Berni Sanders

Biografija

Bernard Berni Sanders (Bernard Bernie Sanders) je američki političar i predstavnik američke savezne države Vermont u Zastupničkom domu Sjedinjenih Američkih Država (SAD). Rođen je 8. septembra 1941. godine u Bruklinu u Njujorku. Od 1988. godine je u braku sa Džejn Sanders (Mary Jane O’Meara Sanders).

Njegova politička karijera započela je ranih osamdesetih godina 20. veka. U periodu od 1981. do 1989. godine Sanders je bio gradonačelnik Burlingotna, a od 1991. do 2007. godine član američkog Zastupničkog doma.

Važi za nezavisnog člana u Zastupništvu SAD sa najdužim stažom u toj instituciji, premda ga je u dva navrata na predsedničkim izborima 2016. i 2020. godine podržala Demokratska stranka.

Sanders je napisao na desetine govora, tekstova i knjiga, od kojih je verovatno najpoznatija „Our Revolution: A Future to Believe In“.

Detinjstvo i obrazovanje

Berni Sanders je rođen 1941. godine u Njujorku. Odrastao je u jevrejskoj porodici poljskog porekla. S obzirom na to da je to vreme za njegovu porodicu bilo finansijski veoma izazovno, Berni je kasnije tokom karijere često isticao problem nejednakosti u američkom društvu.

Pohađao je koledž u Bruklinu („Brooklyn College“), pre nego što je 1964. godine na Univerzitetu u Čikagu (Chicago University) stekao zvanje diplomiranog politikologa. Još kao student se 1963. godine pridružio pokretu za građanska prava, a potom je posle fakulteta neko vreme volontirao u kibucu u Izraelu.

Politička karijera

Po povratku u Sjedinjene Američke Države, Sanders se nastanio u Burlingtonu u američkoj saveznoj državi Vermont. Učestvovao je u komunalnom pokretu, radio kao stolar i slobodni novinar. Takođe je učestvovao u kampanji protiv Vijetnamskog rata, što ga je podstaklo da se aktivno angažuje u političkom životu.

Kao nezavisni kandidat nekoliko puta se kandidovao za guvernera Vermonta – na izborima 1972, 1976. i 1986. godine, te predstavnika te savezne države u američkom Senatu 1972. i 1974. godine. Niti jednom nije uspeo da izbori mandat. Međutim, na izborima 1981. godine je postao gradonačelnik Burlingtona.

Sedam godina kasnije Sander se kandidovao za predstavnika u američkom Zastupničkom domu, ali je poražen. Na izborima dve godine kasnije uspeo je da osvoji mandat, te je 1991. godine preuzeo dužnost predstavnika Vermonta u tom telu.

Deklarisao se kao socijal-demokrata, a neka njegova stanovišta su bila prilično liberalna. Bio je otvoreni protivnik administracije tadašnjeg američkog predsednika Džordža Buša (George Herbert Walker Bush) i Republikanske stranke, te je glasao protiv rata u Iraku.

Posebno se protivio smanjenju poreza najbogatijem sloju stanovništva, te smanjenju budžeta za programe socijalne zaštite i nege. Na poziciju predstavnika Vermonta u Zastupničkom domu biran je čak sedam puta i to velikim brojem glasova.

Sanders je na izborima 2006. godine osvojio mandat u američkom Senatu. Na dužnost je stupio naredne godine i potom nastavio svoju kampanju za reformu poreza.

Mnogima je ostao u sećanju njegov devetočasovni govor usmeren protiv Bušove odluke o smanjenju poreza. Ovaj govor je objavljen 2011. godine pod naslovom „The Speech: A Historic Filibuster on Corporate Greed and the Decline of Our Middle Class“.

Takođe je bio veliki protivnik raspuštanja savezne vlade 2013. godine. Taj potez je pripisao „nepravednom uticaju interesa novca u Republikanskoj stranci“.

Pored pitanja poreza i socijalne zaštite, Sanders je često predlagao zakone i izmene i dopune zakona koje se tiču klimatskih promena, obnovljivih izvora energije, kao i problema sa kojima se suočavaju  veterani rata.

U aprilu 2015. godine Sander je objavio da će se kandidovati za predsednika Sjedinjenih Američkih Država na izborima naredne godine.

