Aljbin Kurti

Biografija

Aljbin Kurti (Albin Kurti) je albanski političar i lider Pokreta Samoopredeljenje, koji od 22. marta 2021. godine obavlja funkciju predsednika Vlade samoproglašene Republike Kosovo. Rođen je 24. marta 1975. godine u Prištini. Oženjen je Norvežankom Ritom Augestad Knudsen (Rita Augestad Knudsen) sa kojom ima ćerku Leu. Kurti živi i radi u Prištini.

U politički, tj. društveni život Kosova uključio se još kao student Elektrotehničkog fakulteta u Prištini. Učestvovao je na protestima koji su devedesetih godina organizovani protiv vlasti tadašnje Savezne Republike Jugoslavije (SRJ). Pridružio se i političkom rukovodstvu tzv. Oslobodilačke vojske Kosova (OVK).

Kurti je u aprilu 1999. godine je uhapšen, a potom i osuđen na 15 godina zatvora zbog –„ugrožavanja teritorijalnog integriteta Jugoslavije i zavere radi počinjenja neprijateljske aktivnosti povezane sa terorizmom“. Pomilovan je u decembru 2001. godine od strane tadašnjeg predsednika SRJ Vojislava Koštunice.

Po izlasku iz zatvora vratio se političkom aktivizmu, a njegov Pokret Samoopredeljenje je prvi put na izborima učestvovao 2010. godine. Već tada su postali treća najjača partija na Kosovu. Svoje neslaganje s odlukama kosovskih vlasti pokazivali su protestima, ali i bacanjem suzavaca na sednicama Skupštine Kosova.

Podršku su udvostručili 2017. godine, a dve godine kasnije su prvi put dobili priliku da formiraju vlast. Kurti je za premijera izabran 3. februara 2020. godine, a već 3. juna mu je izglasano nepoverenje.

Na vanrednim izborima iste godine ponovo su osvojili većinu, a Kurti je 22. marta 2021. godine po drugi put stupio na dužnost predsednika Vlade samoproglašene Republike Kosovo.

Poreklo, detinjstvo i obrazovanje

Aljbin Kurti je rođen 1975. godine u Prištini. Njegov otac Zaim Kurti je poreklom iz sela Sukobin, nedaleko od crnogorskog grada Ulcinja. On se u potrazi zbog posla preselio u Prištinu. Tu je upoznao Aljbinovu majku koja je radila kao učiteljica u osnovnoj školi.

Aljbin Kurt je osnovnu i srednju školu završio u rodnom gradu. Godine 1993. upisao je Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Prištini. Diplomirao je 23. aprila 2003. godine iz oblasti telekomunikacija i informatičkog inženjerstva.

Društveni aktivizam i politička karijera

U žižu javnost Aljbin Kurti je dospeo u oktobru 1997. godine kao jedan od vođa studentskih protesta na Kosovu. Naime, albanski studenti su se pobunili zbog, kako su tvrdili „okupacije univerzitetskog kampusa od strane jugoslovenske policije“. Protesti su slomljeni, ali su studenti nastavili da se okupljaju i da izražavaju svoje nezadovoljstvo zbog situacije u Prištini.

Kurti se u julu 1998. godine pridružio tzv. Oslobodilačkoj vojsci Kosova (OVK-UČK), te postao pomoćnik političkog predstavnika Adema Demaćija (Adem Demaçi).

U aprilu 1999. godine, tokom NATO bombardovanja tadašnje Savezne Republike Jugoslavije Kurti je uhapšen. Neko vreme je proveo u zatvoru u Dubravi, a potom je 10. juna 1999. godine prebačen u zatvor u Požarevcu.

Iste godine je optužen za „ugrožavanje teritorijalnog integriteta Jugoslavije i zavere radi počinjenja neprijateljske aktivnosti povezane sa terorizmom“. Sud ga je osudio na 15 godina zatvora.

Posle petooktobarskih promena u SRJ i smene Slobodana Miloševića, novoizabrani predsednik Vojislav Koštunica je u decembru 2001. godine pod međunarodnim pritiskom pomilovao Aljbina Kurtija i još nekoliko albanskih aktivista sa Kosova i Metohije.

