Biljana Plavšić

Biografija

Biljana Plavšić je bivša srpska i bosanskohercegovačka političarka, osuđena na 11 godina zatvora u Hagu za ratne zločine progona na političkoj, nacionalnoj i verskoj osnovi. Rođena je 7. jula 1930. godine u Tuzli, školovala se u Sarajevu i Zagrebu, a danas živi u Beogradu.

Pre početka rata je bila univerzitetski profesor i dekan Prirodno-matematičkog fakulteta u Sarajevu. Na izborima 1990. godine je izabrana za člana kolektivnog Predsedništva Socijalističke Bosne i Hercegovine.

Nakon što je istupila iz zajedničke institucije učlanila se u Srpsku demokratsku stranku (SDS). Početkom rata izabrana je za jednog od potpredsednika Republike Srpske, a od jula do septembra 1996. godine bila je vršilac dužnosti predsednika RS.

Na izborima iste godine izabrana je za predsednicu RS. Iz SDS-a je isključena 20. jula 1997. godine, a mesec dana posle osnovala je Srpski narodni savez (SNS). Na  izborima 1998. godine je poražena od Nikole Poplašena, kandidata Srpske radikalne stranke (SRS).

Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju (ICTY) je 7. aprila 2001. godine podigao optužnicu protiv Biljane Plavšić za zločine počinjene tokom rata u BiH.

10. januara 2001. dobrovoljno se predala sudu u Hagu, a 2. oktobra 2002. godine izjasnila se krivom po jednoj tački optužnice – progon na političkoj, nacionalnoj i verskoj osnovi.

Osuđena je na 11 godina zatvora, a 14. septembra 2009. godine odobreno joj je prevremeno puštanje na slobodu. 

Obrazovanje i akademska karijera

Biljana Plavšić je rođena 1930. godine u Tuzli. Osnovnu i srednju školu je završila u Sarajevu. Diplomirala je biologiju na Prirodno-matematičkom fakultetu u Zagrebu, gde je doktorirala botaniku, oblast biljna virusologija.

Kao Fulbrajtov stipendista specijalizaciju je završila u Americi, a kao naučnik-istraživač radila je na Virološkom institutu u Pragu, Univerzitetu Minesota u Kaliforniji, zatim u Londonu, Bariju, Tripoliju i Nju Delhiju. Napisala je više od stotinu naučnih radova.

Po završetku  specijalizacije postala je profesor, a nakon toga i dekan na Prirodno-matematičkom fakultetu u Sarajevu. Njen otac, Svetislav Plavšić je takođe bio doktor nauka i profesor na sarajevskom Univerzitetu.

Politička karijera

Iako nije bila član Saveza komunista, Biljana Plavšić je bila član užeg rukovodstva Republičke konferencije Socijalističkog saveza radnog naroda BiH. Osim toga, bila je prvi ženski član Predsedništva Socijalističke Republike BiH.

Na ovu poziciju izabrana je 18. novembra 1990. godine. Godinu dana kasnije postala je član Srpske demokratske stranke, a u aprilu 1992. godine istupila je zajedničkih institucija, te postala jedan od dva potpredsednika Srpske Republike Bosne i Hercegovine.

Tokom ratnih dešavanja nije se uvek slagala s odlukama Radovana Karadžića i Momčila Krajišnika, te naročito Slobodana Miloševića, tadašnjeg predsednika SR Jugoslavije.

U julu 1996. godine Radovan Karadžić, tadašnji predsednik RS je pod pritiskom međunarodne zajednice preneo predsednička ovlaštenja na nju. Na izborima u septembru iste godine izabrana je za predsednicu Republike Srpske.

Iako se u početku protivila potpisivanju Dejtonskog sporazuma, uvidela je kasnije da je upravo taj dogovor najbolje rešenje za sve tri zaraćene strane.

