Denis Bećirović

Biografija

Denis Bećirović je bosanskohercegovački doktor nauka, univerzitetski profesor i političar. Rođen je 28. novembra 1975. godine u Tuzli. Sa suprugom Mirelom ima dvoje dece. Živi i radi na relaciji Tuzla – Sarajevo.

Bećirović je diplomirao 1998. godine, a magistrirao 2004. godine. Doktorsku disertaciju je odbranio 2010. godine na Filozofskom fakultetu u Sarajevu. Od 2010. godine je docent za užu nastavno-naučnu oblast „Savremeno doba“ na Filozofskom fakultetu u Tuzli.

Od 1993. godine je član Socijaldemokratske partije BiH, a od 2009. godine obavlja funkciju potpredsednika te stranke.

Bio je poslanik u Skupštini Tuzlanskog kantona, Predstavničkom domu Parlamenta Federacije BiH, delegat u Domu naroda Parlamenta Federacije BiH, te poslanik i predsedavajući Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH.

Detinjstvo i obrazovanje

Denis Bećirović je rođen 1975. godine u Tuzli. Odrastao je u rodnom gradu sa roditeljima Seadom i Jasminkom Bećirović.

Osnovnu i srednju školu je završio u Tuzli, a potom je upisao Studije historije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Tuzli. Diplomirao je 1998. godine.

Magistarske studije na Filozofskom fakultetu u Sarajevu je upisao 2000. godine, a četiri godine kasnije je stekao zvanje magistra istorije. Doktorirao je na Filozofskom fakultetu u Sarajevu 2010. godine.

Akademska karijera

Denis Bećirović je od 1996. do 1998. godine bio nastavnik istorije u Osnovnoj školi „Simin Han“ u Tuzli. Nakon toga je isti predmet predavao u Srednjoj ekonomsko-trgovinskoj školi u rodnom gradu.

U zvanje docenta izabran je 2010. godine, a od tada predaje predmete Historija zemalja jugoistočne Evrope savremenog doba I i Historija zemalja jugoistočne Evrope savremenog doba II.

Od 2011. godine je član Odbora za istorijske nauke Akademije nauka i umetnosti Bosne i Hercegovine.

Bećirović je prvu knjigu objavio 2005. godine pod naslovom „Informbiro i sjeveroistočna Bosna: odjeci i posljedice sukoba KPJ-Informbiro 1948.-1953“.

Sedam godina kasnije u prodaji se našla njegova knjiga „Islamska Zajednica u Bosni i Hercegovini za vrijeme avnojske Jugoslavije (1945-1953)“.

Tokom 2021. godine Bećirović je promovisao knjigu „Teritorijalni ekspanzionizam Srbije prema Bosni i Hercegovini (1804 – 2020)“.

Pisao je članke i sarađivao sa stručnim časopisima „Prilozi“, „Tokovi istorije“, „Historijska traganja“, „Saznanja“, „Glasnik arhiva i Društva arhivskih radnika“, „Bošnjačkapismohrana“, „Arhivska praksa“, „Stav“ i drugih.

Učesnik je brojnih naučnih konferencija u Bosni i Hercegovini i inostranstvu.

U oktobru i novembru 2007. godine Bećirović je sudelovao u projektu „International Visitors Leadership Program of the United States Department of State – The Role ofthe Legislative Branch“.

Politička karijera

Denis Bećirović je od 1993. godine je član Socijaldemokratske partije Bosne i Hercegovine (SDP BiH). Bio je predsednik Foruma mladih Opštinske organizacije i Kantonalne organizacije SDP BiH.

U periodu od 1994. do 1998. godine bio je član predsedništva Kantonalne organizacije, a dve godine je bio potpredsednik Foruma mladih SDP-a.

Za člana glavnog odbora SDP BiH izabran je 1997. godine. Od 1998. do 2000. godine bio je predsednik Foruma mladih, a od 2000. godine je član predsedništva SDP BiH.

Bećirović je od 2003. do 2009. godine bio predsednik Kantonalne organizacije SDP-a, a od 2009. godine je potpredsednik stranke.

