Čedomir Jovanović Biografija | Biografije Poznatih

E-stock.us / Miloš Rafailović

Kratke informacije

Ime i prezime	Čedomir Jovanović
Datum rođenja	13. april 1971.
Mesto rođenja	Beograd
Država	Srbija
Zanimanje	Političar, dramaturg
Stranka	Liberalno demokratska partija
Visina	-
Težina	-

Biografija

Čedomir Čeda Jovanović je srpski političar, osnivač i predsednik Liberalno-demokratske partije, nekadašnji narodni poslanik u Skupštini Srbije i dramaturg. Rođen je 13. aprila 1971. godine u Beogradu. Živi i radi u rodnom gradu.

Važi za jednog od najseksepilnijih političara na našim prostorima.

Privatni život

Čedomirovi roditelji su Jovica i Mileva (rođena Mršić) koji su po zanimanju ekonomisti, a ima i sestru Hristinu. Detinjstvo je proveo na Novom Beogradu, gde je završio Osnovnu školu „Ivan Gundulić“ i upisao Devetu beogradsku gimnaziju. Ubrzo se prebacio u Treću ekonomsku šķolu u kojoj je maturirao.

Položio je prijemni ispit na Ekonomskom fakultetu i pohađao ga je nedelju dana nakon čega je shvatio da želi da bude umetnik.

Tokom 1991. godine je služio vojsku i bio je u mornarici. Kratko je radio kao spasilac na Adi Ciganliji.

Jovanović je 1994. godine upisao dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti (FDU), a četiri godine kasnije je diplomirao. Napisao je nekoliko drama, ali nakon studija je počeo da se bavi politikom.

2002. godine se oženio Jelenom Jovanović (rođenom Savić). Par ima sina Mihajla Lajfa i tri ćerke – Janu Hart, Zoru Fejt i Anđeliju Fej. Njihova krsna slava je Aranđelovdan.

Čedomir Jovanović je 2005. godine objavio knjigu „Moj sukob s’ prošlošću“ koja govori o najznačajnijim ličnostima srpskog društva u tom periodu i pozadini odluka koje su donosili. Njome je želeo da ohrabri ljude koji su statirali u političkom životu i da ih podstakne da ne odustanu od borbe.

U sarajevskom Narodnom pozorištu 2010. godine mu je uručena Nagrada Isa-beg Ishaković za doprinos širenju kulture, otvorenosti i očuvanju identiteta tog grada na međunarodnom planu. Izabran je za Evro-atlantsku ličnost za 2009. godinu. Takođe je osvojio treće mesto na listi za NajFrajera portala „GayEcho“.

Krajem februara 2014. godine Čedomirov otac je preminuo. U novembru naredne godine, nakon teške bolesti, umrla mu je i majka.

U avgustu 2014. godine pevač Nikola Rokvić ga je izazvao da se polije hladnom vodom u okviru humanitarne akcije čiji je cilj podizanje svesti o amiotrofičnoj lateralnoj sklerozi.

Čedomir je to uradio u centru grada i izazvao je Jelenu Karleušu, Ivanu Španović i Nemanju Vidića. Novac je donirao Svratištu za decu u Beogradu.

Krajem godine premijerno je prikazan dokumantarni film o njemu čiji je naziv „Čedo, oženi me“.

U martu 2015. godine u emisiji „Lični stav“ je rekao da se zalaže za legalizaciju lakih droga i da nema ništa protiv genetski modifikovane hrane koju i sam koristi.

Početkom 2017. godine u hrvatskoj emisiji „Nedeljom u dva“ je priznao da je pušio travu.

Jovanović je u julu 2020. godine preležao novi korona virus, a beogradski mediji su u januaru 2021. godine objavili da lider LDP-a ima obostranu upalu pluća. Zbog povišenog pritiska i bolova koje je trpeo Jovanović je hospitalizovan.

Jedan je od najvećih zagovornika vakcinacije protiv Kovida 19 na srpskoj javnoj sceni.

