Vida Pavlović

Biografija

Vida Pavlović je bila srpska pevačica narodne i romske muzike, te tradicionalnih bosanskohercegovačkih sevdalinki. Tokom karijere duge 45 godina snimila je više od tri stotine pesama. Rođena je 22. avgusta 1945. godine u Futogu, a preminula 10. maja 2005. godine u Beogradu. Sahranjena je u rodnom mestu.

Muzikom je počela da se bavi sa 14 godina. Najpre je nastupala sa svojim ujakom, koji je takođe bio muzičar. Već sa 15 godina se udala za Aleksandra Pavlovića i nastanila se u Sarajevu. Tu je provela 15 godina i za Radio Sarajevo snimila neke od svojih najlepših pesama.

Nakon toga je karijeru nastavila u Beogradu, gde je sarađivala sa nekim od najcenjenijih kompozitora, tekstopisaca i muzičara tog vremena. Pevala je na festivalima „Beogradski sabor“, „Hit leta“, „Hit parada“, „Šumadijski sabor“ i drugima.

Premda nije mnogo pesama snimila na romskom jeziku, Svetska unija Roma ju je 1997. godine proglasila „Kraljicom romske muzike“.

Detinjstvo i muzički počeci

Vida Pavlović je rođena 1945. godine u Futogu. Rođena je u imućnoj vojvođanskoj porodici. Njen otac Petar je bio poljoprivrednik i takođe je voleo muziku. Svirao je gitaru i povremeno pevao. Majka Katarina se bavila trgovinom i vodila računa o Vidi i njene tri sestre.

Već sa 14 godina je počela da peva u kafanama i na slavljima, zajedno sa svojim ujakom. Međutim 1960. godine se preselila u Sarajevo, gde je upoznala svog prvog supruga Aleksandra Pavlovića. Na početku je pevala u sarajevskim kafanama.

Najčešće je gostovala u čuvenom „Hamam –baru“, mestu koje je okupljalo poznate Sarajlije i goste iz cele bivše Jugoslavije. U jednom intervjuu je izjavila kako joj je bila čast da peva za Safeta Isovića, Zehru Deović i druge poznate muzičare.

Slušali su je i Bora Spužić Kvaka, Toma Zdravković i drugi, a posle nastupa u Ilidži, mnogi su želeli da čuju mladu Romkinju koja i bez dana muzičkog obrazovanja može da parira mnogim školovanim pevačima.

Nakon toga je pohađala časove pevanja, a njen tadašnji profesor je govorio da to što „Vida umije, to niko ne umije, a što ne zna, nauči za dva dana“.  Upornost, talenat i stalni rad na sebi su joj otvorili mnoga vrata. Dobila je priliku da peva na Radio Sarajevu, na kome su do tada nastupali samo provereno dobri pevači sevdalinki i narodne muzike.

Karijera

Prvu singl ploču sa pesmama „Izigrana ljubav“ i „Vrati se dragi“ koje su pisali i komponovali Hilmo Mujić, Mustafa Mujezinović, Ismet Alajbegović i Jovica Petković, objavila je Diskografska kuća „Beograd Disk“ 1970. godine. Vida je pesme otpevala uz pratnju Narodnog orkestra Radio Televizije Sarajevo.

Dve godine kasnije je s Ansamblom Budimira Jovanovića snimila album „Teku časi bola“ sa koga se posebno izdvojila numera „Usamljena žena“. Singl ploča sa pesmama „Ljubavi mi daj“ i „Gledala sam sa prozora“ koju je snimila uz pratnju Narodnog orkestra Ismeta Alajbegovića Šerbe smatra se jednom od najuspešnijih u Vidinoj dugoj karijeri, premda ju je objavila još 1972. godine.

Numerom „Gledala sam sa prozora“ mlada pevačica je pokazala da je ozbiljna konkurencija mnogo iskusnijim kolegicama.

U julu 1973. godine Diskografska kuća PGP RTB je objavila njenu singl ploču sa pesmama „Ljubav je devojački san“ i „Ja pogledah preko kola“. Prva je pesma koju su pisali Aleksandar Jevtić i Jozo Penava, a druga je obrada narodne pesme u aranžmanu Žarka Josipovića Škule i njegovog ansambla.

