Branislav Borenović

Biografija

Branislav Borenović je srpski i bosanskohercegovački političar, bivši ministar u Vladi Republike Srpske, te aktuelni poslanik Partije demokratskog progresa (PDP) u Parlamentarnoj skupštini Bosne i Hercegovine. Rođen je 4. marta 1974. godine u Sanskom Mostu. Oženjen je Biljanom Borenović s kojom ima tri sina, Nikolu, Marka i Stefana. Živi i radi u Banjaluci.

Borenović je član PDP-a od trenutka osnivanja stranke 1999. godine. Bio je predsednik Saveza mladih PDP-a, međunarodni sekretar stranke i ministar za porodicu, omladinu i sport.

Tri puta je biran za poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srpske (NSRS), a od izbora 2018. godine obavlja funkciju poslanika u Parlamentarnoj skupštini BiH.

Na Saboru stranke koji je održan 28. novembra 2015. godine prvi put je izabran za predsednika PDP-a.

Detinjstvo i obrazovanje

Branislav Borenović je rođen 1974. godine u Sanskom Mostu. Kada mu je bilo šest godina zajedno sa ocem Miroslavom i majkom Jelkom preselio se u Banjaluku.

Osnovnu školu „Branko Radičević“ završio je 1988. godine, a Gimnaziju u Banjaluci 1992. godine. U to vreme počeo je rat u Bosni i Hercegovini, pa je već sa 18 godina postao borac Vojske Republike Srpske.

U toku rata upisao je studij ekonomije na Ekonomskom fakultetu u Banjaluci. Tokom studija izabran je za predsednika Saveza studenata Ekonomskog fakulteta, a tu funkciju obavljao je sve do 1998. godine.

Za to vreme fakultet je primljen u Asocijaciju studenata ekonomskih fakulteta Srbije i Crne Gore.

Diplomirao je 2000. godine, a trenutno pohađa postdiplomski studij na ovoj visokoškolskoj ustanovi.

Politička karijera

Borislav Borenović je član Partije demokratskog progresa (PDP) od njenog osnivanja 1999. godine. Od tada do 2007. godine bio je član Predsedništva stranke.

U periodu od 2002. do 2005. godine bio je predsednik Saveta mladih Glavnog odbora PDP-a. Od 2005. do 2008. godine bio je međunarodni sekretar stranke, a od 2007. do 2015. izabran je prvo za potpredsednika, a kasnije i za predsednika Gradskog odbora Banjaluka.

Od 2011. do 2015. godine obavljao je funkciju potpredsednika PDP-a, a nakon što se dotadašnji predsednik stranke Mladen Ivanić povukao sa funkcije, Borenović je izabran za predsednika PDP-a.

30. aprila 2014. godine PDP je pristupio političkoj koaliciji „Savez za promjene“ koju čine stranke opozicije.

Pre nego što se posvetio političkoj karijeri Borenović je obavljao različite poslove. Dve godine po završetku rata radio je kao prevodilac u SFOR-u, a od 1998. godine u privatnom trgovačkom preduzeću.

Godine 2002. izabran je za predsednika Nadzornog odbora novoosnovanog Fonda stanovanja RS, a od 2004. do 2006. godine bio je projekt menadžer u banjalučkoj kancelariji Agencije za promociju stranih investicija u BiH.

U Vladi Milorada Dodika (SNSD-Savez nezavisnih socijaldemokata) koja je konstituisana 28. februara 2006. godine prvo je izabran za ministra bez portfelja, a u aprilu 2006. godine povereno mu je rukovođenje Ministarstvom prodice, omladine i sporta.

Sa 32 godine bio je najmlađi ministar u istoriji Republike Srpske. U novembru 2006. godine nasledio ga je Proko Dragosavljević (SNSD).

Na Opštim izborima koji su održani u septembru 2006. godine Borenović je sa 1 511 glasova izabran za poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srpske. Izabran je za šefa Kluba poslanika PDP-a u NSRS.

Nakon četiri godine je sa 4 289 glasova ponovo izabran za narodnog poslanika. Imenovan je za predsednika Odbora za evropske integracije i regionalnu saradnju u Narodnoj skupštini RS i šef poslaničkog Kluba PDP-a.

Na Opštim izborima 2014. godine je po treći put zaredom dobio poverenje birača, te je sa 3 165 glasova ponovo postao poslanik u NSRS.

Bio je Anketnog odbora, te Odbora za evropske integracije i regionalnu saradnju Narodne skupštine RS.

Borenović je poznat kao jedan od najaktivnijih opozicionih lidera u Republici Srpskoj. U svojim izlaganjima često kritikuje odluke i rad Vlade RS, ministarstava, predsednika RS, te srpskog člana Predsedništva BiH.

