Vlado Kalember

Biografija

Vlado Kalember je hrvatski tekstopisac, kompozitor, gitarista, pop pevač i osnivač benda Srebrna krila, koji je popularnost stekao osamdesetih godina 20. veka pesmama „Ana“, „Ja nisam kockar“, „Vino na usnama“ i drugima. Rođen je 26. aprila 1953. godine u makedonskom gradu Strumica. Dva meseca kasnije porodica se preselila u Zagreb, gde pevač i danas živi i radi. Iz braka sa violončelistkinjom Anom Rucner ima sina Darijana.

Muzičku karijeru započeo je ranih sedamdesetih godina prošlog veka u bendu Helium. Nakon toga je svirao gitaru na turnejama velikih jugoslovenskih zvezda, da bi 1978. godine osnovao grupu Srebrna krila. Iste godine snimili su ploču sa pesmom „Ana“ koja je za vrlo kratko vreme postala veliki hit.

Od tada do 1986. godine objavili su 12 albuma i sedam singl ploča. Bili su jedan od najpopularnijih bendova, ne samo u bivšoj Jugoslaviji, nego na celom Balkanu. Nastupali su u svim zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza, Severnoj i Južnoj Americi, Australiji, te širom Evrope. Njihove ploče imale su velike tiraže.

Godine 1987. Vlado je odlučio da napusti grupu i započne samostalnu karijeru. Od tada je snimio osam albuma i nekoliko kompilacija. Sa Slavkom Pintarićem, Juricom Pađenom, Rajkom Dujmićem i Alenom Islamovićem je oformio grupu „4 asa“. Održali su veliki koncert 3. marta 2003. godine u Zagrebu, a nakon toga krenuli na turneju širom Hrvatske i Bosne i Hercegovine.

Kada se Islamović pridružio ostalim članovima Bijelog dugmeta, ostatak ekipe nastavio je da nastupa. U tom periodu „4 asa“ su snimila tri albuma. Nakon toga svaki od njih je nastavio samostalno da radi ili da svira sa bendovima s kojima su ranije nastupali.

Srebrna krila su se ponovo okupila 2012. godine snimivši CD sa nekoliko novih pesama i hitovima koji su obeležili njihovu karijeru. Sve je počelo velikim koncertom u Zagrebu, a nastavilo se sa rasprodatim svirkama u Hrvatskoj i Sloveniji.

Detinjstvo, mladost i obrazovanje

Vladimir Vlado Kalember je rođen 1953. godine u Strumici, gradu na jugoistoku Makedonije. Kada mu je bilo dva meseca roditelji Julka i Mićo Kalember su odlučili da se vrate u Zagreb. Odrastao je sa pet godina starijom sestrom Miom u zagrebačkoj prestonici.

Po završetku osnovne škole upisao je gimnaziju, a uporedo, i bez znanja svog oca pohađao muzičku školu. Svirao je fagot, ali mu je ipak najveća strast bila slikarstvo. Ipak, kada je kao tinejdžer shvatio da devojke više vole muzičare od slikara, počeo je da svira gitaru.

Karijera

U svet muzike ušao je zahvaljujući svojoj starijoj sestri koja je u to vreme već bila poznata pevačica u Zagrebu. Ipak, ona je već sa dvadeset i nešto godina okončala pevačku karijeru, a Vlado se sa gitarom i mikrofonom druži i danas.

Prvi bend u kome je svirao zvao se Helium. Bas gitaru je svirao Damir Kranjčar, bubnjeve Silvio Dragoje, električnu gitaru Vlado Mamić, orgulje Duško Zubalj, Slobodan Vukmirović je pevao, dok je Vlado pevao i svirao ritam gitaru. Snimili su singl ploču „Barbara“ koju je objavila Diskografska kuća „Jugoton“, ali su se tu zaustavili.

