Zrinko Tutić

Biografija

Zrinko Tutić je hrvatski i bosanskohercegovački pevač i kantautor. Rođen je 2. marta 1955. godine u Banjaluci. Oženjen je Karmen Tutić s kojojm ima dvoje dece, sina Ivana i ćerku Teu. Živi i radi u Zagrebu, a mnogo vremena provodi i na svom imanju u Plešivici kod Jastrebarskog.

Tutić je jedan od najplodonosnijih autora zabavne muzike u Hrvatskoj. Tokom svoje karijere sarađivao je sa brojnim pevačima i bendovima, te za svoj rad osvojio brojne nagrade i priznanja. Autor je tri pesme koje su Hrvatsku predstavljale na Evroviziji, te vlasnik dve Zlatne Arene na Filmskom festivalu u Puli.

Zrinko Tutić je osnivač hrvatske muzičke nagrade Porin, te član upravnog odbora. U periodu od 2000. do 2004. godine bio je predsednik Nadzornog odbora Hrvatske diskografske udruge  (HDU). Od 2004. godine je direktor i sekretar nagrada Instituta hrvatske glazbene industrije (IHI).

Detinjstvo i obrazovanje

Tutić je rođen 1955. godine u Banjaluci gde je završio muzičku školu. Svirao je klavir i učio solfeđo. Do 12. godine bio je član košarkaške i rukometne reprezentacije Bosne i Hercegovine. Upisao je Ekonomski fakultet, ali ga nikad nije završio. Sa 18 godina se preselio u Zagreb, gde i danas živi.

Karijera

Muzičku karijeru Zrinko Tutić je započeo tek nakon što se preselio u Zagreb. Bio je član pop benda Selekcija u kome je pisao muziku, tekstove i aranžmane. Izdavačka kuća Jugoton je krajem 1973. godine objavila dve njegove pesme  „Stari kovač“ i „Magle“.  Godinu dana kasnije, 1974. godine se kao autor muzike, stihova i aranžmana pojavljuje na Zagrebačkom festivalu. Njegovu pesmu „Doći će dan“ otpevala je Ksenija Erker.

Početak njegove karijere obeležavaju upravo festivali. Kao kantautor prvi put se pojavio 1977. godine sa pesmom „Nepoznata, tako ću te zvati“, a do 1980. godine napisao je stotinu pesama za decu koje su objavljene u televizijskom mjuziklu „Bajka o maslačku“ Sunčice Škrinjarić. U to vreme napisao je i muziku za prvu igranu seriju „Marko Marulić“.

Godine 1981. pojavljuje se na Zagrebfestu sa pesmom „Doris“, koja predstavlja uvod u njegova  četiri uzastopna albuma – „Doris“, „Plavi leptir“, „Pola jabuke“ i „Zrinko Tutić“ koji je obljavljen 1985. godine. Nakon toga posvećuje se pisanju pesama za druge pevače i bendove iz bivše Jugoslavije. Dvanaest godina kasnije, 1997., objavlje dvostruki kompilacijski album „Dnevne temperature“ s odabranim pesmama s kantautorskih albuma.

Njegove pesme su tri puta predstavljale Jugoslaviju i Hrvatsku na Evroviziji. Prvi put 1986. godine u Bergenu kada je Doris Dragović s njegovom pesmom „Željo moja“ osvojila 11. mesto. U Zagrebu 1990. godine Tajči je nastupila s njegovom pesmom „Hajde da ludujemo“. Pesma je postala hit, a Tajči velika  tinejdžerska zvezda. Na izboru za najbolju pesmu Evrope osvojila je sedmo mesto. Najveći uspeh njegova  pesma doživela je na trećem predstavljanju na Evroviziji. Maja Blagdan otpevala je pesmu „Sveta ljubav“ 1996. godine u Oslu i donela Hrvatskoj četvrto mesto.

U međuvremenu je pisao pesme za Nove fosile, a neke od njihovih najvećih hitova napisao je upravo Tutić. Njegove pesme „Milena generacijo“, „Još te volim“, „Ako se rastanemo“, „Noćas umiru stare ljubavi“ donele su bendu veliku popularnost.

U svojoj karijeri napisao je stotine pesama, te potpisao više od 30 visokotiražnih albuma. Njegove pesme pevali su Doris Dragović, Neda Ukraden, Mišo Kovač, Massimo Savić, Željko Bebek, Severina, Tajčim Maja Blagdan, Ivan Mikulić i mnogi drugi.

