Vera Nešić

Biografija

Vera Nešić je bila jugoslovenska i srpska folk pevačica, koja je popularnost stekla krajem osamdesetih godina prošlog veka pesmama „A gde smo ja i ti“, „Potražićeš opet mene“, „Proleće je, a ja sama“ „Dva sanjara, dva drugara“, „Čarapanka“ i drugim. Rođena je 15. maja 1959. godine u Kragujevcu, a preminula 10. januara 2011. godine u Beogradu.

Muzikom je počela da se bavi u rodnom Kragujevcu, gde je na početku karijere uglavnom nastupala na slavljima i raznim manifestacijama. Prvi album je objavila 1987. godine i na njemu su bili mnogi hitovi po kojima je stekla prepoznatljivost. U četvrt veka dugoj karijeri snimila je deset albuma.

Na festivalu „Moravski biseri“ je izvela pesmu „Zaspala je Šumadija“ koju su napisali Miša Mijatović i Steva Simeunović, a koja je postala svojevrsna himna ovog dela Srbije.

Poslednjih nekoliko godina svog života borila se s opakom bolešću. Preminula je 10. januara 2011. godine, a sahranjena devet dana kasnije na gradskom groblju „Bozman“ u Kragujevcu.

Karijera

Vera Nešić je rođena 1959. godine u Kragujevcu. U rodnom gradu je završila osnovnu i srednju školu, a još kao devojčica pokazala je veliki talenat za muziku pa je neretko pevala kao solista na raznim priredbama. Za njeno pevanje pročulo se u celom gradu, pa je Vera redovno nastupala na gradskim manifestacijama i drugim kulturnim događajima.

Kao i većina njenih kolega i Vera je „pekla zanat“ pevajući u kafanama i restoranima, te na raznim svadbama i veseljima, koje mnogi i danas pamte po atmosferi koju je umela da napravi. Nakon više godina radnog staža na tzv. tezgama, odlučila je da snimi svoj prvi album.

Ploču je 1987. godine objavila Diskografska kuća PGP RTB, a na njemu su bile numere „Potražićeš opet mene“, „Proleće, a ja sama“, „Sve ti opraštam“, „Ja sam sama kriva“, „Dva sanjara, dva drugara“, „Suza“ i druge. Većinu tekstova s ovog albuma napisali su Mila Janković i Miodrag Ž. Ilić, dok je za muziku bio zadužen Predrag Negovanović. Orkestar braće Negovanović pratio je Vesnu na snimanju ovih pesama.

Godinu dana kasnije objavila je album „A gde smo ja i ti“, sa pesmama „Prolilo se crno vino“, „Razbudi se sokole“, „Oko moje zagonetno“, „Pamet u glavu“ i drugima. Ipak, najpopularnija numera s ove ploče bila je „Čarapanka“ koju su rado slušali, ne samo njeni Šumadinci, nego i ljudi iz svih krajeva Srbije.

S Orkestrom Dragana Aleksandrića, koji je i autor većine kompozicija, Vera je 1989. godine snimila album „Planula je ljubav nova“. Pored naslovne, na njemu su bile i pesme „Ako odeš, jedini“, „Kad bi` grlila tvoja ramena“, „Potražimo sreću“, „Hiljadu ću suza isplakati“, „Javi mi se“ i druge. Kao autori tekstova potpisani su Aleksandar Milosavljević, Mila Janković, Damir Čop, Miodrag Ž. Ilić i drugi.

Prema nekim podacima ovaj album prodat je u dijamantskom tiražu, a Vera Nešić je postala jedna od najtraženijih pevačica narodne muzike, koja, uprkos tome što je na nastupima pevala šumadijske „dvojke“, na albumima snimala pop balade, sevdalinke i novokomponovane folk pesme.

S istom ekipom muzičara sarađivala je i na svom četvrtom albumu koji je svetlost dana ugledao 1991. godine. Na toj ploči bile su pesme „Ko rano rani“, „Sve se može kad se hoće“, „Ti si mi srce slomio“, „Čuješ li“, „Spavaj mi u naručju“, te veoma popularna numera „Nano, nano…“ Snimila je i nekoliko spotova, a lepotom i šarmom je plenila pažnju gde god se pojavila.

Uprkos kriznim devedesetim godinama u periodu od 1993. do 1998. godine snimila je četiri albuma. Prvi je objavljen 1993. godine pod naslovom „Hrabrim srce, preboleću“. Na tom albumu je bilo devet novih pesama, poput „Volim, volim, zašto da se krije“, „Ostaću takva zauvek“, „Šta će meni život“, „Bez tebe jutro ne sviće“, „Noć samoće“ i drugih. Muziku su uglavnom komponovali i aranžirali Miloš Miša Mijatović i Mirko Glišić, dok je većinu tekstova napisala Vesna Petković.

Na ovoj ploči sarađivala je i sa Draganom Brajovićem Brajom koji je napisao tekst pesme „Volim, volim, zašto da se krije“, te muziku i tekstove za numere „Biću kako srce kaže“ i „Sa mnom ratuje“. Sve pesme otpevala je u pratnji Orkestra Miše Mijatovića.

