Barak Obama (Barack Hussein Obama)

Biografija

Barak Husein Obama (Barack Hussein Obama) je američki političar i bivši predsednik Sjedinjenih Američkih Država. Rođen je 4. avgusta 1961. godine u Honoluluu (Havaji). Oženjen je Mišel Robinson Obama (Michelle Robinson Obama). Ima ćerke Maliu En (Malia Ann) i Natašu – Sašu (Natasha – Sasha).

Funkciju 44. predsednika Amerike obavljao je dva puta. Prvi put je izabran 2009. godine nasledivši Džordža Buša Mlađeg (George Bush Junior). Drugi mandat obavljao je od 2013. do 2017. godine kada ga je nasledio Donald Tramp (Donald Trump).

Bio je prvi Afroamerikanac na poziciji predsednika Sjedinjenih Američkih Država i prvi lider Amerike rođen van njenih granica.  2009. godine dobio je Nobelovu nagradu za mir.

Detinjstvo

Barak Obama je veći deo svog detinjstva proveo na Havajima. Jedno vreme je živeo u Vašingtonu i Indoneziji. Njegova majka, En Danam (Ann Dunham) rođena je u Kanzasu, a otac Barak Obama Stariji (Barack Obama Senior) u kenijskom  gradu Alegu.

Njegovi roditelji su se upoznali se 1960. na Univerzitetu Havaji. Uprkos protivljenju roditelja venčali su se 2. februara 1961., a šest meseci kasnije rođen je Barak Obama Mlađi.

Nedugo nakon toga preselio se sa majkom u Vašington, dok je otac ostao na Havajima. Roditelji su mu se razveli 1964. godine. Otac se vratio u Keniju, gde se venčao po treći put. Poginuo je u automobilskoj nesreći 1981. godine, kada je Obama imao 21 godinu.

En Danam je 1963. godine upoznala indonežanskog studenta na razmeni Lola Seatora (Lolo Saetoro). Venčali su se 1965. godine, ali se on već sledeće godine morao vratiti u Indoneziju zbog isteka vize za privremeni boravak u SAD. Zato se čitava porodica 1967. preselila u Džakartu.

Obrazovanje

Od šeste do desete godine pohađao je nekoliko različitih škola u Džakarti. Obama je i sam priznao da život u Indoneziji sa majkom i očuhom nije bio lak. Štaviše, Lolo Saetoro je rigoroznim metodama pokušao da nauči posinka  kakav je život.

Zato se Obama već  1971. vratio u Honolulu da živi s bakom Medlin (Madelyn Dunham) i dedom Stenlijem Danamom (Stanley Dunham).

U periodu od 1971. do 1979. pohađao je privatnu srednju školu. Odmah nakon mature upisao je politikološki fakultet na Univeritetu Kolumbija (Columbia University), te ga završio u roku i specijalizovao se za spoljnopolitičke odnose.

Bio je veoma aktivan student, angažovan na mnogim poljima. 1988. godine završio je pravni fakultet na Harvardu.

Nakon toga zaposlio se kao advokat za građansko pravo u Čikagu, uporedo radeći kao predavač ustavnog prava na pravnom fakultetu u Čikagu. Tu je kao profesor radio 12 godina.

Karijera

Uspesi tokom školovanja, a kasnije u poslu doveli su ga na poziciju senatora u Senatu države Ilinojs  sa liste Demokratske partije.  Već  u prvom mandatu dobio je podršku i demokrata i republikanaca za reformu zakona o etici i zdravstvenoj zaštiti. Na poziciji senatora je bio od 1994. do 2004. godine.

U januaru 2003. godine postao je predsednik Odbora za zdravstvene i humanitarne usluge Senata u Ilinojsu. Ovo je bila prekretnica i za Demokratsku partiju, jer su nakon više od jedne decenije dobili većinu u parlamentu.

Godinu dana kasnije Obama postiže svoj prvi veći politički uspeh na nivou cele Amerike, izborom u Senat Kongresa SAD kao predstavnik grada Čikaga u državi Ilinojs. (Kongres Sjedinjenih Američkih Država je dvodoman: sastoji se od donjeg Predstavničkog doma i gornjeg doma, odnosno Senata.)

Zanimljivo je istaći da je tada osvojio 70% glasova, te potpuno porazio republikanskog protivkandidata.

Svojim političkim idealizmom, posvećenošću ljudskim pravima i harizmatičnim nastupima privukao je na sebe ogromnu pažnju javnosti tokom kampanja za izbor u Senat.