Zajedno sa Rajkom Dujmićem 1991. godine napisao je pesmu „Moja domovina“ koju peva Hrvatski Band Aid sačinjen od brojnih hrvatskih muzičara. Tokom rata pesma se često puštala na radiju kako bi podigla moral vojnicima. Autor je i producent još osam projekata Hrvatskog Banda Aid.

Osim što se bavio pisanjem pesama za pevače i bendove, bavio se i filmskom muzikom, Autor je muzike za pet filmova: „Putovanje tamnom polutkom“, „Zlatne godine“, „Nausikaja“, „Kad mrtvi zapjevaju“, „Garcia“. Osvojio je dve Zlatne arene za muziku za filmove „Putovanje tamnom polutkom“ (1995) i „Kad mrtvi zapjevaju“ (1998) na Festivalu u Puli.

Poslednjih nekoliko godina piše muziku za dokumentarne filmove reditelja Zdravka Fučeka. Napisao je mjuzikl „Majka Božja Bistrička“.

Jedan je od osnivača i član Upravnog odbora hrvatske diskografske nagrade Porin. U periodu od 2000. do 2004. godine bio je predsednik Nadzornog odbora HDU, a od 2004. direktor i glavni sekretar IHGI.

Od 1992. godine vlasnik je glavni producent izdavačke kuće i koncertne agencije „Tutico“.

Nagrade i priznanja

Za nagradu Porin nominovan je tri puta.  Njegova pesma „Sveta ljubav“ je 1997. godine nominovana za Pesmu godine. Tri godine kasnije, 2000. godine nominovan je u dve kategorije, za Najbolju originalnu vokalnu ili instrumentalnu kompoziciju za pozorište ili TV sa pesmom „Caliterra“, te za Najbolji album orginalne muzike za pozorište, film ili TV, za muziku iz filma „Garcia“.

Hrvatski časopis „Nacional“ nazvao ga je „Tatom zabavne muzike“.

Bio je član žirija brojnih televizijskih šou programa, poput „Zvijezde pjevaju“ , „Hrvatski idol“ i „Superljudi“.

Diskografija

Autor je muzike i stihova za pesme: „Adio ljube“, „Baby, baby“, „Bijele zastave“, „Dajem ti sve“, „Djevojka sa sela“, „Hajde da ludujemo“, „Idemo se ljubiti“, „Ja ću uvijek biti tvoja“, „Kad me ljubiš“, „Kad si sam“, „Let’s go crazy“, „Ljubav ljubavi“, „Moje ime je ljubav“, „Ne budite me danas“, „Noćas“, „Oko moje zeleno“, „Oprosti“, „Pismo“, „Pjesma putuje“, „Rastajem se od života“, „Ružo moja bila“, „Samo jedan dan“, „Sanjam te“, „Sklopi oči, sanjaj me“, „Sveta ljubav“, „Ti i ja“, „Ti nemaš snage“,  „Ti si mi sve na svijetu“, „Ti si moja ljubav stara“, „Ti si moja nesreća“, „Tvoja prva djevojka“, „Žabica“, „Željo moja“.

Napisao je muziku za pesme: „Bambola“, „Bijele ruće“, „Bog mi daje, Bog mi uzima“, „Bože moj“, „Bube u glavi“, „Budi happy“, „Budim se s imenom tvojim“, „Čaša otrova“, „Čovjek kojeg volim“, „Crna žena“, „Da da da“, „Da je sreće bilo“, „Dalmatinka“, „Dio mog sjećanja“, „Duga je noć“, „Dušo moja“, „Dvije zvjezdice“, „Dvorište“, „Fatima“, „Happy birthday sweet sixteen“, „Hej, hej, haj“,  Il’ me ženi, il’ tamburu kupi“, „Ja bez tebe sreće nemam“, „Ja, ja“, „Jedna suza, jedna rana“, „Kad se voli, ne misli se“, „Kraj je, baby“, „Kralju nebeski“, „Kud god pođeš ima dobrih ljudi“, „Lude godine“, „Majko“, „Milion godina“, „Moj život je tužna priča“, „Moja domovina“, „Moja ljubavi“, „Moja stvar“, „Mornarica mlada“, „My homeland“, Najjači smo najjači“, „Ne bi ti oprostila“, „Ne mogu da te prežalim“, „Neka te imam“, „Nema više ljubavi“, „Nema,nema“, „Nemoj mala hoću neću“, „Odlazim“, „Oprosti mi što te volim“, „Paloma nera“, „Pjevaj srce moje“, „Plavša“, „Poljubi me jednom za sto puta“, „Pomalo“, „Poželi me“, „Pravim se da te ne volim“, „Prođe mi mladost“, „Puca je bela“, „Rajski cvite“, „Sa suzama neću vratiti sreću“, „Samo ti“, „Sija sunce, trava miriše“, „Sinoć sam pola kafane popio“, „Slijepi putnik“,  „Smokvica“,  „Srca mi je uvijek tamo gdje si ti“, „Sreća me nije voljela“, Šta će ti biti“, „Šta si mi sinoć stavila u vino“, „Suze govore“, „Sveta majko“, „Tamo pokraj mora“, „Ti nemaš prava na mene“, „Ti si čovjek moj“, „Ti si moj“, „Ti si srce moje“, „Tiho, tiho svirajte“, „Trava zelena“, „Vrata uspomena“, „Vrijeme je za ljubav“, „Zauvijek devetnaest“, „Zima, ljeta, jeseni“, „Zlatan prsten“, „Zlatne godine“.