Njegovu kandidaturu mnogi nisu shvatali previše ozbiljno, jer je za glavnog kandidata Demokratske partije važila Hilari Klinton (Hillary Diane Rodham Clinton).

Međutim, njegova populistička politika, koju su mnogi smatrali potpuno nerealnom, svidela se brojnim biračima, a naročito mlađim demokratama.

Veliki deo njegove kampanje svodio se na domaća pitanja. Podržao je univerzalnu zdravstvenu zaštitu, povećanje poreza za bogate i besplatno školovanje na javnim fakultetima i univerzitetima. Takođe, Sanders je podržao reformu finansiranja izbornih kampanja i predložio strože propise na Vol Stritu (Wall Street).

U februaru 2016. godine kampanja je bila u punom jeku, a razlika između Sandersovih i glasova Hilari Klinton je bila neznatna. Međutim, već sledećeg meseca, on je počeo da zaostaje, premda je imao veoma jako biračko telo.

U julu 2016. godine Sanders je i zvanično podržao Hilari Klinton za demokratskog kandidata na izborima za predsednika Amerike.

Nakon što je Klintonova poražena na predsedničkim izborima od republikanskog kanidata Donalda Trampa (Donald John Trump), Sanders je objavio knjigu pod naslovom „Our Revolution: A Future to Believe In“ („Naša revolucija: Budućnost u koju treba verovati“, prim. prev).

Uprkos porazu od Klintonove, ali i porazu demokrata od Trampa, Sanders je i dalje zadržao ključnu ulogu u rukovodstvu Demokratske stranke.

U februaru 2019. godine Sanders je objavio da će se ponovo kandidovati za predsednika Sjedinjenih Američkih Država.

Kandidatura za predsednika SAD

Sanders je 19. februara 2019. godine najavio da će zatražiti od Demokratske partije nominaciju za predsednika SAD na izborima 2020. godine.

Nije mu išlo u prilog to što je 2006, 2012. i 2018. godine odbio njihovu kandidaturu za Senat i to što je morao da se povuče iz predsedničke kampanje 2016. godine.

U martu 2019. godine potpisao je službenu izjavu da će ostati veran Demokratskoj partiji ukoliko bude izabran za kandidata.

Međutim, novinari su objavili da je nekoliko dana pre te objave potpisao dokument kojim se obavezao da će se kao nezavisni kandidat boriti za svoju poziciju u Senatu 2024. godine.

U njegovoj kampanji učestvovalo je više od milion volontera, a Sanders je angažovao i bivše radnike kompanije „NowThis News“ koji su bili zaduženi za snimanje spotova i njihovu distribuciju na društvenim mrežama.

Kampanju je delimično finansirao iz izvora koje je sakupio tokom kampanje za Senat 2018. godine i predsedničke kampanje 2016. godine. Do septembra 2019. godine prikupio je više od milion donatora iz cele Amerike.

Za samo tri meseca skupio je 25.3 miliona dolara, što je bio najveći tromesečni iznos koji je prikupio bilo koji demokratski kandidat u istoriji. Tokom četvrtog tromesečja prikupio je 34.5 miliona dolara.

Ankete su pokazivale podršku od 15 do 20 odsto, a od polovine februara do početka marta 2020. godine Sanders je vodio u odnosu na Džoa Bajdena.

Prema istraživanjima i analizama Sanders je bio treći kandidat, iza Bajdena i Kamale Haris (Kamala Harris), koga su najveće medijske kuće u SAD najčešće pominjale.

Uprkos odluci Demokratske stranke da njihovi kandidati ne učestvuju u debatama koje organizuje Televizija „Foks Njuz“ („Fox News“), Sanders je 7. aprila 2019. godine učestvovao u debati na toj televiziji. Njegovo pojavljivanje povećalo je gledanost te televizije između 24 i 40 odsto.

Dobro se pokazao u debatama koje je vodio s ostalim kadidatima. Međutim, nije se najuspešnije snašao kada ga je na Televiziji Si-En-En (CNN) moderator upitao da prokomentariše navode jednog od protivkandidata da je 2018. godine rekao da žena ne može da pobedi Donalda Trampa na prethodnim predsedničkim izborima.

Berni Sanders je 8. aprila 2020. godine objavio da povlači svoju kandidaturu za predsednika SAD, te je podržao kandidaturu Džoa Bajdena.

