvažava inicijativu da se o problemima u BiH razgovara u sedištu EU, ali da njegova stranka „nema potrebu da potpisuje bilo kakve dokumente o smirivanju stanja u BiH, jer su takvu situaciju izazvale i dalje izazivaju vladajuće stranke i njihovi politički sateliti, a ne SBB ili opozicija“[1].

Krivični postupak

U januaru 2016. godine Radončić je uhapšen zbog sumnje da je ometao rad pravosuđa. Naime, pripadnici Agencije za istrage i zaštitu (SIPA) su postupajući po nalogu Tužilaštva 25. januara 2016. godine priveli bivšeg ministra sigurnosti.

Radončić je uhapšen zbog optužbi da je naredio da se izvrši pritisak na Azru Sarić, svedoka u slučaju o ubistvu Ramiza Delalića Ćele, kako bi promenila iskaz u postupku protiv Nasera Keljemendija.

Radončić je navodno pritisak vršio preko svojih saradnika Bakira Dautbašića i Bilsene Šahman.  Određen mu je jednomesečni pritvor.

Premda je on tvrdio da nikada nije upoznao Nasera Keljmendija, kosovskog narko bosa, do saznanja o njihovoj povezanosti najpre je došao Rafi Gregorijan (Raffi Gregorian), zamenik visokog predstavnika u BiH.

Ipak, Veće Suda BiH je 16. maja 2018. godine donelo prvostepenu presudu kojom je Fahrudin Radončić oslobođen optužbi za ometanje rada pravosuđa i trgovinu uticajem. Sud je, osim njega oslobodio i Dautbašića, Šahmanovu i Zijada Hadžijahića.

U jednom intervjuu Radončić je izjavio da je ceo proces bio montiran, te da, iako zna ko stoji iza svega toga nije želeo da raskine koaliciju sa SDA ni na jednom od nivoa vlasti.

Imovinsko stanje

Prema podacima iz imovinskog kartona koji su svi političari u BiH dužni da dostave Centralnoj izbornoj komisiji, Fahrudinu Radončiću su nakon brakorazvodnog postupka sa bivšom suprugom Azrom 2012. godine pripale dve kuće sa zemljištem u selu Nebočaj kod Sarajeva, te kuća od 240 kvadrata u Sarajevu.

Dve kuće sa zemljištem u Donjoj Vogošći su pripale bivšoj gospođi Radončić, kao i stan od oko 160 kvadrata u centru Sarajeva.

Fahrudin Radončić je jedan od trojice vlasnika zemljišta u crnogorskom mestu Plav, koji je prema podacima kojima raspolaže CIN (Centar za istraživačko novinarstvo) Fahrudin dao svom bratu Šemsudinu.

Prema podacima iz Uprave za nekretnine Crne Gore Radončić je u martu 2015. godine kupio stan od 153 kvadrata i tri garaže po 13 kvadrata u marini Porto Montenegro u Tivtu. Vrednost ove investicije procenjuje se na oko milion evra.

Godinu i po dana kasnije jedan stan i garažu je prodao za oko 1.2 miliona evra, drugi stan poklonio sinu Irhadu, a treći je ostao u njegovom vlasništvu.

U brakorazvodnoj parnici 2012. godine vlasništvo nad kompanijom „Avaz“ pripalo je njegovoj bivšoj supruzi Azri. Nakon toga Radončić joj je prodao i vlasništvo nad firmom „Avaz roto pres“ za 200 miliona KM, a ona se ugovorom obavezala da će ukupan iznos da isplati do marta 2016. godine.

Prema podacima iz Centralnog registra privrednih subjekata Crne Gore Radončić je u decembru 2016. godine za jedan evro kupio firmu „PM 1.25“ od preduzeća „Adriatic Marinas d.o.o“ iz Tivta. Vlasništvo nad preduzećem je 2017. godine preneo na sina Irhada.

On je u periodu od 2014. do 2018. godine na ime plate delegata u Veću naroda PS BiH mesečno zarađivao oko 4 500 – 5 000 konvertibilnih maraka. Ostalu ušteđevinu nije naveo u svom imovinskom kartonu.

Privatni život

Fahrudin Radončić je rođen 1957. godine u Beranima. Školovao se u rodnom mestu, Podgorici i Nikšiću. Od 1991. godine živi i radi u Sarajevu.

Iz prvog braka sa Snježanom Rakonjac ima sina Isaka. Od 1994. do 2012. godine bio je u braku s Azrom Radončić s kojom ima sinove Irhada i Farisa.

S obzirom na poslovne uspehe njegov privatni život je često bio tema tabloida, ali i onih medija u BiH koji se zvanično ne svrstavaju u „žutu štampu“.

Tako je objavljeno da je brak između njega i Azre sklopljen nezakonito jer je navodno te 1994. godine kada su se venčali, Fahrudin još bio u braku sa Snježanom Rakonjac.

Na „meti“ se ponovo našao nakon što je objavljeno da se „zbog vanbračnih avantura“ razvodi s Azrom Radončić.

Bivši supružnici nisu komentarisali ove napise, a ono što je nesporno jeste da je „prebacivanjem“ vlasništva nad svojim kompanijama Radončić uklonio i poslednju „prepreku“ za razvoj političke karijere.

Posle razvoda se pisalo da je njegova nova izabranica operska pevačica i sopranistkinja Alma Ferović koja je inače i potpredsednica Saveza za bolju budućnost BiH. Ni ovog puta on nije komentarisao te informacije koji su se pojavile u medijima.

Ferovićeva je, s druge strane u jednom intervjuu kazala da je Radončić „čovek uz koga mnogo učite i mnogo radite“ te da je „zahvalna što je u životu dobila priliku da bude u sjajnom timu koji pobeđuje“, misleći pri tome na SBB.

Reference

• http://imovinapoliticara.cin.ba/profil.php#?profil=119
• https://ba.ekapija.com/people/556482/alma-ferovic-pjevacica-glumica-politicarka-odluka-o-politickom-angazmanu-moj-je-doprinos
• https://www.slobodna-bosna.ba/vijest/2485/azra_radonchic_najbogatija_samohrana_majka_u_bih.html
• http://balkans.aljazeera.net/vijesti/fahrudin-radoncic-osloboden-po-svim-tackama-optuznice
• [1] https://www.instagram.com/p/Ceoiw5wr8lT/