Ivana Petrović

Poslednji put ažurirano: Kategorija: I, Novinarstvo
Foto: Nema dostupne fotografije.

Kratke informacije

Ime i prezimeIvana Petrović
Datum rođenja1962.
Mesto rođenjaZagreb
DržavaHrvatska
PrebivališteZagreb
ZanimanjeNovinar, reporter

Biografija

Ivana Petrović je hrvatska novinarka, reporterka, urednica informativne emisije „Pregled tjedna“, te urednica redakcije vanjske politike na televiziji „Nova“. Rođena je 1962. godine u Zagrebu, gde i danas živi i radi.

Novinarsku karijeru je započela na Radiju „Hrvatsko Zagorje“. Godine 1993. je postala novinarka i urednica dopisništva Hrvatske Radio Televizije (HRT) u Krapini. Od 1998. godine je uređivala i vodila emisiju „Obje strane“ koja je emitovana na HRT-u. Od 2004. godine radi u Informativnom programu Nove TV.

Izveštavala je sa brojnih važnih događaja u inostranstvu, a više od 15 godina je pratila suđenja na Međunarodnom sudu pravde u Hagu. Imala je priliku da intervjuiše Papu Benedikta XVI (Joseph Alois Ratzinger), Majku Terezu (Agnes Gonxha Bojaxhiu), Henrija Kisindžera (Henry Alfred Kissinger), te brojne domaće i strane državnike.

U periodu od 2000. do 2003. godine je bila predavač na Katedri istraživačkog novinarstva na Fakultetu političkih znanosti (FPZ) u Zagrebu. Od tada neretko gostuje na predavanjima na FPZ-u i brojnim tribinama i okruglim stolovima. Koautor je priručnika za istraživačko novinarstvo.

Dva puta je dobila godišnju nagradu Hrvatskog novinarskog društva za televizijsko novinarstvo. Godine 2017. je dobila „Večernjakovu ružu“ u kategoriji „TV osoba godine“.

Detinjstvo i obrazovanje

Ivana Petrović je rođena 1962. godine u Zagrebu. Njeni roditelji su poreklom sa ostrva Korčula, gde i danas žive. Maštala je da bude lekarka, ali su je porodica i prijatelji odgovorili od te ideje. Nakon toga je poželela da studira pozorišnu režiju, ali je ipak diplomirala na Filozofskom fakultetu u Zagrebu.

Kako kaže, dva najvažnija saveta je dobila od oca i starijeg kolege Branka Lentića. Naime, otac joj je oduvek govorio da bude pametna, a ne da bude dobra, što danas interpretira tako da samo onaj koji nešto napravi pametno, napravi i dobro.

Branko Letica joj je nakon što je došla na televiziju rekao da veruje da će biti dobra novinarka, te savetovao joj da se nikad ne ulaguje šefovima, jer to rade novinari koji „nisu svoji“, nego da se ulizuje snimateljima i montažerima, jer od njih može imati najviše koristi. Tom logikom se vodi i danas, 25 godina kasnije.

Karijera

Ivana Petrović je karijeru novinara započela kao honorarac na radiju. Ipak, taj „hobi“ je ubrzo prerastao u ljubav koja traje skoro tri decenije. U periodu od 1990. do 1993. godine je radila na Radiju „Hrvatsko Zagorje“, a potom je prešla u dopisništvo HRT-a u Krapini. Jednom prilikom je kazala da je prvo javljanje uživo bilo iz Valentinova, sela u Hrvatskom Zagorju.

Kako je u jednom intervjuu navela, poslednje što je radila pre početka rata bio je intervju sa Tonijem Hadlijem (Anthony Patrick Hadley), frontmenom grupe Spandau Bale (Spandau Ballet). Ipak, tokom rata je sve manje interesa bilo za takvim sadržajima, pa je izveštavala sa ratišta u Hrvatskoj.

Kako bi se što bolje pripremala za teške teme koje su zamenile intervjue sa muzičarima i umetnicima, Petrovićeva je čitala knjigu Henrija Kisindžera „Diplomatija“, koju je kasnije opisala kao „Bibliju međunarodnih odnosa“. To joj je pomoglo i u daljem radu u informativnim programima HRT-a, a kasnije „Nove TV“.

Petrovićeva je 1998. godine postala starija reporterka hrvatskog javnog servisa, te voditeljka emisije „Obje strane“. Šest godina kasnije je prešla u Informativni program „Nove TV“. Kao novinarka, komentatorka i urednica redakcije vanjske politike izveštavala je sa brojnih svetskih događaja. Njena javljanja iz Brisela, Haga, Londona, Pariza i ostalih evropskih i svetskih prestonica praćena su analizama i komentarima.

U periodu od 2000. do 2003. godine je držala predavanja na Katedri istraživačkog novinarstva na zagrebačkom fakultetu političkih nauka. Jedan je od 11 autora priručnika „Istraživačko novinarstvo“ koji je 2004. godine štampala Izdavačka kuća „Birotisak d.o.o.“

Kao stipendista Bi-Bi-Si-ja (BBC) provela je nekoliko meseci u sedištu te velike medijske kuće u Londonu. Kako kaže, bilo je to pre nego što je Endrju Giligan (Andrew Giligan) objavio da Irak nema oružje za masovno uništenje, a tadašnji premijer Toni Bler (Tony Bair) podigao optužnicu protiv tog medija. Priznaje da je do Hatove istrage Bi-Bi-Si bio njen omiljeni svetski servis, ali da je pokleknuo pred politikom i izgubio kredibilitet.