Nešto kasnije iste godine Vida je snimila pesme „Nemoj da ti duša tugom pati“ i „Plačem već tri dana“ koje su takođe naišle na pozitivne reakcije muzičkih kritičara.

Na Festivalu „Beogradski sabor“ 1974. godine je pevala pesmu „Najlepši dar majci“, koja se zajedno sa numerom „Zbog tebe nevjerniče“ našla na njenoj novoj singl ploči u izdanju PGP RTB-a. Obradila je narodnu pesmu „Sanak me mori“, koja se nalazila na ploči „Došli dani tugom rasplakani“ iz 1974. godine.

Uz pratnju Ansambla Bokija Miloševića je 1975. godine snimila singl sa pesmama „Zaboravljena ljubav“ Radeta Vidića i „O, kako mi suze liju“ Joze Penave.

Iste godine Vida se iz Sarajeva preselila u Beograd, gde je započela saradnju sa Branimirom Đokićem i njegovim orkestrom. Plod te saradnje su pesme “Mi ćemo se ipak sresti“ i „Svako traži novu ljubav“ Novice Uroševića, te „Ne lažimo jedno drugo“ koju je komponovao Šaban Šaulić.

Šaulić je komponovao i aranžirao njene pesme „Otiš’o si na ulice grada“ i „Misle ljudi da sam srećna“ koje je publika imala priliku da čuje na istoimenoj singl ploči iz 1977. godine.

Pesmom „On je čovek što mi uze sreću“ Vida Pavlović se predstavila publici na „Hit paradi“ 1978. godine. Pored ove, na singlici iz 1978. godine se našla i numera „Meni treba nežno milovanje“. Otpevala ih je u pratnji Ansambla Budimira Jovanovića, a prvi tiraž od oko 200 000 primeraka je rasprodan u rekordnom roku.

Pavlovićeva je nastavila saradnju sa Šabanom Šaulićem koji je komponovao pesme „Kako živiš pored druge žene“ i „Donesi radost u moju tugu“ sa singl ploče koju je PGP RTB objavio 1979. godine. Prvu pesmu imali su priliku da čuju gosti „Hit parade“ iste godine, a Vida je ponovo za vrlo kratko vreme prodala oko 150 000 nosača zvuka.

Sa Dobrivojem Ivankovićem, Stevicom Spasićem, Draganom Aleksandrićem i njegovim ansamblom je 1980. godine snimila pesme „Vraćaš se kasno u život moj“ i „Zašto nisi doš’o u moj život pre“. Ovog puta tiraž je bio nešto manji, a u prvom izdanju je prodano oko dvadeset hiljada ploča.

Prvi album s osam pesama Vida Pavlović je objavila 1981. godine. Pored numera koje su obeležile njenu dotadašnju karijeru, snimila je i dve romske pesme „Mor dej indjerdaman“ i „Romano ilo“, te obradila narodne pesme „Snijeg pade, drumi zapadoše“ i „Siroče sam“.

Već sledeći album je bio sačinjen od isključivo romskih pesama, sa srpskohrvatskim prevodom naslova na omotu ploče. Vida ih je otpevala uz pratnju Orkestra Mladena Petkovića, a prvi tiraž je bio pet hiljada primeraka.

Osam novih pesama Vidina publika je mogla da čuje već 1984. godine na albumu „Ostala je pesma moja“. Pored naslovne, izdvojile su se i numere „Jača sam od tuge“, „Nemam nikog da me voli“, „Uzalud te tražim“ i druge. Među autorima tekstova i muzike su se ovog puta našli i Mirjana Ilić, Ljubiša Popović i Radoslav Graić.

Vida je numeru „Ostala je pesma moja“ otpevala na Festivalu „Hit parada“ 1984. godine, a svedoci tog događaja su tvrdili da je pola dvorane plakalo dok je pevala. Time je privukla pažnju domaćih medija na sebe, što do tog momenta nije bio slučaj.

Kada su je novinari pozvali da dâ intervju, njen suprug Steva Jovanović je navodno izjavio da se to neće dogoditi, jer nisu bili zainteresovani za nju kroz proteklih dvadeset godina koliko se bavila muzikom, te da joj ni sada ne treba medijska pažnja.

