Nils Bor (Niels Bohr)

Biografija

Nils Henrik Dejvid Bor (Niels Henrik David Bohr) je danski fizičar koji se smatra jednim od najistaknutijih naučnika 20. veka. Svetu je omogućio bolje shvatanje strukture atoma i kvantne teorije. Bio je prvi fizičar koji je primenio koncept kvantne teorije na problem atomske i molekularne strukture i za svoj doprinos na ovom polju je 1922. godine nagrađen Nobelovom nagradom za fiziku. Nils Bor je rođen 7. oktobra 1885. godine u Kopenhagenu, a preminuo je u 77. godini, 18. novembra 1962. godine u rodnom gradu.

Naučnoj zajednici je doslovno „pokazao“ atom što je danas poznato kao Borov model atoma koji predstavlja atom sa malim pozitivno naelektrisanim jezgrom oko kojeg se elektroni kreću u kružnim orbitama slično kretanju planeta oko Sunca.

U fiziku je uveo i pojam modela tekuće kapljice atomskog jezgra koji je usko vezan za objašnjenje nuklearnih procesa. Za vreme Drugog svetskog rata bio je angažovan i na Projektu Menhetn (Manhattan Project), nuklearnom programu Sjedinjenih Američkih Država (SAD).

Bor je kroz svoj naučni rad izveo princip korespondencije koji povezuje novu i staru teoriju mehanike, posebno klasičnu i kvantnu fiziku i koji nalaže da nova teorija mora moći objasniti sve pojave koje je objašnjavala prevladana teorija.

U karijeri je bio profesor na univerzitetima u Kopenhagenu, Mančesteru, Liverpulu, Edinburgu, Oslu, Kembridžu, Oksfordu, te počasni doktor na Sorboni. Sve do smrti se nalazio na čelu Instituta za teorijsku fiziku, a bio je i predsednik Kraljevske akademije nauka, oboje u rodnoj Danskoj.  Bio je i dopisni član Hrvatske akademije nauka i umetnosti i počasni doktor Univerziteta u Zagrebu. Kao strani član aktivno je službovao i u Kraljevskom društvu u Londonu.

Detinjstvo i mladost

Bor je rođen u porodici gde je otac Kristijan Bor (Christian Bohr) bio profesor psihologije na Univerzitetu u Kopenhagenu, a majka Elen (Ellen), rođena Adler, je poticala iz vrlo bogate i uticajne jevrejske porodice. Odrastao je u društvu starije sestre Dženi (Jenny) i mlađeg brata Haralda (Harald).

Deca u porodici Bor su odrastala u atmosferi koja je bila usmerena na njihov mentalni i psihički razvoj za šta je posebno zaslužan otac Kristijan koji je svoju profesiju psihologa iskoristio da usmerava naslednike da postanu najbolja verzija sebe. Nilsova sestra je postala učiteljica, dok je brat bio profesor matematike i profesionalni fudbaler. Harald je čak igrao i za fudbalsku reprezentaciju Danske na Olimpijskim igrama u Londonu 1908. godine. Nils je u mladosti takođe bio veliki ljubitelj fudbala, često je igrao sa bratom, a zajedno su nastupali za Akademski fudbalski klub (Akademisk Boldklub) u rodnom Kopenhagenu gde je bio golman.

Bor je sa sedam godina krenuo u „Gammelholm Latin School“ i bio je član poslednje generacija učenika koji su maturirali po starom danskom obrazovnom zakonu. Iako su školska pravila bila vrlo stroga Nils nije imao problema sa nastavom. Bio je najbolji u svom odeljenju. Danski jezik i književnost je bio predmet koji je najmanje voleo, pisao je vrlo kratke eseje i pismene radove i vodio rasprave sa profesorima zbog toga što nisu bili zadovoljni njegovim radovima za koje je verovao da su precizni i tačni.

U osnovnoj školi se posebno bazirao na matematiku i fiziku, što su njegovi profesori odmah primetili, naročito zbog toga što je fizika kao predmet u to vreme bila vrlo površno proučavana. Bor je brzo prevazišao udžbenike, pa je znanje sticao iz dodatnih knjiga. Poznato je i da je na ivicama udžbenika iz fizike upisivao ispravke postojećim lekcijama koje su bile stare i prevaziđene.