Usledila je saradnja sa Zlatkom Zlajom Timotićem u pratnji čijeg benda je snimila kasetu „Zvona zvone“, koju je PGP RTS objavio 1994. godine. S ove ploče su se izdvojile numere „Ti si bio drugačiji“, „Daj mi ruke svoje“, „Otrovna strela“, „Ne dam te njoj“, „Subota veče“ i druge. Muziku je komponovao Zlaja Timotić, dok su za tekstove bili zaduženi Dragan Brajović, Mirko Glišić, Milorad Cvetković, Steva Simeunović i drugi. Prateće vokale pevali su Mira Škorić i Rade Krstić.

Sa bendom Zorana Tirnanića je dve godine kasnije snimila album na kome su bile pesme„Tražim put ka sreći“, „Ne ostavljaj nju“, „Reka suza“, „Čist račun“, „Veruj srcu“, „Rođendan“ i druge. Pored Simeunovića, Vesna je ostvarila uspešnu saradnju sa tekstopiscima Miroljubom Živkovićem, Stojankom Dimitrijević Đokić, Ruždijom Krupom i drugima.

Diskografska kuća PGP RTS je 1998. godine objavila novi CD Vere Nešić na kome su bile numere „Kažite mu zore bele“, „Tuguj goro“, „Drugarice dve“, „U srcu mome živiš ti“, „Ćerka jedinica“ i druge. Ipak, najviše se izdvojila pesma „Zaspala je Šumadija“ koju je prvi put otpevala na Festivalu „Moravski biseri“, a koja je postala svojevrsna himna njenog rodnog kraja.

Svoju vernu publiku podsetila je i na hitove „Bez tebe jutro ne sviće“, „Biće kako srce kaže“ i „Hrabrim srce preboleću“ koje je objavila nekoliko godina pre.

Tri godine kasnije usledila je saradnja sa Produkcijskom kućom „Grand“ koja je 2001. godine objavila Verin novi CD sa pesmama „Hajde idi“, „Hej daću, život daću“, „Smejala se il` plakala“, „Ne brini se“, „Jedino sa tobom“ i drugim. Među saradnicima su ostali Simeunović i Glišić, a ekipi su se pridružili tekstopisci, kompozitori i aranžeri Draško Savić, Milan Milosavljević Bambino, Novica Nikolić Patalo i Goran Ratković Rale.

Deseti i ujedno poslednji album Vere Nešić objavila je 2006. godine Produkcijska kuća „Gold“. Na njemu su bile numere „Bolujem“, „Traži nana“, „Daj mi Bože to što nemam“, „Poklon za Božić“ i druge. Ipak, najviše se izdvojila pesma „Gladiole“ koju je napisao i komponovao Novica Urošević.

Iako više nije snimala Vera je bila itekako aktivna na muzičkoj sceni. Nastupala je na svadbama i veseljima, te u kafanama i restoranima širom Srbije. Održala je na desetine humanitarnih koncerata za pomoć onima kojima je bilo najpotrebnije. Čak i kada je saznala da je bolesna i počela da prima hemoterapiju, nije odustajala, pa je svojom pesmom nastavila da uveseljava mnoge.

Privatni život

Vera Nešić je rođena 1959. godine u Kragujevcu. U rodnom gradu se školovala i prvi put osetila ljubav prema pesmi i bini. Njeni savremenici kažu da je bila veliki radnik, te da je „zanat pekla“ u kafanama i na slavljima. Svaka njena ploča, od prve do poslednje, imala je barem po dva hita, a svako je za sebe mogao da izabere šta mu se sviđa, s obzirom da je snimala i sevdalinke, pop balade i folk pesme.

U jednom intervjuu je priznala da najvećim uspehom u karijeri smatra to što nikada nije bila tema žute štampe, te što je uspela da i bez skandala bude slušana pevačica. O njenom privatnom životu ne zna se mnogo, a uspomenu na nju novinari su oživeli pišući o nastupu njene ćerke Emilije u muzičkom takmičenju „Zvezde Granda“.

Naime, Emilija se u „Zvezdama Granda“ prvi put pojavila u decembru 2017. godine kada je u prvom krugu pevala pesme „Kralj ponoći“ od Ane Bekute i „Između mene i tebe“ od Snežane Đurišić. Uspela je da se plasira do trećeg kruga.

Naredne sezone ponovo se prijavila za učešće, te iako su se članovi žirija složili da nije briljirala, Ana Bekuta je prihvatila da bude Emilijin mentor, naročito zbog njene pokojne majke. Mlada pevačica se tom prilikom zahvalila i obećala da se se truditi da bude dostojna naslednica Vere Nešić.

Diskografija

Albumi

• 1987. Vera Nešić i Orkestar Novice i Predraga Negovanovića
• 1988. A gde smo ja i ti
• 1989. Planula je ljubav nova
• 1991. Vera Nešić (s Orkestrom Dragana Aleksandrića)
• 1993. Hrabrim srce, preboleću
• 1994. Zvona zvone (sa Zlaja bendom)
• 1996. Vera Nešić & Tirke band
• 1998. Kažite mu zore bele
• 2001. Vera Nešić
• 2006. Vera Nešić