Fahrija Karkin

Biografija

Fahrija Karkin je bio bosanskohercegovački advokat koga su zbog slučajeva koje je preuzimao prozvali „đavoljim advokatom“. Rođen je 1947. godine u Sarajevu, a preminuo 1. novembra 2018. godine u rodnom gradu. Iza njega su ostala supruga, troje dece i šestoro unučadi.

U sarajevskim, ali i regionalim krugovima Karkin je nosio nadimak „đavolji advokat“ jer navodno nikada nije odbijao da brani bilo koga.

Klijenti su mu bili političari, privrednici, kriminalci, ali i ubice. Branio je Šemsu Šiljka, Hasana Ibrahimija, članove Sarajevskog procesa, Radovana Karadžića i Momčila Krajišnika, Ismeta Bajramovića Ćelu, Dominika Ilijaševića Comu, Zijada Turkovića i druge.

Ratna vlast ga je u novembru 1993. godine optužila za 124 krivična dela, između ostalog i za „saradnju s agresorom“. Osuđen je na pet godina zatvora, ali je u pritvoru proveo samo 18 meseci i dva dana.

Detinjstvo, mladost i obrazovanje

Fahrija Karkin je rođen 1947. godine u sarajevskom naselju Bistrik. Njegov otac je radio na železnici, a majka je bila domaćica. Imao je petoro braće i sestara, a s obzirom na to da je sa njima u kući pored pruge živela i majčina majka, devetočlana porodica je živela od očeve plate.

Još kao dečak voleo je da čita, ali mu je draža bila umetnost. Bio je pod uticajem rođaka s majčine strane koji su se bavili vajarstvom i slikarstvom. Zato je po završetku osnovne škole upisao Umetničku školu.

Međutim, kada je majka došla u posetu i videla njegove školske kolege, ispisala ga je, bez njegovog znanja. Kako je pored Umetničke škole bila Prva gimnazija, tako je i Fahrija postao gimnazijalac.

U jednom intervjuu je priznao da ni pravo nije bio njegov izbor. Naime, na proslavi mature je drugare pitao koji će fakultet da upišu. Većina je odgovorila da će da studiraju ekonomiju ili pravo, a on je odlučio za ovo drugo.

Jednom prilikom je da nikome nije bilo jasno kada je on učio i kako je polagao ispite jer nikada nije propuštao druženja. Međutim, tajna je bila u tome što je ustajao vrlo rano, pa je učio od četiri do deset, a posle vreme posvećivao prijateljima.

Na trećoj godini prava upisao je istoriju na Filozofskom fakultetu u Sarajevu, ali nije diplomirao premda mu je to bila velika želja.

Pravni fakultet je završio za tri i po godine. Prema vlastitom priznanju, po proseku ocena nije bio sjajan student, ali su svi znali za njega. Zato i ne čudi što je samo dan nakon što je položio poslednji ispit počeo da radi kao pripravnik u jednoj advokatskoj kancelariji.

Karijera

Jedan od prvih slučajeva koje je kao mlad advokat preuzeo bila je odbrana Šemse Šiljka koji je ubio braću Pleh u svojoj kafani u mestu Mravinjac kod Goražda polovinom sedamdesetih godina prošlog veka.

Šiljak se tri godine krio od policije, a nakon što je uhapšen tražio je da ga brani Karkin. U martu 1979. godine je osuđen na smrtnu kaznu. Dve godine je čekao izvršenje presude, ali je potom smrtna kazna ukinuta, a presuda preinačena na 20 godina zatvora.

Šira jugoslovenska javnost je advokata Fahriju Karkina upoznala kao branioca Hasana Ibrahimija koji je sa jedanaest uboda mesarskim nožem u toaletu noćnog bara „Bel-ami“ izmasakirao libijskog pilota Kraimija Omara Giuma koji je studirao na Vazduhoplovno-tehničkoj vojnoj akademiji u Rajlovcu.

Ibrahimi je nakon svirepog ubistva pokušao da pobegne, ali ga je sprečilo osoblje kafića koje je čulo Omarove krike iz toaleta.

