Voja Antonić

Biografija

Vojislav Voja Antonić je srpski filmski montažer, pronalazač, inženjer i pisac. Rođen je 12. jula 1952. godine u Šapcu. Živi i radi u Beogradu.

Kada je imao sedam godina, sa porodicom se preselio u Beograd. 1966. godine je osvojio prva mesta na saveznim takmičenjima iz matematike i fizike.

Diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti, odsek montaža. Kratko je radio u struci jer se posvetio elektronici.

Eksperimentisao je sa mikroprocesorom Z80 i 1976. godine je napravio svoju prvu mašinu. Pet godina kasnije je konstruisao mali računar Arbitar koji je preteča laptopa. Imao je tastaturu, štampač, ugradnu bateriju i LCD pokazivač i mogao je da stane u tašnu. Voja je ovo uradio za Smučarski savez Srbije kome je bio potreban precizan uređaj pomoću koga bi se merilo vreme tokom Balkanskog prvenstva u alpskim i nordijskim disciplinama.

1983. godine je konstruisao kućni računar Galaksiju koji je bio prvi jugoslovenski mikroračunar. U časopisu „Računari u vašoj kući“ je objavio uputstvo za samougradnju. Na taj način je ohrabrio i podstakao 8.000 ljudi da sami naprave svoj računar. Voja je napisao programe, operativni sistem i video-igrice za ovu mašinu. Prototip Galaksije je poklonio Muzeju nauke i tehnike.

Ubrzo su firma „Elektronika inženjering“ i Zavod za učila i nastavna sredstva finansirali njegov projekat i računar je počeo da se koristi u mnogim školama.

Sarađivao je sa „Svetom kompjutera“, najdugovečnijim računarskim časopisom u Srbiji.

1999. godine je napravio instrument koji je objedinjavao logičku sondu, analizator, serijski prijemnik i frekvencmetar. Šemu je ponudio američkoj firmi Mikročip Tehnolodži koja mu nije isplatila ono što mu je obećala.

2000.  godine je objavio knjigu „Da li postoje stvari koje ne postoje – vodič za kritičko razmišljanje“. U njoj govori protiv sujeverja koje je u Srbiji naročito bilo popularno krajem XX veka. Zbog toga mu je Kleopatra pretila da će dobiti batine.

2002. godine je napisao knjigu „Kremansko neproročanstvo: studija jedne obmane“ u kojoj je raskrinkao proročanstva Miloša i Mitra Tarabića.

Pošto je smatrao da su neki pronalasci u svetskoj bazi nemogući, napisao je elektronsku knjigu „Patenti koji neće promeniti svet“. I sam je napravio jedan takav pod nazivom Rekvizit za bal vampira, ali ga nije patentirao.

Bio je saradnik u brojnim radijskim emisijama, a jedna od njih je „Modulacije“. U njoj je čitao neke od svojih kratkih priča: „Nastanak i nestanak života“, „Tri krave“, „Amaterska posla“, „Ubistvo“, „Modli“, „Spasilac“, „Ideja“, „Palma“, „Modrice“, „Vrapče“, itd.

Jedan od Vojinih izuma je elektronska podrška za kazino opremu na kojoj je radio u Kazahstanu i Kirgistanu.

2013. godine je napravio izložbu svojih „led-art“ radova čiji je naziv „Čarolija svetleće tačke“.

2015. godine je na prvom poslovnom sajmu u Beogradu, BizIT-u, govorio na temu: „Informaciona bezbednost u teoriji i praksi – Kako je moj projekat ukraden i kako je završio u Tajvanskoj fabrici?“

Voja Antonić trenutno piše za časopis PC Press i živi u Beogradu. Izjašnjava se kao ateista.

Neke od njegovih izjava su:

• „Ljudi bi se danas pre setili ko je Lav Geršman nego ko je Lav Tolstoj.“
• „Nisam apsolutni skeptik. Život je čarolija u koju verujem. Jedini kojima ne verujem su prevaranti: astrolozi, tarot čitači i sl.“
• „Džejms Rendi osnovao je fondaciju koja daje milion dolara prvoj osobi koja dokaže da može da predvidi budućnost. Ta nagrada je aktuelna već 15 godina. Mnogo njih se javilo i još uvek niko nije upseo da je osvoji.“
• „Opasno je verovati glupostima poput onoga što Kleopatra ili neko sličan propagira. Zamislite čoveka koji će da preduzme nešto nakon tog saveta koji dobije. Opasno je verovati nekome ko ima toliko drskosti da toliko uđe u nečiji život. „
• „Jedini način da digitalna mašina povrati poštovanje koje je nekada imala, jeste da stigne do cilja koji su njeni konstruktori zacrtali – da u potpunosti simulira proces mišljenja u ljudskom mozgu.“