Zvonko Bogdan

Biografija

Zvonko Bogdan je pevač  i kompozitor narodne i starogradske muzike. Vlasnik je vinarije koja nosi njegovo ime, salaša i ergele konja. Rođen je 5. januara 1942. godine u Somboru u Vojvodini. Živi i radi u Subotici.

„Ej, salaši“, „Evo banke cigane moj“, „Kad sam bio mlađan lovac“, „Fijaker stari“, „U tom Somboru“, „Nema lepše devojke“, „Ko te ima, taj te nema“, „Kraj jezera kuća mala“, to su neke od njegovih najpopularnijih pesama.

Iza Zvonke je dugogodišnja muzička karijera koju su obeležile veoma emotivne i autentične pesme iz vojvođanske svakodnevice. Nizali su se i koncerti za pamćenje. Sa ulaskom u pozne godine za Zvonku je svaki nastup još emotivniji, a svaku svoju pesmu, kako je rekao, još jače oseća.

Kao poseban trenutak u svojoj karijeri, Zvonko je u jednom intervjuu izdvojio dolazak poznatih književnika Mome Kapora u Duška Radovića u jednu beogradsku kafanu u kojoj je samo Zvonko nastupao. Za njega je to bio poseban trenutak koji će pamtiti celi život jer je veoma poštovao ove srpske književnike.

Zanimljivo je da njegova muzička karijera decenijama išla samo uzlaznom putanjom. Zvonko nije imao „padova“, kao što to obično bude u dugogodišnjim muzičkim karijerama kada sa vremenom dođe do zasićenja ili umora. Njegova karijera uvek je išla u samo jednom pravcu – ka vrhu.

Detinjstvo i odrastanje

Kao dečak, bio je zaljubljenik u golubove pismonoše. Kako je sam rekao u jednom svom televizijskom intervjuu, sama ideja da golubovi prenose vesti, fascinirala ga je. Mnogo je istraživao o tome kako su uzgajani golubovi pismonoše, a prikupljao je i prve primerke golubova pismonoša od svetskih uzgajivača.

Najmlađi ujak za Zvonku je bio centralna figura u porodici. On je bio bolesan i umro je kada je imao 25 godina, a Zvonko je tada imao tek  devet. Zvonko je govorio da je od svog ujaka naučio da voli konje, golubove, ali i muziku. Svom ujaku, kasnije, posvetio je i pesmu.

Svoje detinjstvo, kako je rekao, „čvrsto“ pamti i deliće iz svog detinjstva utkao je, kasnije, i u svoje stihove.

Ljubav prema muzici i muzički talenat nasledio je od svoje majke Mace koja je bila veoma muzikalna žena. Njegov otac zvao se Stipan Bogdan i po struci je bio kovač. Inače, njegov otac je mnogo radio, a veoma je voleo društvo i kafanu. Neretko bi posle napornog radnog dana odlazio u kafanu, odakle bi se kući vraćao pred zoru uz pratnju tamburaša. Zvonko se još kao dete, a kasnije i momak, divio tamburašima, ali i svojoj majci koja je bila popustljiva prema njegovom ocu Stipanu. Stipan je mnogo voleo muziku pa i ne čudi što je bio član Kulturno umetničkog društva „Miroljub“, a nastupao je i kao pevač u „Bunjevačkom kolu“ iz Sombora.

Zanimljiv je i Zvonkin odnos sa njegovim dedom koji se zvao Stipan Kukuruzar. Zvonko je odrastao kod dede na salašu. Tako je i zavoleo salaše koji su ga pratili celoga života.

Zvonko je odrastao u rodnom Somboru gde je završio osnovnu školu, a potom i srednju Ekonomsku školu. Tokom svog školovanja pokazao e talenat i ka glumi. Kao glumac okušao se u Narodnom pozorištu u Somboru. Potom je odlučio da se preseli u Beograd.

Život u Beogradu

U Beograd je doselio posle završene srednje škole sa namerom da upiše Pozorišnu akademiju. Međutim, Zvonko nije imao mnogo novca, a školovanje na akademiji i život u Beogradu bili su skupi. Zbog toga je mora da pronađe način, kako da zaradi za život.

S obzirom da mu je pored glume, muzika bila velika ljubav, počeo je da peva po beogradskim kafanama. U početku, to su bile kafane koje i nisu imale baš neki ugled, ali je Zvonko zavoleo ovaj posao. Tako je shvatio da je njegova najveća ljubav ipak muzika – ono što ljude čini srećnim.

Prva kafana u kojoj je svirao, a da je bila na dobrom glasu, bila je kafana „Union“. U njoj je nastupao sedamdesetih godina. Zvonko je u tom periodu pevao samo tradicionalne pesme, jer kako je rekao, samo to je umeo.