Nakon puštanja na slobodu Kurti se nije bavio politikom, ali je ozbiljno kritikovao Misiju privremene uprave Ujedinjenih nacija na Kosovu (United Nations Mission in Kosovo – UNMIK). Često je ukazivao na visok stepen korupcije i kriminala na Kosovu.

Organizovao je nenasilne proteste u znak podrške porodicama čiji su najbliži nestali u ratu, te se zalagao za samoopredeljenje Kosova. Osim toga, bio je aktivista mreže Akcija za Kosovo (AKN) koja se bavila ljudskim pravima, borila se za socijalnu pravdu, te kvalitetnije obrazovanje, kulturu i umetnost.

Aktivisti AKN-a su 12. juna 2005. godine na zgradi UMNIK-a napisali parolu „Bez pregovora, samoopredeljenje“. Lokalna policija je uz pomoć UN-ovih predstavnika uhapsila više od stotinu aktivista, uključujući i Kurtija.

Rukovodstvo AKN-a je nakon toga promenilo naziv u Pokret Samoopredeljenje (Vetëvendosje) i zatražili referendum o statusu Kosova. Pozivali su se na međunarodno pravo na samoopredeljenje, jer su smatrali da je to jedino „demokratsko rešenje za Kosovo umesto pregovora koji ugrožavaju slobodu“.

Pokret Samoopredeljenje je u februaru 2007. godine organizovao proteste protiv plana Martija Ahtisarija (Martti Oiva Kalevi Ahtisaari), prema kome je Kosovo trebalo da bude podeljeno po etničkim linijama. Smatrali su da to nije ono za čime teži albanski narod na Kosovu.

Demonstranti su se sukobili sa rumunskom policijom Ujedinjenih nacija. U sukobima su poginula dvojica demonstranata, a 80 ih je povređeno plastičnim i gumenim mecima. Kurti je uhapšen i u pritvoru je bio do jula kada mu je određen kućni pritvor.

Nevladina organizacija „Amnesti Internšnal“ („Amnesty International“) je ukazala na neke nepravilnosti u postupku koji je vođen protiv Kurtija, ali ga je sud osudio na devet meseci zatvora.

Kosovo je 17. februara 2008. godine proglasilo nezavisnost od Republike Srbije, a Pokret Samoopredeljenje se u politički život uključilo pred izbore 2010. godine.

Kurti je kandidovan za premijera samoproglašenog Kosova. Osvojili su 12,69 odsto glasova, tj. 14 od 120 mandata u skupštini, te su postali treća najjača politička partija na Kosovu.

Polovinom januara 2012. godine organizovali su demonstracije protiv Briselskog sporazuma između Beograda i Prištine. Protest je nasilno ugušen, navodno po naređenju tadašnjeg predsednika Vlade samoproglašenog Kosova Hašima Tačija (Hashim Thaçi) i ministra unutrašnjih poslova Bajrama Redžepija (Bajram Rexhepi).

Kurtija i ostale poslanike Pokreta Samoopredeljenje policija je izvela iz parlamenta zbog ometanja sednice.

Na sledećim izborima koji su na Kosovu održani 2014. godine Kurti je ponovo bio kandidat za premijera. I ovog puta Samoopredeljenje je bilo treća najjača partija, a osvojili su 16 mesta u Parlamentu.

Usledile su nove demonstracije u Prištini, a Kurti i ostali poslanici Samoopredeljenja su učestvovali u njima. Pažnju regionalne i međunarodne javnosti privukli su bacanjem suzavca u Parlament. Kurti i ostali poslanici Samoopredeljenja su uhapšeni u novembru 2015. godine.

Kako je u jednom intervjuu kazao, ove akcije u Parlamentu su posledica „represije koju vlasti pokazuju prema nezadovoljnim građanima na Kosovu“. Na pitanja novinara odakle im suzavac, lider Samoopredeljenja odgovorio je da je reč o eksplozivnim napravama koje policija koristi da rastera demonstrante. Nakon što suzavac ne eksplodira na ulici, oni ga aktiviraju u Parlamentu.

Sve te akcije pomogle su Samoopredeljenju, te se do izbora 2017. godine njihovo članstvo udvostručilo. Tada su osvojili 200 135 (27,49%) glasova, tj. 32 mandata u Parlamentu, najviše od svih stranaka pojedinačno, a Aljbin Kurti je postao pojedinac sa najviše osvojenih glasova.

