Donald Džon Tramp (Donald John Trump)

Biografija

Donald Džon Tramp (Donald John Trump) je američki biznismen i političar koji je 2016. godine postao 45. predsednik Sjedinjenih Američkih Država. Rođen je 14. juna 1946. godine u Njujorku.

Tramp je jedan od najbogatijih poslovnih ljudi u SAD-u. Njegovo bogatstvo procenjuje se na 2.5 milijardi dolara.

Detinjstvo i obrazovanje

Donald Tramp je rođen 1946. godine u Njujorku. Donaldov otac Frederik (Frederick) je poreklom iz Njujorka, a majka Merien MekLod (Mary Anne MacLeod) iz Škotske. On je najmlađi od petoro dece. Ima sestre Merien i Elizabet i brata Roberta. Drugi brat, Fred Mlađi, je preminuo 1981. godine.

Pošto je bio nemirno dete, sa 13 godina je izbačen iz osnovne škole. Zbog toga su ga roditelji upisali na vojnu akademiju u Njujorku i živeo je u internatu. Morao je da nosi uniformu, da ustaje u šest ujutru i da leže u 22 sata.

Dve godine je studirao ekonomiju na Fordham Univerzitetu u Bronksu, a zatim je pohađao školu Varton (Wharton) u Filadelfiji. Diplomirao je 1968. godine.

Regrutovan je tokom rata u Vijetnamu, ali nije služio vojsku.

Karijera

Poslovnu karijeru je započeo trgujući nekretninama. 1971. godine je postao generalni direktor Tramp organizacije (The Trump Organization). Središte firme je preselio na Menhetn.

Osamdesetih godina je izgradio carstvo u nekretninama, kockarnicama, sportskim klubovima i transportnim preduzećima. Započeo je veliki broj projekata kao što su: kongresni centar Jacobs Javits, hotel Grand Hyatt, itd.

Većina njegovih zgrada su u nazivu sadržale prezime Tramp. Postao je vlasnik licence za Miss Universe, Mis SAD-a i Miss Teen SAD-a.

Pošto je bio u dugovima, devedesetih godina je uzeo pozajmice koje su ga dovele na ivicu bankrotstva. Banke su ipak rekonstruisale njegove dugove kako bi sprečile još veće gubitke.

Tramp je tokom 1994. godine uspeo da smanji lične dugove čiji je iznos bio 900 000 000 dolara, dok je poslovne sveo na 3 500 000 000 dolara. Izgubio je veliki broj nekretnina, a zadržao je kockarnice u Atlantik Sitiju i zgradu Tramp u Njujorku.

Naredne godine je od svega što poseduje napravio „Trump Hotels & Casino Resorts“. Tri godine kasnije, njegove deonice na Volstritu su iznosile oko 10 dolara jer je kompanija imala dug od 2 000 000 000 dolara.

Prepoznao je moć marketinga i medija uz pomoć kojih se izvukao iz krize.

Tramp je 2000. godine postao član Republikanske partije.

2004. godine je bio glavna zvezda serije „Šegrt“ („The Apprentice“) koja se prikazivala na TV mreži NBC. U njoj su se kandidati takmičili da dobiju posao kod Trampa.

U toku 2008. godine je ponovo pretrpeo gubitke, ali se uspešno oporavio.

Magazin „Forbs“ je 2011. godine njegovo bogatstvo procenio na dve milijarde dolara.

U junu 2015. godine Donald je u Tramp Kuli u Njujorku najavio da će se kandidovati za predsednika Sjedinjenih Američkih Država.

Predsednička kampanja

U maju 2016. godine je ubedljivo pobedio na izborima unutar Republikanske stranke. Nakon nekoliko sati, bivši meksički predsednik Visente Foks Kesada (Vicente Fox Quesada) mu se izvinio zbog pogrdnih komentara koje mu je u prošlosti uputio.

Slogan njegove kampanje je bio „Učinimo Ameriku veličanstvenom ponovo“ („Make America Great Again“).

Trampova politika se zasnivala na američkom patriotizmu i negodovanju globalizaciji. Sebe je opisivao kao konzervativca koji se oslanja na zdrav razum.

