Aleksandar Popović

Biografija

Aleksandar Popović je srpski doktor hemijskih nauka, političar i funkcioner Demokratske stranke Srbije (DSS). Rođen je 20. oktobra 1971. godine u Beogradu.

Popović je 2002. godine odbranio doktorsku disertaciju na Hemijskom fakultetu u Beogradu. Od 2003. do 2008. godine bio je asistent u toj visokoškolskoj ustanovi. Od 2008. do 2013. godine imao je zvanje gostujućeg profesora, a od tada je redovni profesor na Hemijskom fakultetu.

Politikom je počeo da se bavi u mladosti. Za potpredsednika Demokratske stranke Srbije izabran je 2003. godine, a već naredne godine je postao ministar nauke i zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije. Godine 2007. imenovan je za ministra rudarstva i energetike.

U periodu od 2008. do 2014. godine tri puta se bez uspeha kandidovao za gradonačelnika Beograda, a 2017. godine je bio kandidat za predsednika Srbije.

Privatni život

Njegovi roditelji, Radoslav i Jelena (devojački Perkučin), su diplomirani inženjeri tehnologije.

Osnovnu školu je pohađao u rodnom gradu, a srednju u Moskvi. Akademske studije je završio na Hemijskom fakultetu u Beogradu, a magistarske na Univerzitetu u Floridi. 2002. godine je doktorirao na Hemijskom fakultetu gde i dan-danas radi kao redovni profesor.

Govori engleski i ruski jezik.

Aleksandar se bavio atletikom i predstavljao je svoju zemlju na takmičenjima u disciplinama 100, 200 i 400 m, kao i štafetama 4×100 i 4×400.

U braku je sa Irenom (devojački Bajc) sa kojom ima sinove Pavla i Andreja.

Karijera

Aleksandar Popović je 2003. godine izabran za potpredsednika Demokratske stranke Srbije. Sledeće godine je postao ministar nauke i zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije. Na ovoj funkciji se zadržao do 2007. godine kada je imenovan za ministra rudarstva i energetike.

Od 2008. do 2014. godine tri puta se bezuspešno kandidovao za gradonačelnika Beograda.

Popović se 2009. godine zaposlio u kompaniji „Hemofarm“ gde je bio zadužen za marketing.

U martu 2014. godine, nakon ostavke Vojislava Koštunice, Aleksandar je imenovan za zamenika predsednika stranke.

Od 2013. godine je redovni profesor na Hemijskom fakultetu u Beogradu, a od 2008. do 2015. godine bio je vršilac dužnost Predsednika skupštine Instituta Mihajlo Pupin.

12. marta 2017. godine se kandidovao za predsednika Republike, a njegovu kandidaturu je podržalo 10 030 birača. Njegov slogan je „Čovek pre svega“.

Tokom kampanje je istakao da smatra da je sunovrat Srbije počeo 2008. godine kada je pala druga vlada Vojislava Koštunice. Izjavio je da se zalaže za vojnu i političku neutralnost zemlje, slobodu govora, slobodu medija i slobodu mišljenja. Ukoliko pobedi, organizovao bi referendum na kome bi narod glasao da li podržava ulazak u Evropsku uniju.

Pružio je podršku Nataši Jeremić, supruzi predsedničkog kandidata, koja je optužena da upravlja celokupnim narko tržištem u Srbiji. Apelovao je na konkurente da ne iznose laži i da ne napadaju članove porodice drugih kandidata, već da budu fer i korektni.

DSS je krajem oktobra 2018. godine odbila poziv Saveza za Srbiju da se priključi tom opoziconom bloku. Tom prilikom su objavili da će nastaviti da samostalno grade svoj politički put.

Nije se složio s odlukom dela opozicije da bojkotuje izbore koji su održani u junu 2020. godine. Tada je smatrao da opozicija ima mnogo veće šanse protiv Srpske napredne stranke (SNS) i njenih koalicionih partnera ukoliko izlaznost bude što veća.