Petrovićeva smatra da se ta medijska kuća nije oporavila ni nakon što je Bliksova komisija utvrdila da je njihov novinar bio u pravu. Zaključila je da sa ključnim svetskim vestima Bi-Bi-Si kasni za američkim Si-En-En-om (CNN) 40 do 45 minuta.

Prvu značajnu novinarsku nagradu je dobila 2003. godine. Hrvatsko novinarsko društvo ju je nagradilo za reportažu „Balkan ekspres alias politika i droga“ koja je emitovana u emisiji „Latinica“. Dobila je nagradu u kategoriji istraživačko novinarstvo i bila je jedna od najmlađih laureata.

Sledeće godine je postala član redakcije Informativnog programa „Nove TV“, te urednica vanjske politike.

Tokom studijskog putovanja u Ameriku 2006. godine posetila je Stejt Department. Bila je jedina novinarka iz Hrvatske koja je prisustvovala sastanku čija je tema bila međunarodni kriminal i terorizam.

U bogatoj novinarskoj karijeri najviše je izveštavala sa suđenja na Međunarodnom sudu u Hagu. Nije krila oduševljenje kada je Žalbeno veće Haškog tribunala 16. novembra 2012. godine hrvatske generale Antu Gotovinu i Mladena Markača proglasilo nevinim za egzodus Srba sa područja Krajine. To smatra jednim od najlepših trenutaka u karijeri.

Sa kolegom Mislavom Bagom je 29. juna 2013. godine vodila specijalni program posvećen ulasku Hrvatske u Evropsku uniju. Celodnevnu proslavu je uveličalo oko 170 visokih državnika, a zvaničan ulazak je obeležen intoniranjem „Ode radosti“, himne Evropske unije i vatrometom.

U aprilu 2014. godine je prisustvovala ceremoniji kanonizacije pape Ivana Pavla Drugog (Karol Józef Wojtyła) i Ivana XXII (Angelo Giuseppe Roncalli) u Rimu. Događaj je održan pred nekoliko stotina hiljada vernika iz celog sveta, a Petrovićeva ovo smatra jednim od najlepših radnih zadataka u karijeri.

Ivana Petrović je za nagradu TV ličnost godine prvi put nominovana 2014. godine, ali je „Ruža“ pripala njenoj kolegici Ivani Paradžiković, urednici i voditeljki emisije „Provjereno“.

Na „Weekend Media Festivalu“ 2015. godine PR stručnjaci su je proglasili najboljom novinarkom, a njenog kolegu Mislava Bagu najpopularnijim novinarom u Hrvatskoj.

U septembru 2015. godine je u Njujorku intervjuisala hrvatsku predsednicu Kolindu Grabar Kitarović koja je prisustvovala inicijativi Jadran – Baltik. Novinarka joj je, pored pitanja o to temama razgovora sa svetskim zvaničnicima, postavila i nekoliko pitanja o odnosima Srbije i Hrvatske, te njenoj komunikaciji sa tadašnjim predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem.

Na to je reagovao Luka Đurić, portparol hrvatske predsednice koji je prekinuo intervju jer je novinarka prekršila dogovor da pitanja budu o inicijativi Jadran – Baltik i krenula da postavlja pitanja o odnosima sa Mađarskom i Srbijom. U „Dnevniku“ Nove TV prikazan je i taj deo razgovora, što je izazvalo buru u Hrvatskoj javnosti.

Petrovićeva je bila prvi hrvatski novinar koji se javio sa lica mesta nakon terorističkog napada u Briselu 22. marta 2016. godine.

Dva dana kasnije je izveštavala sa presude Radovanu Karadžiću koji je prvostepenom odlukom Pretresnog veća osuđen za genocid, zločine protiv čovečnosti i krešenje zakona i običaja ratovanja.

Godine 2017. osvojila je nagradu „Večernjakova ruža“ u kategoriji „TV lice godine“. Nagradu je posvetila mladim novinarima i svojim saradnicima. Tim povodom je dala jedan od retkih intervjua u kome je istakla da „Ružu“ nije dobila ona nego ceo tim sa kojim radi.

Tada je izjavila da joj na „Novoj TV“ nikada nije bio problem da se izbori za svoj stav, te da se njena mišljenja normalno prihvataju kada kolegama iznese argumente zašto je nešto ispravno. Takav način razmišljanja Ivana gaji od detinjstva, te ističe da je roditelji nikada nisu gušili i da je zauzimanje ličnog stava deo njenog karaktera.

Krajem novembra 2017. godine je izveštavala sa izricanja drugostepene presude Suda u Hagu šestorici hrvatskih generala koji su proglašeni krivim za ratne zločine na području tzv. Herceg Bosne. Prva je obavestila javnost da je Slobodan Praljak preminuo u sudnici nakon što je po izricanju presude popio otrov.

