Tonči Huljić

Biografija

Tonči Huljić je hrvatski muzičar, kompozitor aranžer, producent i pevač koji je prepoznatljivost stekao osamdesetih godina prošlog veka kao član grupe Magazin. Rođen 29. oktobra 1961. godine u Splitu. U braku je sa Vjekoslavom Huljić, s kojom ima dvoje dece, sina Ivana i ćerku Hanu. Živi i radi u Splitu.

Iako je završio srednju muzičku školu, odsek klavir, Tonči je školovanje nastavio na Pravnom fakultetu u Splitu. Ipak, već na prvoj godini studija pozvan je da svira klavijature u tadašnjoj grupi Mali batali. Uskoro su promenili naziv grupe u Dalmatinski magazin, a kada su počeli da stvaraju vlastite pesme izbacili su iz naziva „dalmatinski“. Grupa Magazin je 1983. godine postala svojevrsni pop-folk brend Splita i cele Hrvatske.

Pored rada sa grupom Huljić je sarađivao sa mnogim mladim pevačima, koji su zahvaljujući njemu ostvarili zavidne karijere. Polovinom devedesetih se otisnuo u London gde je sarađivao sa Producentskom kućom „Universal“.

Godine 1996. je osnovao vlastitu Diskografsku kuću pod nazivom „Tonika“, a šest godina kasnije kupio Produkcijsku kuću „Croatia records“.

Sa Romanom Majetićem je 2003. godine osnovao TV produkciju „Ava“. Telenovela „Vila Marija“ koja je bila njihov prvi projekat, za vrlo kratko vreme osvojila je srce televizijske publike širom regiona.

Početkom 2011. godine osnovao je pop-etno grupu Huljić i Madre Badeša (Madre Badessa). Objavili su dva uspešna albuma „Ka hasnish“ i „Panika“.

Svoj prvi film pod naslovom „Tonetov život ili Bog, lavur, iće i piće“ promovisao je 2014. godine, a film je osvojio i nekoliko prestižnih nagrada. Na tekst svoje supruge Vjekoslave komponovao je muziku za mjuzikl „Pacijenti“ koji je premijerno izveden 2015. godine.

Bio je član stručnog žirija regionalnih muzičkih takmičenja „Operacija Trijumf“ i „Iks Faktor Adrija“ („X Factor Adria“). Smatraju ga jednim od najuspešnijih hrvatskih muzičara današnjice.

Detinjstvo, obrazovanje i muzički počeci

Tonči Huljić je rođen 1961. godine u Splitu. Otac Ivan, poreklom sa Hvara je bio ekonomista po struci. Svirao je harmoniku i lepo pevao, ali nije imao ni muzičko obrazovanje ni ambiciju da se time bavi. Majka Marija je poreklom sa ostrva Krk, a po struci je bila zdravstveni radnik.

Tonči je bio jedinac, ali je uprkos tome što je bio razmažen, bio i vrlo vredan i odgovoran učenik. Uporedo s osnovnom školom pohađao je nižu muzičku, a uporedo sa srednjom srednju muzičku. S obzirom na to da se već nakon osmog razreda morao usmeriti šta će dalje, istovremeno je pohađao gimnaziju, srednju muzičku, smer klavir i tokarski zanat.

Imao je po 28 predmeta godišnje i morao je da bude na skoro svakom času. Najteže mu je bilo polagati klavirske ispite, te je u jednom intervjuu kazao da je ga je zbog toga mučila velika trema. Zato i ne čudi što je po završetku srednje škole zamolio roditelje da iz njegove sobe izbace klavir, jer ga je to podsećalo na jedan naporan periodu u životu.

S obzirom da u tom periodu u Splitu nije postojala Muzička akademija, a on nije hteo da ode iz rodnog grada, upisao je Pravni fakultet.

Na prvoj godini fakulteta prijatelj ga je pozvao da privremeno menja klavijaturistu u bendu Mladi batali koji su osnovali Željko Baričić, Mirko Crnko, Zoran Marinković, Igor Biočić i Majda Šoletić. Posle prve snimljene ploče promenili su ime grupe u Dalmatinski magazin, a pridružio im se Tonči.

