Haris Silajdžić

Biografija

Haris Silajdžić je bosanskohercegovački doktor istorijskih nauka i političar. Bivši je predsednik Vlade Fedracije BiH i nekadašnji bošnjački član Predsedništva BiH, te osnivač i prvi predsednik Stranke za BiH. Rođen je 1. oktobra 1945. godine u Brezi. Oženjen je Selmom Muhedinović, a iz braka sa Majom Silajdžić (rođena Zvonić) ima sina Mirzu.

Pre ulaska u politiku Haris Silajdžić je bio profesor arapskog jezika na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Prištini. Predavao je i na Filozofskom fakultetu u Sarajevu, te gostovao na brojnim svetskim fakultetima, poput čuvenog Harvarda (Harvard University).

U politiku je ušao krajem osamdesetih godina, a 1990. godine bio je jedan od najbližih saradnika Alije Izetbegovića, lidera Stranke demokratske akcije (SDA). U periodu od 1990. do 1993. godine vršio je funkciju ministra inostranih poslova u Vladi tadašnje Republike Bosne i Hercegovine. Za premijera je izabran 1993. godine.

Tri godine kasnije je izašao iz SDA i formirao svoju partiju pod nazivom Stranka za BiH. Na izborima 2000. godine SzBiH se pridružila „Demokratskoj alijansi za promjene“, te je tokom naredne dve godine bila deo Vlade Federacije BiH.

Pošto je u aprilu 2006. godine Silajdžić zajedno sa još nekoliko lidera opozicionih partija „oborio“ predlog za promenu Ustava BiH koji su podržale vladajuće stranke, njegova popularnost je naglo „skočila“.

Na opštim izborima koji su održani u oktobru 2006. godine Haris Silajdžić je sa 350 520 glasova izabran za bošnjačkog člana Predsedništva Bosne i Hercegovine.

Četiri godine kasnije ponovo se kandidovao za istu poziciju, te osvojio 117 240 glasova, što nije bilo dovoljno za pobedu. Na poziciji bošnjačkog člana predsedništva zamenio ga je Bakir Izetbegović, lider SDA.

Dve godine kasnije Silajdžić se povukao sa mesta predsednika Stranke za Bosnu i Hercegovinu. U martu 2015. godine je u Sarajevu promovisao svoju prvu zbirku poezije pod naslovom „Sarječja“.

Obrazovanje i radno iskustvo

Haris Silajdžić je rođen 1945. godine u bosanskohercegovačkoj opštini Breza. Osnovnu školu je završio u rodnom gradu, a potom upisao Gazi Husrev-begovu medresu, muslimansku versku školu u Sarajevu. Maturirao je 1964. godine, a zatim upisao studije arapskog jezika i islamistike na Univerzitetu u Bengaziju.

Po povratku u Jugoslaviju zaposlio se na Institutu za istoriju Kosova u Prištini, gde je radio do 1978. godine. U međuvremenu je stekao zvanje magistra, a doktorirao je 1979. godine. Nakon toga je izabran za profesora arapskog jezika na Filozofskom fakultetu u Prištini. Prema nekim izvorima, početkom 80-ih godina kreće na službeni put u Ameriku, a nakon toga u Libiji radi kao profesor na fakultetima koje je osnovao predsednik Muamar El Gadafi (Muʿammar al-Qaddhāfī / معمر القذافي).

Kako neki izvori navode Silajdžić je tokom 80-ih radio kao prevodilac delegacije Jugoslovenske narodne odbrane (JNA) u brojnim islamskim zemljama.

Pred sam kraj osamdesetih u javnosti se pojavljivao kao predstavnik Islamske zajednice, a u maju 1990. godine se pridružio Stranci demokratske akcije koju je osnovao Alija Izetbegović. Za redovnog profesora na Filozofskom fakultetu u Sarajevu izabran je 1996. godine. Tokom 2002. godine bio je gostujući predavač na njujorškome Univerzitetu Kornel (University Cornell).

