Nemanja Nedović

Biografija

Nemanja Nedović je srpski profesionalni košarkaš koji trenutno (maj 2019. godine) nastupa na pozicijama plejmejkera i beka u Olimpiji iz Milana i reprezentaciji Srbije. Rođen je 16. juna 1991. godine u Novoj Varoši. U vezi je sa manekenkom Minom Milutinović.

Juniorsku karijeru je započeo u Askoliju, odakle je prešao u Košarkaški klub Zlatar iz Nove Varoši. Nakon toga je kratko igrao u Šampionu iz Užica, te prešao u omladinsku školu Crvene zvezde. Prvi profesionalni ugovor je potpisao upravo sa klubom sa Malog Kalemegdana.

Posle tri sezone u Zvezdi, proveo je jednu sezonu u litvanskom Lijetuvos Ritasu, odakle je prešao u NBA (En-Bi-Ej) klub Golden Stejt Voriors (Golden State Warriors). Nakon dve sezone u NBA ligi, vratio se u Evropu, te potpisao ugovor sa španskom Valensijom.

Iz Valensije je polovinom 2015. godine prešao u Unikahu iz Malage, sa kojom je u sezoni 2016/17 osvojio trofej Evrokupa. Nakon tri godine u Malagi, potpisao je ugovor s italijanskom Olimpijom, sa kojom je 2018. godine osvojio Superkup Italije.

Nedović od 2009. godine nastupa u dresu Srbije. Igrao je na tri Evropska prvenstva za igrače mlađe od 20 godina, pre nego što ga je selektor Dušan Ivković pozvao u seniorski tim. Sa seniorima je 2014. godine osvojio Srebrnu medalju na Olimpijskim igrama u Rio de Žaneiru.

Klupska karijera

Prve košarkaške korake Nemanja je napravio u italijanskom Askoliju, gde je njegov otac u tom momentu igrao rukomet. Pre košarke trenirao je mnoge druge sportove. Ipak, posle prvog treninga sa „narandžastom loptom“ shvatio je da je upravo to sport kojim želi da se bavi. Dve godine nakon toga porodica se vratila u Novu Varoš, pa je Nemanja nastavio da trenira u Košarkaškom klubu Zlatar.

Usledila je ponuda iz Užica, gde je igrao u Košarkaškom klubu Šampion. Tu su ga primetili skauti Crvene zvezde, te je 2005. godine prešao u klub sa Malog Kalemegdana. U crveno-belom dresu je nešto kasnije osvojio titulu prvaka Srbije u juniorskoj konkurenciji.

Upravo je sa Crvenom zvezdom potpisao svoj prvi profesionalni ugovor. Prvom timu se pridružio u sezoni 2008/09 kada je klupu vodio proslavljeni košarkaški stručnjak Svetislav Pešić. Tokom debitantske sezone odigrao je šest mečeva i postigao isto toliko koševa.

U toku druge sezone klupu Zvezde je preuzeo drugi trener pa je Nemanja dobijao veću minutažu. Na 37 utakmica je zabeležio 143 pogotka. Na susretima Superlige Srbije tokom 2010. godine prosečno je beležio 5,9 poena. Napredak je uveliko kočila teška finansijska kriza u koju je klub „zapao“. Usledila je zabrana dovođenja novih igrača, što je u Nedovićevom slučaju bila prilika da se dokaže.

Tokom sezone 2010/11, ne samo da je osigurao svoju poziciju u startnoj petorki, nego je postao i jedan od ključnih igrača. U susretima Aba lige, u proseku je beležio 10,8 poena i 2,5 asistencije. Pred sam početak Superlige Srbije klub su zbog dugova napustili Rikardo Marš (Ricardo Marsh), Džamar Jang (Jahmar Young), Entoni Majls (Anthony Myles) i drugi strani igrači.

Zahvaljujući tome, Nedović je dobijao sve veću minutažu. U Superligi je u proseku postizao 16,4 poena i četiri asistencije. Te sezone je bio drugi najbolji strelac posle Uroša Nikolića. Sa ukupno 520 poena na 41 meču postao je najefikasnijih Zvezdin igrač.

Početkom sezone 2011/12 na klupu se vratio Pešić, što je za Nedovića značilo i manju minutažu. Iako su navijači bili na strani mladog beka, srpski stručnjak ga nije mnogo uvodio u igru. Te sezone je na 44 odigrana meča postigao svega 267 poena. Sve to je nateralo Nedovića da razmisli o promeni kluba.

