Džo Bajden (Joe Biden)

Biografija

Džo Bajden (Joe Biden), punim imenom Džozef Roninet Bajden mlađi (Joseph Robinette Biden Jr.) je 46. predsednik Sjedinjenih Američkih Država (SAD). Rođen je 20. novembra 1942. godine u Skrentonu, u Pensilvaniji. Živi u Vašingtonu.

Bajden je dugogodišnji političar, bivši američki senator, član Demokratske partije i pobednik predsedničkih izbora održanih 2020. godine.

Na mestu senatora je proveo 35 godina, a potom je osam godina bio potpredsednik SAD-a, tokom mandata Baraka Obame (Barack Obama) od 2009. do 2017. godine.

U braku je sa Džil Bajden (Jill Biden), svojom drugom suprugom, sa kojom ima kćerku Ešli (Ashley). Bajdenova prva supruga, Nila Hanter (Neillia Hunter) i jednogodišnja ćerka Naomi, poginule su u automobilskoj nesreći 1972, nekoliko sedmica nakon što je Bajden prvi put izabran za senatora.

U istoj saobraćajnoj nesreći su teško povređeni njihovi sinovi Robert Hanter (Hunter) (2) i Džozef Bo (Joseph Beau) (4), koji je preminuo od kancera mozga 2015. godine.

Džo Bajden je diplomirao istoriju i političke nauke 1965. godine na osnovnim akademskim studijama Univerziteta u Delaveru. Zvanje doktora pravnih nauka stekao je 1968. godine na Univerzitetu Sirakuza (Syracuse).

Dobitnik je Nagrade za dostignuće u domenu prava Alumni Aosocijacije 2003, te Džordž Arents medalje Univerziteta Sirakuza. 2016 godine.

Bajden je sa Džonom Bejnorom (John Boehnero) primio medalju Letare Univerziteta Notr Dam (University of Notre Dame), koja se smatra najvišim priznanjem za američke katolike.

Godinu dana kasnije, predjednik SAD-a Barak Obama mu je dodelio najviši američki civilni orden, Predsjdnički orden slobode. Dobio je poseban Orden dostignuća (Medal of distinction), koji su pre njega dobili samo papa Ivan Pavao II, Ronald Vilson Regan i Kolin Luter Pauel.

Bajden je 8. novembra 20220. godine, po glasovima birača, izabran je za predsednika SAD-a, a 15. decembra je to potvrđeno elektorskim glasovima.

Ugledni magazin „Tajm“ (Time) ga je 2020. godine proglasio osobom godine, rame uz rame sa Kamalom Heris (Harris), njegovom zamjenicom.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Joe Biden (@joebiden)

Poreklo, detinjstvo i obrazovanje

Džo Bajden potiče iz irske katoličke porodice. Njegov otac Džozef Robinet Bajden stariji (Joseph Robinette Biden Sr) je bio prodavač automobila, a kasnije i nekretnina. Majka Ketrin Judžinija je bila domaćica i ćerka irskih disidenata.

Bajden je rođen 1942. godine u Skrantonu, u američkoj saveznoj državi Pensilvaniji, kao prvo od četvoro dece katoličke porodice srednje klase koja se borila sa finansijskim problemima. Pohađao je Osnovnu školu Sent Pol (St. Paul) u rodnom gradu.

Porodica je do njegove desete godine živela u Skrantonu, a potom su se, zbog loših ekonomskih prilika, preselili u Klejmont, a potom u Vilmington u Delaveru.

Njegov otac je postao uspešan prodavač polovnih automobila, što ej porodici omogućilo život srednje klase.

Kao dete je imao problema sa mucanjem, pa su mu se vršnjaci često rugali zovući ga Brzi Džo. Taj govorni nedostatak je prevazišao pamteći duge strofe poezije i recitujući ih pred ogledalom.

Džo Bajden je u Klejmontu pohađao Arčmir akademiju, u kojoj je bio član školskog tima američkog fudbala i bejzbola, a koju je završio 1961. godine. Tokom školovanja je radio kao perač prozora kako bi platio svoje obrazovanje.

Nakon toga je upisao Univerzitet Delavera, gde je studirao istoriju i političke nauke. Diplomirao je 1965. godine, a odmah nakon toga je primljen na Pravni fakultet Univerziteta Sirakuza.

Bajden je, najblaže rečeno, bio osrednji student prava. Tokom svoje prve godine u Sirakuzi, pao je jedan predmet jer nije pravilno citirao referencu na članak o Zakonu. Iako je tvrdio da je reč o slučajnom previdu, incident će ga proganjati u kasnijoj karijeri.

Zvanje doktora pravnih nauka je stekao 1968. godine. Iako je bio optužen za plagiranje doktorskog rada, taj podatak je izbrisan iz njegovog dosijea i primljen je u Advokatsku komoru Delavera.

Politička karijera

Bajden se posle diplome na Sirakuzi preselio u Vilmignton kako bi išao na praksu u jednoj advokatskoj kancelariji. Ubrzo je postao aktivni član Demokratske stranke, a 1970. godine je izabran za odbornika u Veće Okruga Nju Kestl (New Castle).

Dok je obavljao ovu funkciju, Bajden je, 1971. godine, otvorio sopstvenu advokatsku firmu.

Demokratska stranka Delavera je 1972. godine predložila, tada 29-godišnjeg Bajdena da se kandiduje kao protivkandidat popularnom republikanskom kandidatu Kalebu Bogsu za Senat SAD-a.

Iako su mu šanse mile minimalne, Bajden je neumorno vodio kampanju koju su uglavnom organizovali članovi njegove porodice. Njegova sestra, Valeri Bajden Ovens je bila menadžer kampanje, a samu kampanju su vodili njegovi roditelji.