Šest meseci kasnije prvi klavijaturista se vratio, a on je postao „tehnološki višak“. S obzirom da je tada gitarista morao da ide na odsluženje vojnog roka, Tonči je predložio da na klavijaturama „imitira“ ritam gitaru. Ubrzo je shvatio da ume da piše pesme svirajući klavir, a razmišljajući kao gitarista. Predložio je ostalim članovima benda da počnu da prave vlastite pesme.

Prva pesma koju je napisao bila je „Dišpetožo moja mila“. S njom su 1982. godine nastupili na Splitskom festivalu i osvojili prvu nagradu žirija. Sledeće godine prvi vokal je postala Ljiljana Nikolovska koja je na Splitskom festivalu otpevala čuvenu pesmu „Kokolo“. Preko noći Magazin je postao jugoslovenska muzička atrakcija.

Tonči je uredno upisao četvrtu godinu i tog leta položio nekoliko ispita, pa mu je za jesen ostalo samo šest ispita i diplomski rad. Kada je „Kokolo“ postao hit, a Magazin prepoznatljiva grupa, zapostavio je fakultet i nikada nije diplomirao.

Era Magazina

Prvi studijski album grupa Magazin objavila je 1982. godine pod naslovom „Slatko stanje“. Na njemu su bile pesme „Moć navike“, „I što sad“, „U autobusu“, „Dispežoto, moja mala“, „Sama“ i druge. Kako je Tonči u jednom intervjuu priznao, ovaj album je bio „debakl“. Prodat je u oko dve i po hiljade primeraka.

Međutim, posle singla „Kokolo“ koji su izveli na Splitskom festivalu stvari su velikom brzinom krenule nabolje. Iste godine Diskografska kuća „Jugoton“ je objavila njihovu drugu ploču sa numerama „Lucijana“, „Nisam tvoj“, „Miss“, „Pismo“, „Šašavo moje“ i drugima. Premda su bili pop grupa, Huljić je u kompozicijama vešto koketirao sa folkom, a mase su to obožavale. Ova ploča prodata je u stotinu hiljada primerka.

Na jesen sledeće godine u prodaji se pojavila njihova nova ploča pod naslovom „O-la-la“. Na njoj su bile pesme „Nikola“, „Ivana“, „Mama mia“, „Jagode sa šlagom, „Ti postala si tata“ i druge. Većinu kompozicija uradio je Huljić, dok su tekstove pisali njegova supruga Vjekoslava i Zlatan Stipišić Džiboni (Gibboni).

Usledio je album sa pesama „Tamara“, „Oko moje sanjivo“, „Istambul“, „Dvije suze“ i drugima. Ovog puta među saradnicima je bilo i Zdenko Runjić koji je komponovao muziku za numeru „Spomenar“, a koja je bila veoma poznata. Ploča je prodana u platinastom tiražu.

Svaka nova pesma brzo je osvajala radijske top liste širom Jugoslavije, a Magazin se našao među najpoznatijim pop grupama toga vremena.

Pet godina zaredom su održavali velike jugoslovenske turneje. U jednoj godini su imali čak 508 koncerata. I danas se seća kako su u Skoplju za jedan dan održali sedam koncerata. Svirke su trajale po sat i po vremena, a pola sata pauza između nastupa. Razlog za to je bio što je sala mogla da primi oko hiljadu i po ljudi, a interesovanje za grupom Magazin je bilo ogromno.

Usledio je album „Put putujem“ koji je svetlost dana ugledao 1986. godine. Pored naslovne, veliki hitovi postale su i numere „Sanjam“, „Nakon mnogo godina“, „Sve bi seke ljubile mornare“. Većinu pesama je komponovao Huljić, na tekstove Nenada Ninčevića. I ova ploča je doživela platinasti tiraž.

Već sledeće godine objavili su novu ploču i kasetu sa numerama „Propjevat` će svi“, „Amadeus“, „Kako sam te voljela“, „Sve bi me curice ljubile“ i drugima. Pesme „Ti si želja mog života“, „Tri sam zime šaptala ime“ i „Idu dani“ napisala je Marina Tucaković, dok su na muzici sarađivali sa Zdenkom Runjićem.

