Dragan Mikerević

Biografija

Dragan Mikerević je srpski i bosanskohercegovački političar i doktor ekonomskih nauka. Rođen je 12. februara 1955. godine u Doboju. Oženjen je Vojkom Mikerević s kojom ima dvoje dece, sinove Dejana i Jovicu. Živi i radi u Banjaluci.

Mikerević je od 2006. godine redovni profesor na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Banjaluci.

Od 1999. do 2009. godine bio je član Partije demokratskog progresa (PDP). Kao kandidat PDP-a je u periodu od 2001. do 2003. godine obavljao funkciju ministra za evropske integracije u Savetu ministara BiH, kao i funkciju predsedavajućeg Saveta ministara.

Od 2003. do 2006. godine bio je predsednik Vlade Republike Srpske, a nakon toga poslanik u Narodnoj skupštini RS.

Obrazovanje

Dragan Mikerević je rođen 1955. godine u Doboju. Osnovnu i srednju ekonomsku školu je završio u Doboju, a 1983. godine diplomirao je ekonomiju na Ekonomskom fakultetu u Subotici. Na istom fakultetu je 1990. godine magistrirao, te doktorirao 1996. godine.

Govori ruski jezik.

Radno iskustvo i akademska karijera

U periodu od 1976. do 1980. godine Mikerević je bio šef računovodstva u Skupštini opštine Doboj, a u periodu od 1980. do 1993. bio je rukovodilac za finansije u Fondu zdravstvenog osiguranja.

Od 1993. do 1996. godine bio je sekretar Sekretarijata za budžet i društvene delatnosti u Skupštini opštine Doboj.

Godine 1996. stekao je zvanje docenta na Ekonomskom fakultetu u Banjaluci.

Četiri godine kasnije izabran je za vanrednog profesora, a od 2006. godine je redovni profesor na predmetima Finansijski menadžment, Strateški finansijski menadžment, Finansiranje javnog sektora, Korporativne finansije, Procena vrednosti preduzeća, Evaluacija investicionih projekata, Upravljanje korporativnim finansijama, Savremene korporativne finansije, Savremena finansijska intermedijacija i investiciono odlučivanje, te Finansiranje neprofitnih organizacija na Ekonomskom fakultetu u Banjaluci.

Mikerević je bio i prodekan za naučno-istraživački rad na Ekonomskom fakultetu u Banjaluci. Osim toga, član je Skupštine Saveza računovođa i revizora Republike Srpske.

Od 1999. godine je glavni i odgovorni urednik naučno-stručnog časopisa „Finrar“, a od 2010. godine je glavni i odgovorni urednik časopisa „Acta“ i „Factoring“.

Na zvaničnoj internet stranici Ekonomskog fakulteta Univerziteta Crne Gore navedeno da je doktor Dragan Mikerević redovni profesor, honorarno zaposlen kao predavač na predmetu Korporativne finansije na magistarskim studijima.

Bibliografija

Tokom akademske karijere napisao je brojne knjige i radove u stručnim časopisima, te održao brojne seminare i predavanja u organizaciji Saveza računovođa i revizora RS.

Knjige i poglavlja u knjigama

• „Finansijski menadžment“ (Fakultet za spoljnu trgovinu, Bijeljina, 1994-1995.)
• „Upravljanje finansijama preduzeća u tranziciji“ (Ekonomski fakultet, Banjaluka, 1997.)
• „Strateški finansijski menadžment“ (Finrar, Ekonomski fakultet, Banjaluka, 2005.)
• „Finansijski menadžment“ (Finrar, Ekonomski fakultet, Banjaluka, 2005.)
• „Principi i praksa procene vrednosti preduzeća“ (Finrar, Finansing, Banjaluka, Brčko, 2009.)
• „Finansijski menadžment“ (Finrar, Ekonomski fakultet, Banjaluka, 2009.)
• „Napredni strateški finansijski menadžment“ (Finrar, Ekonomski fakultet, Banjaluka, 2010.)
• „Finansijski menadžment“ (Finrar, Ekonomski fakultet, Banjaluka, 2011.)
• „Forenzika poslovanja“ (Finrar, Ekonomski fakultet, Banjaluka, 2013.)