Čedomir tečno govori engleski jezik.

Sport

Jovanović je ranije trenirao tenis, košarku i vaterpolo. Ljubitelj je ekstremnih sportova i bavi se ronjenjem, alpinizmom, paraglajdingom i padobranstvom.

Nekoliko puta je operisao koleno i išao je na terapije kod fizioterapeuta Milana Ilića. Mediji su pisali da mu je život bio ugrožen kada je ronio do olupine austrougarskog bojnog broda koji se nalazi na 66 metara dubine.

Jovanović se 2011. godine popeo na planinski vrh Akonkagva u Južnoj Americi.

U julu 2013. godine je učestvovao u poduhvatu „Pakistan Pure Discovery“ u okviru kojeg su on i još 11 skijaša vojnim helikopterom transportovani na vrh K2 čija je visina 8 611 metara, a zatim su se sa njega spustili na skijama.

Čedomir je za pakistansku televiziju rekao da su se oni prvi popeli na ovaj vrh, a medijima se predstavio kao „Cedomir Chadda, srpski skijaš“.

Nakon toga, srpski alpinista Dragan Jovović je izjavio da nijedan Srbin nije osvojio vrh K2. Pres služba LDP-a je rekla da se Jovanović nije popeo na vrh zbog mogućih napada talibana, a da metaforu „osvajanje vrhova“ koristi samo u političke svrhe.

Na svom Instagram profilu Čeda redovno objavljuje fotografije na kojima se može videti da on i njegova supruga imaju savršene linije. Na telu ima nekoliko tetovaža od kojih je najupečatljiviji ženski lik ispod kog piše „invictus“ što znači nepobediv/a.

Karijera

Čedomir je tokom studija radio kao novinar. Pisao je za listove „NIN“, „Borba“ i „Politika“.

U novembru 1996. godine je ispred Fakulteta dramskih umetnosti održao govor čiji je moto bio „nema smisla više ćutati, nešto moramo da uradimo“. Nakon toga su počeli studenski protesti protiv režima Slobodana Miloševića koji su trajali više od 117 dana.

Čedomir je bio jedan od vođa i tražio je da se poštuje izborna volja građana i da se smeni rektor Dragutin Veličković. Postao je veoma popularan u narodu, a o tome svedoči lansiranje bedža na kome je pisalo „Čedo, oženi me!“

Kada su se protesti završili, bio je razočaran što njegova opcija nije pobedila i odlučio je da se više neće baviti politikom.

Ipak, ubrzo je sa drugim studentskim vođama osnovao Studentski politički klub i postao je njegov predsednik. Ova organizacija je želela da studentske proteste podigne na viši nivo i protivila se republičkim izborima koji su se održali 1997. godine.

Naredne godine Čedomir i ostali članovi SPK-a su prešli u Demokratsku stranku. On je postao član Predsedništva i član medijskog tima Saveza za promene.

U septembru 1999. godine policija je prvi put pokušala da ga uhapsi jer je protiv njega podneto više optužbi da je izdao bilten „Promene“. Osuđen je na novčanu kaznu od 320 000 dinara koju je platio neidentifikovani „Tim 29“.

Iako je Savez za promene prekinuo demonstracije, Čedomir je sa svojim pristalicama poznatim kao „čuvari vatre“ nastavio da šeta.

Jovanović je 2000. godine učestvovao u izbornim kampanjama i bio je šef Izbornog štaba Demokratske opozicije Srbije (DOS). U decembru je izabran za poslanika u Skupštini Srbije, a 2001. godine je postao potpredsednik Demokratske stranke.

U januaru 2001. godine Čedomir je izabran za šefa poslaničke grupe DOS i na toj funkciji je ostao naredne dve godine. Od marta do 28. juna je bio u timu koji je sa Slobodanom Miloševićem pregovarao o njegovom hapšenju, predaji i izručenju Haškom tribunalu.

Bio je jedan od najbližih saradnika Zorana Đinđića, a nakon njegovog ubistva u martu 2003. godine izabran je za potpredsednika Vlade Republike Srbije koju je predvodio novi premijer Zoran Živković.