Govorio je da prezire nesposobnost bivšeg predsednika da se obračuna s islamskim teroristima i ISIS-om. Smatrao je da su ilegalni imigranti iz Meksika krivi za sve veći broj silovanja, ubistava i problema sa drogom i da ih zbog toga treba deportovati u njihovu otadžbinu.

Njegovi predlozi uglavnom su odgovarali srednjoj klasi, ali su ih mnogi stručnjaci smatrali neostvarivim.

Trampovi stavovi su bili suprotni od onoga što SAD zastupa u spoljnjoj politici. On se protivio okupaciji Iraka i smatrao je da je, zbog politike njegove zemlje, u Siriji nastala takozvana Islamska država.

Tokom kampanje je uvredio žene, muslimane i crnce. Zbog toga su ga ‚evropski mediji okarakterisali kao rasistu i šovinistu pa je 500 000 ljudi u Ujedinjenom Kraljevstvu potpisalo peticiju da mu se zabrani ulaz u zemlju.

Sa druge strane, podržali su ga neki političari iz Nemačke i Belgije, a u Poljskoj je pokrenuta peticija da poseti njihovu zemlju.

Pošto je objavljeno da je Tramp osudio bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) koje se dogodilo 1999. godine, predsednik Srpske radikalne strane (SRS), Vojislav Šešelj, je pozvao Srbe u SAD-u da glasaju za Trampa. Ipak, ova vest se ispostavila netačnom.

U predizbornoj kampanji, Tramp je obećao da će: normalizovati odnose sa Rusijom, iz zemlje proterati 11 miliona ilegalaca, podići zid na granici sa Meksikom, legalizovati marihuanu, zadržati smrtnu kaznu, smanjiti broj državnih službenika, smanjiti porez, svima omogućiti školovanje, obračunati se sa islamskim terorizmom, itd.

8. novembra 2016. godine je izabran za novog predsednika SAD-a. Trijumfovao je u državama kao što su: Florida, Ohajo, Mičigen, Pensilvanija i Severna Karolina.

Sa 47.5 odsto glasova na nacionalnom nivou i podrškom 306 elektora, pobedio je Hilari Klinton (Hillary Clinton) koja je osvojila 47.7 odsto glasova na nacionalnom nivou i podršku 232 elektora.

Tramp je, kao i Džordž V. Buš (George V. Bush), postao predsednik uprkos manjem broju glasova od protivkandidata.

Predsednički mandat

Skoro odmah nakon što je preuzeo dužnost, Tramp je počeo da izdaje niz naredbi koje su osmišljene kako bi ispunile neka od njegovih predizbornih obećanja i stvorile sliku brze i odlučne akcije.

Već prvog dana na mestu predsednika SAD-a, Tramp je potpisao naredbu da se sva „neopravdana ekonomska i regulatorna opterećenja“ koja nameće ACA moraju minimizovati do „brzog ukidanja“ tog zakona.

Pet dana kasnije je sekretaru Ministarstva sigurnosti uputio nalog da počne da planira izgradnju zida duž južne granice Amerike.

Njegova naredba o etici nametnula je petogodišnju zabranu „lobističkih aktivnosti“ bivših zaposlenika izvršne vlasti, ali je oslabila ili uklonila neka ograničenja lobiranja koja je nametnula administracija Trampovog prethodnika Baraka Obame (Barack Obama).

Imigracijska politika

Jednu od najkontroverznijih odluka Tramp je doneo 27. januara, a tiče se privremenog obustavljanja ulaska u SAD stanovnika sedam zemalja sa većinski muslimanskim stanovništvom, kako bi se „zaštitila nacionalna sigurnost“.

Ova zabrana je odmah osporena na sudu, te izazvala demonstracije na glavnim aerodromima u SAD.

Predviđajući obaranje ove naredbe na sudovima, Tramp je u martu izdao drugu izvršnu naredbu, osmišljenu da izbegne ustavne zamke. Drugom naredbom izbacio je Irak sa liste zemalja, te suzio kategorije osoba na koje se ona odnosi.

Vrhovni sud je u oktobru 2017. godine značajno suzio zabrane, dopuštajući da se zabrane putovanja sprovedu protiv „stranih državljana koji nemaju bilo kakav bona fide odnos s osobom ili entitetom u SAD“.