Političke funkcije

Mandat poslanika u Predstavničkom domu Parlamenta Federacije BiH prvi put je osvojio 1998. godine. Od 2000. do 2002. godine je bio delegat u Domu naroda Parlamenta Federacije BiH i poslanik u Skupštini Tuzlanskog kantona.

Dve godine je bio član Komisije za obrazovanje, nauku, kulturu i sport Predstavničkog doma Parlamenta Federacije BiH.

Za poslanika u Kantonalnoj skupštini izabran je i 2002. godine, a na toj funkciji je ostao do 2006. godine. Obavljao je funkciju predsednika Komisije za ljudska prava i građanske slobode Skupštine Tuzlanskog kantona.

Prvi mandat u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH Bećirović je osvojio 2006. godine. Izabran je za zamenika šefa Kluba poslanika SDP BiH u Predstavničkom domu PS BiH. U toj ulozi je ostao do 2010. godine, tj. do kraja mandata.

U periodu od 2006. do 2008. godine bio je član Zajedničke komisije za ljudska prava, prava deteta, mlade, imigraciju, izbeglice, azil i etiku Parlamentarne skupštine BiH.

Pored toga, bio je član Komisije za vanjske poslove Parlamentarne skupštine BiH, a od 2007. do 2010. godine član Delegacije PS BiH u Interparlamentarnoj uniji.

Bećirović je od 2008. do 2010. godine bio član Grupe prijateljstva Parlamentarne skupštine BiH za Zapadnu Evropu. Tokom 2009. i 2010 godine je bio član Komisije za istraživanje utroška donacija PS BiH.

Na Opštim izborima 2010. godine ponovo je izabran za poslanika u državnom parlamentu. U periodu od 2010. do 2014. godine obavljao je funkciju predsedavajućeg i zamenika predsedavajućeg Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH.

U periodu od 2010. do 2011. godine bio je šef kluba poslanika SDP BiH u Predstavničkom domu PS BiH.

Sa funkcije zamenika predsedavajućeg Predstavničkog doma BiH smenjen je 23. oktobra 2012. godine na zahtev Srpske demokratske stranke (SDS), a zbog otvorenog pisma koje je uputio tadašnjem predsedniku Skupštine Srbije Nebojši Stefanoviću „protestujući zbog stava da je Republika Srpska država“.

Na funkciju zamenika predsedavajućeg ponovo je imenovan već sledećeg meseca.

Od 2011. godine je bio član Ustavnopravne komisije Predstavničkog doma PS BiH, a od 2013. godine je član stalne delegacije PS BiH u Parlamentarnoj skupštini Unije za Mediteran i član Grupe prijateljstva za Severnu i Južnu Ameriku, Australiju, Okeaniju i Japan.

Za poslanika u državnom parlamentu ponovo je izabran 2014. godine, a od 2019. je delegat u Domu naroda Parlamentarne skupštine BiH.

Na Opštim izborima koji su održani u oktobru 2018. godine bio je kandidat za bošnjačkog člana Predsedništva Bosne i Hercegovine. Osvojio je 191.657, tj. 33.53 odsto glasova, ali je njegov protivkandidat Šefik Džaferović sa 36.61 odsto izabran za jednog od trojice članova kolektivnog šefa države.

Premda je u decembru 2021. godine izjavio da se neće ponovo kandidovati za člana Predsedništva BiH, 21. maja naredne godine sedam stranaka opozicije ga je zvanično predstavilo kao svog kandidata za tu funkciju.

Pored njegove partije, podržali su ga Narod i pravda, Naša stranka, NES, SBB, te FuadKusumović i Damir Marjanović.

Njegova stranka navela je sedam razloga zašto birači treba da glasaju za Bećirovića. Između ostalog, navodi se da je reč o pouzdanom, poštenom, vrednom i obrazovanom čoveku koji ima „političku sposobnost okupljanja i povezivanja demokratskih snaga oko strateških pitanja“.

Denis Bećirović je, između ostalog obećao da će vratiti dignitet funkciji člana Predsedništva BiH, ubrzati put BiH u članstvo u EU i NATO, jačanje ekonomije i rast životnog standarda, jačanje državnog identiteta BiH i slično[1].