Zato je polovinom 2012. godine prihvatio poziv trenera Aleksandra Džikića i potpisao ugovor sa litvanskim klubom Lijetuvos Ritasu. Te sezone je pored domaćih takmičenja, nastupio i u susretim Evrolige. Na deset utakmica prosečno je beležio 9,8 poena.

Na NBA draftu 2013. godine izabran je kao 30. pik prve runde, te postao član kluba Finiks Sans (Phoenix Suns). Ipak, 9. jula iste godine potpisao je ugovor sa rukovodstvom kluba Golden Stejt Voriors. Tokom debitantske sezone na terenu je prosečno provodio 5,9 minuta tokom kojih je postizao 1,1 koš.

U Razvojnoj NBA ligi nastupao je s ekipom Santa Kruz Voriorsa (Santa Cruise Warriors) gde je imao nešto veću minutažu i bolju statistiku. U julu 2014. godine se pridružio Voriorisima u NBA Letnjoj ligi, gde je po meču postizao 9,4 poena, 2,2 skoka i 2,2 asistencije. Odigrao je ukupno pet mečeva, te nije uspeo da se zadrži u najjačoj košarkaškoj ligi na svetu.

Nakon nepune dve sezone u Americi vratio se u Evropu, te potpisao dvogodišnji ugovor sa španskom Valensijom. Tokom jedne sezone odigrao je 32 meča u domaćoj ligi, gde je postizao 7,2 koša po utakmici. Zabeležio je pet nastupa u Evroligi, gde mu je prosek bio osam poena i 3,6 asistencija, dok je na osam utakmica Evrokupa prosečno postizao 7,5 poena i 3,8 asistencija.

2. jula 2015. godine Nedović je potpisao jednogodišnji ugovor sa Unikahom iz Malage. Tokom prve sezone zabeležio je 23 nastupa u domaćoj ligi, te osam puta bio član startne petorke. U evroligaškim mečevima je prosečno beležio 7,4 poena, 1,4 asistencije i manje od jednog skoka.

Krajem maja 2016. godine obnovio je ugovor sa španskim klubom na nove dve godine. Sezonu su priveli kraju okitivši se trofejom Evrokupa. U finalu su savladali Nedovićev bivši klub Valensiju, a on je proglašen najkorisnijim igračem kola ovog prestižnog evropskog takmičenja.

Novi jednosezonski ugovor sa klubom iz Malage srpski reprezentativac je potpisao 7. juna 2017. godine. Te sezone je u Evroligi zabeležio 24 nastupa, 18 kao član startne petorke. Po susretu je u proseku beležio 16,8 poena, 4,8 asistencija i dva skoka.

27. juna 2018. godine je nakon tri godine napustio španski klub i potpisao višegodišnji ugovor sa Olimpijom iz Milana. Sa istim timom je iste godine osvojio Superkup Italije.

Reprezentativna karijera

Nemanja Nedović je od 2009. godine član reprezentacije Srbije. Tri godine zaredom je nastupao na evropskim šampionatima za igrače mlađe od 20 godina.

Prvo veliko takmičenje sa U-20 selekcijom Srbije igrao je 2009. godine. „Orlići“ su se u grupnoj fazi EvroBasketa sastali sa reprezentacijama Ukrajine, Nemačke i Hrvatske, te uspeli da savladaju samo Nemce. Potom su savladali Litvaniju i izgubili od Turske i Crne Gore, te su osvojili 11. mesto.

Selektor mlade reprezentacije ga je pozvao da i naredne godine predstavlja Srbiju na EvroBasketu. Sa dve pobede i jednim porazom prošli su grupu. Nakon toga su pobedili Letoniju, te izgubili od Ukrajine i Grčke. Nakon što ih je u četvrtfinalu zaustavila Hrvatska, turnir su završili na sedmom mestu.

Usledilo je Evropsko prvenstvo za igrače mlađe od 20 godina koje je 2011. godine održano u Španiji. „Orlići“ su grupu prošli sa jednom pobedom i dva poraza. Usledili su trijumfi nad Litvanijom, Austrijom i Hrvatskom na kojima je Nedović bio najbolji asistent. Uprkos tome Srbija je takmičenje završila kao trinaestoplasirana ekipa.

Prvi poziv da zaigra u „velikom dresu“ reprezentacije stigao je tokom kvalifikacija za Evropsko prvenstvo 2013. godine. Srbija je izborila učešće na EvroBasketu, a Nedović da se njegovo ime nađe na konačnom spisku selektora Dušana Ivkovića.

