Galileo Galilej

Biografija

Galileo Galilej (Galileo Galilei) je bio italijanski naučnik, fizičar, astronom, matematičar, filozof i profesor.  Rođen je 15. februara 1564. godine u Pizi. Preminuo je u kućnom pritvoru 8. januara 1642. godine u Firenci od posledica groznice i problema sa srcem.

Smatra se ocem moderne nauke. Bio je zagovornik kopernikanske ideje o heliocentričnom sistemu, kritikovao je aristotelijansku filozofiju prirode, unapredio je teleskop i zahvaljujući tome otkrio Jupiterove satelite, sunčeve pege i mesečeve kratere.

Njegovi eksperimenti na polju mehanike i kretanja označili su početak nove ere u naučim istraživanjima.

Zbog svojih revolucionarnih ideja koje su se kosile sa tadašnjom naučnom paradigmom crkva ga je dva puta optužila za širenje hereze i zabranjivala je njegova dela.

Detinjstvo i mladost

Galileo je rođen kao prvi od šestoro dece u porodici muzičara Vinćenza Galileja (Vincenzo Galilei) i Julije Amanati (Giulia Ammannati).

Galileovi su se 1570. godine preselili u Firencu, grad njihovih predaka, a mladog Galilea su ostavili na čuvanje kod prijatelja u Pizi. Osmogodišnji Galileo ponovo se ujedinjuje sa porodicom, a uskoro odlazi u manastir Santa Marija di Valombrosa gde se školovao do 14. godine.

Otac ga je motivisao da nastavi školovanje i 1580. godine Galileo je upisao medicinski fakultet na Univerzitetu u Pizi koji nikada nije završio.

U ranim godina univerzitetskog obrazovanja shvatio je da želi da se usmeri na matematiku i eksperimente, pa je napustio medicinu i počeo da radi kao privatni tutor u Firenci i Sijeni.

Do svog prvog velikog matematičkog otkrića – izohronizma klatna došao je 1585. godine. Napisao je i kratku raspravu pod nazivom „La bilancetta“.

Univerzitetska karijera

Galileo je 1588. godine konkurisao na poziciju u sklopu Katedre za matematiku na Univerzitetu u Padovi, ali posao nije dobio.

Ipak, zahvaljujući njegovim radovima počela je da ga prati odlična reputacija, pa je dobio ponudu da održi dva predavanja na Florentinskoj akademiji, prestižnoj literarnoj grupi, na temu o postavci sveta u Danteovoj „Božanstvenoj komediji“.

U to vreme Galileo je u svojim spisima počeo i da pobija Aristotelove postavke prirodne filozofije i da uviđa greške i neispravnost starih teorija o kosmosu i prirodnim zakonima.

Tako je stekao i naklonost Gvidobalda del Montea (Guidobaldo del Monte), plemića i autora nekoliko spisa o mehanici. Zahvaljujući njemu Galileo je postao šef Katedre za matematiku na Univerzitetu u Pizi 1589. godine.

Poznati su njegovi eksperimenti kada je sa Krivog tornja u Pizi bacao predmete da bi dokazao da brzina pada težih predmeta nije direktno proporcionalna njihovoj težini, čime je i u praksi pobio Aristotelovu teoriju.

Tokom predavanja na Univerzitetu u Pizi završio je pisanje spisa „De motu antiquiora“ koji je potvrdio njegov konačan otklon od aristotelijanske škole.

Ugovor na Univerzitetu u  Pizi nije mu produžen 1592. godine, posebno iz razloga što su ga njegove revolucionarne ideje učinile nepopularnim kod kolega profesora.

Gvidobaldo del Monte  ga je preporučio za poziciju na Katedri matematike na Univerzitetu u Padovi gde je predavao 18 godina, od 1592. do 1610. godine.

Tokom rada u Padovi koja je, kao deo Mletačke republike, bila znatno tolerantniji deo Apeninskog poluostrva, Galileo je dodatno razvio interesovanje za fiziku i astronomiju, koje postaju i deo njegovih predavanja.