Zagrebački „Jugoton“ je u maju 1986. godine objavio Vidinu ploču sa pesmama „Tužna majka“, „Ja sam žena što voli“, „Prozor moje stare kuće“ i drugima. Na tom albumu su bile i romska pesma „Ćere kana avava“, te obrada njene pesme iz 1970. godine „Vrati se dragi“.

Šesti studijski album Vide Pavlović se u prodaji pojavio 1987. godine pod nazivom „Smejem se i plačem“. Na njemu su, pored naslovne, bile i numere „Dođi u topli dom“, „Da li si srećan noći ove“, „Uvek ću da te volim“ i druge.

Dve godine kasnije je sa orkestrima Miće Nikolića i Tomice Miljića snimila ploče „Ja bih tebe milovala“ i „Rođena sam da pjevam i ljubim“. Drugi album je doživeo platinasti tiraž.

Usledila je saradnja sa Miodragom Ž. Ilićem na albumu „Pomirenja nema“ na kome su, pored naslovne, bile i numere „Dragane“, „Ljubavi moja prokleta“, „Kasno je za sve“, „Ko to peva moju pesmu“ i druge. I ovog puta je ploču izdala Diskografska kuća „Jugoton“, a Vida je pevala uz pratnju Orkestra Miće Nikolića.

Pesme „Hvala ti“, „Ovde mi nije mesto“, „Umreću ti na rukama“ i druge, Vida je objavila na albumu „Zakucaj na moja vrata“ u izdanju aleksandrovačkog „Diskosa“. Ovog puta je tiraž bio mnogo manji, zbog toga što je i tržište postalo mnogo manje usled raspada Jugoslavije.

Većinu numera sa narednog albuma koji je 1994. godine Pavlovićeva objavila pod nazivom „Ko mi ljubav uze“ napisali su Milorad Cvetković, Mirjana Bukovčić Trišić i Novica Urošević. Na toj ploči su bile pesme „Ne idi“, „Rekla mi je drugarica“, „Pusti suzu“ i druge. Aranžmane potpisuje Novica Nikolić Patalo, dok je za produkciju bila zadužena muzička kuća „Južni vetar“.

Iste godine je sa Mastiljavko bendom snimila kasetu „Haljine šarene“, koja se sastojala iz pesama „Čaša vina“, „Sine“, „Jorgovani“, „Moje pesme“ i drugih.

Već sledeće godine se u prodaji pojavila Vidina nova ploča pod nazivom „Neka gori sveća“. Pored naslovne, samo je još numeru „Tužan život“ otpevala na srpskom jeziku, dok je ostalih šest pevala na romskom jeziku. To su bile pesme „Bešav tele taj rovav“, „Mungo čavro“, „Čiriklije“, „Me mislima“ i druge.

Svetska unija Roma joj je 1997. godine dodelila titulu „Kraljice romske muzike“, zbog njenog doprinosa afirmaciji njihovog nacionalnog blaga.

U jednom intervjuu se prisetila događaja iz 1998. godine, kada je tri noći zaredom pevala u prepunom restoranu u Lukavcu pored Tuzle. Pevačicu je to oduševilo, jer se u tom momentu osećala zaboravljeno od strane publike u Bosni i Hercegovini.

Četrnaesti i ujedno pretposlednji album u karijeri Vida Pavlović je snimila 1999. godine u Kragujevcu. Objavila ga je pod nazivom „Neka suze moje“, a pored te, na ploči su bile i pesme „Lumpuj noćas“, „Stigle su me suze“, „Mene grle duge noći“, „Zaklela se zemlja“ i druge.

Dve godine kasnije je u saradnji sa Izdavačkom kućom „Renome“ iz Bijeljine objavila novi materijal. Svoj petnaesti album je nazvala „Legenda“, a sastojao se još iz pesama „Sviraj Cigo“, „Na jastuku mome“, „Pričaju mi, pričaju“, „Gde si dragi zalutao“ i drugima.

Vida je 2001. godine u Beogradu otvorila muzički klub „Novi Romani Tar“. Njen restoran je dobio ime po nekadašnjem „Romani Taru“, noćnom restoranu na Terazijama u kome su se okupljali pravi ljubitelji dobre muzike.  Jednom prilikom je kazala da se samo tu nije osećala zaboravljeno, jer su je često posećivale kolege i prijatelji.