Era Srebrnih krila

Vlado je nastavio da svira sa mnogim poznatim muzičarima na njihovim koncertnim turnejama, pre nego što je došao na ideju da osnuje svoj bend. Zajedno sa Davorom Dadom Jelavićem, Duškom Mandićem i Adijem Karaselimovićem oformio je grupu, pa su počeli da prave vlastite pesme. Diskografske kuće „Jugoton“ i „Suzy“ su ih uporno odbijale, sve dok ih nije čuo poznati tekstopisac i kompozitor Đorđe Novković.

On je napisao pesmu „Ana“ i rukovodstvu „Jugotona“ obećao da će sam snositi troškove snimanja singla ukoliko on ne bude uspešan. Momcima iz benda je rekao da će za godinu dana da postignu veliki uspeh. Singl ploča na kojoj su bile pesme „Ana“ i „Reci mala“ objavljena je u aprilu 1978. godine.

Kalember i Jelavić su tog leta svirali u Vodicama, dok su Mandić i Karaselimović nastupali u Zagrebu. Pesma se vrlo brzo „zavrtila“ na brojnim radio stanicama i za nekoliko meseci postala pravi hit. Numeru su svi pevušili, ali niko nije znao ko je izvodi sve dok se Srebrna krila nisu pojavila u čuvenoj emisiji „Nedjeljno popodne“ koju je vodio Saša Zelepugin. Tada je njihova popularnost naglo „skočila“, pa su usledili brojni nastupi širom Jugoslavije.

18. decembra iste godine „Jugoton“ je objavio njihovu novu ploču sa pesmama „Volio sam Tanju“ i „Ja nisam kockar“. Muziku je ponovo komponovao Đorđe Novković, dok su tekstove napisali Saša Eraković i Željko Pavičić. S obzirom da je prvi tiraž rasprodat za vrlo kratko vreme, „Jugoton“ je morao da štampa još tri izdanja, a ploča je rasprodata u zlatnom tiražu.

Sledeće godine usledile su singlice sa pesmama „Zakuni se ljubavi“, „Bilo mi je teško, bilo mi je žao“, „Lili“ i „Sanjar lutalica“, te prvi studijski album koji je objavljen pod naslovom „Srebrna krila“. Pored numera koje su ranije snimili, na ovoj ploči su bile i pesme „Prva noć sa njom“, „Ako te zovem ti nemoj doći“, „Otrove moj“, „Julijana“ i druge. Rasprodat je u platinastom tiražu.

Za svojevrsni zagrebački muzički fenomen uskoro se čulo i van granica Jugoslavije. Tokom 1980. godine snimili su singlicu sa numerama „Ljubio sam Nadu u Studentskom gradu“ i „Šesnaest godina“.

Uskoro su objavili i drugi album pod naslovom „Sreo sam ljubav iz prve pesme“ koji su izdale dve diskografske kuće – zagrebački „Jugoton“ i bugarski „Balkanton“ („Балкантон). Inače, bugarska publika je obožavala Srebrna krila, a upoređivali su ih sa legendarim Bitlsima (The Beatles). I ova ploča doživela je platinasti tiraž.

Nisu se tu zaustavili, pa su iste, 1980. godine objavili još jedan album. Ploča pod naslovom „Ja sam samo jedan od mnogih s gitarom“, sastojala se iz pesama „Đavo“, „Kucni tri put na vrata“, „Prvi slatki grijeh“, „Pričao bih o sebi“, „Non stop“, „Grešnica“ i drugih. Tekstove su im pisali najpoznatiji autori toga vremena poput Arsena Dedića i Đorđa Balaševića.

Naredne godine izdali su singl sa numerama „Kulminacija“ i „Razglednica iz provincije“, te album „Ša-la-la“ koji je zbog velikog interesovanja ponovo štampan četiri puta. Publiku su oduševile pesme „Slomi u sebi svoj bijes“, „Silvi“, „Mi smo vjerni našoj ljubavi“, „Ne okreni se“ i druge.