Njegova politička platforma zagovarala je povlačenje trupa iz Vijetnama, ekologiju, bolja građanska prava, pravednije oporezivanje, bolju zdravstvenu zaštitu i nezadovoljstvo dotadašnjom politikom.

Novembra iste godine, Bajden je izborio tesnu pobedu na izborima i tako postao peti najmlađi senator u istoriji SAD-a.

Tokom 36 godina na funkciji senatora, od 1973. do 2009, uključujući osam godina kao predsednika Odbora za pravosuđe i četiri godine kao predsednika Odbora za inostrane odnose, Bajden je izgradio zavidnu karijeru i stekao poštovanje kao jedan od vodećih stručnjaka za spoljnu politiku Senata.

1979. godine bio je član tima koji je realizovao usvajanje sporazuma o ograničavanju naoružanja između tadašnjeg Sovjetskog Saveza i SAD-a, čiji je cilj bio smanjivanje rizika od globalne nuklearne katastrofe.

Značajnu pažnju javnosti je privukao saslušanjem državnog sekretara Džordža Šulca u Senatu, zbog podrške politici rasne diskriminacije u Južnoafričkoj Republici koju je sprovodio tadašnji predsednik Ronald Regan.

Bio je i jedan od vodećih protivnika rasne segregacije u autobusima širom Amerike.

Bajden je bio dugogodišnji član senatskog Odbora za pravosuđe, a na funkciji predsednika tog tela je bio od 1987. do 1995. godine.

Bio je zagovornik oštrijih zakona protiv kriminala, posebno onog koji se odnosi na dilere drogom, a uz to je tražio da se obezbedi zapošljavanje još 100 000 policajaca u zemlji.

Značajan je i njegov doprinos u izradi Krivičnog zakona iz 1994. godine za koji mnoge demokrate veruju da je podstakao nesrazmerno zatvaranje Afroamerikanca. Bajden je 2019. godine tu svoju ulogu nazvao „velikom greškom“.

Prva kandidatura za predsednika Amerike

Važeći za jednog od najistaknutijih demokratskih poslanika u Vašingtonu, Bajden je odlučio da se kandiduje za predsednika SAD.

Prikupiši veliku količinu novca za kampanju, juna 1987. godine je pokrenuo svoju prvu predsedničku kandidaturu.

Tokom svojih govora koristio je reči i činjenice iz života britanskog laburističkog političara Nila Kinoka, netačno navodeći da je prvi u svojoj porodici otišao na koledž, kao i da su mu preci bili rudari uglja.

Nedugo nakon toga pojavili su se snimci Bajdenovih govora u kojima je plagirao odlomke govora Roberta F. Kenedija i Huberta Hamfrija.

U to vreme u javnost je dospeo i incident sa plagiranjem sa Univerziteta Sirakuza,a potom i snimak u kojem Bajden preteruje u priči o svojim velikim podvizima na istom univerzitetu.

To su bili razlozi da se u septembru iste godine povuče iz izborne trke. Ubrzo nakon toga je zbog zdravstvenih problema završio u bolnici.

Bajden je glasao protiv odobrenja za Zalivski rat 1991. godine, priklonivši se 45 od 55 demokratskih senatora, rekavši da SAD snose skoro sav teret u koaliciji država protiv Iraka.

Otprilike u isto vreme pokazao je veliko interesovanje za ratna dešavanja na prostoru bivše SFRJ. Bio je žestoki zagovornik mešanja NATO-a u sukobe u Jugoslaviji.

Bajden je 1992. godine napisao amandman kojim je Bušovu administraciju primorao da skine embargo na oružje bosanskim muslimanima, obezbedi im vojnu obuku i podršku NATO udarima, a potom i omogući istragu o ratnim zločinima.

Svoj uticaj na politiku Balkana svojevremeno je nazvao najponosnijim trenutkom u svom bavljenju spoljnom politikom. Jedan je od prvih političara koji je Slobodana Miloševića nazvao ratnim zločincem.

Biden je 1993. godine glasao za odredbu koja homoseksualnost smatra nekompatibilnom sa vojnim životom, zabranjujući homoseksualcima službu u oružanim snagama.

Veoma bitnu ulogu odigrao je u stvaranju Zakona o nasilju nad ženama, koji je usvojen 13. septembra 1994. godine za vreme predsjedničkog madata Džordža Buša.

Dve godine kasnije glasao je za Zakon o odbrani braka, koji je saveznoj vladi zabranio priznavanje istopolnih brakova, čime je pojedincima u tim brakovima zabranio jednaku zaštitu prema saveznom zakonu.

Tokom rata na Kosovu 1999. godine Bajden je podržao bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije. Sa Džonom Mekkejnom je bio tvorac rezolucije kojom je pozvao tadašnjeg američkog predsednika Bila Klintona, da upotrebi svu neophodnu silu, uključujući i kopnene snage, kako bi se suprotstavio Miloševiću u korist etničkih Albanaca na Kosovu.

Bajden je takođe snažno podržao rat u Avganistanu, 2001. godine. Kao predsedavajući senatskog Odbora za spoljnu politiku 2002. godine je Sadama Huseina nazvao pretnjom po nacionalnu bezbednost SAD-a, te tvrdio da Husein, kao takav mora biti eliminisan.

Oktobra 2002. godine Bajden je glasao  za odobravanje korištenja vojne sile protiv Iraka i američku invaziju na tu zemlju.

Kao predsednik senatskog Odbora za spoljnu politiku, okupio je i nekoliko svedoka koji su svedočili u korist ove odluke. Tokom njihovog svedočenja politika Sadama Huseina je pogrešno prezentovana, iako je važio za velikog neprijatelja Al Kaide, a Irak optužen za posedovanje oružja za masovno uništenje.