Ukazuje na korupciju koja se, kako kaže uvukla u sve segmente društva, te odlazak mladih i školovanih kadrova u inostranstvo. Oštro se suprotstavlja politici vladajućeg Saveza nezavisnih socijaldemokrata, te odlukama predsednika te stranke Milorada Dodika.

Mediji su polovinom 2017. godine objavili snimak sukoba Borenovića i Dodika tokom skupštinskog zasedanja, a tom prilikom pale su međusobne optužbe.

Borenović se kao predsednik PDP-a dva puta sastao sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel (Angela Merkel), te visokim predstavnikom za BiH Valentinom Inckom (Valentin Inzko) i drugim evropskim zvaničnicima.

Tom prilikom preneo je opredeljenje PDP-a da „na ekonomskim, ali i patriotskim osnovama sprovodi politike od kojih će korist imati svi građani Republike Srpske i BiH“.

Nakon što je povodom obeležavanja Dana RS Valentin Incko uporedio RS sa Nezavisnom Državom Hrvatskom (NDH), Borenović je zatražio izvinjenje visokog predstavnika te mu poslao kopiju Dejtonskog mirovnog sporazuma i knjigu o stradanju Srba u toj NDH.

Ovim poklonom Borenović je želeo da skrene pažnju Incku koja je njegova uloga u BiH, te da ga podseti na golgotu koju je srpski narod preživeo u vreme NDH.

Deklaracija o budućnosti RS i Program obnove Srpske

Početkom oktobra 2017. godine PDP je na Osmom programskom saboru stranke usvojila Deklaraciju o budućnosti RS i Program obnove Srpske.

Borenović je tom prilikom izjavio da njegova stranka nudi „mirnu budućnost i radi na tome da Srpska dobije modernu ekonomiju 21. veka“.

Deklaracija je podrazumevala mere koje treba da se preduzmu do 2025. godine kako bi „Srpska bila ekonomski bogata i da u njoj ljudi mogu da žive od svog rada“.

Borenović je istakao da je PDP ponudio planove zapošljavanja na osnovu kojih bi bilo moguće povećanje penzija u RS. Osim toga, istakao je da je programom definisan detaljan plan demografske obnove Srpske, što podrazumeva isplatu sredstava za svako novorođenče, te materinske dodatke majkama sa troje, četvoro i više dece.

Na Opštim izborima koji su u Bosni i Hercegovini održani u oktobru 2018. godine Borenović je bio kandidat PDP-a za poslanika u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH. Osvojio je oko 24 hiljade ili 28.82 odsto glasova, te izborio mandat poslanika.

Nakon što je 23. jula 2021. godine tadašnji Visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini Valentin Inzko, nametnuo je dopune Kaznenog zakona BiH, kojima se zabranjuje i kažnjava negiranje genocida, političari iz Republike Srpske su započeli bojkot institucija BiH.

Bojkotu su se pridružili i opozicioni poslanici iz Republike Srpske u Parlamentu BiH, uključujući Borenovića.

PDP, Srpska demokratska stranka (SDS), Demokratska narodna partija (DNS), Socijalistička partija Srpske (SPS) i drugi nezavisni poslanici u Skupštini RS organizovali su 2. oktobra 2021. godine protest na Trgu krajine u Banjaluci.

Borenović je tom prilikom, između ostalog tražio da se procesuiraju političke afere koje potresaju Republiku Srpsku. Osvrnuo se na sumnjive nabavke medicinske opreme tokom pandemije novog virusa korona, loš životni standard građana, kao i netransparentno zaduživanje RS.

Imovinsko stanje

Prema podacima iz Imovinskog kartona koji su političari u BiH dužni da dostave Centralnoj izbornoj komisiji (CIK) BiH, Branislav Borenović ima stan u Banjaluci, a sa suprugom deli porodičnu kuću u istom gradu.

Osim toga ima brvnaru vrednu 35 000 KM u okolini Banjaluke. Njegova supruga je vlasnik stana i garaže u Srbiji.

Borenović je u imovinskom kartonu prijavio suvlasništvo nad trgovinskim preduzećem „Braniko d.o.o.“ u Banjaluci, te zanatskom radnjom „P.O.“ u istom gradu.

Privatni život

Branislav Borenović je rođen 1974. godine, ali je veći deo života proveo u Banjaluci. Svoju sadašnju suprugu upoznao je 1995. godine na Ekonomijadi u Lepenskom viru. Biljana je u to vreme studirala ekonomiju na Univerzitetu u Nišu.

Venčali su se 1998. godine u Banjaluci. Imaju trojicu sinova Marka, Nikolu i Stefana.

Po nacionalnosti je Srbin, a po veroispovesti pravoslavac.