Premda su naredni materijal nazvali „Zadnja ploča“, to nije bio njihov kraj. Na toj ploči bile su pesme „Sezame, otvori se“, „Ljiljana, čuvaj se“, „Vodim te u Rio“, „Kad te napuste svi“ i druge. Pored Đorđa Novkovića koji je već bio njihov stalni saradnik, tekstove su ovoga puta pisali i Zrinko Tutić i Mario Mihaljević. Ovaj album je sniman u Minhenu, a „Jugoton“ ga je izdavao tri puta.

Sa istom ekipom nastavili su saradnju i na novoj ploči koja je objavljena 1983. godine pod naslovom „Djevuška“. Na njoj su bile pesme „Marinela, hvala ti“, „Plavi snjegovi“, „Bongo-bongo“, „Ti mi se dopadaš“, „Sonja“ i druge. Iste godine su rasprodali čak deset koncerata u Moskvi te prodali više od 250 000 karata.

Neretko im je gost na snimanjima albuma i nastupima bio klavijaturista Rajko Dujmić, čiji matični bend su bili Novi fosili. Iako su ga mnogo puta zvali da postane stalni član Srebrnih krila, on je smatrao da bi to bila izdaja njegovog tadašnjeg benda.

Vlado Kalember je sledeće godine izabran da zajedno s Izoldom Barundžijom predstavlja Jugoslaviju na izboru za „Pesmu Evrovizije“. Za tu priliku Milan Perić, Rajko Šimunović, Slobodan Bučevac i Mato Došen su napisali pesmu „Ciao amore“ koju su Izolda i Vlado u pratnji Srebrnih krila 1984. godine otpevali na „Evroviziji“. Iako su zauzeli tek 18. mesto, pesma je postala hit u Jugoslaviji.

Te godine objavili su čak tri albuma. Na prvom su bile njihove starije pesme i singl „Ciao amore“. Drugi je objavljen pod naslovom „Nek` živi ljubav“, a treći je nosio naziv „Uspomene“.

Poslednji zajednički album Vlado i Srebrna krila objavili su 1986. godine pod naslovom „30˚ u hladu“. Na njemu je bilo 10 novih pesama, poput „Ako ljubav opet nađem“, „Bosiljka“, „Još ovu noć“, „Nataša“, „Siniša“, „Oći dečaka“ i drugih.

Od izlaska prve ploče do 1987. godine Srebrna krila su prodala milione nosača zvuka, otpevala na hiljade koncerata, te nastupala širom sveta, pa se danas ubrajaju u najznačajnije pop bendove tog vremena.

Samostalna karijera

Uprkos velikoj popularnosti Vlado je odlučio da karijeru nastavi snimajući i nastupajući samostalno. Prvi solo album objavio je već 1987. godine pod naslovom „Vino na usnama“. Ploča se sastojala iz pesama „Zovi Cigane“, „Padam u ponore“, „Odlazim“, „Neću opraštati“, „Stare nevjere“ i drugih. Objavio ju je „Jugoton“, a numere su uglavnom pisali Đorđe Novković i Alka Vujica.

Već naredne godine u prodaji se pojavila njegova druga ploča sa numerama „Čija si u duši“, „Da se ja pitam“, „Dječak je tužan i sam“, „Suzana“, „Ja odavde, ona s juga“ i drugima. Potražnja za harizmatičnim pevačem nije jenjavala, pa je „Jugoton“ i ovu ploču izdavao par puta.

Posle dve godine studijske pauze objavio je ploču pod naslovom „Sedam ruža“ na kojoj su bile pesme „Gordana“, „Ne peru rijeke sve tvoje grijehe“, „Jedina“, „Da ima srca“, „Malena“ i druge. Ovog puta, pored Đorđa Novkovića, tekstove su pisali Mario Vukelić i Marina Tucaković, dok je za produkciju i aranžmane bio zadužen Nikša Bratoš.