Zbog implementacije ovog sporazuma tokom 1996. i 1997. godine sastala se sa brojnim evropskim i svetskim zvaničnicima, poput Robina Kuka (Robin Cook), ministra vanjskih poslova Velike Britanije, Medlin Olbraj (Madeleine Korbel Albright), američke državne sekretarke, te francuskog predsednika Žaka Širaka (Jacques René Chirac).

Zbog neslaganja sa politikom SDS-a 20. jula 1997. godine isključena je iz stranke, a mesec dana kasnije oformila je svoju stranku pod nazivom Srpski narodni savez (SNS). Krajem avgusta imenovana je za predsednicu SNS-a.

U maju 1998. godine ponovo je izabrana za lidera stranke, a nakon toga kandidovala se za predsednicu Republike Srpske. Poražena je od kandidata Srpske radikalne stranke Nikole Poplašena.

SNS je u aprilu 2000. godine poražen na lokalnim izborima, a Skupština stranke joj je izglasala nepoverenje. Protiv njene smene bilo je 105 delegata sa kojima je nakon toga delovala pod imenom Srpski narodni savez – Biljana Plavšić.

Krajem 2000. godine je iz zdravstvenih razloga napustila funkciju poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srpske.

Od predsednice do ratnog zločina

Međunarodni sud u Hagu je 7. aprila podneo optužnicu protiv Biljane Plavšić za zločine tokom rata u Bosni i Hercegovini. 10. januara 2001. godine se dobrovoljno predala Sudu.

Na prvom obraćanju u sudnici, 11. januara 2001. godine izjasnila se da nije kriva ni po jednoj od devet tačaka optužnice. Optužena je za genocid, saučesništvo u genocidu, istrebljenje, ubistva i namerno lišavanje života.

Osim toga, optužena je i da je delujući samostalno ili u dosluhu sa Momčilom Krajišnikom, Radovanom Karadžićem i drugima planirala, podsticala, naredila ili na drugi način učestvovala u istrebljenju i uništavanju bosanskih Muslimana i Hrvata kao nacionalnih, etničkih, rasnih ili verskih grupa.

Prema optužnici, plan istrebljenja je ostvarivan ubijanjima muslimana, žena i dece u opštinama koje su proglašene delom tzv. Srpske Republike BiH, zatim, zarobljavanjem nesrpskog stanovništva u logorima i zatvorima u kojima su ubijani, mučeni, seksualno zlostavljani, prebijani i pljačkani.

U optužnici se tvrdi da su logori pravljeni kako bi se dovelo do fizičkog uništenja tih etničkih i verskih grupa, delom ili u celosti.

Osim toga, Biljana Plavšić je optužena za progon bosanskih Muslimana i Hrvata na političkim, rasnim i verskim osnovama, prinudne deportacije desetina hiljada Muslimana i Hrvata iz opština koje su bile pod kontrolom srpskih vlasti, kao i za nečovečna dela protiv nesrpskog stanovništva tih opština.

Ta dela su okvalifikovana kao genocid, zločini protiv čovečnosti, te teške povrede Ženevskih konvencija i kršenja zakona ili običaja ratovanja.

Početkom oktobra 2002. godine promenila je iskaz te se izjasnila krivom za progone na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi i izrazila kajanje što nije zaustavila taj zločin.

Plavšić je 23. februara 2003. godine osuđena na 11 godina zatvora jer je kao „vodeća politička ličnost bosanskih Srba od 1990. godine do kraja rata, srpski predstavnik u kolektivnom predsedništvu BiH, te član kolektivnih i proširenih Predsedništva Srpske Republike u BiH (kasnije Republike Srpske) imala de facto kontrolu nad pripadnicima oružanih snaga bosanskih Srba“.

26. juna 2003. godine prebačena je u Švedsku na izdržavanje kazne. U kaznu je bilo uračunato vreme koje je provela u pritvoru, od 10. januara 2001. godine. Iako je odbrana tražila da kaznu zatvora izdržava u Srbiji, nakon atentata na tadašnjeg premijera Zorana Đinđića, sud je odlučio da odbije taj zahtev.