Studiranje

1903. godine Nils Bor se upisao na Univerzitet u Kopenhagenu, a na prvoj godini studija prijavio se za predavanja iz matematike kod profesora i astronoma T.N. Tilea (T. N. Thiele), psihologije koju je predavao profesor Harald Hofding (Høffding) prijatelj njegovog oca i naravno fizike kao glavnog predmeta kod profesora Kristijana Kristijansena (Christian Christiansen).

1905. godine Kraljevska danska akademija nauka i pisama (Royal Danish Academy of Sciences and Letters) sponzorisala je takmičenje u istraživanju metoda merenja površinskog napona pod mlazom oscilirajućih tečnosti. Bor se prijavio na ovo takmičenje, a kako Univerzitet nije imao laboratoriju sve eksperimente je izvodio u očevoj laboratoriji.

Bor je u provođenju eksperimenta otišao toliko daleko da je sam pravio staklene cevi koje su mu bile potrebne i unapredio je prethodno poznati metod merenja tako što je u račun uneo i viskoznost vode. Upravo je njegov rad osvojio nagradu, a dorađena verzija je 1908. godine objavljena u prestižnom britanskom naučnom časopisu „Filozofske transakcije“ (Philosophical Transactions).

Vremenom su predavanja koja je pohađao sve više postala usmerena na teoretisanje što, kada se uzme u obzir da je tada bilo vrlo malo kurseva za napredne studente, ne treba da čudi. Bor je imao mogućnosti da odabere bilo koju tezu za master i doktorske studije, bez ograničenja. Nekoliko godina prije nego što je Nils Bor počeo studirati fizičar Džozef Džon Tomson (Joseph John Thomson) otkrio je postojanje elektrona, što je umnogome zainteresovalo mladog naučnika. Poveden time odlučio je da teza za magistarski i doktorski rad bude usko vezana uz različite fizičke osobine metala.

Magistrirao je 1909. godine sa tezom o objašnjavanju svojstava metala uz pomoć elektronske teorije. Istu tezu je dodatno unapredio, pa je 13. maja 1911. godine doktorirao. Doktorat je zaključio tvrdnjom da teorija elektrona ne može u potpunosti objasniti magnetna svojstva metala. Iako je Borova teza bila revolucionarna nije imala veliki uticaj na naučnu zajednicu van Skandinavije zbog toga što je bila  napisana na danskom jeziku. Deceniju kasnije, holandska naučnica Hendrika Johana van Lejven (Hendrika Johanna van Leeuwen) je iz Borove doktorske teze izvela teoremu koja je danas poznata pod nazivom Bor-van Lejven teorema (Bohr–van Leeuwen theorem).

Boravak u Engleskoj

Nakon odbranjenog doktorata Nils Bor je dobio stipendiju „Karlsberg fondacije“ (Carlsberg Foundation) i otputovao je u Englesku. Upravo su engleski fizičari intenzivno radili na teorijama vezanim uz svojstva elektrona, pa je Bor Kembridž odabrao kao pravo mesto za nastavak svojih istraživanja. Upoznao je i naučnika koji je otkrio elektron, Dž. Dž. Tomsona, ali prema pisanju istoričara nije ga impresionirao svojim radom.

Fizičar Ernest Raderford (Rutherford) je krajem 1911. godine poslao Boru poziv da dođe na Univerzitet u Mančesteru i da tu nastavi post doktorske studije. Kako je Raderford sa kolegama nešto ranije objavio rad na temu strukture atoma Bor se lako prilagodio novim okolnostima i u Mančesteru nastavio istraživanje. Tada se postavlja osnova Borovih teorija o strukturi atoma i on postaje prvi fizičar koji zaključuje da se struktura atoma prema načelima klasične fizike ne može objasniti, a ni održati, te da je potrebno stvoriti novu, revolucionarnu teoriju.

Borov model atoma

Bor je u Mančesteru boravio samo četiri meseca, a za to kratko vreme stvorena je osnova za njegov budući rad. Teoretisao je sa idejom da elektroni kruže po određenim orbitama , te da primaju ili emituju elektromagnetno zračenje prilikom prelaska iz jedne orbite u drugu.

Po povratku u Dansku počeo je raditi na Univerzitetu u Kopenhagenu gde je prvo predavao termodinamiku, a nakon dobijanja zvanja docenta 1913. godine postao je predavač studentima medicine, što nije bio posao u skladu sa njegovim očekivanjima.  U julu, septembru i novembru 1913. godine objavljena su tri Borova rada u publikaciji „Filozofski magazin“ (Philosophical Magazine). Ovi radovi će postati poznati kao „trilogija“. Zahvaljujući Raderfordovim i Plankovim (Max Planck) teorijama uz Borov potpuno nesvakidašnji pristup naučnicima širom sveta je predstavljena slika atoma danas poznata kao Borov model atoma.