S obzirom na sve što se početkom devedesetih godina prošlog veka dešavalo u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i drugim jugoslovenskim republikama, pesme se nisu mnogo snimale. Ipak, već 1994. godine Vlado je objavio kasetu pod naslovom „Evo noći, evo ludila“ koja je za vrlo kratko vreme osvojila srca publike širom Hrvatske. Na tom albumu su još bile i pesme „O da dir la da da“, „Žuto malo“, „Mjesec ljubi zvjezdicu“, „Nije zima“, „Izdali me prijatelji“ , „Zora svanula“ i druge.

Kako se kasnije ispostavilo bio je ovo jedan veoma uspešan album, a Vlado je svoje verne obožavaoce počastio i pesmama „Ana“, „Ja nisam kockar“, „Lili“ i „Zakuni se ljubavi“ koje su popularizovale njegovu grupu Srebrna krila.

Peti studijski album snimao je u Sloveniji i Austriji, a on je svetlost dana ugledao 1996. godine. Objavila ga je Diskografska kuća „Croatia records“ pod naslovom „Pjevaj, raduj se“. Ovaj CD se sastojao iz numera „Ljubi me“, „Putuj srećo“, „Odoh u mornare“, „Sanjao sam samo jednom“, „Od proljeća, do proljeća“, „Laku noć dame“ i drugih.

Da Vlado ipak neće „otići u mornare“ i reći damama „Laku noć“ potvrdio je godinu dana kasnije kada je objavio CD „Ponoć otkucava“. Na njemu su bile numere „Često mi u noći dolaziš pred oči“, „Da li uz njega sjetiš se svega“, „Lijepe oči lijepo plaču“, „Dunje žute“, „Lažeš mala“ i druge. Većinu pesama Kalember je komponovao sam i to na tekstove Željka Pavičića. I ovog puta produkciju i aranžmane je radio Nikša Bratoš.

U saradnji sa Nenadom Ninčevićem koji je, skupa s Vladom pisao nove pesme, sedmi CD je objavio 1999. godine pod naslovom „Za ljubav me ne pitaj“. Pored naslovne, veoma popularne su bile i numere „Žena uspomena“, „Mi smo prvaci“, „Snježana“, „Pitaš, pitaš“, „Pusti mene, lutalicu“, „Bila bi to super stvar“ i druge.

Album „Rano mi je zaspati“ svetlost dana je ugledao 2001. godine. Na njemu su bile pesme „Ti si bol“, „Godinama“, „Odkad si otišla“, „Adio Bambina“, „Volio sam te“ i druge. Vlado je obradio i tradicionalnu slovenačku pesmu koju je objavio pod naslovom „Srčana greška“, a na tom CD-u bio je i miks pesama koje je ranije snimio sa Srebrnim krilima. Za tržište Hrvatske objavila ga je Diskografska kuća „Millenium Records“, a za tržište Češke i Slovačke „Hipersound Records“.

Sa grupom kolega muzičara je 2003. godine došao na ideju da osnuje bend 4 Asa. Pridružili su mu se Slavko Pintarić Pišta, bubnjar Srebrnih krila i benda Telefon Blues, Rajko Dujmić klavijaturista grupe Novi fosili, Jurica Pađen gitarista bendova Parni valjak, Aerodrom i Azra, te Alen Islamović pevač u Divljim jagodama i Bijelom Dugmetu.

Iako ih je bilo ukupno petorica, odlučili su da nastupaju pod imenom 4 Asa. Početkom marta 2003. godine održali su veliki koncert u Zagrebu na kome su pevali najpoznatije pesme koje su obeležile njihove karijere u raznim bendovima. Publika je odlično prihvatila ovaj novi projekat, pa je Produkcijska kuća „Memphis“ objavila dvostruki CD s ovog nastupa.

Nastavili su da sviraju i pevaju u svim većim gradovima na jadranskom primorju, gde ih je, prema nekim podacima slušalo više od pola miliona turista iz celog sveta. Turneju su završili koncertom na zagrebačkom Sportsko-rekreacionom centru „Šalata“ gde ih je slušalo oko deset hiljada obožavalaca. Izveli su 26 pesama raznih bendova, a i ovaj koncert je objavljen na CD-u.