Neki od Čedomirovih zadataka su bili rad na evropskim integracijama i poboljšanju odnosa Srbije i Crne Gore.

U februaru 2004. godine se kandidovao za potpredsednika Demokratske stranke, ali je ostao bez funkcije. Pošto je povredio statut stranke, 35 od 44 članova odbora su glasali da bude isključen što se i dogodilo 4. decembra.

5. novembra 2005. godine je formirao Liberalno-demokratsku partiju (LDP). Na osnivačkoj skupštini u Domu omladine je izabran za njenog prvog predsednika. Dve godine kasnije partiji se priključio Građanski savez Srbije koji su predvodile Nataša Mićić i Vesna Pešić.

U februaru 2006. godine zatvorski čuvari su rekli da je Jovanović posećivao Dušana Spasojevića u Centralnom zatvoru. Šest godina kasnije, Peti osnovni sud u Beogradu je utvrdio da to nije istina.

U januaru 2007. godine su održani vanredni izbori za narodne poslanike na kojima je Čedomirova stranka u koaliciji sa Socijaldemokratskom unijom, Ligom socijaldemokrata Vojvodine i Demohrišćanskom strankom Srbije osvojila 5.31 odsto glasova, tj. 15 mandata.

Jovanović je 2008. godine bio jedan od kandidata za predsednika Srbije. Osvojio je 5.34% glasova i našao se na petom mestu.

Na vanrednim izborima za narodne poslanike je ostvario sličan uspeh kao prethodne godine. Za koaliciju LDP-SDU-DHSS je glasalo 5.24% ljudi i to im je obezbedilo 13 mandata. Na izbornoj listi su se našle i nestranačke ličnosti kao što su spisateljica Biljana Srbljanović i novinar Petar Luković.

Iste godine Čedomir i njegova stranka su predstavili ekonomski program „Dogovor za budućnost: nova politika, nova ekonomija“ u kome su predložili mere koje Srbija mora da primeni u cilju prevazilaženja ekonomske krize, demokratizacije zemlje i njenog članstva u EU i NATO.

2009. godine je izjavio da jednim od svojih najvećih političkih uspeha smatra ukidanje vize. Rekao je da je na mnogo načina doprineo evropskom putu Srbije, a neki od njih su: primanje LDP-a u punopravno članstvo ELDR (Evropsku partiju liberalnih demokrata i reformista), deblokiranje Skupštine, omogućavanje usvajanja zakona o produženju važenju pasoša i zakona o zabrani diskriminacije.

Iste godine je postao predsednik skupštinskog Odbora za zaštitu životne sredine.

Početkom 2010. godine Čedomir je rekao da njegova stranka neće biti deo vladajuće koalicije jer bi se na taj način povećali sukobi, a unutrašnje razlike među njima bi postale još veće.

Protivio se prodaji NIS-a po niskoj ceni i tražio je da se koriguje energetski sporazum sa Rusijom kako bi Srbija imala ravnopravan položaj kao i druge zemlje koje su učestvovale u projektu „Južni tok“.

Krajem 2010. godine je rekao da se moraju sprovesti ekonomske reforme jer će, u suprotnom, opasti standard građana. Tražio je ostavku tadašnjeg premijera Mirka Cvetkovića zbog loše ekonomske politike i izjavio je da LDP neće podržati republički budžet za 2011. godinu.

Nakon što je u emisiji „Svedok“ Vilijam Montgomeri, bivši ambasador SAD u Beogradu, rekao da bi Čedomir trebalo da kaže sve što zna o ubistvu Zorana Đinđića, on ga je tužio zbog klevete tvrdivši da je Montgomeri radio na rušenju Đinđićeve vlade. Protiv njega je pokrenuo postupak i u Sjedinjenim Američkim Državama.