Stručni radovi

• „Cijena kapitala i vremenska struktura kamatnih stopa“ (Zbornik radova 10. Kongresa Saveza računovođa i revizora RS: Harmonizacija regulatornog okvira u oblasti računovodstva, revizije i finansija – put u evropske integracije, Teslić, 2006.)
• „Trends in the development of machinery and associated technology“ (LEAN Concept Implementation, 10. International research/expert conference, TMT, Barselona, 2006.)
• „Šanse i rizici ulaganja u investicione fondove“ (Drugi simpozijum: Korporativno upravljanje kao determinanta konkurentske sposobnosti preduzeća, Teslić, 2007.)
• „Međuzavisnost kvaliteta korporativnog upravljanja i finansijskog izveštavanja (39. Simpozijum Saveza računovođa i revizora Srbije: Uloga i zadaci finansijskog izvešavanja u procesu pridruživanju EU, Zlatibor, 2008.)
• „Statusne promene u funkciju prevladavanja krize“ (13. Kongres Saveza računovođa i revizora Republike Srpske, Teslić, 2009. godine)
• „Krediti kao izvor finansiranja u uslovima globalne ekonomske krize“ (40. Simpozij Saveza računovođa i revizora Srbije: 40 godina računovodstva i poslovnih finansija – dometi i perspektive, Zlatibor, 2009.)
• „Računovostvo u uslovima globalne krize“ (Savremena pitanja u računovodstvenim i menadžment istraživanjima i obrazovanju: naučni skup, Podgorica, Ljubljana, 2009.)
• „Mesto i uloga računovodstva u zaštiti javnog interesa“ (Savremena pitanja u računovodstvenim i menadžment istraživanjima i obrazovanju, naučni skup, Podgorica, Ljubljana, 2009.)
• „Korporativno upravljanje i svetska ekonomska kriza“ (Acta Economica, 2009.)
• „Problematika procene vrednosti preduzeća“ (Acta Economica, 2010.)
• „Analiza prinosnog, imovinskog i finansijskog položaja Republike Srpske (Peti simpozijum Saveza računovođa i revizora RS: Korporativno upravljanje – Strategija rasta i razvoja u uslovima fiskalne i dužničke krize, Teslić, 2010.)

Politička karijera

Dragan Mikerević je od 1999. do 2009. godine bio član Partije demokratskog progresa. U istom periodu je bio predsednik Opštinskog odbora Doboj i član Predsedništva PDP-a.

Godine 2001. izabran je za ministra evropskih integracija i predsedavajućeg Saveta ministara Bosne i Hercegovine. U to vreme funkciju predsednika Vlade RS obavljao je Mladen Ivanić, tadašnji predsednik PDP-a.

Nakon što je Ivanić 2003. godine izabran za šefa diplomatije BiH, dužnost premijera u tehničkom mandatu preuzeo je Dragan Mikerević. Na dužnost je zvanično stupio 17. januara 2003. godine.

Na poziciji ministra unutrašnjih poslova ostao je Zoran Đerić, a Milovan Stanković obavljao je dužnost ministra odbrane. Simeun Vilendečić je bio ministar finansija, a Milan Bogićević ministar privrede, energetike i razvoja.

Na čelu Ministarstva prosvete i kulture bio je doktor Gojko Savanović, a na čelu Ministarstva pravde Saud Filipović. Ministrom uprave i lokalne samouprave imenovan je Slaven Pekić, a ministrom zdravlja i socijalne zaštite Marin Kvaternik.

Rodoljub Trkulja obavljao je dužnost ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. U Vladi Dragana Mikerevića Dragan Šolaja je bio ministar saobraćaja i veza, a Boris Gašpar ministar trgovine i turizma.

Mićo Mićić je i novoj vladi obavljao dužnost ministra rada i boračko-invalidske zaštite. Omer Branković izabran je za ministra za ekonomske odnose i koordinaciju, a Jasmin Samardžić za ministra za izbeglice i raseljena lica.

Profesor doktor Džemal Kolonić bio je ministar nauke i tehnologije, dok je Ministarstvo za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju pripalo Mensuru Šehagiću.

Funkcije ministara u Vladi Dragana Mikerevića obavljali su i doktor Branko Krsmanović, Darko Matijašević, Hrusto Tupeković i Đorđe Lajšić.

Nakon Opštih izbora 2006. godine Mikerević je izabran za poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srpske. U julu 2009. godine istupio je iz PDP-a i nastavio da nastupa kao nezavisni poslanik u parlamentu RS.

Tom prilikom rekao je novinarima da je svoju odluku saopštio lideru stranke Mladenu Ivaniću, te da „već tri godine nije na istom fonu s politikom PDP-a“.

Takođe, istakao je da tim potezom nije okrenuo leđa stranci, nego da su članovi stranke okrenuli leđa njemu. Odbacio je navode da je razlog za ostavku prelazak u Savez nezavisnih socijaldemokrata (SNSD). Dodao je da smatra da ne želi da i dalje deli odgovornost s onima koji vode stranku u beznađe.

Po isteku mandata poslanika, Mikerević se više nije kandidovao na političke funkcije.

Kontroverze

U decembru 2003. godine, kada je funkciju premijera obavljao Dragan Mikerević, tadašnji direktor Rafinerije nafte Brod Ilija Drpa potpisao je ugovor sa švajcarskom firmom „Vitol S.A. Geneva“ o uslužnoj preradi nafte.

Kako se kasnije ispostavilo ovaj ugovor, koji su potpisali direktor Rafinerije i ministar privrede, energetike i razvoja RS Milan Bogićević bio je veoma štetan za ovo preduzeće i celokupnu Republiku Srpsku.

