Dušan Vujović

Biografija

Dušan Vujović je srpski političar, doktor ekonomskih nauka, te bivši ministar finansija u Vladi Srbije. Rođen je 22. jula 1951. godine u Požarevcu. Trenutno živi i radi u Vašingtonu. Oženjen je Ljubicom Uzelac s kojom ima ćerku i sina.

Diplomirao je, magistrirao i doktorirao na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a post-doktorske studije je završio na Univerzitetu Berkli u Kaliforniji (University of California, Berkeley) na kome je jedno vreme radio kao predavač.

Bio je asistent na Institutu za međunarodnu politiku i privredu, te asistent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

U periodu od 1985. do 1992. godine radio je kao docent i vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i rukovodilac projekta makroekonomskog modeliranja za potrebe Vlade Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ).

Radi i kao redovni profesor na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju.

Od 1992. godine zaposlen je u Svetskoj banci (SB), gde je rukovodio programima stručnog usavršavanja kadrova, predvodio stručne timove ove organizacije koji su radili na programima makroekonomske analize, strukturnih kredita i investicionih projekata reforme javnog sektora.

Dve godine je bio predstavnik Srbije i Crne Gore u Savetu direktora Svetske banke, a od 2003. do 2006. godine rukovodio je programom Svetske banke u Ukrajini.

Bio je jedan od vodećih ekonomista SB za Evropu i Centralnu Aziju, te član odeljenja za evaluaciju rada Svetske banke. Nakon toga je radio kao konsultant u oblasti inovacija, budžetske reforme i reforme javnog sektora.

U aprilu 2014. godine je kao nestranačka ličnost, a na predlog Srpske napredne stranke (SNS) izabran za novog ministra privrede.

Početkom avgusta iste godine preuzeo je funkciju ministra finansija u Vladi Aleksandra Vučića. Na ovoj poziciji je ostao i nakon što je za premijera izabrana Ana Brnabić, a u maju 2018. godine je iz ličnih razloga podneo ostavku na mesto ministra. Na toj poziciji nasledio ga je Siniša Mali.

Obrazovanje

Dušan Vujović je rođen 1951. godine u Požarevcu. U rodnom gradu je završio osnovnu i srednju školu, a diplomirao je 1974. godine na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

Tri godine kasnije je odbranio magistarski rad na temu „Cost-benefit analize“. Godine 1984. je doktorirao na području makroekonomskih strukturnih modela. Proglašen je studentom generacije Univerziteta u Beogradu.

Šest godina kasnije je preselio u Sjedinjene Američke Države (SAD), te post-doktorske sudije završio na Univerzitetu Berkli u Kaliforniji. Objavio je stručni rad na temu „Primena strukturnih modela opšte ravnoteže na analizu strukturnih reformi u tranzicijskim ekonomijama“.

Vujović tečno govori engleski i ruski jezik.

Radno iskustvo

Nakon što je diplomirao, u novembru 1974. godine zaposlio se kao asistent u Institutu za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu.

U oktobru sledeće godine postao je asistent na Ekonomskom fakultetu u prestonici. Kao mladi ekonomista početkom 1979. godine postao je polaznik progama „young professionals“ („mladi profesionalci“, prim. prev) pri Svetskoj banci.

U periodu od 1985. do 1992. godine Vujović je radio kao docent i vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, te istovremeno obavljao funkciju rukovodioca projekta makroekonomskog modeliranja za potrebe Savezne vlade SFRJ pri Institutu za statistiku.

Nakon toga usledio je poziv iz Svetske banke, te je u ovoj organizaciji od 1992. do 1997. godine rukovodio programom stručnog usavršavanja kadrova iz ekonomskih ministarstava zemalja u tranziciji iz Istočne i Južne Evrope, bivšeg Sovjetskog Saveza (SSSR), Kine i Vijetnama.

Reč je o programu koji su organizovali Svetska banka, Međunarodni monetarni fond (MMF), Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), Banka za međunarodna poravnanja (BIS) iz Bazela, Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) i Evropska unija (EU).