Tramp je u septembru izdao treću verziju zabrane koje se nastavila primenjivati na imigrante iz šest muslimanskih zemalja, ali sada uključujući imigrante iz Severne Koreje i određene funkcionere iz Venecuele.

Treća zabrana, kao i prethodne dve, odmah je osporene. Sud je u svojoj presudi, između ostalog, naveo da zabrana nije očito motivisana neustavnom verskom pristrasnošću, uprkos mnogim javnim izjavama Donalda Trampa.

Trampova administracija je u aprilu 2018. godine najavila „nultu toleranciju“ u politici prema migrantima. Prema novoj politici, svi punoletni stranci koji su ilegalno ušli u SAD će biti kazneno procesuirani.

Politika je podrazumevala i da će deca u porodicama koje su zajedno ilegalno prešle granicu biti oduzeta od svojih roditelja i smeštena u jedno od stotina skloništa širom zemlje kojima upravlja Kancelarija za preseljenje izbeglica (ORR), deo Odseka za zdravstvo i socijalne usluge (HHS).

Prema politici HHS-a, razdvojena deca bi bila prepuštena sponzorima (roditeljima, bliskim rođacima ili drugim odgovarajućim osobama) ili starateljima u SAD. Posle predaje dece, roditelji bi bili držani u pritvorskim centrima ili zatvorima dok čekaju kazneni progon zbog ilegalnog ulaska u Ameriku.

U sklopu kampanje za smanjenje ilegalnih migracija, Trampova administracije je umnogome povećala hapšenja osoba koje nemaju odgovarajuća dokumenta.

Za razliku od prethodne vlade SAD-a koja je hapsila samo one koji nemaju dokumenta, a imaju kriminalni dosije, Tramp je naložio da se pronađu, uhapse i deportuju svi koji nemaju dokumentaciju, bez obzira koliko dugo žive u zemlji i jesu li počinili bilo kakvo krivično delo.

Policajci su nakon toga redovno sprovodili racije u privatnim domovima, crkvama, školama, sudovima i radnim mestima, a ugledne demokrate i organizacije za građanska prava što su osudili takvo postupanje.

Rešavanje problema sukoba interesa

Kako bi izbegao posledice mogućeg sukoba interesa, Tramp je u januaru 2017. godine najavio da će predati kontrolu, ali ne i vlasništvo nad svojom kompanijom „Trump Organization“ svojim sinovima, te da kompanija neće sklapati nikakve poslove sa stranim zemljama ili vladom SAD-a.

Obećao je da će njegova firma uplaćivati američkom trezoru deo dobiti koji proizilazi iz sponzorstva Trampovih nekretnina od strane stranih vlada.

Krajem januara određene organizacije, kao i tužioci podneli su tužbu protiv Trampa, kao predsednika SAD-a jer je prekršio klauzulu o inostranim primanjima.

Državni tužioci Merilenda i Distrikta Kolumbija tužili su ga zbog navodnog kršenja klauzule o stranim i domaćim primanjima, a ubrzo im se pridružilo i skoro 200 članova Kongresa iz reda demokrata.

Nakon što je tužba odbačena na Okružnom sudu decembru, tužioci su uložili žalbu Apelacionom sudu. Tramp je na kraju u septembru 2020. godine morao da podnese zahtev za reviziju Vrhovnom sudu.

Premda tužbe koje su protiv njega podnesene nisu dobile pravni epilog, mnogi se slažu da nema sumnje da je Tramp profitirao od sponzorskih ugovora koje njegove kompanije širom sveta imaju sa stranim funkcionerima, domaćim lobistima, političarima i predstavnicima određenih interesnih grupa.

Trampov Vrhovni sud

Tramp je u januaru 2017. godine ispunio svoje obećanje da će imenovati konzervativne sudije u Vrhovni sud. Prvo je imenovao Nila Gorsuča (Neil Gorsuch), a potom i Breta Kavanaga (Brett Kavanaugh) za sudije u Vrhovnom sudu.

Kavanag se ubrzo suočio s optužbama za silovanje, a Tramp je govorio da je on samo „žrtva progona“. Osim toga, utvrdio je da je pokret „#MeToo“ stvorio „opasnu klimu za muškarce“.