Nakon nekog vremena, Bajden je postao kritičar rata, te je svoje odluke i uloge okarakterisao kao „greške“, ali nikada nije pokazao želju da se SAD povuku.

Krajem 2006. godine pravi zaokret u svojim stavovima usprotivivši se slanju dodatnih trupa u Irak tokom 2007. godine. Umesto toga, predložio je da Irak bude labava federacija tri etničke države.

Novembra 2006. godine Bajden i tadašnji predsjednik senatskog Odbora za spoljne poslove, Lesli Gelb, objavljuju strategiju za okončanje sukoba u Iraku koja nije imala dovoljno pristalica da bude sprovedena.

Druga kandidatura za predsednika Amerike

Bajden je 7. januara 2007. godine objavio da namerava drugi put da se kandiduje za predsednika SAD-a, a 31. januara iste godine je i zvanično postao kandidat predavši dokumentaciju Federalnoj izbornoj komisiji.

U isto vreme bilo mu je ponuđeno mesto državnog sekretara koje je on odbio i posvetio se trci za predsednika.

Tokom kampanje Bajden je planirao da politički uspeh na unutarstranačkim izborima za demokratsku nominaciju bazira na ratu u Iraku i promeni zdravstvenog sistema. Međutim, nije sve išlo onako kako je planirao.

Hilari Klinton (Hillary Clinton) je veoma brzo pokazala dominaciju u svim anketama, a uz njenu dominaciju, probleme mu je pravio mladi, ambiciozni senator iz Ilinoisa, Barak Obama (Barack Obama) koji je polako, ali sigurno osvojio naklonost američke nacije.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Joe Biden (@joebiden)

Imao je velikih poteškoća u prikupljanju novca za svoju kampanju, kao i u privlačenju ljudi na skupove.

Iako su njegovi nastupi bili poprilično ubedljivi, mešavina humora i disciplinovanih komentara, Bajden je bio prisiljen da odustane od kandidature za Belu kuću zato što u Ajovi, nakon glasanja demokrata, 3. januara 2008, nije uspeo da osvoji ni jedan odsto glasova. Iste večeri je odustao od trke.

Bajden kao zamenik predsednika Amerike

Uprkos neuspehu da postane demokratski kandidat za predsednika SAD-a, Bajden je svojom kampanjom i potezima, ipak uspeo da znatno poboljša svoj status u političkom miljeu. To je umnogome doprinelo njegovom daljem usponu.

Bajden i Obama u se poznavali od ranije iz Senatorskog odbora za spoljnu politiku, ali nisu imali dobro mišljenje jedan o drugom. Bajdenu je smetao vrtoglav uspjeh Obame smatrajući da ne zaslužuje toliku popularnost, a sa druge strane Obama je Bajdena smatrao nepristojnim i drskim.

Međutim, tokom 2008. godine stvari se drastično menjaju i Obama pronalazi u Bajdenu čoveka od kojeg bi mogao mnogo da nauči kada je spoljna politika u pitanju, dok je Bajden promenio stav okarakterisavši Obamu kao „pravu stvar“ za Belu kući.

Ovakav zaokret u međusobnim odnosima rezultirao je tajnim sastankom dvojice demokrata nakon kojeg je, 22. avgusta 2008. godine, Obama imenovao Bajdena kao svog zamenika. To je ozvaničeno pet dana kasnije na Nacionalnoj konvenciji demokrata u Denveru.

Bajdenova podpredsednička kampanja je imala slabu vidljivost u javnosti, za razliku od drugih kandidata koji su se mnogo više medijski eksponirali.

Njegov fokus se bazirao na kampanje u oblastima koje su bile ekonomski ugrožene pokušavajući na taj način da pridobije demokrate koji su bili naklonjeni Hilari Klinton. Bajden je ujedno poslužio i kao osoba koja bi trebalo da neutrališe Džona Mekejna (John McCain)

Ovo se pokazalo kao dobitna strategija i glavni adut kampanje, s obzirom da je to bilo vreme velike ekonomske krize koja je potresala SAD, ali i svet. Iste godine Bajden je glasao za odobravanje 700 milijadri dolara namenjenih hitnoj ekonomskoj stabilizaciji SAD-a.

Tokom predizborne kampanje dolazilo je do opasnih varnica između Obame i Bajdena. Obamu su nervirali negativni ispadi Bajdena, dok je Bajden bio besan jer su ga stavljali van dogovora o strategiji same kampanje. Strasti su se smirile tek mesec dana pred izbore, nakon Bajdenovog izvinjenja Obami.

4. novembra 2008. godine Obama je pobedio na izborima za predsednika SAD, osvojivši 365 elektorskih glasova.

U isto vreme Bajden se kandidovao i za reizbor na svoje mjesto u Senatu, što je Zakonom Delavera, dozvoljeno.

4. novembra 2008. godine je odneo pobedu u izborima za senatora i na tom jestu se zadržao do 15. januara 2009. godine, kada je dao podršku za odobravanje još 350 milijardi pomoći privredi, a potom podneo ostavku na mesto senatora.

20. januara 2009. godine položio je zakletvu kao 47. potpredsednik SAD-a, postavši ujedno prvi potpredsednik iz Delavera i prvi rimokatolički potpredsednik u istoriji SAD-a.

U maju iste godine je posetio Kosovo kako bi zvanično potvrdio da je „nezavisnost Kosova nepovratna“.

Ubrzo se pozicionirao i kao glavni Obamin čovek za Irak, Avganistan i Libiju. Paralelno je radio i na ekonomskim pitanjima, ali i pitanjima kontrole naoružanja između SAD-a i Rusije.

