Vladimir Vlada Divljan

Kratke informacije

Ime i prezimeVladimir Vlada Divljan
Datum rođenja10. maj 1958.
Mesto rođenjaBeograd
Datum smrti04. mart 2015.
Mesto smrtiBeč
DržavaSrbija
ZanimanjeMuzičar i tekstopisac

Biografija

Vladimir Vlada Divljan je bio srpski rok muzičar i tekstopisac, te frontmen nekadašnjeg benda Idoli. Rođen je 10. maja 1958. godine u Beogradu, a preminuo 4. marta 2015. godine u Beču.

Pre nego što je sa grupom školskih drugara osnovao Idole, Divljan je pevao i svirao u džez-rok bendovima Merlin i Zvuk ulice. S Idolima je snimao i nastupao u periodu od 1980. do 1984. godine, a 1985. godine je započeo samostalnu karijeru.

Pored rok i pop muzike, Divljan se bavio i filmskom muzikom. Komponovao je muziku za brojne filmove, uključujući „Šest dana juna“, „Kako je propao rokenrol“ , „Crni bombarder“, „Tri palme za dve bitange i ribicu“, „Sedam i po“ i druge.

Detinjstvo i obrazovanje

Vladimir Divljan je rođen 1958. godine u Beogradu. Njegovi roditelj, Stevan Divljan i Mirjana Simikić su po struci bili geolozi. Stevan Divljan je rođen u selu Dobromani, nedaleko od Trebinja, dok je Mirjana takođe bila poreklom iz Hercegovine.

Vlada je pohađao Osmu beogradsku gimnaziju (današnja Treća gimnazija), a potom je upisao Geološki fakultet u Beogradu. U jednom intervjuu je priznao da ga to nije mnogo zanimalo, ali je želeo da izbegne služenje vojnog roka, koje je u bivšoj Jugoslaviji bilo obavezno.

Svirke i snimanja s Idolima su dodatno otežavali školovanje, ali je naposletku uspeo da diplomira. Međutim, tim poslom se nikad u životu nije bavio.

Karijera

Vlada Divljan se za muziku zainteresovao sa deset godina, kada je sa roditeljima na letovanju u Tučepima slušao džez muzičara Dragu Diklića. Vrativši se u Beograd predložio je prijateljima Zdenku Kolaru i Boži Jovanoviću da osnuju bend. Kako nisu imali instrumenata, morali su da improvizuju.

Tek nešto kasnije je pozajmio novac od roditelja kako bi kupio mandolinu, a zatim je uspeo da nabavi gitaru. Zdenko Kolar je kupio bas gitaru, dok je Jovanović umesto bubnja svirao na kanti za baklje sa metalnim štapovima. Prvi bend su nazvali Faraoni, međutim, kada su saznali da taj naziv već koristi bend iz Kopra, promenili su ime u Holipe.

Kako bi savladali veštinu sviranja Vlada i Zdenko su krenuli na kurs gitare u Narodnom univerzitetu „Braća Stamenković“. Profesor im je bio Branko Perišić, koji je kasnije gostovao u njihovom spotu za pesmu „Sve laži sveta“.

Probe su uglavnom imali u jednoj prostoriji u zgradi u kojoj su živeli, a prvu svirku su održali u potkrovlju Pozorišta Dadov.

Merlin, Zvuk ulice i Idoli

Deset godina od osnivanja Faraona, tj. od Holipa, Divljan je osnovao bend Merlin koji je kasnije promenio naziv u Zvuk ulice. Bas je svirao Zdenko Kolar, bubanj Kokan Popović, klavijature Dragan Mitrić, a saksofon Bora Atić, dok je Divljan svirao gitaru i pevao.

Svirali su obrade Rolingstonsa (The Rolling Stones), Bitlsa (The Beatles), Džimi Hendriksa (Jimi Hendrix) i drugih popularnih muzičara, a počeli su i da stvaraju svoje prve pesme. Nastupili su na Bum festivalu u Novom Sadu, te Gitarijadi u Zaječaru.  Nakon što je Popović otišao na služenje vojnog roka, bend se raspao.

