Aleksandar Vulin

Biografija

Aleksandar Vulin je srpski političar, diplomirani pravnik i bivši novinar. Od decembra 2022. godine obavlja funkciju direktora Bezbednosno-informativne agencije (BIA) Rođen je 2. oktobra 1972. godine u Novom Sadu. Živi u Beogradu.

U dosadašnjoj političkoj karijeri obavljao je funkciju direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju, ministra bez porfelja, ministra rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja, te ministra odbrane u Vladi Srbije. Posle izbora 2020. godine imenovan je za ministra unutrašnih poslova.

Vulin je 1. decembra 2022. godina nasledio Bratislava Gašića na poziciji direktora Bezbednosno-informativne agencije.

Detinjstvo i obrazovanje

Aleksandar Vulin je rođen 2. oktobra 1972. godine u Novom Sadu. Njegov otac Ranko je bio inženjer, a majka Bosa medicinska sestra. Ima i mlađeg brata Bojana.

Osnovnu školu je pohađao u rodnom gradu, a gimnaziju je završio u Sremskim Karlovcima. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Novom Sadu.

Karijera

U Savez komunista – Pokret za Jugoslaviju Aleksandar Vulin se učlanio 1990. godine. Četiri godine kasnije ova partija se podelila na dve od kojih je jedna podržala Slobodana Miloševića i predvodili su je Mira Marković i Aleksandar Vulin, dok se druga protivila njegovom režimu.

Tako je nastala Jugoslovenska levica (JUL), a Vulin je bio na funkcijama portparola i zamenika predsednika Direkcije.

Kada je JUL u koaliciji sa Socijalističkom partijom Srbije i Srpskom radikalnom strankom formirao vladu 1998. godine, Vulin se isčlanio iz stranke.

Dve godine kasnije je osnovao Partiju demokratske levice. Sa Demokratsko-socijalističkom partijom, koju je predvodio Milorad Vučelić, 2002. godine se pridružio SPS-u.

Stranku je napustio 2006. godine zbog afere „Kofer“ u kojoj je tadašnji direktor SPS-a Vladimir Zagrađanin uhapšen jer je viceguverneru Narodne banke Srbije Dejanu Simiću dao mito od 100 000 evra.

Iste godine se zaposlio u firmi „Super pres“ gde je dve godine radio kao pomoćnik direktora marketinga.

Vulin je 2003. godine organizovao proteste protiv hapšenja generala Veselina Šljivančanina koji je odveden u Hag. Tom prilikom se sukobio sa policijom zbog čega je proveo mesec dana u zatvoru.

Prešao je u firmu „Color press“ u kojoj je bio direktor marketinga. Tu se zadržao četiri godine. Nakon čega odlazi, a na njegovo mesto dolazi njegov brat Bojan. Od 2007. do 2012. godine je radio kao zamenik generalnog direktora u „Color media international“.

Stranku Pokret socijalista (PS) formirao je 2008. godine i od osnivanja do decembra 2022. godine se nalazio na njenom čelu.

PS je 2011. godine podneo inicijativu da se bivšem predsedniku Republike Srbije i Savezne Republike Jugoslavije, Slobodanu Miloševiću, podigne spomenik u Prokuplju.

Na izborima 2012. godine Pokret je nastupio u koaliciji sa Srpskom naprednom strankom (SNS), Novom Srbijom i Pokretom snaga Srbije.

Osvojili su 24.04 odsto glasova, a Vulin je postao poslanik u Skupštini. U julu iste godine je izabran za direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju. Na ovoj poziciji je bio do septembra 2013. godine nakon čega je godinu dana bio ministar bez portfelja zadužen za KiM.

U aprilu 2013. godine, kada je Srbija potpisala sporazum sa Prištinom, izjavio je da će dati ostavku, ali to se nije dogodilo.

Naredne godine Vulinov pokret se udružio sa Srpskom naprednom strankom, Novom Srbijom, Srpskim pokretom obnove i Socijaldemokratskom partijom Srbije.

Koalicija je na izborima osvojila 158 mandata, a tri su pripala Pokretu socijalista. Vulin je postao ministar rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja. Na istoj funkciji je ostao i posle izbora koji su održani 2016. godine.

U međuvremenu je kao šef delegacije Srbije posetio logor Aušvic zbog obeležavanja dana sećanja na holokaust.

Vulin je od juna 2017. do oktobra 2020. godine obavljao funkciju ministra odbrane, a nakon toga je imenovan za ministra unutrašnjih poslova u Vladi Srbije.

