Bakir Izetbegović

Biografija

Bakir Izetbegović je bosanskohercegovački političar, predsednik Stranke demokratske akcije (SDA) i bivši bošnjački član Predsedništva BiH.  Rođen je 28. juna 1956. godine u Sarajevu. Oženjen je Sebijom Izetbegović s kojom ima ćerku Jasminu. Živi i radi u Sarajevu.

Bakir Izetbegović je sin Alije Izetbegovića, prvog predsednika Republike Bosne i Hercegovine i prvog bošnjačkog člana Predsedništva BiH.

Obrazovanje

Bakir Izetbegović je osnovnu školu i gimnaziju završio u Sarajevu. Diplomirao je 1981. godine je na Arihtektonskom fakultetu u Sarajevu

Radno iskustvo

Od 1981. do 1991. godine Bakir Izetbegović je radio u konsultantskoj firmi „Konsalting“ u Sarajevu. Za direktora Zavoda za izgradnju Kantona Sarajevo izabran je 1991. godine.

Tokom rata u Bosni i Hercegovini bio je lični sekretar svog oca Alije Izetbegovića. U zvaničnoj biografiji se navodi da je aktivno učestvovao u pripremama za rat, te izgradnji Sarajevskog tunela. Međutim, pojedini mediji, a naročito njegovi politički oponenti tvrde da je ceo rat proveo na sigurnom i to u trezoru Centralne banke.

Bakir Izetbegović je vodio projekte za obnovu Sarajeva i Mostara. Organizovao je i pomagao izgradnju džamija u Sarajevu, poput Istiklal džamije, Kraj Fahd, Koševo, te Jordanske i Malezijske džamije. Učestvovao je u izradnji Muzeja savremene umetnosti Ars Aevi u Sarajevu.

U maju 2003. godine je radio na projektu obnove Gazi Husrev-begove biblioteke. Tokom 2005. i 2006. godine bio je konsultant prilikom izgradnje BBI centra u Sarajevu.

Izetbegović je između 1995. i 1997. godine bio član Upravnog odbora Fudbalskog kluba Sarajevo, a od 1997. do 2000. član Upravnog odbora Košarkaškog kluba Bosna. Od 1999. do 2003. godine bio je član Upravnog odbora muslimanskog humanitarnog društva „Merhamet“, a od 2000. do 2003. godine član Sabora Islamske zajednice BiH.

Politička karijera

Bakir Izetbegović se u politiku uključio 1990. godine kada je postao član Stranke demokratske akcije koju je osnovao njegov otac. Za člana Kantonalnog odbora SDA izabran je 1992. godine.

Na Opštim izborima 2000. godiine bio je kandidat za poslanika u Skupštini Kantona Sarajevu. Za poslanika je izabran na osnovu 6 729 glasova birača. Predsedavao je Klubom poslanika SDA u Skupštini  KS.

Sledeće godine je imenovan za člana Glavnog odbora i Predsedništva SDA. Na Opštim izborima 2001. godine izabran je za delegata u Predstavničkom domu Parlamenta Federacije BiH, osvojivši 5 971 glas.

Potpredsednik SDA Izetbegović je postao 2003. godine. Nakon smrti Alije Izetbegovića u oktobru 2003. godine za predsednika SDA izabran je Sulejman Tihić. Tri godine kasnije Bakir Izetbegović je prestao biti član Glavnog odbora i Predsedništva stranke.

Na opštim izborima 2006. godine je sa 23 505 glasova osvojio mandat u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH. Predsedavao je Klubom poslanika SDA u državnom parlamentu. Predvodio je delegaciju BiH u Savetu Evrope.

U martu 2008. godine tadašnji predsednik SDA se zajedno sa Draganom Čovićem, predsednikom HDZ-a BiH i Miloradom Dodikom, predsednikom SNSD-a,  uključio u Prudski proces u sklopu koga su predstavnici tri nacionalne partije raspravljali o ustavnim  promenama i federalizaciji BiH.