Kada su Srđan Šaper i Nebojša Krstić 1979. godine odlučili da osnuju bend, Vlada se ponudio da svira bubnjeve. Ubrzo su im se pridružili Zdenko Kolar i Boža Jovanović koji su svirali gitaru i bas. Bend su nazvali Dečaci, a poznanstvo sa fotografom i novinarom Draganom Papićem, pomoglo im je da se njihove fotografije pojave i u časopisu „Vidici“.

Početkom marta 1980. godine promenili su naziv benda u Idoli, a potom je Vlada napisao pesme „Retko te viđam sa devojkama“ i „Pomoć, pomoć“ koje su objavljene kao poklon aprilskom izdanju časopisa „Vidici“.  Kako je tada javljeno da je Josip Broz Tito bolestan, singlove nisu zvanično promovisali.

Međutim, dobili su priliku da potpišu ugovor sa Diskografskom kućom „Jugoton“ koja je objavila njihov singl „Maljčiki“, koji je naišao na odlične reakcije publike širom bivše Jugoslavije.

„Jugoton“ je 1981. godine objavio album „Paket aranžman“ koji se sastojao iz najvećih hitova beogradskih grupa Električni orgazam, Šarlo Akrobata i Idoli. Na tom albumu su bile pesme „Schwüle über Europa“, „Plastika“, „Maljčiki“ i „Amerika“ grupe Idoli, te „Ona se budi“, „Krokodili dolaze“ i ostale poznate numere druga dva benda. Danas se ovaj album smatra jednim od najznačajnijih i najboljih rok albuma u Jugoslaviji kojim je započeo novi talas u domaćoj muzici.

Vlada i Idoli su iste godine izdali EP pod nazivom „VIS Idoli“ sa šest novih pesama, uključujući numere „Dok dobuje kiša“, „Zašto su danas devojke ljute“, „Devojko mala“ i drugih. Većinu pesama je napisao Vlada Divljan, a ploča je prodata u više od 200.000 primeraka.

Početkom 1982. godine objavili su album „Odbrana i poslednji dani“. I ovog puta, Vlada je napisao većinu pesama, a pored toga što je pevao i svirao gitaru, svirao je i klavir. Ploča je prodata u 50.000 primeraka, a održali su i veoma uspešnu turneju po bivšoj Jugoslaviji.

Premda je „Jugoton“ takav tiraž smatrao neuspehom, dizajn albuma, baš kao i sam album su proglašeni najboljim 1982. godine. Vest o rok bendu Idoli odjeknula je i u inostranstvu, a list „Džuboks“ je par godina kasnije album „Odbrana i poslednji dani“ proglasio najboljom pločom 20. veka u Jugoslaviji.

Nakon što je Kolar otišao na odsluženje vojnog roka, bendu se pridružio basista Branko Isaković. Narednu ploču snimali su sa producentom Bobom Pejinterom u Londonu, a nazvali su je „Čokolada“. Na tom albumu su bile pesme „Vetar i zastave“, „Radostan dan“, „Ja sam tu“ i druge koje je napisao Vlada Divljan. Ploča je doživela veliki uspeh, a usledila je i nova turneja.

Promovišući album svirali su u Ljubljani, gde su i počele prve veće razmirice među članovima Idola. Nakon samo nedelju dana bend se raspao, a Divljan je nastavio solo karijeru. Premda je muziku za film „Šest dana juna“ upotpunosti napisao i komponovao sâm, „Jugoton“ je insistirao da se kao autor potpiše bend Idoli.

Samostalna karijera

Nakon što se bend razišao, Divljan je otputovao u Ameriku gde je proveo nekoliko meseci. Po povratku u Beograd želeo je da zajedno sa basistom Brankom Isakovićem, bubnjarem Ivanom Staničićem i gitaristom Dragomirom Mihajlovićem Gagijem osnuje bend Hondini sinovi. Međutim, predomislio se i odlučio da gradi samostalnu karijeru.

Godine 1988. snimio je i svoj prvi zvanični solo album pod nazivom „Tajni život A.P. Šandorova“. Na klasičnoj muzici pomogao mu je Aleksandar Šandorov, dok je klavijature svirao Đorđe Petrović. Ova ploča sastojala se iz pesama „Neću ništa da znam“, „Više nisam tu“, te nekoliko instrumentala i semplova.