To ubistvo je skoro izvazvalo međunarodni incident, pa je suđenje sa velikom pažnjom pratio i tadašnji libijski predsednik Muamera el Gadafija (Muʿammar al-Qaddhāfī / معمر القذافي).

Karkin je u svojoj knjizi izdatoj 2010. godine u podnaslovu „Najmlađi bijeli bog Evrope“ napisao da je Ibrahimi 1988. godine proglašen neuračunljivim, te je poslat u Dom za osobe sa duševnim smetnjama i zaostalošću u mestu Bakovići.

Fahrija Karkin je bio i jedan od branilaca u tzv. „Sarajevskom procesu“. Reč je o suđenju pripadnicima organizacije „Mladi muslimani“ koje je održano 1983. godine.

Jugoslovenska milicija je uhapsila nekoliko stotina Muslimana, te pretresla domove onih za koje se sumnjalo da se zalažu za antikomunizam i panislamizam i da su u svojim aktivnostima sarađivali s okupatorima.

Odbrana je svoju teoriju bazirala na činjenici da je reč o grupi intelektualaca, te da im nije bio cilj da islamizuju Bosnu i Hercegovinu. Svih 13 optuženih, uključujući Aliju Izetbegovića, Hasana Čengića, Omera Behmena, Edhema Bičakčića i drugih je osuđeno na kazne zatvora u trajanju od pet do 14 godina.

Karkin je sledeće godine branio Radovana Karadžića i Momčila Krajišnika na suđenju za privredni kriminal u sarajevskom „Invest-Inženjeringu“ („Energoinvest“). Na prvostepenom suđenju su osuđeni na po četiri godine zatvora, ali su drugostepenom presudom oslobođeni odgovornosti.

U toku rata u BiH Karkin je bio savetnik komandanta Vojne policije i okorelog kriminalca Ismeta Bajramovića Ćele , a navodno je i posredovao između Alije Izetbegovića i Momčila Krajišnika u raznim vrstama razmena.

Novembra 1993. godine je optužen za 124 krivična dela, među kojima je i saradnja s agresorom. Osuđen je na pet godina zatvora, ali u njemu nije proveo niti dana. U pritvorskoj jedinici je proveo 18 meseci i dva dana, a potom je pušten na slobodu.

U svojoj karijeri Sarajlija je neretko zastupao ljude iz podzemlja, pa se po mahali šuškalo da je ta saradnja bila bliska i van sudnice.

Branio je Ismeta Bajramovića Ćelu. Advokat nije krio da mu je presuda Ćeli vrlo teško padala, jer mu je bio poput sina. Posebno ga je potreslo to što je tražio oslobađajuću presudu, a dobio 25 godina zatvora. Premda je retko pokazivao slabost u sudnici, nakon izricanja te presude Karkin je izjavu dao sedeći.

Među Karkinovim klijentima je bio i ozloglašeni sarajevski kriminalac Muhamed Alija Gaši. On je bio vođa tima odbrane. Međutim, kada je Gaši u jednoj televizijskoj emisiji izneo tvrdnje da je tužilac Čavka među akterima organizovanog kriminala i da mu je lično davao novac, Karkin se povukao iz njegovog tima.

Pažnju sarajevskih medija je privukao početkom dvehiljaditih kada je načelno pristao da brani Momčila Krajišnika pred sudom za ratne zločine u Hagu.

Tom prilikom je novinarima rekao da je prihvatio da po službenoj dužnosti brani Krajišnika, te da bi, da je odbio, to bilo shvaćeno kao opstrukcija Haškog suda.

Dodao je da je „vernik“ i da pripada rifaijskom derviškom redu koji mu nalaže da pamti, ali da se nikome ne sveti. Karkin, naposletku, nije branio Krajišnika u Hagu.

Nije branio njega, ali je branio Dominika Ilijaševića Comu, koji je osuđen zbog učešća u masakru u Stupnom Dolu. Reč je o pokolju u kome je ubijeno 37 stanovnika tog muslimanskog sela kod Vareša.