Učestvovao je u izradi paketa poreskih olakšica koji je delom obuhvatao programa Džordža Buša o smanjenju poreza kako bi se privreda oporavila i omogućilo otvaranje novih radnih mesta.

Bio je vatreni zagovornik kontroverzne Obamine reforme zdravstvenog sistema (Obamacare).

Oktobra 2010. godine Bajden je izjavio da mu je Obama ponudio da se kandiduje kao njegov potpredsednik i na izborima 2012. godine.

Postojale su neke indikacije da bi Bajdena mogla da zameni Hilari Klinton, ali su istraživanja javnog mnenja pokazala da to ne bi imalo preteran uticaj na poboljšanje Obamine popularnosti, pa je Bajden zadržao ponuđenu poziciju.

Sudeći po nekim izveštajima, Bajden je bio protiv nastavka američke vojne misije u Avganistanu 2011. godine, a razlog je bio njegov strah da bi to moglo da ima negativan odjek na novu kandidaturu Obame, ali i njega kao Obaminog potpredsednika.

U tom svetlu je maja 2012. godine izjavio da nema ništa protiv istopolnih brakova, što je imalo veliki odjek u javnosti pogotovo na dizanje popularnosti Obame u jeku predizborne kampanje.

Ovakva izjava je ujedno bila i uvertira za ponovno zatezanje odnosa između Obame i Bajdena. Naime, kako se kasnije ispostavilo, dogovor je bio da stav o istopolnim brakovima prvi treba da iznese Obama, ali ga je Bajden preduhitrio.

Iako je Bajden tokom kampanje pokazao da je veoma važna karika na Obaminom putu za reizbor za predsednika, Džoove brzoplete izjave tokom političkih nastupa opasno su mu poljuljale poziciju do te mere da na veliki broj sastanaka Obaminog tima nije ni bio pozvan.

Ipak, njegov uticaj i decenijsko iskustvo, uspeli su da mu obezbede dovoljan broj glasova Demokratske partije, pa je tako u septembru 2012. godine nominovan za potpredsednika na Nacionalnoj konvenciji demokrata.

6. novembra 2012. godine Obama i Bajden su reizabrani na mesta predsednika odnosno potpredsednika SAD-a, s osvojenih 332 elektorska glasa od mogućih 538.

Netom nakon izbora, u decembru 2012. godine, Obama je imenovao Bajdena za šefa Operativne grupe za oružano nasilje koja se bavila istragama o krijumčarenju oružja i nasilnim zločinima, kao i o kretanju ilegalnog naoružanja, a koja je trebalo da adresira razloge i uzroke oružanog nasilja u Americi.

Ovaj potez je bio posledica pucnjave u Osnovnoj školi „Sendi Huk“.

Kasnije istog mjeseca, nekoliko dana pre nego što su SAD upale u novu ekonomsku krizu, Bajden je ponovo iskoristio svoj politički uticaj i sa republikanskim senatorom Mičom Mekonelom (Mitch McConnell) produžio važenje Bišovog Zakona o poreskim olakšicama i na 2013. godinu.

Ovim zakonom su smanjeni porezi postali trajni, ali se stopa na veće dohotke i primanja povećala.

Na inauguraciji 20. januara 2013. godine, Džo Bajden je drugi put položio zakletvu kao potpredsednik SAD-a.

Iako nije prošao njegov pokušaj usvajanja novih mera o kontroli oružja, Bajden je, sa druge strane, uspeo da izbori ponovno odobrenje Zakona o nasilju nad ženama, što je dovelo do stvaranja Radne grupe Bele kuće o zaštiti učenika od seksualnog nasilja, a čiji su predsednici bili upravo Džo Bajden i Valeri Džeret (Valerie Jarrett).

Tokom svog drugog mandata, konstantno je favorizovao naoružavanje sirijskih pobunjenika, bio žestok zagovornik vraćanja na sto sporazuma o podeli Iraka iz 2006. godine, čiji je autor bio, zagovornik slanja američke pomoći Ukrajini i ojačavanje američkog uticaja u Kijevu, te uspostavio bliske veze sa nekoliko latinoameričkih lidera.

Bajden je u avgustu 2016. godine posetio Srbiju i sastao se sa predsednikom Aleksandrom Vučićem. Tokom posete je izrazio žaljenje zbog civilnih žrtava tokom bombardovanja NATO-a.

Dan kasnije je prisustvovao ceremoniji otvaranja dela puta Uroševac – Vitina na Kosovu. Taj put je dobio ime po Bajdenovom, tada već pokojnom, sinu Bou Bajdenu, koji je tokom 2001. godine bio šef radionica za kosovske sudije i javne tužioce.

Tokom 2015. godine Bajden je razmatrao odluku da ponovo uđe u trku za demokratskog kandidata na predsedničkim izborima SAD naredne godine, ali je oktobra 2015. javno objavio da ipak od toga neće biti ništa. To je unelo nove trzavice na relaciji sa Obamom, ne zbog same kandidature, nego zbog novca koji je uspeo da skupi.

Bajden je 9. juna 2016. godine, nakon Obame, podržao Hilari Klinton kao demokratskog kandidata za predsedničke izbore u SAD. Tokom kampanje je snažno kritikovao njenog oponenta, republikanca Donalda Trampa (Donald Trump).

Nakon završetka drugog mandata na mestu potpredsednika SAD-a, Bajden je postao profesor na Univerzitetu u Pensilvaniji, paralelno radeći na projektima koji su se bavili pronalaženjem leka za kancer.

Pored toga, ostao je veoma aktivan u javnosti po pitanju politike, klimatskih promena i kritika na račun tadašnjeg predsednika Donalda Trampa.