Bajden je istakao da mu to mnogo znači, te kazao da će mu Sanders biti potreban, ne samo za pobedu, nego i tokom mandata predsednika SAD.

Nakon što je Bajden izabran za predsednika spekulisalo se da će Sanders postati jedan od njegovih sekretara. On je kazao da će prihvatiti ponudu ukoliko do nje dođe, ali je Bajden  umesto njega izabrao gradonačelnika Bostona.

Sanders je 23. februara 2021. godine postao prvi senator u klubu Demokratske partije koji se usprotivio izboru jednog od Bajdenovih kandidata za člana kabineta. Naime, nije podržao Toma Vilsaka (Tom Vilsack) za ministra poljoprivrede zbog njegovih veza sa velikim korporacijama.

Karijera u šou biznisu

U decembru 1987. godine, tokom mandata gradonačelnika Brulingtona, Sanders je sa još 30 muzičara iz Vermonta snimio folk album pod nazivom „We Shall Overcome“.  S obzirom na to nije naročito vešt pevač, svoje delove pesama je uglavnom recitovao.

Godinu dana kasnije se pojavio u humorističnoj drami „Sweet Hearts Dance“ u kojoj je utelovio čoveka koji uz pomoć trikova prodaje slatkiše. To nije bila jedina Sandersova uloga u karijeri.

Naime, 1999. godine je glumio u filmu „My X-Girlfriend’s Wedding Reception“. Berni je tumačio lik rabina Menija Ševica (Manny Shevitz), koji oplakuje prelazak Bruklin Dodžersa u Los Anđeles.

U februaru 2016. godine je gostovao u emisiji „Saturday Night Live“ u kojoj je ujedno igrao poljskog migranta na parobrodu koji je potonuo nedaleko od Kipa slobode.

Privatni život

Berni Sanders je rođen i odrastao u Njujorku. Na fakultetu je 1963. godine upoznao Debru Šiling Mesing (Deborah Shiling Messing). Zajedno su volontirali nekoliko meseci na u izraelskom kibucu, a 1964. godine su se venčali.

Razveli su se 1966. godine, a Sanders je tri godine kasnije dobio sina Levija (Levi Sanders) sa svojom tadašnjom devojkom Suzan Kempel Mot (Susan Campbell Mott).

Krajem maja 1988. godine Berni je oženio Džejn O’Meara Driskol, direktorku koledža Burlington, a samo par dana nakon venčanja posetili su Sovjetski Savez u sklopu službene delegacije u svojstvu gradonačelnika Burlingtona.

Džejn iz prethodna dva braka ima troje dece, sina Dejvida (David Driscoll), te ćerke Karinu (Carina Driscoll) i Heder (Heather Titus), koje Sanders smatra svojima.  Američki političar takođe ima sedmoro unučadi.

Sandersovi poseduju kuću u četvrti Nju Nort End (New North End) u Burlingotnu, te letnjikovac na obali jezera  u mestu Nort Hiro (North Hero).

Bernijev stariji brat Leri (Larry Sanders) se takođe bavi politikom. Bio je poslanik Zelene stranke u pokrajinskom parlamentu u Oksfordširu  u Engleskoj.

Na britanskim opštim izborima 2015. godine se kandidovao za poslanika u okruzima Oksford Vest i Abingdon, te je osvojio peto mesto.

U jednom intervjuu koji je Berni Sanders dao Si-En-En-u (CNN) rekao je da svom bratu mnogo duguje, jer ga je upravo on upoznao s idejama za koje se danas i sam zalaže.

Nagrade i priznanja

Sanders je 2015. godine sa 10.2 odsto glasova izabran za osobu godine po izboru čitalaca magazina „Time“, međutim, nije dobio nagradu uredništva.

Naredne godine u Sijetlu mu je dodeljena počasna nagrada zbog zalaganja za bolji položaj Indijanaca o kome je govorio tokom predsedničke kampanje. Krajem maja 2017. godine, Sandersu je uručen počasni doktorat koledža u Bruklinu.

Bibliografija

Knjige, članci i druge publikacije

• 2005. Why Americans Should Take Back the Media
• 2011. The Speech: A Historic Filibuster on Corporate Greed and the Decline of Our Middle Class.
• 2015. Outsider in the White House
• 2016. Our Revolution: A Future to Believe In
• 2017. Bernie Sanders Guide to Political Revolution
• 2018. Where We Go from Here: Two Years in the Resistance.