Zločin je počinjen 23. oktobra 1993. godine. Como je 2007. godine osuđen na 15 godina zatvora zbog ratnog zločina. U septembru 2013. godine je pušten iz KPZ Mostar na jednomesečno odsustvo, ali se nikada nije vratio u zatvor na odsluženje kazne.

Jedno od poslednjih suđenja bilo je u predmetu „Atif Dudaković i drugi“ gde je pred Sudom BiH zastupao optuženog Dragana Vikića.

Svoja iskustva u više od 40 godina dugoj karijeri Sarajlija je opisao u knjizi „Karkin – Biografski zapisi sarajevskog advokata“.

Javno je zagovarao ukidanje smrtne kazne, a argumente za to je nalazio u činjenici da zakon nalaže da na onog ko počini krivično delo treba uticati tako da ni on ni neko drugi ne ponovi to krivično delo.

Karkin je govorio da se na čoveka koga izvedete na izvršenje smrtne kazne ne možete uticati jer je mrtav.

Mnogi su ga smatrali „majstorom završne reči“, a on je govorio da mu je, osim dobre pripreme, pomagalo i to što je umeo da zadrži pažnju suda i publike, te da zna kako da „probudi sudiju kad malo prikunja“.

U intervjuima je priznao da nikada ne pita klijenta koga zastupa da li je kriv ili ne, te da bi odbio da brani samo onoga ko bi mu ubio suprugu.

Privatni život

Fahrija Karkin je rođen 1947. godine u Sarajevu. Odrastao je u naselju Bistrik i tvrdio da je bio jedini „bistrički štreber“. Uživao je čitajući knijge, ali mu je velika strast bila i umetnost, naročito slikarstvo.

Zahvaljujući majci nije završio Umetničku školu nego Gimnaziju. Premda po proseku ocena nije bio najbolji student, za njega su se „otimali“ mnogi. Zato i ne čudi što je samo dan nakon završetka studija dobio posao pripravnika.

Sa suprugom i troje dece je živeo u Sarajevu. Imao je stan u centru grada gde su provodili zimske mesece, te kuću sa bazenom gde je porodica boravila tokom leta.

Najstariji sin Rusmir Karkin je takođe advokat, dok su srednji sin i ćerka grafički dizajneri. Zlata Karkin živi i radi u Sarajevu, dok njen stariji brat živi u inostranstvu.

Rusmir Karkin je bio advokat porodice Fate Orlović koja se 20 godina borila da se iz njenog dvorišta izmesti nelegalno izgrađena pravoslavna crkva. Branilac je i Ljube i Bekrije Seferovića u postupku koje Tužilaštvo Kantona Sarajevo vodi prtiv njih zbog saobraćajne nesreće i sprečavanja dokazivanja u slučaju smrti Dženana Memića.

Fahrija je u svojim intervjuima neretko isticao da je bio jako vezan za ćerku, te da mu je zadovoljstvo pričinjavalo druženje s unucima.

Voleo je cveće, pa je slobodno vreme provodio uređujući baštu u letnjoj kući.

Ipak, nije krio da je imao buran život u mladosti. Voleo je kafanu i za druženja i za posao. Medijima je otkrio da je uživao i u kocki, te neskromno isticao da nema kockarnice na svetu koju nije posetio.

Ipak, s godinama su se stvari promenile, pa je počeo da više pažnje posvećuje svom zdravlju. Prestao je da puši i pije, a navodno je bolovao od dijabetesa i angine pektoris.

Preminuo je 1. novembra 2018. godine u 71. godini od posledica infarkta.

Bibliografija

2010. Karkin – Biografski zapisi sarajevskog advokata

Reference

• http://www.source.ba/clanak/Nedim/372910/Kada-je-%C4%86elo-ubijen-htio-sam-da-umrem%E2%80%9C
• https://www.bhdani.ba/portal/arhiva-67-281/190/t19013.shtml
• https://avaz.ba/vijesti/crna-hronika/498451/zlocin-u-tami-sarajevskog-nocnog-kluba-pod-lupom-mocnog-gadafija