U njemu je učestvovalo više od 500 polaznika iz zemalja u tranziciji.

Vujović je u periodu od 1998. do 2001. godine predovodio stručne timove Svetske banke koji su radili na programima makroekonomske analize, strukturnih kredita i investicionih projekata reforme javnog sektora, uključujući i reformu poreske administracije, trezora, budžetskog procesa, javne administracije, sudstva i slično.

Godine 2001. je imenovan za predstavnika Srbije i Crne Gore u Savetu direktora Svetske banke, a na toj poziciji ostao je dve godine.

U januaru 2001. godine je sa Mirosinkom Dinkić i još nekoliko ekonomista i stručnjaka iz drugih društvenih oblasti osnovao Institut G17+ koji se bavio istraživanjem makroekonomske politike, savremenih ekonomskih trendova, poslovne ekonomije, evropskih integracionih procesa, institucionalnih i pravnih reformi.

Prema rečima osnivača cilj je promocija i praktična primena ideja moderne tržišne ekonomije, otvorenog i demokratskog društva, kao i vladavine prava kroz programe, projekte i druge aktivnosti.

Vujović je posedovao 10 odsto akcija u Institutu, a u martu 2010. godine je postao član Upravnog odbora. Organizacija je ugašena u septembru iste godine.

Od juna 2003. godine do decembra 2006. godine rukovodio je programom Svetske banke u Ukrajini. Kao vodeći ekonomista je od 2007. do 2011. godine radio u nezavisnom odeljenju za ocenu rada Svetske banke, a pre toga njegov angažman se odnosio na Evropu i Centralnu Aziju.

U periodu od 2011. do 2014. godine bio je savetnik Svetske banke i Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) u oblasti inovacija, budžetske reforme i reforme javnog sektora.

Objavio je veći broj stručnih radova u međunarodnim časopisima, a redovni je profesor ekonomije na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA) u Beogradu. Član je Predsedništva Saveza ekonomista Srbije.

Vujović je glavni i odgovorni urednik časopisa „Finansije“ koji izdaje Ministarstvo finansija Srbije.

Politička karijera

Premda su mediji u Srbiji protekle dve decenije veoma često pominjali Dušana Vujovića kao jednog od glavnih kandidata za guvernera Narodne banke Srbije i ministra finansija u raznim vladama, on je tek 27. aprila 2014. godine izabran za ministra privrede u Vladi Aleksandra Vučića.

Nakon ostavke Lazara Krstića Vujović je preuzeo funkciju ministra finansija. Do avgusta 2016. godine obavljao je ovu funkciju, a tada mu je mandat produžen, te je ostao ministar ekonomije i u Vladi Ane Brnabić.

U maju 2018. godine pismenim putem je podneo ostavku, a u obrazloženju je naveo da su razlozi lične prirode. Na njegovo mesto došao je bivši gradonačelnik Beograda Siniša Mali.

Premda je premijerka Ana Brnabić nekoliko puta izjavila da je Vujović učinio mnoge pozitivne stvari za srpsku ekonomiju i finansije, građani Srbije pamte ga, između ostalog, po „prećutnom“ poskupljenju električne energije koje je bilo jedan od uslova Međunarodnog montarnog fonda.

Naime, priča o poskupljenju nije stigla direktno od ministra, nego putem medija, a Vujović je tu činjenicu obrazložio rečima da nije želeo da stvara dodatni pshiloški pritisak na građane.

Mnogi analitičari smatraju da je Vujović ministar koji je u velikoj meri doprineo konsolidaciji državnih finansija, ali da će ga mnogi pamtiti i kao ministra tokom čijeg su mandata uvedene mere štednje u vidu zamrzavanja plata u javnom sektoru i umanjenja penzija.

Ono što je neosporno jeste činjenica da je imao veoma dobru saradnju s MMF-om i Svetskom bankom, koji su ga u oktobru 2017. godine proglasili najboljim ministrom finansija u Centralnoj i Istočnoj Evropi te godine.