Politička karijera

Političku karijeru Haris Silajdžić je započeo 1990. godine kada je postao član SDA. Kako je u jednom intervjuu istakao motiv za ulazak u politiku mu je bila želja za promenom, za ukidanjem jednostranačkog režima i uspostavljanja društva jednakih mogućnosti.

U oktobru 1990. godine rukovodio je velikim međunarodnim skupom pod naslovom „Ljudska prava u islamu“ koji je održan u Sarajevu. U svojstvu predstavnika Islamske zajednice prisutne je pozdravio na arapskom i engleskom jeziku. Kako su tada organizatori naveli cilj tog skupa je bila afirmacija „duhovnog blaga“ muslimana u BiH, koji je su više od pola veka „kulturno i politički potiskivani“, te odgovor na „ratnu pretnju koja se nadvila nad tom zemljom“.

Nakon prvih višestranačkih izbora koji su održani u novembru 1990. godine izabran je za ministra vanjskih poslova u Vladi Socijalističke Republike Bosne i Hercegovine. Premijeri su u tom periodu bili, prvo Jure Pelivan, a potom Mile Akmadžić. Silajdžić je u to vreme smatran jednim od najbližih Izetbegovićevih saradnika.

Ministar diplomatije je ostao i u prvoj Vladi Republike BiH koju je u aprilu 1992. godine kao nezavisnu državu priznala Evropska unija. Kada je 1994. godine potpisan Vašingtonski sporazum kojim je dogovoreno da se BiH podeli na dva entiteta Republiku Srpsku i Federaciju BiH, Silajdžić je postao prvi predsednik federalne Vlade.

U avgustu sledeće godine je podneo ostavku na tu funkciju jer je izabran za jednog od kopredsedavajućih Veća ministara Bosne i Hercegovine.

Kako mnogi bosanskohercegovački mediji navode, bio je jedna od ključnih političkih figura u Bosni i Hercegovini, te čovek koji je zahvaljujući brojnim međunarodnim kontaktima, doprineo priznanju nezavisnosti BiH i konačnom otcepljenju od SFRJ. Posebno je značajna njegova uloga u prikupljanju finansijske i druge pomoći bosanskim Muslimanima, danas Bošnjacima, tokom ratnih dejstava.

Iako mnogi tvrde da je imao veoma važnu ulogu u formiranju Dejtonskog mirovnog sporazuma kojim je u novembru 1995. godine zaustavljen rat, Silajdžićeva retorika se tokom narednih posleratnih godina prilično zaoštrila. Naime, zalagao se za promenu Ustava BiH iz razloga što je smatrao da je Republika Srpska „genocidna tvorevina“. Tu sintaksu će ponavljati i tokom svake naredne predizborne kampanje.

Premda su prvi sukobi s rukovodstvom SDA počeli još 1993. godine u javnosti je važio za jednog od ključnih ljudi u stranci. Postoje dve teorije zašto je 1996. godine napustio SDA. Prema prvoj, našao se u nemilosti lidera stranke zbog misterioznih nestanaka novca koji su dijaspora i islamske zemlje slale BiH tokom rata. Naime, postoji tvrdnja da je Silajdžić kao šef diplomatije samostalno raspolagao sredstvima namenjenim „odbrani BiH od agresora“, te da dobar deo tih sredstava nikada nije dospeo na prave adrese.

Prema drugoj teoriji Haris Silajdžić je napustio SDA jer su njegove političke ambicije prevazilazile moć položaja koji je uživao kao potpredsednik stranke. Kako god, on je u aprilu 1996. godine osnovao vlastitu partiju pod nazivom Stranka za BiH na čijem čelu će s manjim prekidom ostati do 2012. godine.

U oktobru 1996. godine održani su Opšti izbori u Bosni i Hercegovini. Nakon toga je formirana vlast na nivou države i entiteta. Silajdžić je u januaru 1997. godine zajedno sa Borom Bosićem izabran za kopredsednika Saveta ministara BiH. Na toj funkciji ostao je sve do 2000. godine.