Potrebno je naglasiti da se Borov model atoma može u potpunosti primeniti samo na spektar vodonikovog atom, ali i dalje predstavlja ključnu teoriju u pionirskim pokušajima da se ideja o kvantnoj energiji primeni na atome.

Institut za teorijsku fiziku

Bor nije bio zadovoljna poslovnim angažmanom na Univerzitetu u Kopenhagenu gde je i dalje predavao studentima medicine, pa je odlučio da se vrati u Mančester, gde je još uvek imao otvorena vrata zahvaljujući prijateljstvu sa Raderfordom. Prije odlaska u Englesku sa bratom Haraldom je otputovao u Tirol gde je održao nekoliko predavanja o svom otkriću. Početak Prvog svetskog rata zatiče ga u Austriji što je posebno zakomplikovalo njegov povratak u Dansku, a potom i putovanje u Englesku, gde je došao tek u oktobru 1914. godine. U domovinu se vraća u julu 1916. godine kada je dobio posao na mestu upravnika novoformiranog Odseka za teorijsku fiziku na Univerzitetu u Kopenhagenu.

Uslovi rada na Univerzitetu nisu zadovoljavali ni minimum standarda i Bor je vodio svakodnevnu borbu sa manjkom učionica, ali i sa nedostatkom laboratorija. Tada donosi odluku da pred Parlamentom traži dozvolu za izgradnju Instituta za teorijsku fiziku. Uz pomoć Karlsberg fondacije, Vlade i privatnih donacija sakupljeno je dovoljno sredstava i izgradnja je počela krajem 1918. godine.

Institut je otvoren 03. marta 1921. godine pod imenom „Institut za teorijsku fiziku Univerziteta u Kopenhagenu“ (The University of Copenhagen’s Institute for Theoretical Physics), a zvanično je promenio ime u „Institut Nilsa Bora“ 1965. godine. Bor je bio direktor ustanove, a sa porodicom se doselio da živi u stanu na prvom spratu zgrade instituta. Osnivanjem ovog instituta ispunila se Borova želja da pod istim krovom sastavi naučnike iz celog sveta. Oni su dolazili u Kopenhagen, razmenjivali iskustva, radili na novim istraživanja i direktno sarađivali i sa Borom koji je svima bio na raspolaganju. Tokom 20-tih i 30-tih godina prošlog veka Institut je bio ključno mesto za istraživanja o kvantnoj mehanici.

Danas „Institut Nilsa Bora“ čini 10 zgrada od kojih je većina međusobno povezana podzemnim hodnicima. Više od 1.000 zaposlenih i studenata svakodnevno radi na istraživanju i unapređivanju na poljima astronomije, geofizike, fizike čestica, kvantne fizike, nanofizike i biofizike.

Nobelova nagrada

Borov rad doveo je do sveobuhvatnog mapiranja atomske strukture protona, neutrona i elektrona, a početkom 1920-ih bio je u mogućnosti da objasni čitav periodni sistem elemenata pomoću svoje atomske teorije. U jesen 1922. godine objavljeno je da će Nils Bor dobiti Nobelovu nagradu za fiziku za svoj rad.

U predavanju za dodelu nagrade Bor je objavio i otkriće hemijskog elementa broj 72 na mestu koje je dugo stajalo prazno u periodnom sistemu elemenata. Novootkriveni element je nazvao hafnijum, prema latinskom nazivu za Kopenhagen.

Zanimljivo je da je iste godine sa zakašnjenjem dodeljena Nobelova nagradu Albertu Ajnštajnu (Albert Einstein) za otkriće fotoelektričnog efekta. Tako su dva naučnika postali nobelovci na polju nuklearne fizike.

Novcem od nagrade Bor je kupio letnjikovac u Tisvildu (Tisvilde) gde je mnogobrojna porodica provodila nekoliko meseci godišnje kada deca nisu pohađala školu. U novu kuću su često dolazili i naučnici i studenti iz Instituta što pokazuje da je Bor bio jednako posvećen i porodici i poslu i na sve načine se trudio da ni jedno ni drugo ne zapostavlja.