U nekim od intervjua koje je kasnije dala za domaće medije rekla je da je u zatvoru trpela torturu. Jedan od njenih čuvara bila je Muslimanka iz BiH koja ju je psihički maltretirala.

Osim toga, drugi čuvari su je pozdravljali sa „Alahu akbar“, te govorili da će joj presuditi Osama Bin Laden. Pritiske je trpela i od strane glavne tužiteljke Karle del Ponte (Carla del Ponte) koja je želela da Plavšićeva svedoči protiv Slobodana Miloševića, bivšeg predsednika Savezne Republike Jugoslavije, koji je takođe bio optužen za zločine u BiH i na Kosovu 90-ih godina.

Kada je Biljana Plavšić odbila da svedoči, Del Ponte je nasrnula na nju, a sukob su sprečili njeni advokati. Plavšićeva je kasnije priznala da je bila u stanju da tužiteljku gađa pepeljarom ukoliko bi krenula da je udari.

14. septembra 2009. godine Sud joj je odobrio prevremeno puštanje na slobodu nakon odsluženja dve trećine kazne. Puštanje na slobodu je stupilo na snagu 27. oktobra 2009. godine, a nakon toga Biljana Plavšić se vratila u Beograd.

Na aerodromu „Nikola Tesla“ dočekao ju je tadašnji premijer Republike Srpske Milorad Dodik koji ju je službeni automobilom Vlade RS odvezao do njenog stana na Vračaru. Tu su je dočekali brat Zdravko i snaha Vasilija Plavšić.

Tokom boravka u zatvoru u Švedskoj napisala je dve knjige koje govore o dešavanjima u Bosni i Hercegovini u periodu od početka rata do 1998. godine.

U njima detaljno opisuje događaje koji su bili „okidač“ za početak rata u BiH – sednicu Predsedništva Socijalističke Republike BiH kojoj nisu prisustvovali predstavnici srpskog naroda, a na kojoj je odlučeno da se raspiše referendum o otcepljenju BiH od Jugoslavije, ulogu srpskog ratnog rukovodstva u kriminalnim radnjama koje su se dešavale tokom rata, te odlukama koje su donosili Radovan Karadžić, Momčilo Krajišnik i Slobodan Milošević.

Istakla je da je krivicu priznala kako bi dobila manju kaznu jer je znala da će uz pomoć pravih i lažnih svedoka Sud ipak presuditi da je kriva za sve što se navodi u optužnici.

Memoare Biljane Plavšić objavila je izdavačka kuća „Trioprint“ iz Banjaluke.

Privatni život

Biljana Plavšić je rođena u Tuzli, školovala se u Zagrebu, a veći deo života radila u Sarajevu. Njen otac Svetislav Plavšić je takođe bio doktor nauka i univerzitetski profesor.

Bila je udata za sarajevskog advokata Žarka Banjca. Nije imala dece. Tetka je pokojnog vojnog analitičara Miroslava Lazanskog. Njen otac Svetislav i baka Miroslava Lazanskog su bili rođeni brat i sestra.

Biljana Plavšić je po nacionalnosti Srpkinja, a po veroispovesti pravoslavka.

Domaći mediji su polovinom marta 2021. godine objavili informaciju da je Biljana Plavšić zaražena novim virusom korona, te da je zbog obostrane upale pluća smeštena u Kliničko-bolnički centar „Dragiša Mišović“ u Beogradu.

Izvor lista „Kurir“ je tom prilikom izjavio da je Plavšićeva primljena u teškom opštem stanju, ali da se njeno stanje stabilizovalo[1].

Nakon dve sedmice puštena je na kućno lečenje.

Reference

[1] https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/3647145/kurir-saznaje-biljana-plavsic-u-teskom-stanju-zbog-korone-smestena-u-kbc-dragisa-misovic