Kada je tradicionalne i svadbarske pesme konačno zapevao u jednom prestižnom restoranu u Beogradu, popularnoj „Kalamegdanskoj terasi“, Zvonko je stekao popularnost i utabao svoj muzički put.

Ubrzo je Zvonko shvatio da su mu potrebne autorske pesme, kako bi nastavio svoju muzičku karijeru. Pre svega, bilo mu je neophodno više novca za život u Beogradu. Na pomoć od kuće nije mogao da računa jer m uje baš tada i otac preminuo.

Muzička karijera

Svoju prvu autorsku pesmu pod nazivom „Svake noći tebi pevam“ snimio je 3. decembra 1968. godine. Od tog trenutka, muzička karijera Zvonimira Bogdana išla je samo uzlaznom putanjom. Zaista neverovatnih 45 godina muzičke karijere obeležio je 2013. godine čuvenim koncertom u Sava centru u Beogradu.

Prepoznatljiv je po svom nastupu koji prati tamburaški orkestar. On peva originalne i tradicionalne pesme, a najdraže su mu one o njegovom rodnom kraju.

Na radiju u Novom Sadu 1971. godine otpevao je svoju autorsku pesmu, koju je i komponovao, pod nazivom „Ej salaši na severu Bačke“. Pesma je odlično prošla, a on je potom nastavio da piše, komponuje i peva.

Sa godinama uspešne muzičke karijere nizali su se albumi i pesme. „Ej, salaši na severu Bačke“, „Već odavno spremam svog mrkova“, „Prošle su mnoge ljubavi“, „Govori se da me varaš“, „Kraj jezera jedna kuća mala“, „Neko sasvim treći“, „O tebi pevam najdraži grade“, „Beše jedan čovek“, „Jedan stari kontrabas“, „Ljubav“, „Ne mogu se setit’ leta“, „Ne vredi plakati“, „Bunjevačko prelo“, “Šta li radi moja ljubav“, “Doći ću ti ko u staroj pismi“, „Spušta se noć na ravni Srem“, „Vinarija, salaš i ergela“ su samo neke od najpoznatijih autorskih pesama ovog sjajnog muzičara.

Nastanak pesama

Glavni „okidač“ za pravljenje stihova, melodija i pesama za Zvonku je siromaštvo. Ljudi su, kako je rekao, u običnom okruženju, na svojim njivama, salašima, pored svojih ljubimaca, dobijali ideje o stihovima. Tako je i on kada je putovao u autobusu, mlad, u naizgled bezizlaznoj situaciji, tražeći put. Sećao se svog detinjstva, salaša i tako je u vožnji autobusom napisao jednu od svojih najpopularnijih pesama „Ej, salaši“.

Ljubav prema konjima

Obišao je najpoznatije svetske hipodrome. Ranije, kada nije bilo interneta i informacije nisu bile lako dostupne, Zvonko je putovao svetom i u svoj kraj donosio iskustva sa hipodroma širom sveta. To je tada bilo od velikog značaja za sve one koji su obožavali konje.

Privatni život

Svoju ljubav, suprugu Mariju, Zvonko je upoznao dok je živeo u Beogradu. Bila je to velika ljubav koja je krunisana brakom 1974. godine. Zvonko i Marija imaju dvoje dece, sina Sigmunda i kćerku Evelnu. Nakon dve godine zajedničkog života u Beogradu, par je odlučio da se preseli u Suboticu gde i danas žive. Upravo u Subotici Zvonko i njegova porodica imaju svoju vinariju po kojoj su poznati dugi niz godina.

Zvonko je posao i deda Nine, Aleksandra i Sofije. Njegova unuka Nina nasledila je od svog dede ljubav prema životinjama, a posebno konjima. Njoj je Zvonko, za prvi rođendan, poklonio konja. Taj konj godinama je bio veoma uspešan u svim trkama.

Inače, Zvonko je bio u braku i sa glumicom Gizelom Vuković koja je najpoznatija po ulozi u televizijskoj seriji „Salaš u malom ritu“. Zanimljivo, Gizela je bila starija od Zvonke 16 godina. Ona i Zvonko živeli su sa Gizelinom kćerkom Milicom i autističnim unukom. Gizela je nekada bila izuzetno bogata žena, ali je poznato da je starost dočekala u siromaštvu. Umrla je 2015. godine.

Diskografija

1973. „Zvonko Bogdan“
1973. „Biseri narodne muzike“
1974. „Zvonko Bogdan peva za Vas“
1976. „Što se bore misli moje“
1981. „Zvonko Bogdan i tamburaški orkestar Janike Balaža“
1984. „Legolas“
1980. „Zvonko Bogdan“
1984. „Pesme i pesnici“
1990. „Zvonko Bogdan“
2003. „Rariteti“
2003. „Uspomene na vreme koje se sigurno ponoviti neće“ – dupli CD
2005. „Zvonko Bogdan – Najveći hitovi“
2012. „Ova pisma refren nema“