Tihić je dobio oštre kritike od strane jednog  dela svoje stranke koji je smatrao da je njihov predstavnik dao previše ustupaka u vreme pregovora.

Bakir Izetbegović je tada najavio da će se suprotstaviti Tihiću na izborima za predsednika stranke na Petom kongresu SDA. Ipak, s obzirom da je Izetbegović javno podržavao Tihićeve postupke, iako se od njih ograđivao, njegovi postupci izazvali su konfuziju u krizu u SDA.

Uoči Kongresa SDA, Izetbegović i Adnan Terzić su izjavili da će da napuste stranku ukoliko ne budu izabrani za predsednika. Kongres je održan 26. maja 2009. godine, a obeležila ga je žestoka rasprava među članovima stranke.

Tihić je, uprkos kritikama, ostvojio 425 glasova, te ponovo izabran za predsednika SDA. Izetbegović je bio drugi, a Terzić treći. Reizbor Sulejmana Tihića podržala je i međunarodna zajednica koja je strahovala da bi eventualna pobeda Bakira Izetbegovića zaustavila napredak u sprovođenju ustavnih reformi.

Na Opštim izborima 2010. godine, kao kandidat SDA, Izetbegović  izabran je sa 162 831 glasom za bošnjačkog člana Predsedništva BiH. Na toj poziciji nasledio je Harisa Silajdžića iz Stranke za BiH.

U februaru 2014. godine na Programsko – izbornoj konferenciji SDA održanoj u Sarajevu, izabran je za zamenika predsednika, a Sulejman Tihić za predsednika Stranke demokratske akcije.

Na Šestom kongresu SDA održanom 26. maja 2015. godine Izetbegović je izabran za predsednika stranke. Njegovi protivkandidati su bili Šemsudin Mehmedović i Irfan Ajdanović.

Glavni odbor stranke ih je delegirao kao protivkandidate, a voljom većine, u izboru preko 800 delegata, tada aktuelni bošnjački član Predsedništva BiH je izabran za lidera stranke. Izetbegović je osvojio 590 glasova, Mehmedović 159, a Ajanović četiri glasa.

Na Kongresu je usvojena programska deklaracija dopunjenom odredbom da će SDA učiniti sve kako bi se pribavili novi dokumenti potrebni za pokretanje tužbe BiH protiv Srbije zbog povrede Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida.

Deklaracija se sastojala iz više rezolucija koje definišu delovanje stranke u narednom periodu poput reforme Ustava i javne uprave, ekonomije, razvoja i zapošljavanja, te vanjske politike BiH i evroatlantskih integracija, reforme pravosuđa i sl.

Zamenikom predsednika SDA imenovan je Adil Osmanović, a potpredsednicima Edin Ramić, Šefik Džaferović, Denis Zvizdić, Šemsudin Dedić, Asim Sarajlić, Safet Softić i Mirsad Kukić.

Bakiru Izetbegoviću je 2018. godine istekao drugi mandat na mestu bošnjačkog člana Predsedništva BiH. Prema zakonu on više nije pravo da se kandiduje za ovu poziciju, a u javnosti se uveliko nagađalo ko bi mogao da ga nasledi na mestu kandidata jednog od članova kolektivnog šefa države.

Jedan od kandidata je, prema navodima medija, bila i njegova supruga Sebija Izetbegović, direktorka Univerzitetsko – kliničkog centra Sarajevo. Ipak, Bakir Izetbegović, kao i njegova supruga, nisu zvanično potvrdili niti demantovali ove navode.

Umesto Sebije Izetbegović SDA je za svog kandidata za člana Predsedništva BiH izabrala Šefika Džaferovića, koji je pobedio na izborima.

Izetbegović je 2019. godine izabran za delegata, tj. predsedavajućeg Doma naroda Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine.