U februaru 2011. godine je u Skupštini tražio da se pokrene rasprava o poslovanju javnih preduzeća kako bi se smanjili njihovi gubici koji iznose od 4 do 5 milijardi evra. Rekao je da, ukoliko Železnica, Srbijagas, Kolubara i Jat Ervejz ne budu privatizovani, država će biti primorana da ih proda po znatno nižoj ceni.

Agencija za borbu protiv korupcije je podnela prekršajnu prijavu protiv Jovanovića jer ih nije obavestio o prenosu upravljačkih prava u svojim firmama. On je to negirao izjavivši da je godinu dana ranije obavestio Agenciju da je istupio iz privrednog društvu „Radna grupa“ d.o.o.

U Agenciji su rekli da je Čedomir vršio pritisak na radnike, a on je tvrdio da nije ugrozio autoritet ove institucije. Godinu dana kasnije tužilaštvo je odbacilo krivičnu prijavu protiv njega.

Podržao je hapšenje Ratka Mladića i Gorana Hadžiča rekavši da je Srbija ispunila svoju obavezu prema Haškom tribunalu.

Nastavio je da se zalaže za ravnopravnost i emancipaciju žena rekavši da je njihovo učešće u političkom životu Srbije ispod evropskog standarda. Takođe je naveo da Srpkinje najviše obolevaju od raka grlića materice, da najviše trpe nasilje u porodici i pritiske na radnom mestu.

Odbio je da glasa za Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika jer diskriminiše žene.

U maju 2012. godine na izborima za narodne poslanike LDP je ponovo bio na petom mestu sa osvojenih 6.53% glasova, odnosno 19 mandata. Naziv liste je bio „Preokret“, a njen nosilac Čedomir Jovanović. Ponovo je izabran za narodnog poslanika i šefa poslaničke grupe LDP.

Nenad Prokić, jedan od funkcionera LDP-a, je rekao da je stranka u lošem stanju i da je za neuspeh na izborima odgovorna „turbo-kampanja“ i predsednik partije.

Krajem 2012. godine Jovanović se zalagao za donošenje Zakona o ispitavanju imovine političara. Rekao je da je spreman da prvo na njemu bude primenjen.

U septembru 2013. godine Čedomir je kritikovao vlast jer je donela odluku da se Parada ponosa ne održi.

Na vanrednim parlamentarnim izborima koji su održani u martu 2014. godine LDP je nastupila sa Bošnjačkom demokratskom zajednicom Sandžaka i SDU. Doživeli su debakl i prvi put nisu osvojili nijedan mandat. Uprkos neuspehu, odbio je da podnese ostavku.

Dragan Marković Palma je, nakon testiranja na detektoru laži, najavio da će tužiti Čedomira jer je tvrdio da ima saznanja o ubistvu novinara Milana Pantića. Rekao je da će tražiti veliku novčanu odštetu koju će dati za lečenje od narkomanije.

Krajem godine je inicirao platformu Okupljanje za Srbiju u okviru koje bi se radilo na poslovima koji će poboljšati budućnost zemlje i pomoći ljudima koji ne veruju u promene.

U martu 2015. godine je tražio da se utvrdi odgovornost za tragediju helihoptera u kojoj je poginulo sedmoro ljudi.

Jovanović je u oktobru je pozvao Tomislava Nikolića da raspiše predsedničke izbore, a rekao je da su potrebni i parlamentarni izbori.

U aprilu 2016. godine Čedomir je formirao koaliciju „Savez za bolju Srbiju“ sa Borisom Tadićem (Socijaldemokratska stranka) i Nenadom Čankom (Liga socijaldemokrata Vojvodine). Sa 5,02% glasova su prešli cenzus i dobili su 13 mandata.

Nakon predsedničkih izbora 2017. godine, Jovanović je podržao studentske proteste i ocenio je da vlast i opozicija ne smeju da ih ignorišu. Rekao je da su ti protesti dokaz da u Srbiji ima života, a doprinos njegove stranke se ogledao u tome što je predstavnik LDP-a u Republičkoj izbornoj komisiji podneo ostavku.

