Zoran Milivojević

Kratke informacije

Ime i prezimeZoran Milivojević
Datum rođenja1. decembar 1957.
Mesto rođenjaBeograd
DržavaSrbija
PrebivališteNovi Sad / Ljubljana
ZanimanjePsihoterapeut, pisac

Biografija

Zoran Milivojević je srpski psihoterapeut, pisac, doktor medicine i aktivista. Rođen je 1. decembra 1957. godine u Beogradu. Živi i radi na relaciji Novi Sad – Ljubljana.

Jedan je od psihoterapeuta u Srbiji sa najuspešnijom dugogodišnjom praksom u individualnoj, partnerskoj i grupnoj psihoterapiji.

Aktivno se bavi razvojem transakcione analize u Srbiji, Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. Milivojević je prvi čovek TA centra – asocijacije transakcionih analitičara Srbije, a od 2009. godine je i predsednik Saveza psihoterapeuta Srbije. U Novom Sadu je stručni direktor Psihopolis instituta. Zanimljivo, nosi i laskavu titulu počasnog člana Profesionalne psihoterapijske lige Ruske federacije.

Na evropskom, ali i drugim kontinentima održao je niz stručnih predavanja, edukacija, seminara i kongresa kao vrlo ugledan i priznat međunarodni predavač iz oblasti psihoterapije.

Detinjstvo i obrazovanje

Potiče iz ugledne porodice. Njegov otac Milivoje Milivojević bio je poznati srpski umetnik i direktor fotografije. Njegova majka je Marija. Zoran ima jednog brata Borisa Milivojevića koji je krenuo očevim, umetničkim stopama, pa je danas poznati srpski glumac.

Zoran je završio Gimnaziju. Kao gimnazijalac maštao je o tome da krene očevim stopama, pa da se i on okrene umetnosti i da studira režiju ili arhitekturu. Ipak, prevagnula je njegova ljubav prema medicini. Upisao je Medicinski fakultet u Beogradu. U toku studiranja, a potom i po završetku fakulteta shvatio je da je njegova sfera interesovanja ljudska psiha i tome se u potpunosti posvetio.

Nakon brojnih dodatnih edukacija, predavanja i usavršavanja postao je ugledni srpski psihoterapeut kome se ljudi svakodnevno obraćaju za pomoć u prevazilaženju svakodnevnih problema.

Takođe, u Beču je na privatnom fakultetu Sigmund Frojd odslušao trogodišnji studijski program kako bi stekao zvanje Ph.D. doktora nauka.

Studentski dani i aktivizam

Kao student Milivojević je već postao aktivista. Multignosis – grupu za multidisciplinarni pristup mozgu, mišljenju i ponašanju osnovao je još kao student. Na tome se nije zadržao pa je oformio i Algrenu. Reč je o alternativnoj grupi za resocijalizaciju narkomana.

Takođe, bio je aktivista, a kasnije i predsednik Centra za naučni i istraživački rd studenata Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Zanimljiv je i podatak da je Zoran predvodio pobunu studenata koja je rezultirala otvaranjem Specijane bolnice za prevenciju i lečenje bolesti zavisnosti u okviru Kliničko–bolničkog centra Dragiša Mišović.

Zbog svog rada tokom studiranja i aktivizma na raznim poljima ljuske psihe Zoran je kao student nagrađen Oktobarskom nagradom koju mu je dodelio grad Beograd.

Međunarodna stručna zvanja

Međunarodni naziv sertifikovanog transakcionog analitičara u psihoterapiji dobio je 1989. godine od Međunarodnog udruženja za transakcionu analizu. To je rezultat njegovog uključivanja  u transakcionu analizu odmah po završetku Medicinskog fakulteta.

Međunarodna akademija za transakcionu analizu dodelila mu je zvanje profesora transakcione analize.

Osim ovog, Milivojević je dobio stručno zvanje 2001. godine i to kao prvi stani zvanični edukator i supervizor za transakcionu analizu u istočnoj Evropi.

Teorije psihoterapeuta Zorana Milivojevića

U osnovi istraživanja i teorija doktora Milivojevića su emocije, odnosno, ljudska osećajnost. On konstantno radi na promovisanju emocionalne pismenosti i emocionalne inteligencije kroz pisanje stručne literature, javne nastupe, ali i kolumne – novinske članke.

O socijalnoj psihoterapiji

Po Milivojeviću je suština socijalne psihoterapije, čiji je on utemeljivač,  je korištenje masovnih savremenih medija kako bi uputili terapijske poruke javnosti. On koristi priliku da svoje terapijske poruke šalje javnosti putem gostovanja u raznim televizijskim emisijama, intervjuima u časopisima, online portalima, ali i kolumnama koje redovno piše. Sve to deo je socijalne psihoterapije.

O ljubavi i muško-ženskim odnosima

Veoma su zanimljive i njegove teorije o ljubavi i muško-ženskim odnosima. Ključno je, kako navodi, napraviti jasnu granicu između ljubavi i zaljubljivanja. O ovome je napisao više knjiga, a razvio je i posebnu terapiju za parove.

Jedno od njegovih najčitanijih i najtraženijih dela je upravo knjiga „Formule ljubavi“ sa porukom kako pronaći pravu ljubav, a da čovek ili žena ne upropaste sebe tražeći tu ljubav.