Međutim, poraženi su od velike koalicije PANA koja je osvojila 245 627 tj. 33,73 odsto glasova, te dobila mogućnost da formira novu vladu.

Kao lider opozicije oštro je kritikovao vladu i njene poteze.

Zbog bacanja suzavca u Parlamentu 2015. godine sud ga je 2. januara 2018. godine osudio na uslovnu kaznu zatvora u trajanju od godinu i po dana.

Ramuš Haradinaj (Ramush Hardinaj) tadašnji predsednik Vlade samoproglašenog Kosova je u julu 2019. godine podneo ostavku, pa su u oktobru iste godine raspisani vanredni parlamentarni izbori.

Kurtijevo Samoopredeljenje je osvojilo 221 001 glas, tj. 29 mandata u Skupštini, a početkom februara 2020. godine on je postao predsednik Vlade samoproglašene Republike Kosovo. Podržalo ga je 66 poslanika u Skupštini, 10 je bilo suzdržanih, dok su 34 opoziciona poslanika bojkotovali glasanje i napustili zgradu Parlamenta.

Jedna od prvih odluka koju je kao premijer doneo bilo je ukidanje odluke o povećanju plate ministrima koje je ranije usvojila Vlada Ramuša Haradinaja.

Osim toga, njegov kabinet je radio na uvođenju obaveznog služenja vojnog roka u trajanju od tri meseca, uz obrazloženje da to smatraju „važnim za odbranu zemlje[1]“.

Polovinom marta 2020. godine Kurti je smenio tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Agima Veliua (Agim Veliu), zbog njegove podrške proglašenju vanrednog stanja povodom suzbijanja pandemije novog virusa korona[2], kojom bi se dala veća moć Savetu bezbednosti Kosova kojim je predsedavao Hašim Tači.

Zbog smene ministra, Demokratska liga Kosova, jedna od partija koalicije koja je podržala Kurtija za premijera, zatražila je njegovu smenu. Krajem marta 2020. godine 82 poslanika u kosovskoj skupštini su glasali za smenu i time je Vlada postala prva na svetu kojoj je izglasano nepoverenje zbog postupaka u vezi sa pandemijom novog virusa korona.

Kurtijev kabinet nastavio da je da radi kao prelazno rešenje do 3. juna 2020. godine kada je Avdulah Hoti (Avdullah Hoti) izabran za novog premijera samoproglašene Republike Kosovo.

S obzirom na to da je postojale pravosnažne sudske presude protiv Kurtija, izborna komisija mu je zabranila učešće na Parlamentarnim izborima 2021. godine. Uprkos tome, Kurtijeva stranka je ostvarila pobedu sa 50,28 odsto glasova.

Skupština Republike Kosovo je 22. marta 2021. godine izabrala Aljbina Kurtija za novog premijera. Za njegov izbor glasalo je 67 poslanika, dok je 30 parlamentaraca bilo protiv.

Ideja ujedinjenja s Albanijom

Aljbin Kurti snažno podržava neposrednu demokratiju i često kritikuje Ustav samoproglašene Republike Kosovo zato što ne dopušta direktne referendume. Jedna od tema o kojoj misli da bi trebalo da se odlučuje na ovaj način jeste ujedinjenje Kosova i Albanije.

Na skupu Samoopredeljenja je 2018. godine izjavio da želi da građani Kosova imaju pravo da se se pridruže Albaniji, ali da ne bi zbog tog cilja „započinjali treći balkanski rat“.

Posle uspeha koje je njegova stranka ostvarila 2019. godine kazao je da kosovski Albanci nisu želeli teritorijalno i političko ujedinjenje s Albanijom pod svaku cenu, nego da su umesto toga tražili „integraciju s Albanjiom i Evropskom unijom kroz uspeh Kosova kao države“.

O zastavi Kosova

Tokom televizijskih intervjuua koje je davao kao kandidat za premijera samoproglašene Republike Kosovo Aljbin Kurti je uglavnom sedeo ispod zastave Albanije. Na pitanja novinara zašto umesto kosovske koristi albansku zastavu, kazao je da zastava Republike Kosovo nema istorijsko značenje, ali da će poštovati i simbole Kosova[3].