Aleksandru Vučiću je čestitao pobedu i izjavio je da on ima priliku da promeni spoljnu politiku Srbije i da je pomiri sa susedima. Nakon konsultacija sa Vučićem, Čedomir je rekao da njegova stranka neće bio deo vladajuće koalicije i da neće glasati za Vladu Ane Brnabić.

U maju 2017. godine Čedomir se kandidovao za gradonačelnika Beograda, a u avgustu iste godine se sastao sa Dejvidom Mekalisterom, izvestiocem Evropskog parlamenta. Sa njim je pričao o članstvu Srbije u NATO, rešenju odnosa Beograda i Prištine, kao i dogovoru u Bosni i Hercegovini.

Premda je zvanično opozicija vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci (SNS) Jovanović je tokom 2019. godine oštro kritikovao opoziciju okupljenu oko Saveza za Srbiju. Najviše im je zamerao odluku da bojkotuju parlamentarne izbore 2020. godine[1].

Krajem marta 2019. godine kazao je da je umesto rasprave oko raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora, Srbiji potreban dijalog u društvu o problemima bez čijeg rešavanja nije moguće da se krene dalje[2].

U maju 2019. godine pozvao je opoziciju koja je bojkotovala rad parlamenta da se odazove na poziv za posebnu sednicu Skupštine o Kosovu. U pisanoj izjavi je, između ostalog naveo, da se „jedan takav problem neće rešiti bežanjem od stvarnosti[3]„.

Tom prilikom je pozvao vlast i opoziciju da u Skupštini Srbije razgovaraju o koracima koji bi ih uveli u predizbornu kampanju. Pozvao je i na nastavak pregovora sa Prištinom „sa i bez ukidanja taksi“.

Premda kaže da Aleksandra Vučića smatra političkim oponentom, u javnosti neretko hvali politiku predsednika SNS-a i aktuelnog predsednika Srbije[4].

Firme

Iako je priznao da je suvlasnik firme „Agroposlovi“ u kojom ima 45 odsto udela, Jovanović je tvrdio da se privatnim biznisom bavi njegova žena.

Tokom 2010. godine je bio vlasnik 25 odsto akcija u „Bejzik solušn limitid“, firmi koja ima 55 odsto udela u „Agroposlovima“.

Krajem 2012. godine „Agroposlovi“ su za 15 000 evra mesečno zakupili tri mlina fabrike testenina i brašna „Fidelinka“ koja je bila u stečaju. Konkurencija na tenderu im je bilo preduzeće „AMSG“ koje je registrovano na istoj adresi kao „Agroposlovi“.

Većinska vlasnica „AMSG“-a je direktorka firme „SHFS“ u kojoj Čedomir ima udeo 45 odsto i koja je takođe na istoj adresi kao „Agroposlovi“.

Rukovodstvo „Fidelinke“ je 2013. godine od Fonda za razvoj Srbije tražilo kredit sa kojim bi finansiralo projekte koji su ranije započeti.

U februaru 2015. godine „Agroposlovi“ su otišli u stečaj, a „Fidelinku“ je preuzeo „Agrohub“ čiji je jedini vlasnik Čedomir Jovanović. U avgustu iste godine zaposleni su tvrdili da im nije isplaćeno nekoliko plata. Jovanović je ovo demantovao.

O Kosovu

Čedomir Jovanović smatra da su Kosovo i Metohija još od 1999. godine nezavisni i da je to posledica loše politike iz prošlosti. Zalaže se priznanje nezavisnosti KiM koja je prihvatljiva za Srbe i za normalizaciju odnosa s Albancima.

Veruje da Beograd i Priština moraju da postignu dogovor koji će garantovati bezbednost i normalan život srpskog naroda koji tamo živi.

Krajem 2010. godine je tražio istragu o trgovini organa na Kosovu rekavši da je tada država morala da štiti živote ljudi.

Neuspeh lokalnih izbora na KiM koji su održani krajem 2013. godine je nazvao porazom srpskog naroda.