Na koncertu koji je održala u martu 2002. godine u Kelnu okupila se pubilika iz svih krajeva bivše Jugoslavije, a pevačica ga je pamtila po tome što su veći deo koncerta mnogi od posetilaca preplakali.

Vidu Pavlović mnogi nazivaju kraljicom sevdaha i romske muzike, ali je pevačica još za života kazala da je ona zapravo kraljica bola. Istakla je da su sve njene pesme samo seta i emocija, te da su, kao takve, obeležile njen život. Priznala je da su mnoge od njih bile autobiografske, premda ih nije sama napisala. Kazala je i da su „iz njene utrobe izvučene“ i „iz njenih suza nastajale“.

Tu emociju su osećali i oni koji su dolazili na njene nastupe. Dešavalo se da muškarci pod uticajem alkohola ili dirnuti njenom pesmom sami sebi nanesu ozbiljne povrede ili čak sebi oduzmu život.

Privatni život

Vida Pavlović je rođena 1945. godine u Futogu. Već sa 14 godina je počela da peva, a sa 15 se udala za Aleksandra Pavlovića sa kojim je 15 godina živela u Sarajevu. Razveli su se 1975. godine, a Vida se preselila u Beograd, gde je upoznala muzičara Stevu Jovanovića. Steva je delimično bio zadužen za njenu karijeru.

Međutim, Vida je priznala da je bila vrlo nesrećna jer nisu imali decu. Nakom 27 godina braka, suprug ju je ostavio, ali su nastavili da žive u istoj kući. Pevačica je jednom prilikom iskreno kazala da ju je taj razvod slomio, te da je, između ostalog, zbog toga odlučila da otvori klub u Beogradu.

Njeni savremenici su govorili da je uvek bila okružena decom svojih sestara, te da je uživala u njihovom društvu.

Poslednje godine života je provela u Beogradu, gde je i preminula 10. maja 2005. godine. Kako su mediji objavili, uzrok smrti je bio visok krvni pritisak. Po vlastitoj želji, sahranjena je u rodnom Futogu.

Diskografija

Albumi

• 1981. Vida Pavlović
• 1982. Vida Pavlović i Orkestar Mladena Petkovića
• 1984. Ostala je pesma moja
• 1985. Vida Pavlović
• 1986. Vida Pavlović
• 1987. Smejem se i plačem
• 1989. Ja bih tebe milovala (uz Orkestar Miće Nikolića)
• 1989. Rođena sam da pevam i ljubim
• 1991. Pomirenja nema (uz Orkestar Miće Nikolića)
• 1993. Zakucaj na moja vrata
• 1994. Ko mi ljuav uze (uz Orkestar Novice Nikolića Patala)
• 1994. Haljne šarene (Vida Pavlović i Mastiljavko Band)
• 1995. Neka sveća gori
• 1999. Neka suze moje (uz Orkestar Zlatka Milića)
• 2001. Legenda (uz Orkestar P. Jovanovića Gule)

Singlovi i EP-ovi

• 1970. Izigrana ljubav / Vrati se dragi
• 1972. Teku časi bola
• 1973. Ljubavi mi daj / Gledala sam sa prozora
• 1973. Ljubav je djevojački san
• 1973. Nemoj da ti duša tugom pati
• 1974. Najlepši dar majci
• 1974. Došli dani tugom rasplakani
• 1975. Zaboravljena ljubav / O, kako mi suze liju
• 1976. Mi ćemo se ipak sresti
• 1976. Ne lažimo jedno drugom
• 1977. Otiš’o si na ulice grada / Misle ljudi da sam srećna
• 1978. On je čovek što mi uze sreću / Meni treba nežno milovanje
• 1979. Kako živiš pored druge žene / Donesi radost u moju tugu
• 1980. Vraćaš se kasno u život moj
• 1984. Ostala je pesma moja (uz Orkestar Dragana Aleksandrića

Kompilacije

• 1972. Miloš Milošević i Vida Pavlović
• 1974. Vida Pavlović
• 1996. U ime ljubavi (Vida i Orkestar Branimira Đokića)
• 2003. Pesme koje večno ostaju
• 2006. Vida Pavlović
• 2007. Vida Pavlović i Zlata Petrović
• 2014. Vida Pavlović