Novembra 2017. godine je objavio mempoare pod naslovom „Obećaj mi, tata“. Nedugo nakon toga je krenuo na promotivnu turneju knjige.

Nastavio je da se zalaže za prava LGBT zajednice, idući toliko daleko da je kritikovao Brunej zbog pokušaja primene islamskih zakona po pitanju istopolnih veza i preljube.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Joe Biden (@joebiden)

Druga kandidatura za predsednika Amerike i treća sreća

Iako se u periodu od 2016. do 2019. godine u medijima dosta komentarisala mogućnost Bajdenove kandidature za predsedničke izbore 2020. godine, zvanične potvrde nije bilo sve do 25. aprila 2019. godine kada je krenuo u predsedničku kampanju.

Septembra 2019. godine u medijima, prvenstveno republikanskim, „eksplodirala“ je afera oko ukrajinskog gasa u čijem fokusu su se našli Džo Bajden i njegov sin Hanter.

Aferu je lansirao tadašnji predsednik SAD-a i Bajdenov protivkandidat na predsedničkim izborima 2020 godine Donald Tramp.

Buru je pokrenuo navodni izveštaj uzbunjivača iz krugova bezbednosnih službi SAD o telefonskom razgovoru Trampa i Volodimira Zelenskog, predsednika Ukrajine krajem jula, u kojem je Tramp vršio pritisak da se ispita uloga Džoa Bajdena i njegovog sina zbog poslova u Ukrajini.

Tramp je optužio Bajdena da je za vreme obavljanja funkcije potpredsednika SAD-a prisiljavao bivšeg ukrajinskog predsednika Petra Porošenka da smijeni državnog tužioca Viktora Šokina (Viktor Shokin) zato što je sprovodio istragu o kompaniji „Burizma Holdings“, čiji je zaposlenik bio Hanter Bajden.

Bajden je, navodno, zbog toga 2015. godine doneo odluku o uskraćivanju pomoći Ukrajini u visini od oko milijardu dolara pravdajući se da je Šokin bio korumpiran i neefikasan. Ovakve optužbe su zamalo dovele do opoziva tadašnjeg predsednika SAD-a.

Uprkos aferi, Bajden je nastavio sa borbom za glasove demokrata za svoju predsedničku kandidaturu. U martu 2020. godine je javno saopštio da će na mesto svog potpredsednika pozicionirati ženu, a to je i uradio tri meseca kasnije kada je na tu poziciju imenovao senatorku Kalifornije Kamalu Heris.

Višemesečna uspešna borba rezultirala je 18. avgusta 2020. godine zvaničnom nominacijom Bajdena za demokratskog kandidata na predsedničkim izborima iste godine.

Njegova predsednička kampanja zasnivala se na kritikama neadekvatne borbe protiv virusa kovid-19, ekonomiji, smanjenju policijskog nasilja, radnim mestima, ali i rasnoj jednakosti. Protivkandidat mu je bio tadašnji predsednik, republikanac Donald Tramp.

8. novembra 2020. godine Džo Bajden je pobedio na izborima i tako postao 46. predsednik SAD-a. Zvanično je izglasan za predsednika SAD-a polovinom decembra 2020. godine, nakon što je osvojio 273, dok je Trampu pripalo 213 elektorskih glasova.

Inauguracija

Bajden je inaugurisan kao 46. predsednik SAD 20. januara 2021. godine. Sa 78 godina je postao najstariji predsednik u istoriji Amerike. Drugi je katolički predsednik, te prvi koji je rođen u Delaveru.

Osim toga, prvi je posle Džordža Buša koji je bio i potpredsednik i potpredsednik, te drugi koji nije bio na funkciji u momentu kada je izabran za predsednika.

Za razliku od svih prethodnih, njegova inauguracija zbog mera opreza protiv virusa kovid 19 i pojačanih sigurnosnih mera, nije bila spektakularna. Položio je zakletvu na zapadnim stepenicama Kapitola i održao prvo obraćanje, ali bez publike, parade i inauguracijskog bala.

S obzirom na to da nije prisustvovao, Tramp je prvi bivši predsednik Amerike od 1869. godine koji je tako nešto učinio.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Joe Biden (@joebiden)

Prvih stotinu dana

Već u prva dva dana na poziciji predsednika Bajden je potpisao 17 izvršnih naloga, više nego što su to učinili mnogi njegovi prethodnici.

Naredbe su se, između ostalog odnosile na povratak Pariskom klimatskom sporazumu, ukidanje vanrednog stanja na granici sa Meksikom, uputstvo vladi da se ponovo pridruži Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, mere za borbu protiv gladi, izgradnju naftovoda „Kiston XL“ („Keystone XL“) i drugo.

U prve dve nedelje doneo je više izvršnih naredbi nego svi predsednici od Frenklina Ruzvelta (Franklin D. Roosevelt).

Njegova administracija je 4. februara 2021. godine objavila da će SAD prestati sa podrškom kampanji bombardovanja Jemena pod vođstvom Saudijske Arabije. Tokom obraćanja Stejt Dipartmentu (State Department) rekao je da „ovaj rat mora da se završi“, te da se sukob pretvorio u „humanitarnu katastrofu“.

Dvadesetak dana kasnije naredio je napad na dve sirijske vojne grupe koje podržava Iran, što je bio odgovor na raketne napade na američke snage.

Bajden je 11. marta 2021. godine potpisao zakon o američkom planu spasavanja nakon pandemije novog virusa korona. On podrazumeva ekonomske podsticaje vredne 1.9 milijardi dolara namenjenim za oporavak nakon pandemije.

Ranije je kazao da njegova administracija neće deportovati decu migrante iz Meksika bez pratnje, ali se suočio sa porastom broja dolazaka takve dece, te problemom manjka objekata namenjenih njihovom smeštaju.