Osim toga, imenovao je rekordan broj sudija okružnih i žalbenih sudova, s obzirom na to da je nasledio više od stotinu upražnjenih mesta u saveznim klupama, kao rezultat odbijanja republikanaca da u Senatu potvrde većinu Obaminih sudijskih kandidata.

Do kraja njegovog mandata skoro 30 odsto svih saveznih sudija su bili imenovani od strane Trampa i njegove administracije.

Trampova administracija

Trebalo mu je neobično mnogo vremena da sastavi kabinet, a mnogi njegovi predlozi naišli su na kritike javnosti. Poznato je da je imenovao svog zeta Džereda Kušnera (Jared Kushner) i ćerku Ivanku Tramp za svog savetnika i pomoćnika.

Nekoliko članova njegovog kabineta optuženo je za kršenje etike i za druge malverzacije, uključujući kršenje propisa o putovanjima i Zakona protiv lobiranja, neprimerenu upotrebu resursa agencija, lažno svedočenje i nepoštovanje Kongresa i kongresnih odbora.

Navodni o učešću Rusije u američkim izborima

Tramp se brzo nakon imenovanja suočio s optužbom da je u saradnji sa Rusima špijunirao protivkandidatkinju Hilari Klinton tokom kampanje za predsedničke izbore. Sve to novoizabrani američki predsednik nazvao je „lažnim vestima“.

Početkom jula 2017. godine pojedini mediji su objavili da su se godinu dana ranije ljudi koji su vodili Trampovu kampanju tajno sastali s advokatom povezanim sa ruskom vladom.

Trampov sin je u saopštenju naveo da se sastanak prvenstveno odnosio na usvajanje ruske dece od strane Amerikanaca, te da nije unapred znao ko će tom sastanku prisustvovati sa ruske strane.

Pitanje ekologije

Tramp je već po dolasku na vlast potpisao memorandum kako bi ubrzo odobrenje i završetak naftovoda „Dakota Access“ i „Keystone XL“, koje je Obamina administracija blokirala zbog ekoloških razloga.

Nakon toga je potpisao zakon kojim se blokira pravilo Ministarstva unutrašnjih poslova koje bi ograničilo odlaganja otrovnog rudarskog otpada u potoke i druge rečne tokove. Ukinuo je i razne druge programe koji se odnose na klimatske promene.

Jedna od najvažnijih odluka kada je u pitanju ekologija, jeste najava da će se SAD povući iz Pariskog sporazuma o klimatskim promenama, prema kome su se zajedno sa 194 zemlje, između ostalog obavezale na primenu širokog spektra mera za smanjenje temperatura na planeti i ublažavanju ekonomskih posledica globalnog zatopljenja.

Tramp je tvrdio da bi sporazum mogao da našteti američkoj privredi, te da je i mnogim drugim aspektima nepravedan, čak i ponižavajući prema SAD. Njegovu odluku su osudili mnogi, osim republikanaca u Kongresu.

Vanjski odnosi

Glavna tema njegove predsedničke kampanje bio je Trampov stav da su SAD dugo bile nepravedno tretirane ili da su ih druge zemlje iskorištavale, uključujući i neke tradicionalne saveznike. Tvrdio je da je Amerika pod Obaminim vođstvom izgubila poštovanje drugih država.

Obećavao je da će nametnuti carine zemljama koje su se upustile u ono što je on smatrao „nepoštenom trgovinskom praksom“. Kritikovao je Svetsku trgovinsku organizaciju, te najavio da će pregovarati o statusu SAD u Severnoameričkom sporazumu o slobodnoj trgovini.

U januaru 2017. godine je povukao SAD iz Trans-pacifičkog partnerstva, regionalnog trgovinskog sporazuma između 12 zemalja Pacifika koji je smatran velikim dostignućem Obamine administracije. Međutim, tu njegovu odluku Kongres nikad nije ratifikovao.

Nakon službenog izveštaja da su Kinezi sudelovali u „nepoštenoj trgovinskoj praksi“, u junu je Trampova administracija objavila planove za uvođenje carina na kineske proizvode vredne dodatnih 50 milijardi evra.