Često je u žiži javnosti, pa je pred kamerama zimi čistio sneg, a u proleće kosio travu. Vojni rok je služio tek kada je izabran za ministra odbrane, a tada se često u javnosti pojavljivao u uniformi.

Osim politikom, bavio se i novinarstvom. Pisao je kolumne u „Svetu“, „Nacionalu“ i „Centru“. Bio je politički komentator na radiju „Indeks“. Urednik je časopisa „Pečat“.

Odlukom Vlade Srbije Vulin je 1. decembra 2022. godine imenovan za direktora Bezbednosno-informativne agencije. Na toj poziciji je nasledio Bratislava Gašića koji je preuzeo Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Poslanik Pokreta socijalista Đorđe Komlenski je u decembru 2022. godine izjavio da je Vulin podneo ostavku 30. novembra, te zamrzao svoju funkciju u stranci.

Izjave

• „Potičem iz veoma ruralnih krajeva. U vreme kraljevine i kapitalizma u mom selu niko se nije školovao, nije znao da piše. Onda su došli komunisti, i ne samo da su ljudi naučili da pišu, nego su postali doktori nauka, profesori, magistri, direktori… I kralj je mogao da opismeni narod, ali on to nije hteo.“
• „Koliko god da sam napredovao u partijskoj hijerarhiji, ja sam i dalje lepio plakate.“
• „Dosta nam je ratnih bubnjeva. Moramo se okrenuti dijalogu sa Zapadom.“
• „Nisam hteo da odem u SPS. Nisam socijalista. Neću da lažem ni sebe ni druge. Komunista sam. To ti je isto kao i ovi novi vernici što idu u crkvu pa lažu i Boga i sebe. Zato sam prvo bio član SK PJ, potom JUL-a… Nisam zadovoljan ni vlašću ni opozicijom. Kako mogu biti zadovoljan vlašću koja je dozvolila ovolike socijalne razlike, nezaposlenost i ekstremnoj desnici da joj toliko priđe. A opozicija nije u stanju da artikuliše ni jedan opšti cilj, već samo zvoni o ugroženosti i srpstvu“, veli i pita se: „Kakva bi mi to crna levica bila kad ne bi bili u stanju da se zbog opšteg odreknemo ponečeg svog!“
• „Malo je naroda na kugli zemaljskoj koji mogu da izbroje i nabroje toliko imena svoje pobijene dece. Malo je naroda na kugli zemaljskoj u kojoj praunuci i unuci često braću svojih dedova i pradedova zamišljaju samo kao decu jer nikako drugačije nisu mogli ni da ih vide ni da ih zamisle. Malo je naroda na kugli zemaljskoj koji kao Srbi nikako da preguraju bar jednu generaciju u kojoj ne postoji nijedna priča o detetu otetom iz majčinog naručja i nabijenom na bajonet. Malo je naroda.“

Biseri

• „Ne znam da li smo finansirali Cecin koncert, ali sve je to za dobrobit građana.“
• „Onaj ko je radno sposoban, a prima pomoć, radiće za socijalnu pomoć u skladu sa svojom fizičkom spremom.“

Kontroverze

Tetka iz Kanade[1]

Slučaj „tetka iz Kanade“ koji je jedno vreme bio u žiži srpske javnosti vuče korene još iz 2012. godine kada je Aleksandar Vulin kao funkcioner podneo prvi izveštaj Agenciji za borbu protiv korupcije u kome je naveo da je vlasnik polovine stana od 107 metara kvadratnih.

U tom momentu njegova poslanička plata je bila oko 105 hiljada dinara, tj. oko 900 evra. Vulin i supruga su stan kupili za nešto manje od 230 hiljada evra, a parking mesto u zgradi za 15 hiljada evra.

On je tvrdio da je njegova supruga pozajmila 205 hiljada evra od svoje tetke Mire Milić iz Kanade i da su tako isplatili stan prodavcu.

Kupovina stana je u julu 2014. godine ponovo dospela u žižu javnosti jer je Agencija za borbu protiv korupcije pokrenula postupak kontrole imovine Aleksandra Vulina.

On je najpre kazao da je stan platio od prodaje imovine. Međutim, ta suma nije bila dovoljna da isplati ni prvu ratu za novi stan. Nakon toga je kazao da mu je novac pozajmila tetka njegove supruge.

Agencija je proverila ove tvrdnje, ali nisu uspeli da pronađu da je na njegov račun ili račun njegove supruge uplaćen pomenuti iznos. Proveravalo se i da li je novac u Srbiju unesen u kešu, ali je to odbačeno jer nisu postojale prijave carini.

Agencija je izveštaj o kontroli imovine 17. decembra 2015. godine poslala Tužilaštvu za organizovani kriminal. Tužilaštvo je 26. juna 2017. godine obustavilo postupak protiv Vulina.