Pred samu završnicu izborne kampanje napustio je jednu televizijsku emisiju zato što se jedan od njegovih protivkandidata Bakir Izetbegović nije pojavio u debati.

Posebno je pažnju privukla činjenica da je omalovažio drugog protivkandidata, Mirsada Hadžikadića, ali i celokupnu javnost koja je očekivala da će barem dvojica kandidata debatovati o gorućim pitanjima u državi.

Taj potez je obrazložio rečima „ne želim ponavljati grešku opozicionih kandidata iz prethodnih kampanja i igrati na pomoćnom terenu. Zbog nedostatka Bakira napustio sam studio N1 televizije[2]„.

Hadžikadić je kazao da je Bećirović napuštanjem studija „ponizio građane“, dok je Izetbegović „nedolaskom pokazao silu“.

Sledeće večeri imali su priliku da na drugoj televiziji ukrste argumente. U toj debati učestvovala su sva trojica kandidata za člana Predsedništva BiH iz reda bošnjačkog naroda.

Tom prilikom je optužio Izetbegovića za svađu sa zapadnim partnerima, ali i za druge brojne loše postupke njegove partije. Ipak, više od razmene argumenata mediji su izveštavali o Bećirovićevom odbijanju da se obrati na engleskom jeziku, što je bio jedan od „zadataka“ debate[3].

Imovinsko stanje

Prema imovinskom kartonu koji su svi funkcioneri u BiH dužni da dostave, Denis Bećirović zajedno sa suprugom ima stan u Tuzli čija je vrednost procenjena na oko 124 hiljade konvertibilnih maraka, te automobil Pasat vredan oko 24 hiljade konvertibilnih maraka[4].

Privatni život

Denis Bećirović je rođen 1975. godine u Tuzli. Odrastao je, školovao se i živi u rodnom gradu. Oženjen je Mirelom Bećirović sa kojom ima dvoje dece, sina Danisa i ćerku Enu Miu.

Knjige

• 2005. Informbiro i sjeveroistočna Bosna: odjeci i posljedice sukoba KPJ-Informbiro 1948.-1953.
• 2012. Islamska Zajednica u Bosni i Hercegovini za vrijeme avnojske Jugoslavije (1945-1953)
• 2021. Teritorijalni ekspanzionizam Srbije prema Bosni i Hercegovini (1804 – 2020)

Nagrade i priznanja

• 2008. Dobio nagradu Duško Kondor za afirmaciju građanske hrabrosti koju dodeljuje Međunarodna nevladina organizacija GARIVO (GardensRighteousWorldwide)
• 2008. Proglašen poslanikom godine po izboru Tuzlanskog lista
• 2009. Dobio Povelju za izuzetno angažovanje i doprinos u zaštiti i čuvanju antifašističkih tekovina i vođenje borbe za suverenu, nezavisnu i nedeljivu BiH od strane Udruženja antifašista i boraca NOR Opštine Tuzla
• 2009. Dobio Priznanje za izuzetno angažovanje i doprinos u afirmaciji antifašističkih vrednosti na području Tuzlanskog kantona od strane Saveza antifašista i boraca NOR Tuzlanskog kantona
• 2010. Dobio Priznanje za saradnju i doprinos jačanju i razvoju antifašističkih vrednosti od strane Saveza udruženja antifašista i boraca NOR-a u Sarajevskom kantonu
• 2010. Proglašen najboljim poslanikom u BiH u mandatnom periodu 2006-2010 od strane Evropskog pokreta u Bosni i Hercegovini
• 2013. Dobio Zlatnu medalju Parlamenta Republike Grčke

Reference

• [1]https://www.sdp.ba/datoteke/uploads/DenisBecirovic.pdf
• [2]https://www.klix.ba/vijesti/bih/becirovic-se-oglasio-o-napustanju-debate-ja-se-ne-libim-pojaviti-sjesti-za-sto-i-zauzeti-stav/220921155
• [3]https://www.klix.ba/vijesti/bih/voditelj-trazio-po-recenicu-na-engleskom-becirovic-odbio-izetbegovic-pristao-a-hadzikadic-ocjenjivao/220922160
• [4]https://imovinapoliticara.cin.ba/profil.php?profil=70