Zbog govorničkih sposobnosti zaradio je status najveće uzdanice Demokratske stranke.  U svojim govorima otvoreno je kritikovao odluku tadašnjeg predsednika Džordža Buša Mlađeg zbog učešća američkih vojnika u ratu u Iraku.

Prva predsednička kampanja (2008.)

Nakon dve godine u Senatu, 10. februara 2007., Obama je zvanično objavio kandidaturu za predsednika Sjedinjenih Američkih Država. Kampanju je simbolično započeo u Springfildu u Ilinojsu, rodnom gradu bivšeg predsednika Abrahama Linkolna koji je u istoriji zabeležen kao čovek koji je ukinuo ropstvo.

Na putu da postane prvi crni predsednik Amerike stajali su mu bivša prva dama Hilari Klinton (Hillary Clinton) i bivši potpredsednički kandidat Džon Edvards (John Edvards).

Tokom kampanje Obama je često naglašavao da želi okončanje rata u Iraku, povećanje energetske nezavisnosti i reformu zdravstvene zaštite. Njegovi govori obilovali su rečenicama punim nade u promene.

Sa druge strane, Klintonova je isticala da Obama u stvari nema plan za povlačenje američkih snaga iz Iraka, iako mu je to bila jedna od glavnih tačaka kampanje.

Ipak, Obamin štab imao je već spreman odgovor na to, te je pokušaje da ga diskredituje okarakterisao kao cinične. Dodali su da Hilari ne uleva poverenje građanima Amerike, te da je spremna na sve kako bi dobila nominaciju.

Nakon žestoke borbe koja je trajala mesecima postalo je sve jasnije da će Obama biti demokratski kandidat za predsednika. Barak je uz podršku skoro 400 superdelegata osigurao kandidaturu za predsednika.

To se i desilo, te je 19. juna 2008. Barak Obama kandidovan za predsednika iz reda Demokratske partije.

Njegov protivkandidat bio je republikanac Džon Mekejn (John McCain). Tokom septembra i oktobra održane su tri javne debate između kandidata.

Na izborima 4. novembra 2008. Obama je osvojio 365 glasova elektora za razliku od Mekejna koji je dobio 173 glasa. Konačno, Obama je osvojio 52,9% glasova, a Mekejn 45,7% te je time postao prvi crni predsednik Sjedinjenih Američkih Država.

Pobednički govor održao je pred nekoliko stotina hiljada simpatizera u Grant Parku u Čikagu.

Druga predsednička kampanja (2011.)

Svoju drugu kandidaturu za predsednika SAD Obama je objavio 4. aprila 2011. godine putem videa koji nosi naziv „Sve počinje sa nama“ („It Begins With Us“). Bivši predsednik Bil Klinton (Bill Clinton) zvanično je predstavio Baraka Obamu i Džoa Bajdena (Joe Biden) kao kandidate za budućeg predsednika i potpredsednika SAD.

Glavni opomenti su im bili republikanci Mit Romi (Mitt Romney), bivši guverer Masačusetsa i Raul Rajan (Raul Ryan) predstavnik Viskonsina.

Na izborima 6. novembra 2012. godine Obama je osvojio 322 elektorska glasa premašujući obaveznu kotu od 270, koliko mu je trebalo da bi bio ponovo izabran.

Osvojio je 51% glasova, te tako postao prvi demokratski predsednik koji je dva puta osvojio većinu glasova. Pre njega to se desilo samo Frenklinu Delanu Ruzveltu (Franklin Delano Roosevelt).

Prvi mandat (2009 – 2013)

Inauguracija Baraka Obame za 44. predsednika Sjedinjenih Američkih država održana je 20. januara 2009. godine.

Jedan od prvih koraka koje je napravio uselivši u Belu kuću bio je direktan nalog vojsci SAD da razvije planove za povlačenje jedinica iz Iraka.

Naredio je zatvaranje kaznionice u Gvantanamu, ali je Kongres sprečio zatvaranje tako što je odbio da podmiri potrebna sredstva. Time je sprečeno premeštanje bilo kog zatvorenika iz Gvantanama u SAD ili druge zemlje.

Skinuo je „veo tajnosti“ sa predsedničkih zapisa. Opozvao je odluku predsednika Džordža Buša (George W. Bush) da zabrani saveznim međunarodnim organizacijama za pružanje pomoći u planiranju porodice da edukuju i savetuju o abortusu.

Obama je 9. oktobra 2009. godine osvojio Nobelovu nagradu za mir. Odbor je pohvalio njegove „izuzetne napore u jačanju međunarodne diplomatije i saradnje među ljudima“.

