Kratke informacije
Ime i prezime | Sebija Izetbegović |
Datum rođenja | 6. april 1960. |
Mesto rođenja | Podgorica (Crna Gora) |
Država | Bosna i Hercegovina |
Prebivalište | Sarajevo |
Zanimanje | Profesor na fakultetu, magistar doktor medicine |
Biografija
Sebija Izetbegović (rođ. Građević) je profesorka na Medicinskom fakultetu u Sarajevu, te generalna direktorka Kliničkog centra Univerziteta u Sarajevu. Rođena je 6. aprila 1960. godine u Podgorici. Živi i radi u Sarajevu.
Supruga je lidera Stranke demokratske akcije (SDA) Bakira Izetbegovića, te snaha bivšeg prvog predsednika Republike BiH, Alije Izetbegovića. Ima ćerku Jasminu Izetbegović.
Obrazovanje
Sebija Izetbegović je rođena 1960. godine u Titogradu, današnja Podgorica. U periodu od 1996. do 1974. godine pohađala je Osnovnu školu „29. novembar“ u Sarajevu.
Završila je sarajevsku III Gimnaziju, te 1978. godine upisala Medicinski fakultet.
Od 1989. do 1990. godine radila je kao lekar pripravnik na Klinici za plastičnu i rekostruktivnu hirurgiju pri Univerzitetsko-kliničkom centru u Sarajevu.
Početkom rata u Bosni i Hercegovini specijalizaciju je nastavila u Kliničkom centru „Sveti duh“ na Sveučilištu u Zagrebu.
Magistrirala je i doktorirala na Medicinskom fakultetu u Sarajevu.
Radno iskustvo u obrazovnim ustanovama
Sebija Izetbegović je od 3. oktobra 1996. do 10. oktobra 1998. godine radila kao asistent na Medicinskom fakultetu u Sarajevu.
U istoj je ustanovi od 11. aprila 2002. godine do 29. novembra 2007. godine radila kao docent, da bi 29. novembra 2013. dobila zvanje vanrednog profesora.
Od 23. januara 2012. godine bila je vanredna profesorka i Šefica katedre za ginekologiju i akušerstvo na Medicinskom fakultetu u Sarajevu, a od 29. januara 2014. godine je redovna profesorka u ovoj obrazovnoj ustanovi.
Radno iskustvo u zdravstvenim ustanovama
Sebija Izetbegović je u periodu od 1. juna 1989. godine do 1. juna 1990. godine radila kao lekar pripravnik na Klinici za plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju na UMC Sarajevo.
Od februara 1990. godine do avgusta 1994. godine radila je kao lekar opšte prakse na DOO Velefarmacija u Sarajevu.
U periodu od avgusta 1994. godine do februara 1996. godine radila je kao lekar na specijalizaciji na Kliničkom centru Univerziteta u Sarajevu. Od februara 1996. godine do septembra 2008. godine bila je specijalista ginekologije i akušerstva u istoj ustanovi.
Sebija Izetbegović je u februaru 2009. godine postala direktorka Discipline za ginekologiju, akušerstvo i pedijatriju na UKC Sarajevo, a u julu 2011. godine Šefica klinike za ginekologiju i akušerstvo.
Novoformirani Upravni odbor Opšte bolnice prim. Dr. Abdulah Nakaš u Sarajevu ju je 15. marta 2013. godine imenovao direktorkom te ustanove. Na toj poziciji je nasledila doktora Bakira Nakaša koji je ovu funkciju obavljao više od 20 godina.
Njen izbor izazvao je negodovanje jednog dela sarajevske javnosti, pa je oko 10 000 građana Sarajeva izašlo na ulice kako bi podržalo ostanak bivšeg direktora Opšte bolnice.
Sporno je bilo to što su smatrali da je Sebija Izetbegović na ovo mesto imenovana političkim putem, s obzirom da joj je suprug predsednik Stranke demokratske akcije i tada aktuelni bošnjački član Predsedništva BiH.
Dobro upućeni izvori pojedinih medija u BiH pisali su da je Sebija Izetbegović uvela red u Opštu bolnicu u funkcionalnom i higijenskom smislu, ali da je dug koji je bolnica u tom momentu imala, smanjen na uštrb pacijenata.
Naime, tokom njenog mandata smanjen je broj prijema i broj poroda u bolnici, te redukovan broj pacijenata koji zahtevaju multidisiplinarni pristup.
To je uveliko pobošljalo finansijsku situaciju u bolnici, ali i primoralo pacijente da na drugim mestima potraže pomoć koja im je potrebna.
Osim toga, u septembru 2014. godine Izetbegović je potpisala ugovor o iznajmljivanju dva potpuno renovirana sprata bolnice privatnoj zdravstvenoj ustanovi „Moja klinika“ primarijusa doktora Emira Talirevića.
To je bio presedan, s obzirom da se do tada nije desilo da jedna javna ustanova izdaje svoj prostor privatnoj zdravstvenoj ustanovi koja se bavi istom delatnošću.
U tom periodu, specijalista patologije prešao je iz Opšte bolnice u „Moju kliniku“, pa je ova ustanova ostala bez specijaliste iz te oblasti.