Uskoro je ponovo dobio priliku da komponuje muziku za filmove, serije i televizijske emisije. Za potrebe serije „Čovek u beloj jakni“ obradio je nekoliko pesama benda Bitlsi sa tzv. „Belog albuma“. Nakon toga je napisao muziku za TV emisiju „Podijum, te čuvenu omnibus komediju „Kako je propao rokenrol“.

Divljan je autor pesama „Skalpeli“, „Ljubavna tema“, „Hasanaginica rep“, „Montažni kompjuter“, „Ljubavna tema Japan“, „Skalpeli žive“, a zajedno sa Zoranom Pezom i Brankom Vukojevićem napisao je i „Nindža miks“.

Usledila je saradnja sa frontmenom Električnog orgazma Srđanom Gojkovićem Giletom na pozorišnom komadu „Rokenrol za decu“, te projektu „Rokenrol bukvar“ namenjenom dečjoj emisiji „Fazoni i fore“ koju je vodio čuveni pesnik Ljubivoje Ršumović.

Sa Giletom, Pikom Stančićem i Zoranom Radomirovićem Švabom, Vlada je 1990. godine objavio album „Lutka koja kaže ne“. Na njemu su se, pored naslovne, našle i numere „Ona je“, „Igračka“, „Zašto onda nismo zajedno“, „O čemu ona sanja“ i druge. Ploču je objavila Diskografska kuća PGP RTB, a većinu tekstova su napisali Gile i Divljan.

Polovinom 1991. godine Vlada je odselio u Australiju. Radio je razne poslove, a počeo je i da svira s lokalnim bendovima. Sarađivao je sa čuvenom muzičarkom Maks Šaram (Leanna Maree „Max“ Sharam), te radio na lokalnoj srpskoj radio stanici.

Sledeće godine je komponovao muziku za film „Crni bombarder“, a potom je Diskografska kuća „ZaM“ objavila istoimeni album na kome su svirali i pevali Divljan, Gile, bend Električni orgazam, te glumica Anica Dobra. Vlada je napisao i pesmu „Svečane bele košulje“ koja je u izvođenju Anice Dobre doživela jednaku popularnost kao i sâm film.

Krajem 1995. i početkom 1996. godine nakratko se vratio u Jugoslaviju, te okupio stare prijatelje, Aleksandra Šandorova, Srđana Gileta Gojkovića, Zdenka Kolara, Borisa Bunjca i Marka Milivojevića u bend kome su dali ime  Old Stars. Održali su dva koncerta u Novom Sadu, te materijal sa tih svirki objavili u vidu albuma „Odbrana i zaštita“.

Ipak, Vlada se ubrzo vratio u Australiju, gde je početkom 1997. godine sarađivao sa Kirilom Džajkovskim, klavijaturistom grupe Leb i sol.

U međuvremenu je započeo studije za zvuk filmske akademije na Univerzitetu u Sidneju. Učestvovao je i u komponovanju muzike za film „Tri palme za dve bitange i ribicu“ koji se u domaćim bioskopima pojavio 1998. godine.

Kratki film „Flying Over Mother“ za koji je uradio zvuk i muziku je dobio nagradu „Audio exellence“ od strane „Ampeks Korporejšna“ („Ampex Corporation“), a kratki film „Drip“ je nagrađen od strane CBS-a.

Vlada nije ostao dužan ni domaćoj publici, te je od 2006. do 2009. godine komponovao muziku za filmove „Sedam i po“, „Na lepom plavom Dunavu“, „Kosovo Diary“ i „Čekaj me, ja sigurno neću doći“. Učestovao je i u stvaranju muzike za dokumentarni film „The Long Road Through Balkan History“, te dramu „Balavica“ iz 2013. godine.

Sarađivao je sa bendovima Cubismo i Neposlušni, sa kojima je snimio singlove „Niña bonita“ i „Neposlušna građanka“. Često je nastupao sa Ljetno kino Big Bendom, sa kojima je 2012. godine izdao singl „4 godišnja doba“.

Privatni život

Vlada Divljan je rođen i odrastao u Beogradu. Tu se školovao i kao mladi muzičar maštao da se preseli u neku drugu zemlju gde će mu instrumenti biti dostupniji, a bavljenje muzikom jednostavnije. Voleo je putovanja, te je 1985. godine tri meseca živeo u Americi.