To je podstaklo Kinu da „uzvrati istom merom“. Ubrzo su usledile pretnje dodatnim carinama, pa su dve zemlje započele tzv. „trgovinski rat“.

Povukao se sa sastanka Grupe 7 koji je održan u Kvebeku i to zbog neslaganja sa predstavnicima drugih zemalja u vezi sa slobodnom trgovinom.

Tramp se u Singapuru sastao sa severnokorejskim liderom Kim Džong Unom, a taj susret je ušao u istoriju jer je prvi zvanični sastanak predsednika Amerike i Severne Koreje.

Premda je Tramp nakon sastanka izjavio da „više ne postoji nuklearna pretnja od Severne Koreje“, nije poznato kakve je konkretne obaveze ta zemlja preuzela u nuklearnom razoružavanju.

Na sastanku članica NATO saveza Tramp je insistirao da i druge zemlje odmah povećaju izdvajanja za odbranu. Ipak, sve zemlje su se složile da će nastaviti da izdvajaju dva odsto svog BDP-a za NATO.

Tramp je u maju 2018. godine najavio povlačenje SAD iz sporazuma koji su 2015. godine potpisali Iran i pet velikih sila, a koji se tiče ograničavanja aktivnosti obogaćivanja uranijuma.

Nakon što je vojska SAD po Trampovom nalogu ubila najvišeg iranskog sigurnosnog i obaveštajnog funkcionera u napadu dronom, iranske vlasti su u januaru 2020. godine objavile da se više neće pridržavati ograničenja nametnutih sporazumom.

Druga predsednička kampanja

Donald Tramp je u martu 2020. godine postao republikanski kandidat za predstojeće predsedničke izbore. Službeno je nominovan na konvenciji Republikanske stranke krajem avgusta.

Obećao je da će stvoriti 10 miliona novih radnih mesta u 10 meseci, da će razviti vakcinu protiv novog virusa korona do kraja 2020. godine, da će se zemlja vratiti se „u normalu“ 2021. godine, te da će privesti nasilne ekstremističke grupe kao što su ANTIFa pred lice pravde i drugo.

Oštro se suprotstavio protivkandidatu Džozefu Bajdenu, te optuživao mnoge medije za širenje lažnih vesti.

Konačno glasanje završeno je 14. decembra. Bajden je dobio 306, a Tramp 232 elektorska glasa. Tramp je odbio da prizna rezultate izbora, a u januaru 2021. godine grupa njegovih simpatizera „upala“ je u Američki kongres. Tramp je suočen s ozbiljnim optužbama.

Njegova kompanija „TMTG“ je u februaru 2022. godine pokrenula platformu „Truth Social“, društvenu mrežu sličnu „Twitteru“. U martu 2023. godine protiv kompanije je pokrenuta istraga zbog mogućeg pranja novca.

Istrage protiv bivšeg američkog predsednika

Zbog poslovnih veza i postupaka pre i tokom mandata predsednika SAD-a, Tramp je postao predmet nekoliko istraga. U februaru 2021. godine okružna tužiteljka Fani Vilis (Fani Willis) je najavila kaznenu istragu njegovih telefonskih poziva državnom sekretaru Džordžije.

Državno tužilaštvo Njujorka predvodi kriminalističku istragu Trampovih poslovnih aktivnosti u saradnji sa Kancelarijom okružnog tužioca Menhetna.

Tužioci države Njujork su u julu 2021. godine optužili bivšeg predsednika za prevaru. Glavni finansijski direktor njegove organizacije Alen Vajselberg (Allen Weisselberg) je osuđen na pet meseci zatvora i pet godina uslovne kazne zbog poreskih prevara.

Kancelarija državnog tužioca Njujorka je u decembru 2021. godine zatražila od Trampa da dostavi dokumente u vezi sa svojim poslovanjem.

Sudija ga je 25. aprila 2022. godine osudio zbog nepoštovanja suda zato što se nije pridržavao sudskog naloga. Određena mu je novčana kazna od 10 hiljada dolara po danu. Tramp se više od 400 puta pozvao na svoje pravo iz Petog amandmana protiv samooptuživanja.