Važne odluke

Obama je 2009. godine potpisao reautorizaciju Državnog programa zdravstvenog osiguranja za decu koji omogućava da četiri miliona dece dobiju zdravstveno osiguranje.

30. oktobra iste godine doneo je odluku da ukine zabranu  ulaska u SAD osobama zaraženim HIV-om.

2010. godine potpisao je zakon koji je uveliko izmenio stanje u zdravstvu i obrazovanju (tzv. Obamacare). Zakon je omogućio da savezna vlada na sebe preuzme subvencije privatnim bankama za izdavanje zajmova. Povećao je visinu stipendija Pel Grant (Pell Grant Scholarship award) i napravio izmene Zakona o zaštiti i nezi pacijenata.

Iste godine najavio je izmene u upravi Američke svemirske agencije NASA.

Krajem 2010. godine ispunio je ključno obećanje iz predsedničke kampanje. Doneo je zakon koji je iz korena promenio dotadašnji odnos prema LGBT zajednici, te omogućio deklarisanim homoseksualcima da služe vojsku.

U maju 2011. godine američka vojska je u Pakistanu ubila Osamu bin Ladena, vođu terorističke organizacije Al kaida (al-Qaida). Kasnije te godine Obama je povukao trupe iz Iraka.

Iste godine je u jednom od svojih govora obećao da će u Sjedinjenim Američkim Državama do 2015. godine na ulicama biti više od milion električnih automobila, te da će se 80% njih oslanjati na „čistu električnu energiju“.

Obama je 9. maja 2012. godine, ubrzo nakon objave početka kampanje za nove predsedničke izbore, potvrdio svoju ličnu podršku legalizaciji istopolnih brakova. Time je postao prvi američki predsednik koji je na tako važnom govoru javno dao podršku LGBT zajednici.

Drugi mandat (2014 – 2017)

Obama je svoj drugi mandat osvojio 6. novembra 2012. godine. Iako je republikanski predsednički kandidat Mit Romni obećao ukidanje Obamacare-a, nije uspeo da zadobije poverenje građana Amerike.

U svom drugom inauguracijskom govoru, 21. januara 2013. godine Obama je, između ostalog, obećao ista prava homoseksualcima koja već imaju ostali građane Amerike.

Važne odluke

14. jula 2015. godine Obama je posredovao Sporazumu o nuklearnom miru s Iranom. Zauzvrat su Ujedinjene nacije ukinule ekonomske sankcije koje su ovoj zemlji nametnute 2010. godine.

Tokom iste godine Obamin tim je bio deo pregovora o Trans – pacifičkom partnerstvu koji bi zamenio NAFTA sporazum na poziciji najvećeg svetskog sporazuma o slobodnoj trgovini. To bi ukinulo carine između Amerike i 11 drugih zemalja koje izlaze na Tihi okean.

Takođe, pokrenuo je Trans – atlantski sporazum o partnerstvu između SAD i Evropske unije (TPP).

Tokom 2015. godine učestvovao je na Međunarodnom samitu u Parizu na kome je potpisan Međunarodni sporazum o klimatskim promenama. Dogovoreno je da sve zemlje smanje emisiju ugljenika, te ograniče globalno zagrevanje. Razvijene zemlje su se obavezale da će 100 milijardi dolara godišnje da izdvajaju za zemlje u razvoju koje nisu u mogućnosti da se same nose s problemom klimatskih promena.

Na sastanku G20 2016. godine Kina i SAD su se složile da ratifikuju sporazum. One su ujedno i najveći zagađivaći vazduha na svetu.

Smatra se predsednikom koji je stvorio najviše radnih mesta u američkoj istoriji. Od početka mandata više od 17 miliona ljudi je dobilo zaposlenje.

Prema podacima organizacije „Galup“ (Gallup Organisation), Obama je na mesto predsednika došao s podrškom 68% birača. Već 2010. podrška je pala na 41%. Nakon smrti Osame bin Ladena rejting mu je porastao. Posle novog pada rejtinga u 2011. godini,  2012. je krenuo u novu predsedničku kampanju, pa su i brojke skočile. Zbog pojedinih odluka podršku je ponovo izgubio krajem 2013. godine, a u januaru je procenat ljudi koji ga podržavaju porastao na 50%.

Ankete su pokazale je snažnu podršku uživao u drugim zemljama, pre i tokom boravka u Beloj kući.

Međunarodna politika

Tokom oba mandata, Barak Obama i njegova administracija vodili su mudru politiku prema drugim državama. 2009. godine potpredsednik Džo Bajden i državna sekretarka Hilari Klinton posetili su Rusiju i tako najavili novu eru u odnosima s tom zemljom. Ova poseta viđena je kao zaokret u odnosu na politiku koju je vodio njegov prethodnik.