Tokom te tri godine nastavio je da održava dobre diplomatske odnose sa Turskom i drugim islamskim zemljama. Pojedini mediji dovodili su ga u vezu sa milionskim poslovima u Libiji koji su retkim domaćim biznismenima osiguravali milionske zarade. Kako pišu bosanskohercegovački listovi, Silajdžićevi „omiljeni privrednici“ su bili Faruk Širbegović i Hamzalija Ibrić Jata.

Dovođenje u vezu s aferom „Tuzlanska banka“ te privatizacijom zeničke željezare koju su Kuvajćani dobili za jedan evro, umnogome je narušilo imidž omiljenog političara među Bošnjacima u BiH. Reputaciju je „popravljao“ čestim sukobima sa Miloradom Dodikom. Dok se jedan zalagao za BiH bez entiteta drugi je tražio samostalnost RS. To im je pomagalo da zadrže pozicije koje imaju.

Usledili su Opšti izbori u oktobru 2000. godine na kojima je Stranka za BiH nastupala samostalno. Ipak, nakon izbora i proglašenja rezultata pridružili su se Alijansi za promene predvođenoj Socijaldemokratskom partijom (SDP BiH). U medijima se za to vreme uveliko spekulisalo koju funkciju će preuzeti bivši ministar diplomatije i federalni premijer.

Ipak, Silajdžić je sve iznenadio odlukom da se „iz zdravstvenih razloga povuče iz javnog života“. Mnogi analitičari se slažu da je stvarni razlog bilo nezadovoljstvo ponuđenom pozicijom u izvršnoj vlasti. Za predsednika njegove Stranke za BiH izabran je Safet Halilović, a on se od tada nije pojavljivao u javnosti.

Njegov „nagli nestanak“ sa političke scene izazvao je radoznalost među novinarima, analitičarima, ali i njegovim biračima. U domaćim medijima spekulisalo se da Silajdžić svoje „lečenje“ provodi na sastancima sa brojnim diplomatama u SAD-u, Turskoj i drugim zemljama. Ovakve spekulacije su posledica njegovih gostovanja na američkoj televizijskoj mreži Si-En-En (CNN).

Nakon nešto više od godinu dana pauze Silajdžić je najavio kandidaturu za bošnjačkog člana Predsedništva BiH. Glavni protivkandidat mu je bio bivši stranački kolega i tadašnji lider SDA Sulejman Tihić. Osvojio je 179 726 glasova ili 34,79 odsto, dok je Tihić dobio 192 661 glas i sa 37,29 odsto glasova postao bošnjački član Predsedništva BiH.

Posle ovog poraza ponovo se povukao iz političkog života. Postao je konsultant kompanije „Enka holding“ koja je u vlasništvu turskog biznismena Mehmeta Sinana Tara (Mehmet Sinan Tara). Tek povremeno se odazivao pozivima za intervjue sa bh. novinarima. U jednom od tih intervjua je kazao da se povlači iz politike kako bi „pomogao državi“. Tom prilikom se „požalio“ na činjenicu da „uvek isti ljudi donose odluke“, te da se ne ostavlja dovoljno prostora mladim ljudima u politici“.

Tri godine nakon tog intervjua odlučio je da se „na velika vrata“ vrati u politički život BiH. Izjavio je da najavljene ustavne promene vode „cepanju“ BiH i da je zato odlučio da se aktivno angažuje kako se to ne bi ostvarilo. Najveće stranke u BiH dogovorile su promenu Ustava po kome bi BiH imala jednog predsednika, jednog premijera umesto Saveta ministara i druge promene koje bi dovele do jačanja države, a slabljenja nadležnosti entiteta.

Tzv. aprilskim paketom ustavnih promena predviđeno je da članove Predsedništva bira Parlament BiH, umesto dosadašnjeg neposrednog glasanja na izborima. Kako se kasnije ispostavilo, ta promena Silajdžiću nije išla u prilog jer je veće šanse da uđe u Predsedništvo BiH imao ukoliko bi se članovi birali kao i ranije, direktno na izborima.

Usledila je kampanja za Opšte izbore 2006. godine tokom koje je Silajdžić obećavao „100 posto BiH“, dakle Bosnu i Hercegovinu bez entiteta. Obećanja, premda niko nije znao kako namerava da ih ostvari, urodila su plodom, pa je na izborima osvojio 350 520 glasova, tj. 62,80 odsto, dok je njegov glavni protiv kandidat Sulejman Tihić dobio tek 27,53 odsto glasova.