Bajden je 14. aprila 2021. godine najavio da će SAD odgoditi povlačenje svih vojnika iz Avganistana do 11. septembra. Mnogi su to doživeli kao znak za završetak američkog vojnog angažmana u toj zemlji nakon skoro 20 godina.

Reakcije na tu odluku su bile oprečne. Dok su ga jedni podržavali, drugi su se plašili da afganistanska vlada bez američke podrške neće moći da funkcioniše.

Na međunarodnom klimatskom samitu koji je Bajden održao u aprilu 2021. godine najavio je da će SAD smanjiti svoje emisije stakleničkih gasova za 50 do 52 odsto do 2030. godine u poređenju sa nivoom iz 2005. godine.

Povodom prvih stotinu dana na mestu predsednika SAD, Bajden se 28. aprila obratio Kongresu. U svom govoru je istakao delotvornost vakcine protiv kovida 19, ali se osvrnuo i na povlačenje vojnika iz Avganistana, ubistvo Džordža Flojda (George Floyd) i napad na Kapitol.

Pozvao je Kongres da usvoji celovitu reformu politike migracija, naoružanja i zdravstvene zaštite.

Prva međunarodna turneja

Na prvu turneju sa pozicije prvog čoveka SAD Bajden je krenuo u junu 2021. godine. Tokom osam dana je posetio Belgiju, Švajcarsku i Veliku Britaniju. Prisustvovao je Samitu G7, Samitu NATO-a i Samitu Evropske unije, te razgovarao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

Formiranje AUKUS-a

Bajden je u septembru 2021. godine najavio formiranje AUKUS-a, bezbednosnog pakta Australije, Velike Britanije i Amerike. Kako je kazao, cilj ovog sporazuma je osiguranje „dugoročnog mira i stabilnosti u Indo-pacifičkoj regiji“. Dogovor je uključivao podmornice na nuklearni pogon izgrađene za upotrebu u Australiji.

Imenovanje sudija

Do kraja 2021. godine čak 40 sudija koje je Bajden predložio je dobilo mandat. Većina novoimenovanih funkcija u pravosuđu su pripale ženama i nebelačkim kategorijama.

Pad rejtinga u 2021. godini

Tokom prvih osam meseci Bajdenova popularnost je ostala iznad 50 odsto, međutim u aprilu je počela da pada, te je do decembra pala na niskih 40 odsto. Analitičari razloge za takav pad vide u povlačenju vojske iz Avganistana, povećanoj hospitalizaciji obolelih od Delta varijante kovida 19, viskoj inflaciji i cenama plina, te previranjima unutar Demokratske stranke i opštem padu popularnosti ove partije.

Prepuštanje Avganistana na milost i nemilost talibanima

Na video konferenciji koju je održao sa potpredsednicom Kamilom Haris i timom za nacionalnu bezbednost SAD Bajden je razgovarao o padu Kabula polovinom avgusta 2021. godine.

Američke snage su započele povlačenje iz Avganistana 2020. godine, jer su se na to obavezale sporazumom između SAD i talibana iz februara te godine. Do aprila 2021. godine Stejt Dipartment je pozvao američke civile da što pre napuste Avganistan.

Većina vojnika se do početka jula povukla iz Avganistana, a Bajden je istog meseca izjavio „Verovatnoća da će talibani pobediti i zauzeti celu zemlju je vrlo mala“.

Avganistanska vlada je 15. avgusta pala pod ofanzivom talibana, a predsednik je pobegao iz zemlje. Bajdenova reakcija je bila slanje šest hiljada američkih vojnika da pomognu u evakuaciji američkog osoblja i avganistanskih saveznika iz zemlje.

Usledile su kritike zbog načina na koji su se Amerikanci povukli iz Avganistana. Mnogi su ovo povlačenje nazvali „haotičnim i pokvarenim“, zbog njegovog ćutanja o padu avganistanske vlade.

Preuzeo je odgovornost za „neurednu situaciju“, te priznao da se sve odvilo „brže nego što su očćekivali“. Svoju odluku pokušavao je da opravda rečima da „Amerikanci ne bi trebalo da ginu u ratu koji avganistanske vlasti nisu spremne da vode za sebe“. Za situaciju u kojoj se našao okrivio je Trampa, avganistanskog predsednika i avganistansku vojsku.

U samoubilačkom napadu na aerodrom 26. avgusta poginulo je 13 američkih vojnika i 169 Avganistanaca. Bajden je objavio da će napadače „naterati da plate za to što su učinili“.

Već narednog dana američki dron je pgodio dve talibanske mete, a dan posle je njihov dron ubio 10 civila uključujući sedmoro dece. Amerikanci su prvo objavili da je napad izveden na bombaša samoubicu Islamske države, ali su 17. septembra priznali grešku i uputili izvinjenje.

Američka vojska je 30. avgusta 2021. godine napustila Avganistan, a Bajden je izjavio da je evakuacija bila „izuzetno uspešna“, jer je izvučeno preko 120 hiljada Amerikanaca, Avganistanaca i drugih saveznika.

Bajdenova administracija je objavila da su talibani „dali uverenje da će svakome ko ima odobrenje i dalje biti dozvoljeno da napuste zemlju“.

Rast BDP-a i rekordna inflacija u SAD

Prvu godinu Bajdenovog upravljanja Amerikom obeležio je rast BDP-a od 5.7 odsto, rekordno otvaranje radnih mesta i pad nezaposlenosti. Međutim, do kraja 2021. godine inflacija je dostigla gotovo četrdesetogodišnji maksimum od 7.1 odsto. To je tek delimično nadoknađenom rastom plata.