Apelacija o Danu Republike Srpske

Bakir Izetbegović je početkom 2013. godine Ustavnom sudu BiH podneo zahtev za ocenu ustavnosti 9. januara kao Dana Republike Srpske.

On je, između ostalog, podsetio kako je „9. januar 1992. godine datum kada je Skupština srpskog naroda u BiH usvojila Deklaraciju o proglašenju Republike srpskog naroda BiH na područjima srpskih autonomnih regija i oblasti, te drugih srpskih etničkih celina u BiH“.

On je dalje naveo da je tom Deklaracijom  predviđeno i teritorijalno razgraničenje sa političkim zajednicama drugih naroda BiH.

Izetbegović je naveo da iz tog dokumenta „jasno proizlazi namera da se formira država dominantno jednog, srpskog naroda, uz apsolutno isključivanje i diskriminaciju svih drugih naroda i gaženja njihovih prava“.

On je tvrdio da je Deklaracija za rezultat imala „sistemsko i plansko etničko čišćenje svih koji nisu Srbi, uz činjenje brojnih drugih povreda međunarodnog humanitarnog prava, što je kulminiralo genocidom nad Bošnjacima u Srebrenici“.

On je zatražio da se ispita ustavnost Dana RS koji se, prema njegovim rečima „proslavlja kao datum isključivo vezan za srpski narod“, te da se način obeležavanja ovog praznika „protivi principima sekularizma i pluralnosti utemeljenog u Ustavu BiH“.

Ustavni sud BiH je 26. novembra 2015. godine doneo odluku kojom je ustanovio da član 3.b) Zakona o praznicima RS nije u skladu sa pojedinim članovima Ustava BiH, Međunarodne konvencije o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije, te Evropske konvecije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda.

Trojica stranih i dvojica bošnjačkih sudija odluku su doneli preglasavanjem dvojice srpskih i jednog hrvatskog sudije, dok je drugi sudija iz reda hrvatskog naroda bio odsutan.

Kao odgovor na tu odluku Narodna skupština RS je 15. jula 2016. godine donela odluku da raspiše Referendum o Danu Republike.

Referendum je održan 25. septembra 2016. godine, a referendumsko pitanje je bilo „Da li podržavate da se 9. januar obeležava i slavi kao Dan Republike Srpske?“.  99,81 odsto birača zaokružio je „DA“, čime je odlučeno da 9. januar ostaje Dan RS.

Revizija presude po tužbi BiH protiv Srbije za genocid u Srebrenici

Bakir Izetbegović je 17. februara 2017. godine Bakir Izetbegović organizovao savetovanje o podnošenju zahteva za reviziju presude po tužbi BiH protiv Srbije za agresiju i genocid u proteklom ratu.

Naime, Međunarodni sud pravde u Hagu je 2007. godine doneo presudu da Srbija nije odgovorna za genocid u Srebrenici, ali da je odgovorna za to što nije sprečila genocid i kaznila osobe optužene da su ga počinile. Sud je tada odbacio zahtev za isplatu finansijske odštete BiH.

Uz saglasnost bošnjačkih stranaka, pravnih stručnjaka i nevladinog sektora, a na predlog Bakira Izetbegovića, Sakib Softić je 23. februara 2017. godine Međunarodnom sudu pravde u Hagu predao zahtev za reviziju presude po tužbi BiH protiv Srbije za agresiju i genocid.

Ova odluka je donesena bez saglasnosti druga dva člana tadašnjeg Predsedništva BiH – Mladena Ivanića i Dragana Čovića.

Sud je 9. marta odbacio legitimitet Sakiba Softića kao agenta BiH po ovom zahtevu. U obrazloženju se navodi da je razlog taj što nije bilo saglasnosti sva tri člana Predsedništva BiH prilikom Softićevog imenovanja da bude na čelu revizije.