Vlado je već sledeće godine nastavio tamo gde je stao, pa je Produkcijska kuća „Hit records“ objavila njegov CD „Volim te do neba“. Na tom izdanju su, pored naslovne, bile i numere „Ostani“, „Neka me cijeli svijet zaboravi“, „Sjeti se mene“, „Tuga ima oči plave“, „Javi se“ i druge.

Iako od tada nije objavljivao nove albume, diskografske kuće „Goranton“ i „Croatia records“ su 2008. i 2013. godine izdale kompilacije sa njegovim najpoznatijim pesmama.

U proleće 2012. godine gitarista Davor Jelavić Dado, bubnjar Slavko Pintarić Pišta i Vlado Kalember obradovali su obožavaoce Srebrnih krila, najavom velikog koncerta na zagrebačkom jezeru Bundek. Tom prilikom su najavili čak deset nastupa u Sloveniji, te turneju po Hrvatskoj, BiH i regionu.

Na tim koncertima pevali su uglavnom stare pesme, a na CD-u koji je objavljen pod naslovom „2012“ bile su numere „Jesi li ikog’ voljela tako“, „Noćas sam nesretan“, „Ja ne mogu bez nas dvoje“, „Daj mi samo jedan dan“, „Po tebi znam što je žena“ i druge. Pored Vlade, tekstove i muziku su pisali Željko Pavičić, Bane Krstić, Željko Krznarić, Mia Kalember i drugi.

Koncertom na Bundeku su najavili novi početak, a pevač je demantovao da su se okupili jer im je „zafalilo novca“. Naime, on je jednom prilikom ispričao, kako je prethodne dve decenije scenom vladala tehnološka muzika, a da se njihov zvuk u poslednje vreme ponovo vratio u modu. Demantovao je tvrdnje da su se vratili na scenu zbog para, te kazao da bi većina muzičara to što voli radila za badava.

Privatni život

Vlado Kalember je rođen 1953. godine u Strumici. Kada mu je bilo dva meseca porodica se vratila u Zagreb, gde je odrastao i školovao se. Iako mu je prva ljubav bila slikarstvo, zbog devojaka je odlučio da počne da se bavi muzikom.

Kako se kasnije ispostavilo, učinio je pravi potez jer je, postao ne samo pevačka zvezda, nego jedan od najvoljenijih muškaraca u bivšoj Jugoslaviji. Žene su ga obožavale, a muškarci mu zavideli.

Devojke su mu slale pisma, fotografije svojih soba oblepljenih njegovim posterima i razne druge poklone. Priznaje da je jedan poštar u njegovoj ulici morao da nosi samo njegovu poštu, dok su ostali raznosili poštu komšija. Ipak, u izjavama je bio vrlo skroman, pa je o tome retko govorio. Kako je kasnije priznao, drugi muškarci su mu neretko govorili da mu ne zavide ni na novcu koji je zaradio, ni na automobilu koji vozi, nego na pažnji žena koju je uživao.

Često su ga novinari spajali sa raznim damama, a on je jednom prilikom skromno priznao da su neke priče bile neosnovane, jer nije svaka žena sa kojom je popio kafu bila njegova partnerka. Bio je godinu dana u vezi sa Lokicom Stefanović, šeficom plesne grupe Lokice, koje su pratile Zdravka Čolića na jednoj turneji. Kako je Vlado jednom priznao, bilo je teško održavati vezu na daljinu, pogotovo jer su tada oboje zbog posla često putovali.

Poput pravog džentlmena, kaže da sa Čolom nikada nije razgovarao o takvim stvarima. Nikada se nisu gledali kao konkurenti, nego kao dobri prijatelji. Veliko prijateljstvo gajio je i sa članovima grupe Srebrna krila, uprkos tome što su se u nekom momentu razišli.