Promena imidža i dodatni pad popularnosti

Premda je njegov tim početkom 2022. godine uložio velike napore da promene sliku predsednika u javnosti, njegova popularnost nastavila je da pada.

Imenovanje Afro-Amerikanke na čelu Vrhovnog suda

Bajden je u februaru 2022. godine nominovao saveznu sutkinju Ketanjia Brauna Džeksona (Ketanji Brown Jackson) za sudiju Vrhovnog suda. Senat je 7. aprila 2022. godine potvrdio njegovo imenovanje.

Odgovor na napad Rusije na Ukrajinu

Kada je 24. februara 2022. godine Rusija napala Ukrajinu, Bjdenov odgovor je bio uvođenje oštrih sankcije Rusiji i odobravanje isporuke oružja Ukrajini u vrednosti od preko milijardu dolara.

U jednom obraćanju je ruskog predsednika Vladimira Putina nazvao ratnim zločincem[1], a ubrzo nakon toga je izjavio da Putin mora da ode sa vlasti[2].

Bajden je 23. marta 2022. godine doputovao u Brisel, gde se sastao sa predstavnicima NATO, Evropske unije i G7, kako bi se razgovaralo o bezbednosnoj situaciji u Evropi i svetu, te uvođenju novih sankcija protiv Rusije. Nakon toga je posetio američke vojnike na jugoistoku Poljske.

Privatni život

Džo Bajden se prvi put oženio 1966. godine Nilom Hanter Bajden (1942), učiteljicom sa kojom je imao troje djece, ćerku Naomi Kristinu, te sinove Roberta Hantera i Džozefa Boa.

Novembra 1972. godin je prvi put izabran za američki senator, a nekoliko sedmica kasnije (18. decembra), njegova supruga i jednogodišnja ćerka su poginule u saobraćajnoj nesreći, dok su oba sina, Hanter (2) i Džozef Bo (4), teško povređeni.

Zakletvu za senatora položio je pored kreveta svojih sinova u bolnici u kojoj su bili lečeni.

Svoju drugu suprugu Džil Džejkobs (kasnije Bajden) profesorku engleskog jezika, upoznao je u martu 1975. godine na sastanku „na slepo“ koji je dogovorio Džoov brat Frenk, koji ju je poznavao od studentskih dana.

U to vreme ona je prolazila kroz težak razvod od Bila Stivensona, bivšeg univerzitetskog fudbalera, koji je okončan maja 1975. godine.

Džo i Džil su se venčali u junu 1977. godine. Medeni mesec su proveli na jezeru Balaton u tadašnjoj Narodnoj Republici Mađarskoj, iza „železne zavese“. Džil je oba Bajdenova sina prihvatila kao svoje.

Džo i Džil su 1981. godine dobili ćerku Ešli Blejzer.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Joe Biden (@joebiden)

Džil je od 1993. do 2008. godine radila kao profesorka engleskog jezika i instruktorka za pisanje na koledžu u Delaveru, a od 2009. godine predaje engleski jezik na koledžu u Zapadnoj Virdžiniji.

Poseduje dve magistarske titule i doktorat, koji je odbranila 2007. na Univerzitetu u Delaveru.

Bo Bajden, najstariji sin Džoa Bajdena, umro je od kancera mozga 2015. godine. Bio je diplomirani pravnik i velika podrška ocu po pitanju političkih stavova.

Kao advokat i deo američke misije 2001. godine je boravio na Kosovu. Nakon toga je učestvovao u ratu u Iraku, a kasnije se istakao kao državni tužilac Delavera. Bo je iza sebe ostavio ostavio suprugu Hejli i dvoje dece.

Hanter Bajden, drugi sin Džoa Bajdena, je kontroverzni pravnik koji je u žižu javnosti dospeo zbog hapšenja 1988. zbog posedovanja droge. Kasnije je izbačen iz američke mornarice jer je bio pozitivan na kokain.

Godinama se borio s ovisnošću od alkohola i droga. Najviše pažnje ipak je privukla afera s ukrajinskim gasom, koja se pojavila u javnosti 2019. godine.

Ešli Bajden, ćerka Džoa Bajden je socijalni radnik, filantrop, aktivistkinja i modna dizajnerka. Diplomirala na Tulane Univerzitetu, a master studije iz oblasti socijalnih studija završila je na Univerzitetu u Pensilvaniji.

Radila je u Pravnom centru u Delaveru, a 2014. godine je postala izvršna direktorka istog centra. Na tom mestu bila je do 2019. godine.

Džo Bajden ima sestru, Valeri i dvojicu braće, Frensisa i Džejmsa.

Afere

Pipkanje žena i nedolično ponašanje

Osam žena optužilo je Bajdena da ih je neprimereno dodirivao zbog čega su se osećale neugodno i ugroženo.

Tara Rid (Tara Reade), koja je devedesetih godina radila kao Bajdenova pomoćnica je u aprilu 2019. godine izjavila da ju je Bajden dodirivao na načine zbog kojih se osećala neprijatno.

U martu 2020. Rid je u javnosti rekla da ju je Bajden seksualno napao 1993. godine, da ju je pritisnuo uz zid i stavio ruku ispod njene suknje. Takođe je rekla da su tražili da služi piće na sastanku, jer je Bajden volro da gleda njene noge.

Iz Bajdenove kancelarije je aprila 2020. saopšteno da se navodni incident apsolutno nije dogodio.