Državni tužilac Njujorka je u septembru 2022. godine pokrenuo građansku tužbu za prevaru protiv Trampa, njegove dece i njegove organizacije.

FBI istrage

Nakon što je u januaru 2021. godine napustio Belu kuću, Tramp je određene dokumente i materijale preneo u odmaralište Mar-a-Lago u Floridi.

Do maja iste godine Nacionalna uprava za arhive i dokumenta (NARA), savezna agencija koja čuva vladina dokumenta, primetila je da važni dokumenti nisu predani na kraju Trampovog mandata, pa je zatražila od njegove kancelarije da ih locira.

U Trampovom apartmanu u Mar-a-Lagu pronađeno je 15 kutija materijala iz Bele kuće. Među tim papirima bilo je i tajnih dokumenata.

Zato je Ministarstvo pravde u aprilu 2022. godine započelo istragu. Narednog meseca su sudskim pozivom od Trampa zatražili materijal koji nedostaje

Trampovi advokati su 3. juna predali materijal, a jedan od njih je potpisao izjavu da je sav materijal s oznakom tajnosti vraćen vladi.

Agenti FBI su 8. avgusta 2022. godine pretražili Trampovu rezidenciju u Mar-a-Lagu, a među zaplenjenim predmetima navodno su bili i dokumenti koji se tiču nuklearnog oružja.

Odbor Predstavničkog doma SAD je 19. decembra 2022. godine preporučio podnosenje kaznene prijave protiv Trampa „za ometanje službenog postupka, zaveru za prevaru SAD i podsticanje i pomaganje pobune“.

Predsednička kampanja 2024.

Donald Tramp je 15. novembra 2022. godine najavio svoju kandidaturu za predsedničke izbore 2024. godine i otvorio račun za prikupljanje sredstava.

Optužnica i hapšenje

Sud u Njujorku ga je u martu 2023. godine otpužio za čak 34 kaznena dela koja se tiču falsifikovanja poslovne dokumentacije. Policija ga je uhapsila i predala sudu 4. aprila iste godine.

Bivši američki predsednik se izjasnio nevinim po svim tačkama optužnice i pušten je da se brani sa slobode. Sudija je naredno ročište zakazao za 4. decembar 2023. godine.

Privatni život

Tramp je 1977. godine oženio bivšu čehoslovačku reprezentativku u skijanju i manekenku, Ivanu Mariju Zelničkovu. Iste godine su dobili sina Donalda Juniora, 1981. godine se rodila ćerka Ivanka, a 1984. godine sin Erik. Ivana i Donald su se razveli 1992. godine.

1993. godine je oženio glumicu Marlu Mejpls (Marla Maples). Sa njom ima ćerku Tifani. Par se razveo 1999. godine.

Tramp je 2004. godine zaprosio slovenačku manekenku Melaniju Knavs (Melania Knaus). Naredne godine su venčali na njegovom imanju na Floridi. 2006. godine im se rodio sin Baron Viliam (Barron Villiam).

Njegova deca su na vodećim pozicijama Trampove organizacije.

Neki od citata Donalda Trampa su:

• „Ponekad će vam izgubljena bitka otvoriti novi put da dobijete rat.“
• „Biti pobednik znači znati kada je dosta. Ponekad morate napustiti bitku i posvetiti se nečemu što je produktivnije.“
• „Ako želite harmoniju između posla i uživanja, prestanite da balansirate. Umesto toga učinite svoj posao uživanjem.“
• „Na kraju vas niko neće ceniti po onome što ste započeli, već po onome što ste postigli.“
• „Bez strasti nećete imati energije, a bez energije ne možete ništa.“
• „Iskustvo me je naučilo nekoliko stvari. Jedna je da treba slušati želudac, ma koliko nešto dobro zvučalo na papiru. Druga je da se uopšte uzevši treba držati onoga što znate. I treća je da su nekada najbolje investicije one koje ne napravite.“
• „U svakom slučaju vam ne gine razmišljanje, zašto onda ne biste mislili o velikim stvarima?“
• „Uvek je dobro kada vas potcenjuju.“
• „Pokušavam da učim iz prošlosti, ali kada planiram budućnost, to radim tako što se fokusiram isključivo na sadašnjost. U sadašnjosti je sva zabava.“