Izveštavanje o ovom događaju joj je donelo nagradu Hrvatskog novinarskog društva Marija Jurić Zagorka za televizijsko novinarstvo. Stručni žiri HND-a je u svom obrazloženju naveo da je Petrovićeva izabrana jer su smatrali da je „u vrlo potresnom danu“, u kome se uživo svedočilo o samoubistvu generala Slobodana Praljka, „svojim britkim i analitičkim stilom izveštavala šta se tamo događa“. U obrazloženju se navodi i da je donela ekskluzivu kako je Praljak preminuo u sudnici, a ne u bolnici.

Žiri je svoju odluku opravdao i rečima da je Petrovićeva „objasnila kontekst postupka uključujući njegove ispravnosti i manjkavosti“, te da je „besprekorno povezivala sve logičnosti i nelogičnosti sa povezanim postupcima“.

Međutim, nisu se svi složili sa tom odlukom. Naime, Udruženje „Documenta – Centar za suočavanje s prošlošću“ izdalo je saopštenje da se njeno izveštavanje sa tog suđenja nikako „ne može smatrati profesionalnim i dobro odrađenim poslom“. Oni su upozorili da su „gledaoci bili uskraćeni za objektivnu sliku stradanja nevinih civila, Bošnjaka i Hrvata, te svih koji su u tzv. Herceg Bosni trpeli zločine, deportacije i mučenja u logorima“.

Čak 11 novinara koji su dobili 16 nagrada HND-a u raznim kategorijama je odlučilo da ih vrati jer se među dobitnicima našla i Ivana Petrović. Mnogi su se složili da njen stil izveštavanja nije bio primeren, a bilo je i onih koji su je nazvali „ratnom huškačicom“.

U februaru 2018. godine je nominovana za nagadu „Zlatni Studio“ koju dodeljuje „Jutarnji list“. Glasanje se održava pod motom „najbolji biraju najbolje“, a nagrade dodeljuju čitaoci „Jutarnjeg“. „Studio“ u kategoriji „Najbolji/a TV novinar/ka“ je ipak pripao njenom kolegi Andriji Jarku.

Imala je priliku da razgovara sa svetski poznatim ličnostima, ali su najveći utisak na nju ostavili papa Benedikt XVI, Herni Kisindžer i Sveta Majka Tereza. Prvi zbog „superiornog intelekta, neverovatne blagosti i stopostotne fokusiranosti na osobu koja stoji pred njim“, a drugi „zbog lucidnosti koja vas tera da ga slušate“. Majku Terezu je nazvala „čudom“ i dodala da joj je bila neizmerna radost izveštavati sa njene kanonizacije.

Privatni život

Premda o ličnom životu nerado govori, Petrovićeva je jednom prilikom priznala da je zbog novinarske karijere mnogo patio njen privatni život. To je ujedno sve što je na tu temu govorila, a svoj stav je obrazložila izjavom da ne voli da vidi ozbiljne novinare koji pričaju o svojoj intimi, a kasnije na televiziji treba da objave neku ozbiljnu vest. Jedina osoba iz njenog privatnog života koju pominje je sestrić Luka za koga kaže da je promenio živote svim članovima porodice.

Novinarka kaže da je dar brzine tačnog razmišljanja i reagovanja nasledila od majke, a talenat preciznog razlučivanja od očeve porodice. Kaže da je oduvek uživala dok joj je stric, profesor pedagogije pričao o raznim temama, uključujući i politiku.

Premda je njen posao prilično dinamičan i stresan jer često putuje, Ivana nađe vremena za prijatelje i porodicu. U jednom intervjuu je priznala da uživa u druženju sa prijateljima, dobroj muzici, izletima u prirodi, odlascima u teretanu i slično. Najčešća lokalna odredišta su joj Marija Bistrica i marijansko svetište na Krasnom.

Ipak, priznaje da joj je od teretane i planinarenja draže plivanje jer se time bavila u mladosti. Pored izleta u prirodi voli da sprema dalmatinska jela za prijatelje. S obzirom na to da je dugo na televiji kaže da se na odmoru ne može potpuno isključiti jer je uvek neko nešto pita o raznim temama ili je ispituju o događajima kojima je prisustvovala. To joj ne smeta, te dodaje da joj je drago što mnogi cene to što radi.

Jednom prilikom je kazala da je domoljub (patriota) i da to ne krije, te da ne voli kada je neko uči patriotizmu. Kaže da je „domovina dar koji treba ceniti“ i dodaje „domovini se služi, nju se ne iskorištava“.

Izvori

Uslovi kopiranja biografija

Sadržaj ovog članka je vlasništvo sajta www.biografija.org. Preuzimanje teksta je uslovljeno Creative Commons 2.5 licencom. Svako kopiranje i korištenje materijala bez navoda autora i linka ka izvoru smatra se kršenjem autorskih prava i podleže zakonskim sankcijama. Fotografije korištene u biografijama su vlasništvo trećih lica nad kojim portal Biografije poznatih nema autorska prava.

Povezane biografije