Imovinsko stanje

Prema istraživanju Mreže za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK) Dušan Vujović je jedan od najbogatijih srpskih političara. Poseduje dve kuće u predgrađu Vašingtona, tri stana u Starom Gradu u Beogradu, te stan u Budvi.

Kuća površine 305 metara kvadratnih u mestu Meklejn nedaleko od Vašingtona ima osam soba, četiri kupatila i garažu, a izgrađena je 1955. godine.

U njoj su tokom mandata boravili američki potpredsednik Dik Čejni (Richard Bruce „Dick“ Cheney), državni sekretar Kolin Pauel (Colin Luther Powell), te porodica Roberta Kenedija (Robert Kennedy). Vujović je kuću kupio u oktobru 2007. godine, a njena vrednost je procenjena na 993 hiljada evra.

Druga kuća u Meklejnu vodi se na njegovu suprugu Ljubicu Uzelac. Izgrađena je 1962. godine i prostire se na oko 150 metara kvadratnih. Tu kuću bivši ministar je kupio 1992. godine, a do 2010. godine bila je u zajedničkom vlasništvu supružnika. Tada je Vujović kuću ustupio supruzi, a njena vrednost je 858 hiljada evra.

U Ulici Kralja Petra u Beogradu porodica Vujović poseduje tri stana. Stan od 131 kvadrat je u vlasništvu Dušana Vujovića. Veći stan od 166 kvadrata vodi se na njegovu suprugu Ljubicu, a trosobni dupleks u istoj zgradi pripada njihovoj ćerki Nini. Procenjena vrednost ovih nekretnina je 957 500 evra.

Osim toga, Vujović poseduje stan od 56 kvadrata u stambenom kompleksu „Adok“ u Budvi. Ugovorom o deobi bračne imovine 2011. godine stan čija je vrednost 75 hiljada evra pripao je bivšem ministru.

U aprilu 2013. godine kuću od 82 kvadrata i voćnjak u Grockoj, na obali Dunava Vujović je prodao za 15 000 evra. Prema imovinskom kartonu koji su svi političari dužni da dostave Vujović je prijavio kupovinu jednosobnog stana, ali se podaci o toj nekretnini ne nalaze u katastarskim podacima, pa je moguće da je kupljen u inostranstvu.

Prema podacima kojima raspolaže KRIK bivši ministar poseduje dva automobila – BMW X5 i Mercedes C320 čija prijavljena vrednost je oko 35 500 evra.

Privatni život

Dušan Vujović je rođen 1951. godine u Požarevcu gde je završio osnovnu i srednju školu. Od 1970. godine živeo je u Beogradu. 2. juna 1979. godine oženio je Ljubicu Uzelac s kojom ima dvoje dece – sina i ćerku.

Tokom dosadašnje karijere živeo je u brojnim gradovima širom sveta, a od 1992. godine porodica Vujović boravi u Vašingtonu.

U jednom intervjuu srpskim medijima Vujović je priznao da od 12 godine svira gitaru. Svirao je u orkestrima Rubini za platu, te dubrovačkim vokalno-instrumentalnim sastavima Sablasti, Viktorija, Grupa 70 i drugima.

Nakon odlaska na studije u Beograd odlučio je da muziku stavi u drugi plan i da se posveti ekonomiji. Godine 1971. prodao je gitaru „Fender stratokaster“ kako bi imao novca za fakultet.

Od devedesetih godina je strastveni kolekcionar gitara. Ima dvadesetak električnih i akustičnih gitara, a najviše voli da svira klasični rok.

Najdraži muzičari su mu Henk Marvin (Hank Brian Marvin), Erik Klepton (Eric Patrick Clapton), Džimi Hendriks (James Marshall „Jimi“ Hendrix), Džimi Pejdž (James Patrick Page) i drugi.

Vujović je Srbin ateista.

Izvori:

• http://www.istinomer.rs/akter/482/Dusan-Vujovic
• https://imovinapoliticara.krik.rs/display/disp1/profil.php?disp_id=18
• http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:583954-Pre-budzeta-brojao-akorde
• https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2003&mm=06&dd=12&nav_category=9&nav_id=111099