Držao je govore posvećene muslimanima širom sveta i to u Njujorku, Ankari i Kairu. To je označilo „novi početak“ u odnosima s islamskim svetom.

U septembru 2009. godine Obama je postao prvi američki predsednik koji je predsedavao Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Tokom 2010. godine javno je izneo neslaganje sa planom vlade izraelskog premijera Benjamina Netanijahua (Benjamin Netanyahu) da nastavi izgradnju jevrejskih stambenih projekata u arapskom delu istočnog Jerusalima.

Postigao je dogovor s adminstracijom tadašnjeg ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva o smanjenju arsenala nuklearnog oružja. Obama i Medvedev potpisali su novi sporazum START u aprilu 2010., a američki Senat ga je ratifikovao osam meseci kasnije.

U decembru 2014. najavio je normalizaciju odnosa sa Kubom, da bi u martu 2015. godine ovlastio vojsku da pruži logističku podršku Saudijskoj Arabiji u vojnoj intrevenciji u Jemenu.

Odnos sa Rusijom se naglo pogoršao 2014. godine kada je ostrvo Krim referendumom pripojeno Rusiji. Amerika je to shvatila kao otimanje Krima od Ukrajine iako je pripajanje Rusiji tražio sam narod.

Situacija se zaoštrila posle ruske intervencije u Siriji 2015. godine, a sledeće godine Amerika je optužila Rusiju za direktno mešanje u predsedničke izbore.

Pre nego što je zvanično odstupio s mesta predsednika Amerike, nemačkoj kancelarki Angeli Merkel (Angela Merkel) rekao je da mu je njena zemlja bila jedan od najbližih partnera tokom oba mandata.

Privatni život

Barak Obama je u jednom od intervjua svoju „proširenu“ porodicu uporedio s Ujedinjenim nacijama. Majka Amerikanka evropskih korena, otac Kenijac, a sestra Indonežanka. Barak ima jednu polusestru sa kojom je odrastao, te još sedmoro braće i sestara u Keniji koje je njegov otac dobio u drugim brakovima.

Buran život njegovih roditelja, te selidba iz jednog mesta u drugo ostavilo je traga na mladom Baraku. To je i sam priznao u nekoliko intervjua, ali i naglasio da je iz toga mogao da izvuče veoma važne poruke.

S obzirom da je odrastao sa bakom i dedom, veoma ga je pogodila bakina smrt 2. novembra 2008. godine, samo dva dana pre nego što je proglašen predsednikom Amerike.

Osim engleskog, Obama pomalo govori i indonežanski, s obzirom da je tokom detinjstva četiri godine živeo u Džakarti.

Iako je tokom studija igrao košarku, veliki je ljubitelj bejzbola. Omiljeni tim mu je Chicago White Sox. Takođe je ljubitelj američkog fudbala, a iako su mu detinjstvo obeležili Pittsburgh Steelers, omiljeni tim su mu Chicago Bears koje je ugostio i u Beloj kući 2011. godine.

Otvoreno je priznao da je u mladosti koristio alkohol i opojne droge, te da je bio član samoprozvane „choom“ bande . To je, prema njegovim rečima, bila mala grupa prijatelja koji su se povremeno sastajali i pušili marihuanu.

Pre nego što je upoznao svoju sadašnju suprugu, Obama je bio ludo zaljubljen u antropološkinju Šejlu Mijoši Džeger (Sheila Miyoshi Jager). Prosio ju je dva puta, ali oba puta ga je odbila. Iako se sve to dešavalo 80-ih godina, priča je procurela u javnost tek u maju 2017. godine,  nekoliko meseci nakon što se napustio Belu kuću.

U junu 1989. godine Barak je upoznao Mišel Robinson, radeći kao asistent u advokatskoj kući Sidli Ostin (Sidley Austin).

Mišel je odrasla je u Čikagu, koledž je završila na Prinstonu (Princeton), a pravo diplomirala na Harvardu.

Iako su se poznavali nekoliko meseci, Mišel je par puta odbila poziv na sastanak. Na kraju je popustila, a nakon dve godine veze su se zaručili.

Venčali su se 3. oktobra 1992. godine, a 4. jula 1998. dobili prvu ćerku Maliju En. Tri godine kasnije rodila se njihova druga ćerka Nataša – Saša. Devojčice su se školovale u Čikagu do januara 2009. godine.

Nakon što je Obama izabran za predsednika, školovanje su nastavile u privatnoj školi „Sidvel“ (Sidwell Friends School).