U pismu koje je stiglo iz Haga navodi se da je „sud propisno razmotrio mišljenja članova Predsedništva koja su izneli u svojim pismima te da smatra da sadržaj tih pisama pokazuje da nikakvu odluku nisu donela nadležna tela, u ime BiH kao države, u pogledu zahteva za reviziju presude od 26. februara 2007. godine, te da se „ne može ništa preduzeti u vezi sa tim zahtevom.

Izetbegović je nakon toga izjavio da je znao za dopis registrara Međunarodnog suda pravde prema kome Sakib Softić više nije agent BiH pred tim sudom, ali da neće morati da vrati 150 000 KM koje su mu za taj posao uplaćene.

Tokom 2020. i 2021. godine njegovu stranku su potresle mnoge afere. Tako su bosanskohercegovački novinari saznali da je Izetbegović znao da revizija tužbe protiv Srbije neće „proći“, te da je o tome putem svojih saradnika obavestio i srbijanskog predsednika Aleksandra Vučića.

On je te navode negirao, ali je priznao da je slutio da ishod te revizije neće biti dobar.

Afere „Respiratori“, „Diploma“, „Osmica“

U toku pandemije novog virusa korona pokrenuta je i afera „Respiratori“.

Naime, Izetbegovićev stranački kolega i premijer Federacije BiH Fadil Novalić je optužen u krivičnom postupku pred Sudom BiH u vezi sa nabavkom stotinu respiratora iz Kine, vrednosti 10.5 miliona konvertibilnih maraka, te zaštitne opreme u vrednosti od 2.9 miliona KM za potrebe borbe protiv korona virusa BiH.

Prva pošiljka od 80 respiratora je stigla 24. aprila 2020. godine, a veštačenjem je utvrđeno da njihovo korištenje nije preporučljivo u jedinicama intenzivne njege. Novalić je prvooptuženi u predmetu i tereti se za zloupotrebu položaja i udruživanje radi činjenja kaznenih dela.

Tokom proleća 2021. godine u fokusu domaće, ali i regionalne javnosti našlo se pitanje verodostojnosti diplome Bakirove supruge Sebije Izetbegović.

Naime, profesor doktor Asim Kurjak sa Medicinskog fakulteta u Zagrebu u jednoj televizijskoj emisiji je saopštio da Sebija Izetbegović ratnih devedesetih godina nije bila njegov student, kako se ranije tvrdilo.

Bakir Izetbegović je izjavio da je njegova supruga studirala u Zagrebu, premda je ona nešto kasnije to i sama demantovala. Novinari, ali i akademska zajednica su mesecima pokušavali da dođu do podataka o tome kako i gde je Sebija Izetbegović diplomirala, magistrirala i doktorirala.

Ugled SDA, ali i popularnost te stranke među građanima, poljuljala je i afera „Osmica“ kada je uhapšen Osman Mehmedagić Osmica, direktor Obaveštajno-sigurnosne agencije BiH, koji je inače blizak SDA i samom Izetbegoviću.

Mehmedagić je uhapšen 14. jula 2021. godine po nalogu Tužilaštva BiH koje ga istražuje u aferi „Diploma“, ali i sumnjiči za pranje novca prilikom kupovine dve kuće u Sarajevu.

Bakir Izetbegović je tim povodom izjavio kako je to „četvrti pokušaj Tužilaštva, istog tužioca i njegovih nalogodavaca, da po bilo kom osnovu procesuiraju i kompromituju Osmana Mehmedagića“.

On je tvrdio da Tužilaštvo već godinama kroz „fabrikovanje raznih afera od afere Ušće i navodnog prisluškivanja srbijanskog političkog vrha pa nadalje“, da uklone Mehmedagića sa čela OSA-e kako bi „antidržavne politike ovladale obaveštajnom službom, te kako bi od nje napravili ispostavu obaveštajnih službi agencija iz susedstva“.