„Vitol“ je 2006. godine tužio Rafineriju nakon raskida ugovora, te tražio odštetu od 115 miliona dolara. Vlada je morala da isplati 27.4 miliona dolara na osnovu nagodbe, a pokrenut je disciplinski postupak protiv odgovornih lica.

Ilija Drpa je na suđenju 2011. godine istakao da su Dragan Mikerević, tadašnji premijer i Dragan Čavić, predsednik RS bili upućeni u svaki dogovor sa „Vitolom“, te da je dobar deo pregovora vršen direktno preko njih.

Vrhovni sud RS je 27. aprila 2012. godine oslobodio Bogićevića i Drpu krivice za zaključivanje štetnog ugovora s kompanijom „Vitol“ iz Ženeve.

U obrazloženju presude navedeno je da njih dvojica nisu imali direktni umišljaj i volju da sa firmom „Vitol S.A.“ zaključe ugovor koji će naneti štetu RS. Odgovornost ostalih aktera ovog dogovora još uvek se nije našla pred sudom.

Karijera u preduzetništvu

Prema izvodu iz sudskog registra Okružnog privrednog suda Doboj, Dragan Mikerević je stopostotni vlasnik trgovačkog preduzeća „TP Dragarlo“.

Osnivač je i jedan od vlasnika društva za istraživačku i izdavačku delatnost i intelektualne usluge „Finrar“.

Takođe, jedan je od vlasnika i osnivača firme „Finos d.o.o.“ iz Banjaluke koja se bavi posredovanje i zastupanjem u osiguranju.

Prema podacima iz Okružnog privrednog suda Banjaluka, Dragan Mikerević je jedan od osnivača i vlasnika firme „FinCredit d.o.o.“, dok njegov sin Dejan ima 15 odsto udela u preduzeću „Euros osiguranje d.o.o.“.

Imovina

Prema podacima iz imovinskog kartona koji su svi političari dužni da dostave Centralnoj izbornoj komisiji (CIK) BiH, Dragan Mikerević poseduje zemljište u Velikoj Bukovici i Pločniku, te dva poslovna prostora i garažu u Doboju.

Njegov otac ima kuću sa zemljištem u Čivčijama kod Doboja. Osim toga, Mikerević ima stan i poslovni prostor u Banjaluci, te vikendicu i stan u Čajetini kod Zlatibora.

Njegov stariji sin Dejan poseduje dva stana, u Banjaluci i Beogradu, dok mlađi sin Jovica ima stan u Doboju.

Privatni život

Dragan Mikerević je rođen 1955. godine u dobojskoj radničkoj porodici. Njegovi roditelji Jovo i Jovana bavili su se poljoprivredom, a osim sina Dragana imaju i ćerku Snježanu.

Sedamdesetih godina Jovo Mikerević je radio kao službenik u Upravi prihoda, a majka je prodavala mleko i sir na pijaci kako bi školovali dvoje dece. Iako skromnih primanja, Dragan Mikerević je prvo diplomirao, a nekoliko godina kasnije i magistrirao ekonomiju u Subotici.

Kada se oženio Vojkom Mikerević, živeo je u kući sa roditeljima u Bukovačkim Čivčijama kod Doboja. Tu su se rodili i njegovi sinovi Dejan i Jovica. Nakon što je dobio posao u dobojskoj Skupštini sa porodicom se preselio u Doboj.

Dejan je krenuo očevim stopama. Završio je Ekonomski fakultet u Banjaluci, a magistrirao na Univerzitetu u Kolčesteru u Velikoj Britaniji.

Radio je kao finansijski analitičar i konsultant u firmi „ACD Revizija“, te „Novoj Banjalučkoj Banci“. Od jula 2007. godine predaje na Ekonomskom fakultetu u Banjaluci.

Mlađi sin Jovica zaposlen je u Upravi za indirektno oporezivanje u Doboju. Oženjen je Biljanom Mikerević.

Pojedini istraživački mediji su tokom 2009. godine objavili da Mikerević, osim imovine koju je naveo u imovinskom kartonu, poseduje još nekoliko nekretnina širom bivše Jugoslavije, te ugostiteljske objekte u Doboju i Banjaluci.

Iako se smatra jednim od najbogatijih, sad već bivših, političara Dragan Mikerević je odbio da u javnosti govori o imovini i firmama koje poseduje.

Mikerević je po nacionalnosti Srbin, a po veroispovesti pravoslavac.

Reference

• http://imovinapoliticara.cin.ba/profil.php?profil=129
• http://www.glassrpske.com/hronika/vijesti/Cavic-i-Mikerevic-znali-sve-o-poslovima-sa-Vitolom/lat/54048.html
• https://www.nezavisne.com/novosti/bih/Dragan-Mikerevic-napustio-PDP/41771
• http://ef.unibl.org/biografija/1505461755dragan-mikerevic-BioSR.pdf
• https://www.ucg.ac.me/objava/blog/17284/objava/1