Njegov mandat u Predsedništvu BiH obeležila su stalna „prepucavanja“ sa Miloradom Dodikom. Glavno obećanje na kome je gradio kampanju nije ispunjeno, kao ni većina drugih obećanja koja je davao pre i tokom mandata. Zamerio je novinarima što ga uporno poistovećuju sa Dodikom, premda su im retorika kao i predizborna obećanja od samog početka vrlo slični.

Dok se Silajdžić zalagao za centralizaciju i unitarizaciju BiH, Dodik je kao predsednik Vlade Republike Srpske „pretio“ raspisivanjem referenduma o nezavisnosti RS. Zbog toga ih je kritikovao i tadašnji Visoki predstavnik za BiH Miroslav Lajčak, te iako su pojedinici spekulisali da će ih obojicu smeniti, to se nije desilo.

Silajdžić se oštro protivio ratifikaciji Sporazuma o dvojnom državljanstvu sa Hrvatskom, ali je taj Sporazum ipak potpisan 2011. godine.

Na Opštim izborima 2010. godine ponovo se kandidovao za bošnjačkog člana Predsedništva. I u ovoj kampanji je obećao isto – sukob sa Dodikom, te naglasio da će sarađivati samo s onima koji „vole svoju zemlju“. U kampanji su učestvovali brojni sportisti i druge poznate ličnosti.

Ipak, veći broj glasova dobili su Bakir Izetbegović lider SDA i Fahrudin Radončić predsednik Stranke za bolju budućnost. Silajdžić je osvojio 25,10%, Radončič 30,49%, a Izetbegović 34,86%. Za bošnjačkog člana Predsedništva je izabran Izetbegović, za srpskog Nebojša Radmanović, a za hrvatskog Željko Komšić.

Iste večeri kada je Centralna izborna komisija objavila prve preliminarne rezultate Silajdžić se obratio javnosti priznavši izborni poraz. Dve godine kasnije povukao se i sa čela Stranke za BiH.

U martu 2015. godine je promovisao svoju zbirku poezije pod nazivom „Sarječja“.

Novinar i publicista Nedžad Latić je polovinom 2015. godine izjavio da je Silajdžić imenovan za savetnika turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana (Recep Tayyip Erdoğan). Prema informacijama kojima je Lalić tada raspolagao, bivši lider Stranke za BiH je zadužen za saradnju sa Katarom, Kuvajtom i SAD-om.

On je tada dodao da nije prvi put da se Silajdžić našao u ulozi savetnika nekog turskog zvaničnika, te da je ranije nezvanično savetovao Abudlaha Gula (Abdullah Gül).

Premda je ovu vest objavila većina medija u BiH, Silajdžić je u izjavi sarajevskom portalu klix demantovao te navode.

U avgustu 2015. godine je na Univerzitetu Oksford (Oxford University) u Velikoj Britaniji učestovovao na međunarodnoj konferenciji „Svijet kojeg delimo“ koju su organizovale Ujedinjene nacije i Kuvajtska fondacija „Al-Babtain“.

Prijava za ratne zločine

Bosanskohercegovački mediji su u septembru 2018. godine objavili vest da je Policijska uprava Trebinje Tužilaštvu BiH dostavila izveštaj protiv Harisa Silajdžića zbog sumnje da je u periodu od 1992. do 1995. godine počinio ratni zločin protiv civilnog stanovništva i ratni zločin protiv čovečnosti na području opštine Konjic.

U izveštaju se navodi sumnja da je u periodu od 1992. do kraja 1995. godine u svojstvu ministra diplomatije, a potom i u svojstvu premijera Federacije BiH i jednog od osnivača Patriotske lige u Konjicu, doneo odluku o osnivanju koncentracionih logora Čelebići, Musala i Bradina.

Njegov deo krivice se ogleda u tome što je „kao visoki funkcioner Republike Bosne i Hercegovine“ imao uvid u sve što se dešava, što ga čini direktnim saučesnikom ratnog zločina počinjenog na tom području.