Kako mu profesorska plata nije bila dovoljna za izdržavanje porodice, naročito otkako mu je otac preminuo, pa je na njega pao kompletan teret finansiranja majke, braće i sestara, Galileo je bio primoran da se bavi dodatnim poslovima.

Imao je radionicu u kojoj je razvijao instrumente, posebno za vojnu primenu, a bio je i mentor stranim studentima.

Galileo je 1604. godine saznao da je astronom Ilario Atobeli (Ilario Altobelli) primetio supernovu, što ga je podstaklo da i sam objavi spis o tome koliko je pogrešno posmatrati nebo kao nepromenjivu pojavu.

Spis pod nazivom „Dialogo de Checo Ronchitti da Bruzene in Perpuosito de la stella Nuova“ objavio je pod pseudonimom Čeko Rončeti (Cecco Ronchetti) da bi izbegao kriticizam koji je usledio kao pokušaj zaštite aristotelijanskog poimanja sveta i prirode.

Tokom rada na Univerzitetu u Padovi Galileo je razvio i Zakon padajućih tela, gde je ustanovio da je razdaljina koju pređe telo bačeno s određene visine direktno proporcionalna kvadratu proteklog vremena, te da je putanja projektila parabola.

I jedno i drugo ukazivalo je na postojanje prirodne sile Zemlje (gravitacije), ali i njenog jedinstvenog ubrzanja.

Sve do 1609. godine radio je na unapređenju teleskopa, jer je na sve načine pokušavao da dokaže tvrdnje o heliocentrizmu.

Prvo je čuo za instrument kreiran u Holandiji koji daleke predmete čini bližim samo gledanjem uz njegovu pomoć, pa je metodom pokušaja i grešaka uspeo da napravi sopstveni teleskop, ali mu je tek usavršavanje ovog, danas svima poznatog predmeta, donelo još veću popularnost u akademskoj zajednici, a čak mu je udvostručena plata.

U jesen 1609. godine Galileo je počeo posmatrati nebo sa teleskopom koji je uvećavao čak i do 20 puta. U decembru je nacrtao sve mesečeve mene, kako ih je video kroz teleskop, a prvi je otkrio da je površina meseca neravna, suprotnom prethodnim tvrdnjama.

U januaru 1610. godine otkrio je četiri satelita oko Jupitera. Takođe, posmatranje kroz teleskop mu je omogućilo da vidi mnogo više zvezda nego što je to bilo moguće golim okom.

S obzirom na veličinu njegovih otkrića, Galileo je objavio knjigu „Sidereus Nuncius“. Knjigu je posvetio Kozimu II de Medičiju (Cosimo II de Medici) velikom vojvodi rodne Toskane, a u čast porodice Mediči, Jupiterove satelite je nazvao „Medičijevim zvezdama“ (Sidera Medicea).

Dobio je i poziv da poseti vojvodu Medičija i tako se trijumfalno vrati u svoj rodni kraj.

Firenca

Nakon napuštanja Padove u periodu od 1610. do 1614. godine Galileo je živeo u Firenci i to kao uvaženi profesor i gospodin.

Nastavljajući posmatranje neba utvrdio je da i Venera i Merkur, poput Meseca, imaju svoje mene, što je za posledicu imalo zaključak da se i ove planete kreću oko jedinstvenog centra, što nikako nije mogla biti Zemlja.

Galileo se bavio i istraživanjem Sunčevih pega i tako ušao u sukob mišljenja sa naučnikom Kristofom Šejnerom (Christoph Scheiner) koji je tvrdio da pege nisu direktno na Suncu već oko njega.

Njihovo neslaganje u poimanju prirode Sunčevih pega kulminiralo je 1613. godine kada je Galileo objavio spis pod nazivom „Istoria e dimostrazioni intorno alle macchie solari e loro accidenti“ poznatiji i po skraćenom nazivu „Pisma o Sunčevim pegama“.

Galileo je čak i u Rimu pred Papom Pavlom V predstavio svoje otkriće. U Vatikan je primljen sa svim počastima i nije ni slutio da Crkva protiv njega već vodi tajnu istragu.