Uprkos nespornom talentu, neiskusni srpski tim imao je mnogo oscilacija u igri. Značajne uloge Nedović je odigrao na susretima sa Litvanijom i Francuskom. Posebno se istakao na ovom drugom meču tokom koga je zabeležio 17 poena, od toga pet trojki.  Srbija je u četvrtfinalu poražena od Španije, te su ponovo ostali bez medalje.

Klupu Srbije je nakon toga preuzeo Aleksandar Saša Đorđević, koji uspeo da obezbedi plasman, a potom i srebrnu medalju na Svetskom prvenstvu 2014. godine. Nedović nije bio deo tog tima.

Godinu dana kasnije ponovo je dobio priliku da predstavlja svoju zemlju na Evropskom prvenstvu čiji su domaćini bili Hrvatska, Francuska, Nemačka i Letonija. Tokom grupne faze „Orlovi“ su zabeležili svih pet pobeda. Nakon toga su eliminisali Finsku i Češku, te izborili plasman u polufinale. Tu ih je dočekao uvek nezgodan protivnik – reprezentacija Litvanije od koje su poraženi rezultatom 67:64.

U borbi za bronzanu medalju bolja je bila Francuska, pa je Srbiji pripalo četvrto mesto na ovom takmičenju. Nedović je ukupno odigrao devet mečeva, te zabeležio prosek od 8,4 poena, 2,6 skokova i 2,4 asistencije po utakmici.

Godinu kasnije selektor ga je uvrstio na listu igrača za Olimpijske igre u Rio de Žaneiru. Uspeli su da bez većih problema prođu grupu. U četvrtfinalu ih je dočekala Hrvatska koju su savladali rezultatom 53:86, a u polufinalu je „pala“ i Australija. Za zlato su se borili sa reprezentacijom Sjedinjenih Američkih Država (SAD) koja je pokazala svoju nadmoć u odnosu na sve ostale, te osvojila prvo mesto. „Orlovi“ su u Srbiju doneli olimpijsko srebro.

Zbog povrede nije mogao da nastupi na Evropskom prvenstvu 2017. godine na kome je Srbija osvojila srebrnu medalju.

Privatni život

Nemanja Nedović je rođen 1991. godine u Novoj Varoši. Odrastao je u sportskoj porodici. Njegov otac, Slađan Nedović je bivši rukometaš Jugovića iz Kaća. Majka Snežana, po struci diplomirani inženjer poljoprivrede, u mladosti se bavila rukometom. Nemanja ima mlađu sestru Ivanu.

Zbog Slađanovog posla često su se selili. Kada je Nemanja imao godinu dana iz Nove Varoši su preselili u Francusku, a odatle u Austriju. Promenio je pet osnovnih škola, a kada se porodica konačno nastanila u italijanskom Askoliju, počeo je da trenira košarku. Prema rečima njegove majke Snežane, u klubu su ga zvali Saša, po Predragu Saši Daniloviću, proslavljenom srpskom košarkašu. Snežana kaže da im je tako bilo lakše, jer nisu umeli da izgovore njegovo ime.

Kada su uspesi počeli da se nižu, roditelji su shvatili da zbog obaveza Nemanja neće moći da pohađa školu redovno. „Teška srca“ su odlučili da njihov sin vanredno pohađa školu, plašeći se za njegovu budućnost ukoliko ne uspe u sportu. Na sreću, to se nije desilo, a Nemanja je postao jedan od najperspektivnijih košarkaša svoje generacije.

Uzor mu je bio Majkl Džordan (Michael Jeffrey Jordan), a potom Kobi Brajant (Kobe Bean Bryant). Kada je obukao dres Golden Stejt Voriorsa ostvario mu se dečački san.

Na putu ka uspehu pratila ga je dugogodišnja devojka Mina Milutinović. Mina je jedna od najuspešnijih srpskih manekenki. Nemanja ju je zaprosio polovinom 2018. godine, a snimak romantične veridbe preplavio je društvene mreže. Nedović i njegova izabranica smatraju se jednim od najlepših parova na srpskoj javnoj sceni.

Titule

Klupske titule

• 2016/17. Evrokup sa Malagom
• 2018. Superkup Italije s Olimpijom iz Milana

Reprezentativne titule

• 2016. Srebrna medalja na Olimpijskim igrama

Pojedinačne titule

• 2016/17. proglašen najkorisnijim igračem kola Evrokupa

Izvor:

https://sport.blic.rs/kosarka/domaca-kosarka-i-aba/majke-sampiona-5-snezana-nedovic-nemanja-je-zakucavao-u-11-godini/kq3vm8l