Ovo nije prva prijava na račun bivšeg člana Predsedništva. Naime, 2009. godine Udruženje „Croatia Libertas“ je podnelo krivičnu prijavu Tužilaštvu BiH u kome je navedeno da je Silajdžić „lično naredio osnivanje logora za nebošnjake na području opštine Konjic“. Tužilaštvo do danas (april 2019. godine) nije pokrenulo istragu o tome.

On je ovu prijavu okarakterisao kao „osmišljen projekat čiji je cilj relativizovanje već izrečenih presuda“, te novi „pokušaj prekrajanja granica na Balkanu“.

Imovinsko stanje

Prema podacima iz imovinskog kartona koji je 2010. godine dostavio Centralnoj izbornoj komisiji (CIK) BiH, Haris Silajdžić poseduje stan od 48 kvadrata u Ulici Ferhadija u Sarajevu, te suvlasništvo nad stanom od 181 kvadrat u ulici Rizaha Štetića u Sarajevu u kome živi njegova sestra sa porodicom. Vrednost ovog stana tada je procenjena na 270 000 konvertibilnih maraka.

Od novembra 2006. do juna 2010. godine zaradio je ukupno 200 380 KM na ime plate člana Predsedništva BiH. Nije prijavio druga primanja, niti vlasništvo nad deonicama niti luksuznom robom. Naveo je da koristi službeni automobil Folksvagen Pasat.

Zbog ovako „siromašnog“ imovinskog kartona, novinari su ga uvrstili među „najskromnije političare u BiH“.

Privatni život

Haris Silajdžić je rođen 1945. godine u Brezi. Osnovnu školu je završio u rodnom gradu, a muslimansku versku školu u Sarajevu. Školovao se u Bengaziju, a nakon toga zaposlio na Institutu za istoriju Univerziteta u Prištini.

Tu je upoznao svoju prvu suprugu Ljuljetu Vunići (Luljeta Vuniqi). Vunići se takođe aktivno bavi politikom, a pre nekoliko godina je postala član partije Hašima Tačija, aktuelnog predsednika samoproglašene Republike Kosovo.

Druga žena bosanskohercegovačkog političara bila je Mostarka Maja Zvonić s kojom ima sina Mirzu. Iako je bila supruga jednog od najmoćnijih ljudi u bh. politici retko se pojavljivala u javnosti, a navodno, trenutno živi u Istanbulu.

Treća Silajdžićeva supruga je dvadeset šest godina mlađa pevačica i profesorka violine Selma Muhedinović. Selma je domaćoj javnosti prepoznatljiva po pesmama „Šeherzada“, „Ne, ne, ne, ne“, „Šta da radim s tobom ja“ i drugima.

Venčali su se 8. marta 2016. godine u sarajevskom Golf klubu, a ceremoniji je prisustvovao samo uži krug prijatelja i porodice. Selmina kuma je bila Elma Kovačević Bajtal, supruga Esada Bajtala, filozofa i Silajdžićevog rođaka. Njegov kum je bio advokat Džemil Sabrihafizović.

Mirza Silajdžić, Harisov sin iz drugog braka je nakon završene osnovne i srednje škole u Istanbulu, školovanje nastavio u Londonu.

Izvori

• http://www.zurnal.info/novost/6287/doktorov-zadnji-let-za-tursku
• https://www.slobodna-bosna.ba/vijest/22965/miris_istanbula_silajdzic_imenovan_za_erdoganovog_savjetnika.html
• https://www.klix.ba/vijesti/bih/haris-silajdzic-za-klix-ba-nije-tacno-da-sam-imenovan-za-erdoganovog-savjetnika/150728062
• https://www.klix.ba/vijesti/bih/silajdzic-prijava-protiv-mene-je-osmisljen-projekt-ciji-je-cilj-relativiziranje-izrecene-presude/180906099
• http://ba.n1info.com/Showbiz/a86725/Selma-Muhedinovic-progovorila-o-suprugu-Harisu-Silajdzicu.html