U periodu od 1612. do 1615. godine Galileo je napisao četiri pisma u kojima je branio postulate heliocentrizma, a koja su danas poznata po zajedničkim nazivom „kopernikanska pisma“.

Iako kasnije više puta kopirana i menjana, originalna pisma su bila namenjena svešteniku Benedetu Kasteljiju (Benedetto Castelli), njegovom nekadašnjem studentu, plemiću Pijetro Diniju (Pietro Dini), te velikoj vojvotkinji Kristini (Christina), majci vojvode Kozima II de Medičija.

Upravo je pismo za vojvotkinju, poznato pod nazivom „Letter to the Grand Duchess Christina“ donosio najviše problema Galileu.

Naime, u njemu je naučnik diskutovao o problemu interpretacije biblijskih tekstova u kontekstu naučnih otkrića.

Pred papu je 1614. godine izložena kolektivna tužba protiv naučnika, uglavnom matematičara, a između ostalog i Galileja, zbog podsticanja kopernikanske ideje i ideje heliocentrizma koje su suprotstavljene Bibliji.

Sukob sa crkvom

Galileo Galilej je nakon optužbi započeo novu eru života označenu herezom i optužbama.

Njegov sukob sa crkvom i danas je poznat, mada naučnici iznose mišljenje da je preterano ulepšan i podignut na mnogo veći nivo nego kada se zaista i dogodio, a neki čak idu i do toga da je Galileova čuvena izreka „Ipak se okreće“ čista izmišljotina i da naučnik nikada nije javno prkosio crkvi u tolikoj meri.

Galileo je u dva navrata stao ispred pape i katoličke crkve, a prema optužbama za podržavanje kopernikanske heliocentrične teorije čija učenja su se direktno kosila sa religijskim shvatanjima o svetu koji nas okružuje.

Na papin zahtev 1616. godine teolozi su doneli jednoglasnu odluku da je heliocentrizam puka izmišljotina, te da je u pitanju heretično učenje koje je suprotstavljeno Bibliji.

Kardinal Rober Belarmin (Robert Bellarmine), koji je bio na čelu inkvizicije koja je osudila Đordana Bruna (Giordano Bruno), je lično Galileu predao zahtev za prekidanje svih istraživanja na temu heliocentrizma.

Po Rimu su počele kružiti glasine da je Galileo osuđen, ali to nije bilo slučaj. Ipak, vekovima kasnije je utvrđeno da je i u pismenom zahtevu koji mu je uručen bilo lažnih ispravki, koje su dominikanci uneli kako bi ga politički diskreditovali i uništili mu ugled godinama kasnije.

Galileo se izvesno vreme suzdržavao od pisanja radova sa kosmološkim temama, a bavio se više unapređivanjem teleskopa i uopšte načina merenja udaljenosti, te izračunavanjem geografske dužine na moru.

Istraživanju kosmosa se vratio 1623. godine kada je objavio spis „Il Saggiatore“  u kome je o svemiru koji nas okružuje pisao kroz matematičke forme.

Kako je novi papa Urban VIII pokazivao veliku naklonost prema Galileu, on je dobio priliku i za audijenciju kod novog poglavara Rimokatoličke crkve.

Galilej je smatrao da će biti zaštićen od novih optužbi ukoliko uspe da o temama heliocentrizma govori samo kao o hipotetičkim stanovištima, pa je 1632. godine objavio jedno od svojih najpoznatijih dela „Dialogo Sopra i due massimi sistemi del mondo“.

Spis je napisan u obliku dijaloga koji vode učenik i učitelj upoređujući ptolomejski i kopernikanski sistem. Zabranjen je na zahtev pape i inkvizicije, a 1633. godine Galileo je ponovo pozvan da se pojavi pred papom.

Ispostavilo se da su dominikanci protiv Galilea podneli dokaz, zahtev kardinala Belarminija u kome se navodi da se Galileo obavezao da se neće baviti idejom heliocentrizma i da se takve ideje u potpunosti odriče.

Opravdano se smatra da je ovaj dokaz krivotvoren, jer u je u izvornom zahtevu bilo navedeno da mu se izričito zabranjuju rad i istraživanje o kosmološkim temama.