Dugo je važio za večitog neženju i najvećeg šarmera na estradi, sve dok 2006. godine nije oženio 30 godina mlađu violončelistkinju Anu Rucner. U avgustu iste godine su dobili sina Darijana.

Neretko su nastupali zajedno, te svojim skladnim odnosom prkosili hrvatskim tabloidima koji im zbog generacijske razlike nisu predviđali dugovečan brak. Premda je Vlado u jednom intervjuu 2012. godine izjavio da ima fenomenalan brak, par je dve godine kasnije objavio da se razvodi. Kako su tada izjavili, ljubav nije nestala, ali su se dogovorili da žive na odvojenim adresama.

Ipak, ostali su u više nego dobrim odnosima, pa redovno objavljuju zajedničke fotografije sa letovanja i putovanja. Razlog za to je njihov sin, ali i činjenica da se, uprkos razvodu i dalje vole i poštuju. Ana je jednom prilikom izjavila da je, s obzirom da su se venčali u crkvi, ona pred Bogom još uvek Vladina žena.

Iako je cenjena violinistkinja koja nastupa širom sveta, pažnju javnosti u regionu privukla je 2016. godine kada je izabrana da zajedno s još nekoliko muzičara predstavlja Bosnu i Hercegovinu na izboru za „Pesmu Evrovizije“. U glavnom gradu Švedske Dalal Midhat Talakić, Fuad Backvić Din (Deen) i reper Jasmin Fazlić (Jala Brat) su u pratnji Ane Rucner izveli pesmu „Ljubav je“. Ipak, nisu uspeli da se plasiraju u veliko finale.

Diskografija

Albumi

Sa bendom Srebrna krila

• 1979. Srebrna krila
• 1980. Sreo sam ljubav iz prve pjesme
• 1980. Ja sam samo jedan od mnogih s gitarom
• 1981. Ša-la-la
• 1982. Zadnja ploča
• 1982. Srebrna krila / Novi fosili – Jugoton Express
• 1983. Djevuška
• 1984. Ćao amore (Izolda, Vlado i Srebrna krila)
• 1984. Uspomene
• 1984. Nek` živi ljubav
• 1984. Zrinko Tutić / Srebna krila –Jugoton Express
• 1986. 30˚ u hladu
• 2012. 2012

Samostalni albumi

• 1982. Zaljubi se (Mia i Vlado Kalember
• 1984. Ćao amore (Izolda, Vlado i Srebna krila)
• 1987. Vino na usnama
• 1988. Čija si u duši
• 1990. Sedam ruža
• 1994. Evo noći evo ludila
• 1996. Pjevaj, raduj se
• 1997. Ponoć otkucava
• 2001. Za ljubav me ne pitaj
• 2001. Rano mi je zaspati
• 2004. Volim te do neba

Sa grupom 4 Asa

• 2003. 4 Asa – Live Zagreb 03.03.03.
• 2003. Originalne verzije pjesama iz film „Ljubavna priča iz Dubrovnika“
• 2004. Nakon svih ovih godina

Singlovi i EP-ovi

Sa grupom Helium

• 1973. Barbara

Sa bendom Srebrna krila

• 1978. Ana / Reci mala
• 1978. Volio sam Tanju (I noću i danju) / Ja nisam kockar
• 1979. Zakuni se ljubavi / Bilo mi je teško, bilo mi je žao
• 1979. Lili / Sanjar lutalica
• 1980. Ljubio sam nadu u Studentskom gradu / Šesnaest godina
• 1981. Kulminacija / Razglednica iz provincije
• 1986. 30˚ u hladu / Siniša

Samostalni singlovi

• 1984. Ciao Amore (Vlado & Isolda)
• 1988. Vino na usnama
• 1990. Ne peru rijeke sve tvoje grijehe / Malena
• 1990. Sedam ruža / Interview

Kompilacije

Samostalne kompilacije

• 1988. Vlado Kalember
• 1995. Sve najbolje
• 2002. Največji hiti
• 2008. Zlatna kolekcija
• 2013. Najljepše ljubavne pjesme