Kvantna mehanika i Kopenhagenska interpretacija

Treća decenija prošlog veka bila je prekretnica za teorije o kvantnoj mehanici. Bor je na Institutu u periodu od nekoliko godina okupio poznate fizičare koji su postavili temelje kvantne mehanike. U Kopenhagenu su boravili Verner Hajzenberg (Werner Heisenberg), Ervin Šrodinger (Erwin Schrödinger), Pol Dirak (Paul Dirac)… Hajdenberg je čak radio na Univerzitetu u Kopenhagenu i direktno sarađivao sa Borom u periodu od 1926. do 1927. godine. Mladi naučnik je upravo uz Borovu podršku razvio „princip neizvesnosti“.

Sve nove teorije uz princip korespodencije Bor je predstavio na „Konferenciji Volta“ u Italiji u septembru 1927. godine, a ponovio ih je i na Petoj konferenciji Međunarodnog instituta za fiziku Solvej (Solvay) održanoj nekoliko sedmica kasnije. U istoriji će to ostati upamćeno kao Kopenhagenska interpretacija.

Tokom Solvejeve konferencije Ajnštajn je vodio seriju „eksperimenata misli“ kojima je probao da dokaže da je Hajzenbergov princip neizvesnosti, pa time i sama kvantna mehanika, u stvari potpuno pogrešan. Bor mu je svakog dana odgovarao odlučnim ispravkama i tako sačuvao Hajzenbergov princip. Ostaće zabeleženo da je u svojoj argumentaciji Bor koristio čak i Ajnštajnovu teoriju relativiteta kako bi odbranio svoje stavove. Ova debata je trajala danima i nastavila se tri godine kasnije na sledećoj konferenciji.

Poznato je i da je Bor na Ajnštajnovu primedbu da kvantna mehanika nije prava stvar i da je uveren da se On (Bog, prim.aut.) ne igra sa kockicama odgovorio da „prestane Bogu govoriti šta da radi“. Debate koje su vodili Ajnštajn i Bor uključuju neke od najintenzivnijih razmena mišljenja o fizici i njenoj filozofiji u dvadesetom veku.

Nuklearna fizika

Početkom 30-tih godina prošlog veka Bor je svoja interesovanja u teorijskoj fizici pomerio sa spoljnog dela atoma u jezgro. Nakon što je 1932. godine Džejms Čedvik (James Chadwick) otkrio postojanje neutrona nuklearna fizika se ubrzano razvijala.

1936. godine Bor je formulisao svoj revolucionarni složeni model jezgra atoma, pri čemu se jezgro dovodi u privremeno nestabilno stanje tokom reakcije, pre nego što se vrati u stabilno stanje kada se reakcija završi. 1937. godine formulisao je model tekuće kapljice atomskog jezgra gde pretpostavlja da je delovanje nuklearnih sila slično delovanju privlačnih sila između molekula u kapljici vode, koja zauzima oblik kugle i suprotstavlja se svojoj promeni oblika. Zajedno dve pomenute teorije objašnjavaju proces nuklearne fizije.

Drugi svetski rat i Menhetn projekat

U godinama pred početak Drugog svetskog rata Nils Bor je na Institutu obezbedio utočište za brojne naučnike koji su bili primorani da pobegnu iz rodne Nemačke ili zato što su imali jevrejsko poreklo ili zato što se nisu slagali sa novim režimom.

Bor je u maju 1933. godine boravio u SAD gde je imao priliku da se sastane sa Maks Mejsonom (Max Mason), predsednikom „Rokfeler fondacije“ (Rockefeller Foundation). Zahvaljujući podršci fondacije Bor je izbeglicama obezbedio privremene poslove na Institutu, omogućio je da primaju novčanu pomoć, da dobiju stipendiju Rokfelera i konačno neke od njih poslao i u druge obrazovne institucije širom sveta. Bor je utočište pružio velikanim među kojima su i  Gvido Bek (Guido Beck), Feliks Bloh (Felix Bloch), Džejms Frank (James Franck), Džordž de Hevesi (George de Hevesy), Oto Friš (Otto Frisch), Stefan Rozental…

U aprilu 1940. godine nacisti su napali i okupirali Dansku. Bor je uspeo da omogući da Institut nastavi sa radom, ali su svi strani naučnici i akademici otišli.