Godine 1991. se preselio u Austraiju sa tadašnjom devojkom Rut. Ubrzo su se i venčali, a razveli su se 1997. godine. Divljan se vratio u Beograd, gde se venčao sa Dinom Đurović kojoj je posvetio mnoge svoje pesme. Godine 1999. dobili su sina Stefana, a pred sam početak bombardovanja SR Jugoslavije odselili su u Beč, u nadi da će se kroz dve nedelje vratiti u Beograd i nastaviti sa svojim životom.

Međutim, bombardovanje je potrajalo pa su Vlada i Dina sa sinovima Stevanom i Pavlom ostali u Beču. U novembru 2014. godine mediji su objavili da se povlači sa muzičke scene zbog bolesti. Već  4. marta 2015. godine preminuo je od retkog oblika raka slepog creva i upale trbušne maramice. Divljan je dugo godina bolova od Kronove bolesti i ulceroznog kolitisa.

Srpski scenarista, reditelj i producent Mladen Matičević mu je posvetio film „Nebeska tema“ koji je dobio nagradu „Vlada Divljan“ 2019. godine.

Diskografija

Albumi s Idolima

  • 1981. VIS Idoli
  • 1981. Paket aranžman(Šarlo Akrobata, Idoli i Električni orgazam)
  • 1982. Odbrana i poslednji dani
  • 1983. Čokolada
  • 1985. Muzika iz filma „Šest dana juna“

Singlovi s Idolima

  • 1980. Мальчики
  • 1980. Pomoć, pomoć/ Poklon (Idoli/Slobodan Škerović)
  • 1982. Jugoton Express (Mato Došen / Idoli)
  • 1983. Bambina
  • 1985. Ona to zna / Ljubavi
  • 1985. Jugoton Express (Idoli / Krunoslav Kićo Slabinac)

Kompilacije s Idolima

  • 1981. VIS Idoli / Film – Zajedno!
  • 1996. Idoli
  • 1997. 2
  • 2007. Box set
  • 2009. Ultimate Collection
  • 2013. The Best Of
  • 2014. Original Album Collection
  • 2018. Gratest Hits Collection

Samostalni albumi

  • 1987. Tajni život A.P. Šandorova
  • 1989. Rokenrol za decu
  • 1989. Kako je propao rokenrol (Originalna muzika iz filma) – Vlada, Gile, Koja
  • 1990. Rokenrol bukvar – Vlada, Gile i Ljubivoje Ršumović
  • 1991. Lutka koja kaže ne – Vlada, Gile, Piko i Švaba
  • 1992. Crni Bombarder – Anica Dobra, Srđan Gile Gojković, Vlada Divljan i Električni orgazam
  • 2003. Vlada Divljan Presents Die Tonzentrale album art
  • 2015. Live@Tvornica kulture – Vlada Divljan & Ljetno Kino

Samostalni singlovi i EP-ovi

  • 2007. Cubismo Feat. Vlada Divljan – Niña bonita (Djevojko mala)
  • 2012. Ljetno kino Big Band & Vlada Divljan – 4 Godišnja doba ‎
  • 2017. Vlada Divljan i Neposlušni – Neposlušna građanka

Kompilacije

  • 1991. Vlada i Gile – Rokenrol za decu/Rokenrol Bukvar
  • 1998. Muzika iz Filma „3 palme za 2 bitange i ribicu

Filmska muzika

  • 1985. Šest dana juna
  • 1987. Čovek u srebrnoj jakni
  • 1988. Let u magli
  • 1989. Kako je propao rokenrol
  • 1992. Crni bombarder
  • 1998. Tri palme za dve bitange i ribicu
  • 2000. Flying Over Mother
  • 2003. Donau, Duna, Dunaj, Dunav, Dunareau
  • 2005. Universum
  • 2006. Sedam i po
  • 2008. Na lepom plavom Dunavu
  • 2009. Kosovo Diary
  • 2009. Čekaj me, ja sigurno neću doći
  • 2011. The Long Road Through Balkan History
  • 2013. Balavica

Filmografija

Filmovi i serije

  • 1981. Dečko koji obećava
  • 1986. Rock and Revolution
  • 1989. Drugarica ministarka
  • 2000. Flying Over Mother