Na konačnom suđenju, nakon pretnji kaznenim metodama, Galilej je zaključio da podržava ptolomejski sistem geocentrizma, kao što uvek i jeste.

Njegov dijalog o dva sistema je zvanično zabranje 22. juna 1633. godine. Galileo je osuđen na kućni pritvor, ali nikada nije mučen ili kažnjavan zahvaljujući uvažavanju uticajnih ljudi sa političke i društvene scene Italije 17. veka.

Papa Jovan Pavle II je 1992. godine službeno je pomilovao Galilea Galileja, skinuo zabranu sa svih njegovih dela i pozvao na dijalog nauke i religije.

Poslednje godine i smrt

Poslednje godine života proveo je u kućnom pritvoru u Arcetriju (Arcetri). Iako je bio osuđen, imao je sva prava na posete, poslovnu i privatnu komunikaciju, nastavio je čak i sa pisanjem i istraživanjem i sve u svemu vodio normalan život.

Galileo je1638. godine objavio delo „Discorsi e dimostrazioni matematiche intorno a due nuove scienze attinenti la mecanica e i moti locali, opus magnum“ kao zbirku svih svojih velikih otkrića i istraživanja na poljima matematike, fizike, mehanike i drugih oblasti.

Preminuo je 8. januara 1642. godine okružen bliskim prijateljima. Pred smrt je potpuno oslepeo.

Toskanski vojvoda Ferdinando II de Mediči (Ferdinando II de’ Medici) želeo je da ga sahrani u bazilici Santa Kroče (Santa Croce) u Firenzi, što je crkva odbila jer je za života bio osuđen kao heretik.

Posle jednog veka, 1737. godine, Galileo je dobio spomenik i njegovi posmrtni ostaci su preneseni na mesto u bazilici ostavljeno za njega.

Privatni život

Galileo Galilej se nikada nije ženio, ali je u vanbračnoj zajednici sa Marinom Gamba dobio troje dece, dve kćerke Virdžiniju (Virginia), rođenu 1600.godine i Liviju (Livia) rođenu 1601. godine, te sina Vinćenza (Vincenzo) rođenog 1606. godine.

Veruje se da zbog nestabilne finansijske situacije nikada nije odlučio da oženi Marinu.

Brinuo se da se, zbog vanbračnog porekla, kćerke nikada neće udati, pa su na njegovu preporuku obe otišle u manastir San Mateo u Arcetriju.

Virdžinija je 1616. godine promenila ime u Marija Selesta (Maria Celeste), a njena sestra Livija u Sestra Arhanđela (Arcangela) i postale su monahinje. Virdžinija je ostala u kontaktu s ocem sve do svoje smrti 1634. godine. Sahranjena je pored oca u bazilici Santa Kroče.

Sin Vinćenzo je, za razliku od sestara, priznat kao Galilejev potomak i postao je uspešan muzičar.

Uticaj

Galileo Galilej se s razlogom smatra ocem moderne nauke. Jedan je od prvih naučnika koji je svet i kosmos posmatrao kroz matematičke principe i sprovodio je eksperimente temeljene na prirodnim zakonima.

Svrstavaju ga i u kartezijansku filozofsku školu koja se bazira na istraživanjima i eksperimentima kao osnovi za ispravno proučavanje pojava i stvari koje nas okružuju.

Za istraživanja i eksperimente koje je sprovodio bili su mu potrebni i precizni merni instrumenti koje je sam usavršavao.

Tako je Galilej razvio kompas, termometar koji radi na principu pritiska i temperature, usavršio je teleskop i to sa povećanjem do 30 puta, služio se mikroskopom, te izradio poseban merni instrument za merenje uglova – astrolab, a i klatno za merenje vremenskih intervala.

Galileo je konačno dovršio formulu jednog od Arhimedovih principa čime je omogućio određivanje specifične težine s obzirom na vodu, a u radu u kome je objavio novu formulu ponudio je i tablicu sa vrednostima za 30 različitih materijala.

Njegova istraživanja kretanja i mehanike utrla su put za eksperimente i teorije Isaka Njutna (Isaac Newton).