U Službenoj belešci tužilaštva navedeno je da na razgovor nisu bili pozvani ni Vulin, a ni tetka koja je navodno pozajmila novac. Ispitani su njegova supruga Nataša, investitor Momčilo Filipović i njegov sin koji su potvrdili Vulinovu priču.

Tužiteljka je utvrdila da ministar nije zloupotrebio položaj i primio mito. Premda nije dao valjan dokaz za to, ona je navela da je utvrđeno na koji način su pribavili novac za kupovinu stana.

Ubrzo se oglasilo Tužilaštvo za organizovani kriminal koje se proglasilo nenadležnim za to, uz obrazloženje da Vulin u to vreme nije bio funkcioner.

U julu 2017. godine je slučaj prosleđen Prvom osnovnom tužilaštvu. Nakon što je utvrđeno da je stan prijavljen i ovo tužilaštvo je obustavilo postupak.

Agencija za borbu protiv korupcije je 6. septembra 2017. godine izveštaj poslala Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, ali se ova institucija nije time bavila uz obrazloženje da je o tome „već odlučilo Tužilaštvo za organizovani kriminal“, te da ni oni nisu nadležni za to.

Zbog toga što nisu odustali od slučaja „tetka iz Kanade“ uredništvo i novinari KRIK-a (Mreža za istraživanje kriminala i korupcije), našli su se na meti Vulinove stranke, ali i tabloida.

Kada ga je novinarka KRIK-a u septembru 2017. godine pitala kako je uneo novac u Srbiju pošto podaci o tome ne postoje u Upravi carina, ministar Vulin je kazao da je novac prenošen po zakonu, dakle devet po devet hiljada evra.

To znači da je Vulin morao čak 23 puta da ide u Kanadu i u Srbiju donosi novac. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u jednom intervjuu kazao da mu je bitno da Vulin kao predstavnik vlasti „nije ukrao ništa“.

Od 2012. do 2021. godine niti jedna pravosudna institucija nije rešila slučaj „tetka iz Kanade“, pa ostaje misterija kako su supružnici Vulin bez kredita uspeli da kupe stan vredan preko 200 hiljada evra.

Kamere na Kosovu

Kao direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Aleksandar Vulin je u decembru 2012. godine sklopio sumnjiv ugovor sa kompanijom „DBS Konsel security Service“ za nabavku i postavljanje sigurnosnih kamera na KiM.

Time se Vlada obavezala da će uslugu platiti unapred, a kamere se nisu pojavile na mestima gde je bilo predviđeno. Na dokumentaciju o toj nabavci Vlada je stavila oznaku „strogo poverljivo.

Slučaj Jovanjica

U decembru 2019. godine Srbiju je potresao slučaj Jovanjica, koji pokazuje da su zaposleni u policiji i obaveštajnoj zajednici pomagali najvećem uzgajivaču marihuane na Balkanu.

Ni ovaj slučaj još uvek nije rasvetljen, a interesantno je da se na imanju u Jovanjici slikao i Vulin dok je obavljao funkciju ministra za rad.

Nagrade i priznanja

Aleksandar Vulin je počasni građanin Leposavića, Kosovske Mitrovice, Vitrine i Zubinog Potoka.

Dobitnik je Vidovdanske povelje Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici.

Pored toga, dobitnik je Zlatne plakete Ministarstva odbrane Republike Srbije i Zlatnog grifona Protivterorističke jedinice.

Akademija za nacionalnu bezbednost mu je dodelila Grb Akademije, a dobio je i Nagradu „Kapetan Miša Atanasijević“.

U januaru 2020. godine je dobio Orden zastave Republike Srpske sa zlatnim vijencem.

Dobitnik je Junske nagrade opštine Ivanjica za 2021. godinu.

Privatni život

Aleksandar Vulin je ranije bio poznat po dugoj kosi i majici sa likom Če Gevare koji je njegov idol. U skorije vreme je promenio imidž, skratio je kosu i uglavnom nosi crna odela.

Oženjen je Natašom koja spada u red najlepših supruga domaćih političara. Ona je advertajzing direktor srpskog izdanja magazina „Hello!“. Ne pojavljuje se često u javnosti. Liniju održava redovnim vežbanjem.

Par ima dva sina, Sergeja i Olega.

Bibliografija

• 2002. „Polit art: Politika i kako je prepoznati“
• 2004. „Opadanje“
• 2009. „Lepota“
• 2010. „Mrak“

Reference

[1] https://www.krik.rs/hronologija-slucaja-tetka-iz-kanade/