Diplomatski odnosi

Politika Bakira Izetbegovića oslanja se na podršku islamskih zemalja, naročito Turske. On često ističe prijateljske odnose između dve zemlje, a mediji ukazuju na dobre odnose između Izetbegovićeve SDA i Stranke pravde i razvoja turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana.

Analitičari ističu da je reč o dve stranke koje pripadaju istom poličkom polu – obe su konzervativne desničarske stranke, ali i jake veze između njihovih lidera – Izetbegovića i Erdogana.

Kontroverze

Ekspertski tim jugoistočne Evrope za borbu protiv terorizma i organizovanog kriminala optužio je Bakira Izetbegovića za podršku i pomaganje vehabijama.

Tadašnji ministar bezbednosti BiH Fahrudin Radončić (SBB) je 2013. godine izjavio da su Izetbegović i SDA doveli vehabije u BiH, te da ne čine dovoljno da se zaustavi širenje tog pokreta u BiH.

„Pad“ SDA

Na Opštim izborima 2022. godine ponovo se kandidovao za člana Predsedništva BiH iz reda bošnjačkog naroda. Osvojio je 206 412 glasova, pa je poražen od protivkandidata Denisa Bećirovića (SDP BiH) koji je dobio 115 826 glasova više.

Njegova stranka je osvojila najveći broj glasova za Parlamentarnu skupštinu, međutim, zbog nedostatka koalicionog kapaciteta nije uspela da formira Savet ministara, tj. novu vladu BiH. Nakon izbora vladu su formirale stranke tzv. Trojke sa partnerima, HDZ BiH i SNSD.

I na nivou Federacije BiH SDA je osvojila najveći broj glasova, međutim do većine su ipak došle druge partije, tako da je nakon mnogo godina izgubila vlast i na entitetskom nivou.

Mnogi analitičari su upravo Izetbegovića označili kao glavnog krivca za pad popularnosti i poverenja građana u Stranku demokratske akcije. Tome su svakako doprinele afere „Respiratori“, „Osmica“ i „Diploma“ koje su potresale sam vrh ove političke organizacije.

Privatni život

Bakir Izetbegović je rođen u Sarajevu 1956. godine od oca Alije i majke Halide Izetbegović. Porodica Izetbegović vuče korene iz Beograda iz koga se prvo preselila u Šamac, a kada je njegov otac imao dve godine, porodica se preselila u Sarajevo, gde je rođen i odrastao Bakir Izetbegović.

Tokom 1982. godine upoznao je Sebiju Građević, kojom je oženjen i sa kojom ima ćerku Jasminu. Sebija Izetbegović je od 2016. godine direktorka Univerzitetsko – kliničkog centra Sarajevo.

Jasmina Izetbegović je završila Likovnu akademiju u Sarajevu, Odsek za grafički dizajn, nakon čega je školovanje nastavila u Holandiji, završivši postdiplomski studij u Amsterdamu. Vlasnica je i direktorka marketinške agencije „Fabcat“.

Premda ćerka Jasmina, za razliku od roditelja, izbegava da se bavi javnim poslom, pa i da se pojavljuje na nekim medijskim događajima, pažnju je privukla u septembru 2021. godine, udajom za preduzetnika Ćamila Humačkića.

Mnogi mediji su venčanje na kome je jedan od kumova bio i turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, okarakterisali kao događaj godine. Šerijatsko venčanje su obavili u Gazi Husrev-begovoj džamiji u Sarajevu, a potom je usledila proslava za koju se spekuliše da je koštala čak pola miliona evra.

Imovina

Prema imovinskom kartonu koji su političari u BiH dužni da dostave Centralnoj izbornoj komisiji BiH (CIK) Bakir Izetbegović ima kuću u Sarajevu, dok njegova supruga Sebija ima apartman u naselju Presjenica kod Trnova. Prema imovinskom kartonu njegova ćerka Jasmina  ima stan u Sarajevu.