Napravio je aranžmane za pesme „Milost „ i „Radujte se narodi“. Svirao je u pesmama: „Ajajaja“, „Budi happy“, „Milost“, „Moja stvar“, „Od rođendana do rođendana“, „Pomalo“, „Slobodna“, „Spreman za to“, „Zime, ljeta, jeseni“, „Zvijezde padaju“,

Radio je na albumima: „Dora 1995“, „Moja stvar“, „Zaljubljen i lud“, „Zagrebfest 2001“, „18 velikih hitova“, „The best of Tutico 6 – 20th Century love“, „Zvuk osamdesetih Zabavna i Pop 1980 – 1981“, „Kompilacija“, „Božić bili“, „The best of“, „The platinum collection“, „Da te mogu pismom zvati Libar X“, „Zlatna kolekcija“.

Privatni život

Zrinko Tutić je rođen u Banjaluci u porodici gde je muzika bila veoma voljena. Njegov otac Anton je po zanimanju ekonomista, ali je svirao gitaru. Majka Dragica je takođe bila ekonomista, ali i veoma dobra pevačica. Njegov brat Damir je isto bio pevač, a preminuo je 2012. godine od teške bolesti.

Zrinko je voleo i sport i muziku. Do svoje 12. godine bio je reprezentativac košarkaške i rukometne selekcije BiH, ali mu je muzika ipak bila veća ljubav. Sa 18. godina je otišao u Zagreb i započeo karijeru u svetu mizike. Kako je sam priznao najdrži bendovi bili su mu The Beatles, The Doors i Bee Gees, a na njegovu muziku najviše su uticali Đorđe Novković, Arsen Dedić i Nikola Kalogjera.

1980. godine venčao se s Karmen, svojom današnjom suprugom, koju je upoznao dok je studirao ekonomiju. Ona je studirala spoljnu trgovinu, a pohađala je i Insitut za katoličku izobrazbu laika na teologiji. Zrinko nije završio fakultet. 1981. godine dobili su sina Ivana,  a nešto kasnije i ćerku Teu. Ivan je 2007. godine oženio Martinu Topali i ima dvoje dece, sina Luku i ćerku Luciju.

Kontroverze

Tokom 90-ih godina Zrinko Tutić je „otkrio“ mladu pevačicu Severinu Vučković, danas veoma popularnu širom regiona. Uprkos brojnim hitovima koje su zajedno stvorili, 1998. godine Severina je odlučila da prekine saradnju, te da javno progovori o „robovlasničkim ugovorima“ koje je potpisivala za njegovu izdavačku kuću „Tutico“.

Ipak, mediji su iza ove priče vidjeli širu emotivnu sliku, te se uveliko govorio da su Severina i Zrinko bili u dugodišnjoj ljubavnoj vezi, koja je 1998. godine naglo prekinuta, baš kao i njihova poslovna saradnja. Ni Severina ni Tutić nikada nisu javno priznali da su bili u vezi, ali pevačica tih godina nije propuštala priliku da ga javno prozove.

Skandal je nastao 2002. godine kada je na nastupu u direktnom televizijskom prenosu „Porina“ promenila reči pesme „Mala je dala“. Umesto teksta koji je ranije snimljen Severina je otpevala: Vitar puše, ja guštiram kapućino u jednom dubrovačkom kafiću i fiksiram plavu kosu na poznatom muškom biću. Svi ga znate, glavni je na Porinovu spisku, teški foler, ušminkani rokenroler. Joj, ispast će sad da je gad, ustvari i je, ali dobro sad!“

Tutić je njen nastup nazvao „novohrvatskim primitivizmom“. Tada je rekao: „Da smo hteli takvu muziku, angažovali bismo Cecu Veličković. Ona je barem originalna!“

Kada su ga novinari nekoliko godina kasnije pitali za Severinu rekao je da ne prati njen rad, ali da joj želi sreću u svemu što radi.