Za neprimjereno ponašanje i pipkanje optužile su ga i:

• Lusi Flores (Lucy Flores) je u martu 2019. godine izjavila da ju je Bajden uhvatio za ramena otpozadi i ljubio je u teme na jednom predizbornom skupu 2014. godine.
• Ali Kol (Ally Coll) je 2019. godine kazala da joj je, kada je upoznala Bajdena 2008. godine, pohvalio osmeh, stisnuo za ramena i držao predugo. Rekla je kako je to ponašanje bilo neprimereno.
• Sofi Karasek (Sofie Karasek) je snimljena kako se drži za ruke i dodiruje čelo sa Bajdenovim čelom na dojeli Oskara 2016. godine. Rekla je kako je Bajden narušio njen privatni prostor u tom odnosu.
• Ejmi Lapos (Amy Lappos) je izjavila da je Bajden dodirivao njeno lice obema rukama i trljao nos o nos, te dodala i da ju je on „neprimereno dodirivao“ tokom humanitarne večeri u jednoj kući u Hartfordu 2009. godine.
• Kejtlin Karuzo (Caitlyn Caruso) je rekla da ju je, nakon što je podelila svoju priču o seksualnom napadu na događaju u Nevadi 2016, Bajden „dugo grlio“ i stavio ruku na njenu butinu.
• Di Džej Hil (DJ Hill) je optužila Bajdena da joj je stavljao ruku na rame i spuštao je niz leđa tokom događaja prikupljanja sredstava u Mineapolisu.
• Vejl Konhart-Jant (Vail Kohnert-Yount) je izjavila da je nakon upoznavanja Bajdena 2013 godine, rukom uhvatio njeno teme i prislonio njenu glavu na svoju nazvavši je lepom devojkom.

On je 2019. godine objavio video u trajanju od dva minuta u kojem je rekao da će „voditi više računa“ prilikom interakcije sa drugima, ali se nije izvinio za svoje postupke. Kasnije je rekao kako mu „nije žao zbog bilo čega što je ikada uradio“.

Bajden 2020. godine ponovo dospeo u fokus javnosti kada je, tokom predizbornog mitinga u Ajovi, poljubio svoju unuku (19) u usta. To je izazvalo lavinu negativnih komenatara zgroženih korisnika na društvenim mrežama.

Kritikovan je i zbog komentarisanja fizičkog izgleda devojaka i žena koje je upoznao tokom kampanje 2020. godine.

Afera “Burisma”

Avgusta 2019. godine u medijima je „eksplodirala“ afera kada je telefonski razgovor Donalda Trampa, tadašnjeg predsednika SAD-a, s ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim iz jula 2019. godine, isplivao u javnost i postao oružje procesa za opoziv predsednika u Predstavničkom domu SAD.

Transkript razgovora otkrio je da je Tramp pozvao Zelenskog da pokrene istragu o Džou Bajdenu, tada potpredsjedniku SAD i njegovom potencijalnom rivalu na tada predstojećim izborima, kao i o njegovom sinu Hanteru Bajdenu.

Taj poziv je došao nedugo nakon što je Tramp blokirao slanje vojne pomoći Ukrajini, a koja je, prema kasnijem svedočenju, bila uslovljena pokretanjem istrage.

Kompletna priča je počela 2014. godine, odnosno kada je Bajdenov sin, Hanter, postao jedan od članova Upravnog odbora kompanije „Burisma Holding“, koja se bavila gasom, iako nije imao nikakvog iskustva u ovoj industriji.

Na to mesto ga je doveo Mikola Zločevski, osnivač kompanije i bivši ministar ekologije Ukrajine. Zbog sumnjivih poslova, iste godine je pokrenuta istraga o poslovanju kompanije, a Velika Britanija je Zločevskom zamrznula sve račune.

Ipak, Hanter je svoju pravnu firmu stavio na uslugu kompanije „Burisna Holding“, a sredstva Zločevskog su brzo odmrznuta.

Novi problemi su nastali kada je na mesto ukrajinskog državnog tužioca došao Viktor Šokin koji je bio veoma zainteresovan da istera stvari na videlo.

Tada je Džo Bajden odreagovao sa mesta potpredsednika SAD-a zapretivši da će Ukrajini biti uskraćena pomoć ako Šokin ne bude smenjen jer je nepouzdan. Na njegovo mesto je došao novi tužilac koji je konstatovao da „Burisma Holding“ nije napravila ni jedan prekršaj u svom poslovanju.

U prilog tome je išao i sadržaj imejlova koje je Hanter razmenjivao sa svojim partnerima, a koji su pokazivali da je deo novca uzeo i sam Džo Bajden, te sporne poslove Bajdenovih sa kineskim kompanijama u koje su bili umešani Bajdenova braća i sestra.

Kao potpredsednik je šest puta odlazio u Kijev, od čega pet puta posle 2014. godine. Bajden se svojevremeno šalio da je tokom tih godina više razgovarao telefonom s tadašnjim predsednikom Petrom Porošenkom nego sa svojom suprugom.

Afera do danas nije rasvijetljena.

Zanimljivosti

Najstariji je predsednik u istoriji SAD-a.

Bajden je strastveni zaljubljenik u automobile, a sladoled mu je omiljena poslastica. U svom posedu ima Corvette Stingray iz 1967. godine, koju mu je kupio otac.

Nikada nije odslužio vojni rok i nikada nije učestvovao u anti-ratnim demonstracijama za vreme Vijetnamskog rata

Svoju drugu suprugu je pet puta prosio pre nego što je pristala da se uda za njega

Bajden nikada nije dao neodlučan glas u Senatu, čineći ga potpredsednikom sa najdužim stažom s ovom odlikom.

Reference

[1] https://balkans.aljazeera.net/news/world/2022/4/4/biden-putin-je-ratni-zlocinac-koji-se-mora-suociti-sa-odgovornoscu

[2] https://www.021.rs/story/Info/Region-i-svet/301435/Bajden-o-izjavi-da-Putin-mora-da-ode-sa-vlasti-To-je-bio-izraz-gneva-ne-povlacim-nista.html