Obama je protestant, iako sam kaže da nije odrastao u suviše religioznoj porodici. Oca je opisao kao deklarisanog ateistu, a očuha kao muškarca koji u religiji nije video ništa korisno. Prosvetljenje u religioznom smislu doživeo je tek u dvadesetim, kada je shvatio „moć afroameričke verske tradicije da potakne društvene promene“.

Do početka 2017. godine objavio je tri knjige – „Snovi moga oca“ („Dreams From My Father“), „Smelost nade“ („The Audacity of Hope“) i „O tebi pevam“ („Of Tree I Sing“). Procenjuje se da je samo od prodaje svojih knjiga zaradio 15.6 miliona dolara.

Njegovo ime nosi 14 fakulteta i drugih visokoškolskih ustanova u SAD. Devet ulica i bulevara je takođe nazvano Barak Husein Obama.

Život posle Bele kuće

Nakon odlaska iz Bele kuće, 20. januara 2017. godine, Barak Obama i njegova porodica preselili su se u kuću u Kalorami, predgrađe Vašingtona. Nakon kraćeg odmora, posvetio se držanju govora na univerzitetima širom sveta.

Njegova penzija kao bivšeg šefa države iznosi 205 700 dolara godišnje, a još 20 000 dolara godišnje dobijaće bivša prva dama. Osim toga, država će im plaćati održavanje poslovnih prostora i plate saradnika, putovanja, te doživotno obezbeđenje tajne službe.

Predsednička biblioteka Džon F. Kenedi (John F. Kennedy Presidental Library) mu je 2. marta 2017. godine dodelila priznanje za „njegovu trajnu predanost demokratskim idealima i uzdizanje standarda političke hrabrosti.

Na predsedničkim izborima koji su 2017. godine održani u Francuskoj podržao je Emanuela Makrona (Emmanuel Macron), koji je nakon toga postao predsednik Francuske.

Nije podržao povlačenje SAD iz Pariskog sporazuma, ocenivši to kao čin „odbacivanja budućnosti“. Nije se složio ni s odlukom Senata da podrži novi zakon o socijalnoj zaštiti, nazivajući ga „masovnim prenosom bogatstva iz srednje klase i siromašnim porodicama najbogatijim ljudima u Americi“.

Pridružio se drugim bivšim predsednicima Amerike u pomaganju žrtvama uragana Harvi i Irma, koji su pogodili meksičku obalu i Teksas.

Početkom novembra 2017. godine bio je domaćin inauguracijskoj samita njegove fondacije. Tada je istakao da će Fondacija biti u fokusu njegovog daljeg rada.

Usledila je turneja po Kini, Indiji i Francuskoj, gde se sastao sa čelnicima tih zemalja. U Nju Delhiju se sastao sa Dalal Lamom.

Obama je u maju 2018. godine kritikovao odluku tadašnjeg američkog predsednika Donalda Trampa da se povuče iz nuklearnog sporazuma s Iranom, istakavši da je „dogovor funkcionisao i da je bio u interesu SAD“.

Mišel i Barak Obama su u maju 2018. godine osnovali produkcijsku kuću pod nazivom „Higher Ground Productions“, a nakon toga su potpisali i ugovor o proizvodnji dokumentarnih filmova i serija, te igranih filmova sa „Netfliksom“ („Netflix“).

„American Factory“, prvi film Produkcijske kuće „Higher Ground“ je 2020. godine dobio Oskara za najbolji dokumentarni film.

Tokom kampanje za kanadske savezne izbore 2019. godine Obama je podržao dotadašnjeg premijera Džastina Trudoa (Justin Trudeau), odk je na američkim predsedničkim izborima 2020. godine podršku pružio Bajdenu.

Kritikovao je tadašnjeg američkog predsednika Donalda Trampa zbog postupanja tokom pandemije novog virusa korona. On je reakciju Trampove administracije okarakterisao rečima „apsolutno haotična katastrofa“. Optužio je tadašnju administraciju za pad ugleda Amerike u celom svetu.

Tramp mu je uzvratio optužbama da je počinio „najveći politički zločin u američkoj istoriji“, ali je odbio da novinarima odgovori na pitanje o kakvom se tačno zločinu radi.

U novembru 2020. godine Obama je objavio predsedničke memoare pod nazivom „Obećana zemlja“ („A Promised Land“).

Barak i Mišel Obama su zajedno sa bivšim predsednicima i prvim damama 20. januara 2021. godine prisustvovali inauguraciji novog američkog predsednika Džoa Bajdena.