Nedugo nakon toga, „Moja klinika“ je preuzela odel pato-histologije, a rukovodstvo Opšte bolnice je potpisalo ugovor vredan 600 000 konvertibilnih maraka kako bi koristilo usluge „Moje klinike“. Na sve ovo je ukazao sindikat Opšte bolnice.
U januaru 2016. godine Sebija Izetbegović je imenovana generalnom direktorkom Kliničkog centra Univerziteta u Sarajevu.
Upravni odbor je potvrdio njeno imenovanje 8. januara iste godine, s obzirom na to da je bila jedini kandidat za ovu poziciju.
U tom momentu KC je imao oko 3 500 zaposlenih i dug od oko 100 miliona maraka. Zbog neurednih javnih nabavki, te ostalih finansijskih problema KC je posetila finansijska policija.
Pred kraj 2016. godine Sebija Izetbegović je u jednom od intervjua istakla da je dug smanjen, te da je merama štednje otplaćeno oko 60 milona maraka.
U tom periodu nekoliko eminentnih lekara je napustilo KC, a Izetbegović je tvrdila da nisu otpušteni nego da su sami dali otkaz.
Jedan od njenih predloga bio je pripajanje Opšte bolnice prim. Dr. Abdulah Nakaš Univerzitetsko-kliničkom centru. Ova ideja nije sprovedena u delo, jer većina lekara koji rade u Opštoj bolnici nisu hteli da pređu na KCUS.
Pojedini medicinski radnici iz Opšte bolnice su prešli na KCUS zajedno sa novoizabranom direktorkom, ali je većina ostala da radi u bolnici.
Državna agencija za istrage i zaštitu (SIPA) je pred kraj 2016. i početkom 2017. godine vršila provere na Kliničkom centru Univerziteta u Sarajevu. Provere su vršene po nalogu Kantonalnog tužilaštva Sarajevo.
Naime, novac koji su lekari uplaćivali na račun Lekarske komore Kantona Sarajevo nisu stizali na račune ove organizacije, nego ih je rukovodstvo KCUS zadržavalo.
Rukovodstvo pojedinih zdravstvenih ustanova, uključujući KCUS zatražilo je da im se prvo dostave izveštaji o radu Komore i trošenju njihovog novca.
Novac od članarina zadržan je na računu KCUS, te je Lekarska komora optužila rukovodstvo ove ustanove za ugrožavanje rada lekara i vršenju mobinga nad njima blokirajući uplatu sredstava.
SIPA, po ovom osnovu, navodno, nije pronašla nepravilnosti.
Osim toga, Državna agencija za istrage i zaštitu proveravala je finansijske i revizorske izveštaje ove zdravstvene ustanove.
Izveštaji su pokazali zabrinjavajuće podatke o trošenju sredstava na šta je upozoravala i generalna direktorka Sebija Izetbegović.
Na 8. vanrednoj sednici Senata Univerziteta u Sarajevu, koja je održana 6. septembra 2017. godine, Klinički centar je nakon četiri godine ponovo vraćen u sastav Senata UNSA.
Direktorka KCUS-a Sebija Izetbegović je po službenoj dužnosti predstavljala KCUS u Senatu UNSA.
Ranije je imenovana za člana Saveta za nauku i umetnost Univerziteta u Sarajevu i to kao predstavnica Upravnog odbora Univerziteta u Sarajevu.
Socijaldemokratska partija BiH je 14. juna 2017. godine na sednici Federalnog parlamenta zatražila da ovaj Dom naloži Upravnom odboru Kliničkog centra da razreši Sebiju Izetbegović sa pozicije generalne direktorke ove zdravstvene ustanove.
Takođe, predstavnici ove stranke su od Vlade Federacije BiH zatražili da smeni Upravni odbor ukoliko ne provedu smenu profesorke Izetbegović.
Predlog je odbijen, jer nije dobio dovoljan broj glasova u Predstavničkom domu Parlamenta FBiH.
Protiv smene su bili poslanici SDA i HDZ BiH, dok su opozicione partije, kao i deo kluba Stranke za bolju budućnost podržale predlog SDP-a.
Politička karijera
Iako joj je suprug prethodnih 25 godina veoma aktivan u politici, profesorka Sebija Izetbegović se do 2015. godine nije politički eksponirala. Pratila je svog supruga na predizbornim skupovima širom Bosne i Hercegovine, te mu davala podršku na izborima.
Početkom 2017. godine u medijima se uveliko polemisalo da bi kandidat SDA na narednim predsedničkim izborima mogla da bude upravo profesorka Sebija Izetbegović.
Ipak, 30. maja 2017. godine predsednik Glavnog odbora SDA Halid Genjac demantovao je navode o njenoj kandidaturi na ovu poziciju.
Privatni život
O privatnom životu profesorke Sebije Izetbegović se vrlo malo zna. Rođena je u Crnoj Gori.
Veći deo života provela je u Sarajevu gde je 1982. godine upoznala svog supruga Bakira Izetbegovića.
Imaju ćerku Jasminu koja je po završetku Likovne akademije u Sarajevu (Odsek za grafički dizajn) nastavila školovanje u Holandiji.
U Amsterdamu je završila postdiplomske studije, a vlasnica je i direktorka marketinške agencije „Fabcat“.