O odnosima sa Srbijom

Tokom karijere opozicionara Aljbin Kurti je često kritikovao položaj Prištine u pregovorima sa Beogradom, navodeći da bi dijalog trebalo da se temelji na „uslovima i uzajamnosti“.

Kritikovao je kosovske vlasti zato što nisu uslovile dijalog sa Srbijom vraćanjem tela nestalih osoba iz rata na Kosovu koja su navodno pokopana u masovnim grobnicama u Srbiji. Često ističe da je Srbija dužna da plati ratnu odštetu Kosovu i vrati „ukradene penzione fondove“.

Posle izbora 2019. godine je izjavio da su u procesu normalizacije odnosa sa Srbijom potrebni „čvrst dijalog“ i „uzajamnost“. Isticao je da želi da Kosovo prvo pregovara sa Srbima koji žive na teritoriji Kosova i sa Evropskom unijom, pa tek onda da ide na pregovore sa Srbijom.

Kurti je često govorio da smatra da je dijalog sa „kosovskim manjinama“ (Srbima na Kosovu) i Evropskom unijom glavni prioritet za normalizaciju odnosa sa Srbijom.

Nakon što je  22. marta 2021. godine drugi put izabran za premijera, Kurti je kazao da dijalog i normalizacija odnosa sa Beogradom nisu među prioritetima njegove Vlade, te da se nalaze na šestom ili sedmom mestu na listi stvari kojima će se baviti.

Odnosi sa rukovodstvo SAD

Tokom prvog mandata premijera samoproglašenog Kosova Aljbin Kurti nije mogao da se pohvali dobrim odnosima s američkim predsednikom Donaldom Trampom (Donald Trump) i njegovom administracijom. Optužio je Ričarda Grenela (Richard Grennell) da se zalaže za razgovore o razmeni teritorija između Srbije i Kosova.

Naime, Grenel je nedeljama zahtevao da Kosovo bezuslovno ukine carine uvedene na uvoz robe iz Srbije kako bi se što pre mogao provesti dogovor koji je zagovarao, a to je uspostavljanje direktnih železničkih i vazdušnih veza između Srbije i Kosova.

Kurti se tome suprotstavio istakavši da bi Kosovo moglo ukinuti carine samo ukoliko bi Srbija sa svoje strane takođe ukinula trgovinska ograničenja.

U prilog nestabilnim odnosima sa tadašnjom američkom administracijom ide i činjenica da je Grenel na izborima podržao njegovog oponenta Hašim Tačija.

Aljbin Kurti je u oktobru 2020. godine podržao demokratskog kandidata Džoa Bajdena (Joe Biden) za novog američkog predsednika.

Privatni život

Aljbin Kurti je rođen 1975. godine u Prištini. Odrastao je i školovao se u rodnom gradu. Tu je upoznao i svoju sadašnju suprugu, Norvežanku Ritu Augestad Knudsen, višu istražiteljku u Norveškom institutu međunarodnih odnosa (NUPI – Norwegian Institute of International Affairs).

Kako se navodi na zvaničnom saju NUPI, Rita se bavi istraživanjem terorizma, ekstremizma i procenom rizika u vezi sa radikalizacijom, samim konceptom radikalizacije, načinom borbe protiv terorizma u Velikoj Britaniji, kao i istorijom saopredeljenja u međunarodnoj politici i međunarodnom pravu na Balkanu, a posebno na Kosovu[4].

Par ima ćerku Leu, a ona i majka žive na relaciji Priština – Oslo, gde Rita ima veliku porodicu. Kako je u jednom intervjuu Kurti kazao, u Norveškoj najčešće borave u letnjem periodu, jer su tamo leta „fantastična“.
[1] https://rs.n1info.com/vesti/a570126-kurti-uvodjenje-vojnog-roka-zbog-onih-koji-zele-stetu-kosovu/
[2] https://rs.n1info.com/vesti/a579261-kurti-smenio-ministra-unutrasnjih-poslova-agima-veljiua/
[3] https://rs.n1info.com/vesti/a532922-kurti-o-ujedinjenju-kosova-i-albanije/
[4] https://www.nupi.no/en/About-NUPI/Employees/Researchers/Rita-Augestad-Knudsen