O Republici Srpskoj

28. januara 2012. godine Čedomir je rekao da je: „Republika Srpska genocidna tvorevina“ iako su njegova majka i supruga poreklom iz nje.

Organizacija porodica zarobljenih, poginulih i nestalih civila RS je najavila tužbu protiv njega. Početkom februara je sa Miloradom Dodikom učestvovao u televizijskom duelu u kome su raspravljali o ovoj temi.

Izjavu Tomislava Nikolića u kojoj je rekao da se „nada da će Srbija i Republika Srpska postati jedno“ smatra nacionalističkom politikom. Tražio je da Srbija utiče na odlaganje referenduma o Danu RS, jer on krši poredak Bosne i Hercegovine i stvara nesuglasice između Srba i Bošnjaka.

O Srebrenici

Početkom 2010. godine Jovanović je rekao da se nada da će biti doneta rezolucija o Srebrenici i da će Srbija osuditi ubistvo više od 8 000 Bošnjaka. Smatra da su za taj genocid odgovorni Ratko Mladić i oni koji su odobrili ovaj zločin.

Zalagao se da se 11. jul u Srbiji obeležava kao Dan sećanja na Srebrenicu. Rekao je da je Srebrenica „naša sramota i greh“.

U julu 2016. godine Jovanović je otišao na komemoraciju i u knjizi žalosti je napisao: „Pod teretom nevinih žrtava Srebrenice, Srbija će nestati osim ukoliko svoju sreću i mir ne potraži među Bošnjacima, kojima su 11. jula srpski zločini i ubistva kroz genocid uzeli sve.“

Spoljna politika

Čedomir Jovanović pripada grupi političara koji se zalažu za normalizaciju odnosa Srbije sa zemljama bivše Jugoslavije. Početkom 2010. godine je rekao da je podnošenje kontratužbe protiv Hrvatske loš potez koji će ugroziti državne interese i naneti štetu građanima.

Smatra da Srbija mora da se ponaša kao moderna evropska država kojoj će jedan od najvažnijih ciljeva biti saradnja sa Hrvatskom i Bosnom i Hercegovinom.

Jovanović i njegova stranka veruju da Srbija ne može biti neutralna i da što pre mora da pristupi NATO-u. Rešenje problema srpskog društva takođe vidi i u integracijama sa zemljama Zapadne Evrope. Njegov moto je da „evropska Srbija nema alternativu“.

Imao je samo reči hvale za to što je Crna Gora postala članica NATO-a i rekao je da se nada da će i Srbija krenuti istim putem.

Imovina

Osim firmi, Čedomir je vlasnik:

dve kuće od 120 i 300 kvadrata sa 65 ari okućnice;
dve njive od 1.420 kvadrata i 80.786 kvadrata;
stana sa okućnicom od 85 kvadrata i 36 ari;
automobila „tojota prijus“;
motocikla „KTM advenčer“.

U svom posedu ima i vilu na Mikonosu koja vredi šest miliona evra. Mediji su u julu 2016. godine objavili da zbog dugova planira da je proda.

2015. godine supruzi je poklonio „mercedes GLE 350d kupe“ koji košta 60 hiljada evra. Rekao je da ga je kupio na lizing na svoje ime.

Njegova poslanička plata je u periodu od 2016. do 2020. godine iznosila 105 000 dinara.

Pretnje

U novembru 2011. godine Jovanović je dobio pismo u kome su njemu i njegovoj porodici upućene pretnje. U koverti su bile slike obdaništa i škole koju njegova deca pohađaju, a on je ocenio da je ovo posledica kriminalizovanog političkog života u Srbiji.

U septembru 2012. godine je uhapšen njegov bivši telohranitelj jer mu je putem SMS poruka pretio da će ga ubiti. On se nagodio sa tužilaštvom i osuđen je na kaznu od osam meseci.