Milivojević kaže da ljudi često imaju potrebu da idealizuju ljubav, baš onako kako su to gledali u nekim filmovima iz Holivuda, a kasnije kada shvate da nije sve idealno postanu razočarani. Takođe, on zaljubljivanje ne vidi kao prvi korak ka ljubavi, već prvi korak ka razočarenju. Kaže da zaljubljivanje nije prirodna emocija, a da se oni koji kažu da su zaljubljeni, u stvari tako ponašaju jer precenjuju ljubav. Potrebno je da partneri imaju isti koncept o ljubavi, kako bi njihova veza bila uspešna. Ljubav i ljubavna veza su potpuno različite stvari i zbog toga je osnova svega da partneri imaju isti koncept ljubavi.

Smatra da kada ljudi postignu emocionalnu zrelost, gube mogućnost zaljubljivanja, jer više nemaju potrebu da nekog idealizuju već analitički prihvataju tu osobu i sebe.

Oni koji ipak ne dostignu tu emocionalnu zrelost uglavnom su osuđeni da zauvek budu razočarani i nesrećni u ljubavi, jer njihova zaljubljenost ne može večno da traje.

Trend zaljubljivanja u naše krajeve je došao sa zapada, dok u Africi i Aziji toga nema i oni su mnogo uspešniji od zapadnjačke civilizacije po natalitetu. Nekada su roditelji deci birali supružnike, što se i nije pokazalo kao loše.

Milivojević ne smatra da se treba vratiti na taj princip sklapanja brakova, ali smatra da nije dobro ni birati partnera samo iz zaljubljivanja i ljubavi.

Da bi bilo koji ljubavi par bio uspešan oni moraju imati istu ili sličnu predstavu o zajedničkom životu.

Da je ova njegova teorija tačna Milivojević je potvrdio i sa brojnim primerima iz prakse kod parova koji kod njega dolaze na terapiju. Iako imaju dobar emocionalni i seksualni život, parovi ne mogu zajedno zbog različitog koncepta o zajedničkom životu. Najveći neprijatelj u ljubavi, a kasnije uspešnom zajedničkom živou je upravo idealizacija partnera.

O vaspitanju dece

U slovenačkim vaspitnim ustanovama koje se bave vaspitanjem dece i mladih, Milivojević je više od dve decenije radio kao spoljašnji stručni supervizor. Šest osnovnih vaspitnih stilova izneo je u svojoj knjizi „Mala knjiga za velike roditelje“ još 2004. godine i tako razvio svoj „mercedes model“ vaspitanja.

Zanimljivo, smatra da su na  „ideologiju srećnog deteta“ danas previše usmerene savremene pedagoške i psihološke teorije. On se sa time ne slaže jer smatra da su istraživanja pokazala da takav pristup vaspitanju dece dovodi do momenta „nemoćnog roditelja“ što svakako nije dobro za vaspitanje.

On je pokretao javne kampanje da se država i zakoni ne mešaju u porodične odnose u smislu da roditeljima zabrane da nekada svoje dete „pljusnu po guzi“ kada to zasluži. Odnosno, kada roditelji procene da je dete to zaslužilo.

Ovakva svoja razmišljanja i teorije o roditeljstvu Milivojević je izneo u svojoj knjizi „Roditeljstvo“ koju je objavio 2017. godine. Knjiga je naišla na kritike i burne reakcije stručne javnosti.

Stručna literatura

Napisao je devet knjiga, a neke od njih su osim srpskog imale svoja slovenačka i hrvatska izdanja. Prvu knjigu „Psihoterapija i razumevanje emocija“ objavo je 1993. godine. Njegove najpoznatije knjige su „Formule ljubavi – kako ne upropastiti sopstveni život tražeći pravu ljubav“ i „Emocije- psihoterapija i razumevanje emocija“.

Knjiga „Emocije- psihoterapija i razumevanje emocija“ imala je čak tri izdanja, a prvi put je objavljena 1999. godine.

Koautor je na više knjiga, od kojih se neke koriste kao udžbenici na fakultetima. Zanimljivo je da je koautor na jednoj od najpoznatijih svetskih stručnih knjiga o ljubavi. Reč je o knjizi „Svetska knjiga o ljubavi“. Bio je koautor Leu Bormansu.

Koautor je na specijalističkom udžbeniku „Psihijatrija“ autora Dušana Kecmanovića. Takođe, koautor je na udžbenicima Ljubomira Erića. Reč je o tri udžbenika i to „Psihoterapija“, „Seksualne disfunkcije“ i „Psihodinamička psihoterapija“.

Bibliografija

  • 1993. Psihoterapija i razumevanje emocija
  • 1995. Formule ljubavi – kako ne upropastiti sopstveni život tražeći pravu ljubav
  • 1999. Emocije – psihoterapija i razumevanje emocija
  • 2007. Igre koje igraju narkomani – transakciona analiza problematičnog uzimanja droge
  • 2011. Uloviti ljubav
  • 2014. Psihologike svakodnevnog života
  • 2017. Psihologički spisi
  • 2017. Roditeljovanje

Reference

Zoran Milivojević na društvenim mrežama

FacebookZoran @ Facebook