U jednom intervjuu postavio je pitanje opozicionarima koji podržavaju bojkot šta će da rade dan posle izbora. Priznao je da je saglasan da s onim opozicionim liderima koji kažu da izbori nisu pošteni jer su „institucije urušene“, medijska slika loša, a sloboda govora ugrožena“.

Kritikovao je SNS što dozvoljava da se gradi bez dozvole, da se ruše objekti u srpskoj prestonici bagerima u sred noći, te da se krši Ustav Republike Srbije. Zalagao se za potpunu temeljnu promenu političkog sistema i davanje realne vlasti građanima, a ne strankama.

Premda se povukao iz javnog tj. političkog života u februaru 2020. godine je izjavio da će se aktivnije uključiti u rad DSS-a ukoliko bude bio potreban politici kojoj veruje, a koja ima za cilj „slobodnu Srbiju izvan Evropske unije“, politici koja će braniti Kosmet u sastavu Srbije, te politici koja će stati iza srpskog naroda van Srbije.

DSS je na Parlamentarnim izborima 2020. godine osvojila oko 72 hiljade tj. 2.24 odsto glasova, zbog čega je ostala van parlamenta.

Popović je u avgustu 2020. godine izjavio da „dolazi kraj politike koja okreće brata na brata, kuma na kuma, a plemenika na plemenika, osvrćući se na promene koje su se dogodile u Crnoj Gori nakon parlamentarnih izbora[1].

Popović je od 2018.  do 2022. godine bio predsednik Saveta Univerziteta u Beogradu. Pred kraj mandata je kazao da svojim neuspehom na ovoj funkciji smatra činjenicu da Univerzitetu nije vraćena imovina koja mu je oduzeta.

U intervjuu koji je dao listu „Politika“ naveo je šta je sve urađeno po tom pitanju. Kazao je da je reditelj Boško Savković napravio dokumentarac na tu temu, da su Senat i Savet dali „apsolutnu podršku restituciji kao procesu[2]„.

Podsetio je da je predat i predlog zakona, ali i da uslove za restituciju zakonom mogu da stvore samo Narodna skupština i Vlada Srbije, a da se oni nisu bavili ovim pitanjem.

Mandat predsednika fakulteta mu je istekao 2022. godine, a na toj poziciji ga je u novembru iste godine nasledila profesorka Sanja Aleksić Kovačević.

Imovina

U martu 2016. godine, Aleksandar je osnovao ofšor kompaniju „Ilmarinen consulting“ na Kipru. U novembru je registrovao istoimenu firmu u jednom od svojih stanova, a rekao je da pomaže proizvođačima da izvezu svoju robu na azijski i afrički kontinent.

2008. godine je uzeo kredit od 225.000 švajcarskih franaka i kupio je troiposoban stan u Beogradu. Otplatiće ga u junu 2036. godine. Agenciji za borbu protiv korupcije je prijavio da je nasledio dva stana, ali nije otkrio gde se nalaze i koliko vrede.

Istraživački novinari su objavili informaciju da je aeksandar Popović vlasnik kompanije Ilmarinen consulting LTD, registrovane na Kipru. Nepoznato je čime se kompanija bavi.

Kazne

2013. godine je službenim automobilom preticao autobus preko pune linije. Izjavio je da je to uradio jer se sporo kretao i nije nikoga ugrozio. Dve godine kasnije je platio kaznu od 15.000 dinara i tri meseca nije smeo da upravlja motornim vozilom.

Reference

[1] https://www.novidss.rs/srl/news/40825/details/w/0/aleksandar-popovic-dolazi-kraj-politike-koja-okrece-brata-na-brata-kuma-na-kuma-plemenika-na-plemenika/

[2] https://www.politika.rs/scc/clanak/520448/Aleksandar-Popovic-za-Politiku-Licne-netrpeljivosti-i-ideoloske-razlike-ne-smeju-da-uticu-na-Univerzitet-u-Beogradu