U istoriji će ostati posebno istaknut sastanak koji su Bor i Verner Hajzenberg održali u septembru 1941. godine u Kopenhagenu. Borov nekadašnji saradnik i kolega tada je bio na čelu Nemačkog projekta nuklearne energije. Nikada nije otkriveno o čemu su dvojica fizičara razgovarala kada su iskoristili trenutak da ostanu nasamo. Njihov razgovor iz Hajzenbergove perspektive delimično je opisan u knjizi „Sjajnije od hiljadu sunaca: Lična istorija atomskih naučnika“ (Brighter than a Thousand Suns: A Personal History of the Atomic Scientists). Bor je demantovao sve navode u knjizi u pismu koje je pripremio, a nikada nije poslao Hajznebergu. Tema razgovara inspirisala je i zaplet predstave „Kopenhagen“, istoimeni film iz 2002. godine, dokumentarnu seriju „Horizont“ (Horizon) i mini seriju „Rat teške vode“ (The Heavy Water War).

29. septembra 1943. godine Bor je bio primoran da uz pomoć Danskog pokreta otpora sa suprugom pobegne iz domovine zbog pretnji hapšenjem jer mu je majka bila Jevrejka. Utočište im je pružila Švedska čiji kralj Gustaf V nije ostao nem na Borove molbe i već 02. oktobra je objavljeno da će Šveđani prihvatiti Jevreje iz Danske i pružiti im azil. Iako je do danas ostalo nepoznato da li je isključivo Bor izvojevao ovu pobedu ili je on bio samo deo rešenja ne može se poreći da je tih dana spašeno 7.000 ljudi.

06. oktobra 1943. godine Bor je iz Švedske otišao u Veliku Britaniju. Visoko rizično putovanje preko teritorija pod nemačkom okupacijom Bor je proveo u skladišnom delu bombardera. Imao je padobran i bocu sa kiseonikom, ali je u jednom trenutku, zbog velike visine na kojoj je bombarder leteo i nedostatka kiseonika, izgubio svest, a da prethodno nije stavio masku. Ovo je za Bora moglo imati i  smrtni ishod da se avion nije spustio na nižu visinu dok je leteo iznad Severnog mora kada je fizičar povratio svest, iako potpuno dezorijentisan.

U Londonu se pridružio britanskom nuklearnom programu poznatom pod kodnim imenom „Tube Alloys“ i bio je iznenađen napretkom koji je postignut. 08. decembra 1943. godine Bor je doputovao u Vašington gde se sastao sa direktorom „Projekta Menhetn“. Zbog sigurnosnih razloga u SAD je putovao pod pseudonimom Nikolas Bejker (Nicholas Baker).

U SAD se susreo sa Ajnštajnom na „Institutu za napredne studije“ (Institute for Advanced Study) u Prinstonu (Princeton). Putovao je u Novi Meksiko, u grad Los Alamos gde se projektovalo nuklearno oružje. Iako je sam u nekoliko navrata isticao da naučnicima nije trebala njegova pomoć za pravljenje atomske bombe, poznati fizičar Robert Openhajmer (Robert Oppenheimer) je potvrdio Borov veliki doprinos na rešavanju zagonetke moduliranog neutronskog inicijatora.

Bor se zalagao za ideju da se i Sovjeti upute u projekat kreiranja nuklearnog oružja, ali nikada nije preduzeo samostalnu akciju po tom pitanju, naročito jer bi se odavanje tajnih informacija smatralo izdajom i zločinom. 16. maja 1944. godine se sastao sa Vinstonom Čerčilom (Winston Churchill), a 26. avgusta iste godine sa Frenklinom D. Ruzveltom (Franklin D. Roosevelt). Tema ovih sastanaka je bila upravo pitanje otvaranja karata o napretku „Projekta Menhetn“ prema sovjetskim saveznicima. Čerčil i Ruzvelt su nakon međusobnog dogovora doneli odluku da Sovjeti neće imati pristup programu nuklearnog oružja, a posebno su obratili pažnju na to da od Bora ne dođe do curenja informacija.

Bor je u junu 1950. godine u otvorenom pismu Ujedinjenim nacijama pozvao na jedinstvo i međunarodnu saradnju na polju nuklearne energije. Zaslužan je za formiranje „Međunarodna agencija za atomsku energiju“ (International Atomic Energy Agency) i prvi je dobitnik nagrade „Atomi za mir“ (Atoms for Peace Award).

Život posle rata

25. avgusta 1945. godine Bor se vratio u domovinu. Danski kralj Frederik IX (Frederick IX) mu je ukazao posebnu čast kada mu je dodelio titulu „Orden slona“ (Elefantordenen), najviše priznanje u državi. Bor je dobio mogućnost i da sam kreira svoj grb na koje je bila slika simbola za jin i jang uz latinski natpis „contraria sunt complementa“ (suprotnosti se dopunjuju).