U aprilu 2013. godine na Čedomira je nasrnuo Velibor Dunjić, jedan od vođa navijača grupe „Belgrade boys“. Njegova supruga je pred Višim sudom rekla da su mu navijači kluba Crvena Zvezda na vaterpolo utakmici u Segedinu dobacivali da je prodao Kosovo i da nije dobro došao. Nakon toga, u kafani Čarda, Dunjić ga je napao.

Jeleninu i Čedinu priču je potvrdilo nekoliko svedoka i pojačano im je obezbeđenje. Dunjić je zbog ovog napada osuđen na dve godine zatvora.

U septembru 2014. godine neko je na njegovoj zgradi napisao preteći grafit „Čeda gradom neće šetati“.

Sukob sa Ivkovićem

Čedomir Jovanović je dospeo u žižu javnosti u julu 2020. godine kada je teniskim reketom napao Žarka Ivkovića, vlasnika „Fizio centra“.

Prema pisanju beogradskih medija, do sukoba je došlo zbog spora oko zakupa prostorija, a Ivanović je tom prilikom zadobio povrede i prevezen je u Urgentni centar.

Lider LDP-a je tim povodom saslušan u Trećem osnovnom javnom tužilaštvu. U izjavi novinarima kazao je da je „tačno da je napao Ivkovića kako bi zaštitio svoju porodicu[5]„.

Incident ispred kioska brze hrane

Domaći mediji su 2. juna 2021. godine objavili vest da je u kiosku brze hrane „Pončo“ u Beogradu došlo do incidenta u kome je učestvovao Čedomir Jovanović.

Naime, incident se dogodio oko 22 sata, a Jovanović je posle svađe sa radnicima kamenom razbio izlog kioska.

Interventna jedinica ga je prevezla u policijsku stanicu Novi Beograd, a za njima su pošli i Jelena Jovanović i advokat Aleksandar Šćekić[6].

Sledećeg jutra Šćekić je kazao da su njegovog klijenta napali navijači, a istu informaciju potvrdio je i sam Jovanović.

Šćekić je u izjavi novinarima kazao da se Jovanović sa prijateljem vraćao kući i da su ispred zgrade u kojoj živi stajali navijači koji su skandirali navijačke pesme.

Tada ih je navodno pitao zašto ga diraju, a njegova supruga je čula taj razgovor i pozvala policiju.

Izrevoltiran time što policija nije reagovala, Čedomir je razbio izlog kioska.

Lider LDP-a je tom prilikom kazao da su ga napali pripadnici navijačke grupe „Hijene“, te da to nije prvi slučaj da ga navijači čekaju ispred zgrade u kojoj živi.

Svoje ponašao opravdao je time što veruje da se sa takvim ljudima jedino tako može uzvratiti. Poručio im je da mu se „sklone sa puta[7]„.

Treće osnovno tužilaštvo u Beogradu je polovinom juna 2021. godine naložilo policiji da protiv Čedomira Jovanovića podnese krivičnu prijavu zbog incidenta ispred lokala brze hrane na Novom Beogradu.

Krivična prijava se odnosi na delo nasilničkog ponašanja i uništavanja tuđih stvari.

U jednom televizijskom intervjuu Čeda je kazao da je podneo krivičnu prijavu protiv direktora policije Vladimira Rebića.

Uvrede i razbijanje automobila na aerodromu

Beogradski mediji su 19. novembra 2021. godine objavili informaciju da su nepoznate osobe demolirale Jovanovićev automobil i da su ga vređale na parkingu ispred Aerodroma „Nikola Tesla“.

On je kazao da je na aerodrom došao da sačeka sina Mihaila koji živi i studira u Amsterdamu, da nije bio nepropisno parkiran i da se u zgradi zadržao tek nekoliko minuta.

Za to vreme nepoznati mladići su mu razbili automobil, a potom su mu u prolazu uputili niz uvreda.

Obezbeđenje aerodroma je slučaj prijavilo policiji, a Jovanović je kazao da je zbog toga zvao lično zvao Bratislava Gašića, direktora Bezbednosno Informativne agencije (BIA), koji mu se u tom momentu nije mogao javiti na telefon jer je bio na sastanku[8].