Savremena astronomija u velikoj meri je zasnovana na Galilejevim otkrićima. On je prvi ustanovio da je ono što se astronomima do tada činilo kao skup oblaka zapravo veliki broj zvezda zgusnutih na jednom mestu – Mlečni put.

Posmatranjem je ustanovio da su i zvezde i planete oblog oblika. Utvrdio je postojanje Sunčevih pega, što je doprinelo rušenju geocentričnog sistema i verovanja u nepromenjiv izgled nebeskog svoda.

U njegovu čast Jupiterovi sateliti danas nose ime Galilejevi sateliti, iako ih je on nazvao Medičijevim zvezdama u čast velikog toskanskog vojvode.

Zahvaljujući svojoj umetničkoj strani i interesovanju za tehniku svetlosti i tame utvrdio je postojanje kratera na Mesečevoj površini, jer je posmatrajući površinu Zemljinog satelita ustanovio da tamni prelazi sasvim sigurno imaju topografsko značenje.

Iako se dugo verovalo da se Galileo žrtvovao zbog svojih revolucionarnih ideja i da je zbog odbijanja da od njih odstupi osuđen kao heretik, nedavna istraživanja pokazuju da je njegovo suđenje više imalo politički nego religiozni karakter, te da se naučnik za vreme suđenja nije suprotstavljao ideji geocentirzma.

Zahvaljujući vezama sa bogatim i uticajnim ljudima, Galileo nije bio mučen niti ponižavan.

Poslednje godine života je proveo u kućnom pritvoru, ali uz sve što mu je bilo potrebno za vođenje normalnog života.

Nova istraživanja bacaju senu i na njegovu čuvenu izreku: „Ipak se okreće“, za koju se veruje da je izmišljena i ne postoje istorijski dokazi koji bi potvrdili suprotno.

Dela

• 1644. La bilancetta
• 1599. Le mecaniche
• 1606. Le operazioni del compasso geometrico et militare
• 1610. Sidereus Nuncius
• 1612. Discorso intorno alle cose che stanno in su l’acqua
• 1613. Istoria e dimostrazioni intorno alle macchie solari e loro accidenti
• 1614. Lettera al Padre Benedetto Castelli
• 1615. Lettera a Madama Cristina di Lorena
• 1615. Discorso sopra il flusso e il reflusso del mare
• 1619. Il Discorso delle Comete
• 1623. Il Saggiatore
• 1632. Dialogo sopra i due massimi sistemi del mondo
• 1638. Discorsi e dimostrazioni matematiche intorno a due nuove scienze attenenti alla meccanica e i movimenti locali
• 1640. Lettera al principe Leopoldo di Toscana (sopra il candore lunare)
• 1656. Trattato della sfera

Citati

• „Nikada nisam sreo čoveka koji je tolika neznalica, a da nisam mogao nešto naučiti od njega.“
• „Nerazumljivo zna govoriti svako, ali govoriti jasno malo njih.“
• „Meri ono što je merljivo, a učini merljivim ono što nije merljivo.“
• „Kada je u pitanju nauka, autoritet hiljade ljudi nije vredan skromnog razumskog razmišljanja jednog pojedinca.“
• „Mlečni put je ništa drugo nego masa bezbrojnih zvezda koje su posađene zajedno u klastere.“
• „Biblija pokazuje put ka nebesima, a ne kojim putem nebesa idu.“
• „Vrlo je tačno da naš ugled počinje od nas samih, jer onaj koji želi da ga drugi poštuju treba najpre da sam sebe poštuje.“
• „Ne mogu verovati da nam je onaj isti Bog koji nam je dao osećanja, razum i intelekt u isto vreme zabranio njihovo korišćenje.“
• „Sunce, oko kojeg se okreću sve te planete koje zavise od njega, još uvek može učiniti da gomila grožđa sazri, baš kao da nema nikakvog drugog smisla u univerzumu.“
• „Ne možemo ljude svemu naučiti, možemo im jedino pomoći da to otkriju unutar njih samih.“
• „Sve istine su lako shvatljive nakon što budu otkrivene, ključ je u tome da ih treba otkriti.“