Naporno je radio na obnavljanju Instituta, pa iako je posleratno vreme zahtevalo snalaženje sa mnogo manje novca i sredstava Bor je uspeo da vrati na noge mesto gde će se fizičari iz celog sveta osećati kao kod kuće. Sa brojnim kolegama je 1955. godine osnovao Istraživačku stanicu „Riso“ (Research Establishment Risø of the Danish Atomic Energy Commission) kao eksperimentalni objekat sa modernim akceleratorom koji se koristio za istraživanje upotrebe nuklearne energije u mirnodopske svrhe, a bio je i pokretačka snaga iza stvaranja Evropskog centra za nuklearna istraživanja, CERN, u Ženevi. Od 1957. godine Bor je bio i na mestu predsednika „Nordijskog instituta za teorijsku fiziku“ (Nordic Institute for Theoretical Physics).

Privatni život

Za vreme letnjeg odmora 1909. godine Bor je upoznao Margaret Norlund (Margrethe Nørlund) svoju buduću suprugu. Margaret je bila sestra Borovog prijatelja, matematičara Nilsa Erika Norlunda (Niels Erik Nørlund).

Verili su se 1910. godine, a venčali 01. avgusta 1912. godine na skromnoj ceremoniji u danskom gradiću Slagelsu (Slagelse). Otputovali su u Norvešku na bračno putovanje. Za vreme tog kratkog odmora Bor je napisao svoj prvi zvanični rad za naučnu publikaciju. Margaret je zapisivala sve što joj je suprug diktirao, jasnim i čitkim rukopisom i njih dvoje su se toliko dobro slagali i u poslu da mu je ona postala sekretarica.

Nils i Margaret su imali šest sinova: Kristijana (Christian), Haralda, Ogea (Aage), Hansa, Erika i Ernesta. Najstariji Kristijan je poginuo u nesreći 1934. godine. U trenutku pogibije je imao samo 19 godina. Harald je preminuo kao beba od posledica dečijeg meningitisa. Oge se ugledao na oca, postao je vrlo cenjen i poznat fizičar, a 1975. godine je nagrađen i Nobelovom nagradom. Bio je i očev asistent i saradnik. Hans je bio lekar, Erik hemijski inženjer, a Ernest advokat. Ernest Bor je učestvovao na Letnjim olimpijskim igrama 1948. godine u Londonu gde je nastupa za reprezentaciju Danske u hokeju na travi.

Porodica Bor se 1931. godine uselila u počasnu rezidenciju Karlsberg fondacije u Valbiju (Valby). Grandioznu kuću na velikom imanju izgradio je 1883. godine pivar Karl Jakobsen (Carl Jacobsen) osnivač „Karlsberga“. Nakon njegove smrti kuća je bila namenjena onima koji donesu najveće zasluge državi i naciji. Borovi su leta provodili u letnjikovcu u Tisvildu, kupljenom od novca koji je Nils dobio uz Nobelovu nagradu.

Nils Bor je za 50. rođendan dobio poseban poklon. Njegovi saradnici sa instituta su pokrenuli akciju da se sakupi 100.000 kruna kako bi se moglo kupiti pola grama radijuma. Zabeleženo je da je fizičar bio oduševljen poklonom.

Smrt

Preminuo je 18. novembra 1962. godine od srčanog udara u svom domu u Valbiju. Kremiran je, a njegov pepeo je položen u porodičnu grobnicu na groblju Assistens, pored roditelja, brata Haralda i sina Kristijana.

1997. godine Danska narodna banka je izdala novčanicu od 500 kruna sa slikom Nilsa Bora dok puši lulu. Asteroid 3948 je dobio ime po njemu, jedan mesečev krater i hemijski element sa atomskim brojem 107 – borijum (bohrium, Bh).

Citati

• „Ako vas kvantna mehanika nije duboko šokirala, još uvek je niste razumeli.“

• „U velikoj drami postojanja mi smo istovremeno publika i glumci.“

• „Ništa ne postoji dok se ne izmeri.“

• „Stručnjak je osoba koja je napravila sve greške koje se mogu napraviti u veoma uskoj oblasti.“

• „Suprotnosti nisu kontradiktorne, već komplementarne.“

• „Suprotnost od tačne izjave je lažna izjava, ali suprotnost od duboke istine može biti i druga duboka istina.“

• „Vaša teorija je luda, ali nije dovoljno luda da bude istinita.“

• „Svaka rečenica koju izgovorim ne smije se shvatiti kao potvrda, već kao pitanje.“