„Jugoton“ je 1988. godine objavio njihov novi album sa numerama „Kad u vojsku pođeš“, „Moja je draga drugome žena“, „Poljupci“, „Ema“ i druge. Tekst za pesme „Besane noći“, „Suze krijem, one padaju“ i „Ej, ponoći“ je napisala Marina Tucković, dok su numeru „Pa nek` živi rad“ otpevali s Oliverom Marković.

Krajem 1990. godine objavili su kompilaciju „Svi najveći hitovi 1983 -1990“ sa 26 najpoznatijih numera grupe Magazin koje je otpevala Ljiljana Nikolovska. Ona je nakon toga napustila grupu i otišla u Sjedinjene Američke Države (SAD), a već naredne godine Tonči je doveo mladu pevačicu Danijelu Martinović.

Prvi zajednički album Danijela i Magazin su izdali 1991. godine pod naslovom „Da mi te zaljubit u mene“. Pored naslovne, sa njega su se izdvojile pesme „Svileni“, „Ostani nježan do kraja“, „Tišina“, „Bilo bi super“ i druge. Ubrzo nakon izlaska ove ploče klavijaturista Miro Crnko je napustio grupu.

Posle dve godine diskografske pauze objavili su album „Došlo vrijeme“. Dve godine zaredom su nastupali na Festivalu Melodije hrvatskog Jadrana. 1993. godine su izveli pesmu „Neću se vratiti“, a sledeće godine sa Marijom Bubić otpevali duet „Simpatija“ koji je osvojio Grand pri festivala.

Istoimenu ploču „Croatia records“ je objavila 1994. godine, a pored naslovne, na njoj su se našle i pesme „Što će meni ovaj dar“, „Kraj tebe nisam spavala“, „Nek se rukuju“, „Pjesma njegova“ i druge. Većinu pesama ponovo je komponovao Huljić, a album je raspodat u zlatnom tiražu.

Sledeće godine su sa Lidijom Horvat Dunjko nastupili na festivalu „Dora“, hrvatskom izboru za pesmu „Evrovizije“. Izveli su numeru „Nostalgija“ koja je osvojila najviše bodova, pa su dobili priliku da predstavljaju svoju zemlju na „Evroviziji“ u Dablinu. Tom prilikom osvojili su visoko, 6. mesto. Na Festivalu Melodije hrvatskog Jadrana tog leta su promovisali svoju pesmu „Zlato ljubavi“.

Naredne godine Danijela Martinović je odlučila da napusti grupu i započne solo karijeru. Tonči je samo „usmeno“ objavio da traži pevačicu, a, kako je jednom prilikom priznao, izabrao je Jelenu Rozgu ni ne čuvši kako peva. Svidelo mu se ime i prezime i to što odgovara profilu dotadašnjih pevačica. Kako se ispostavilo, odluka je bila ispravna jer je Rozga odlično „skidala“ pesme koje su pre nje pevale Ljiljana i Danijela.

Prvi nastup Magazin i Rozga imali su na Festivalu Melodije hrvatskog Jadrana kada je otpevala pesmu „Suze biserne“. Svojim glasom, stasom i harizmom osvojila je srce publike i muzičke kritike, a numera je proglašena najizvođenijom na tom festivalu.

Prvu ploču sa Jelenom su objavili iste godine pod naslovom „Nebo boje moje ljubavi“. Na njoj je bilo osam novih pesama. Sve je komponovao Huljić, a tekstove je napisala Vjekoslava i Bratislav Zlatanović. Na novom albumu su, pored naslovne pesme i singla „Suze biserne“, bile i numere „Minut srca tvog“, „Gotova stvar“, „Duša južnjačka“ i druge. Posebno se izdvojio duet „Samo navika“ koji su otpevali s Oliverom Dragojevićem. I ovaj album je doživeo zlatni tiraž.

Na „Dori“ 1997. godine su izveli pesmu „Opijum“, a sledeće godine u prodaji se pojavio njihov novi CD pod naslovom „Da si ti ja“. Veoma popularne su bile numere „Gutljaj vina“, „Ginem“, „Idi i ne budi ljude“, „Briga me“ i druge, a ova ploča je doživela platinasti tiraž.

Godine 1999. su se ponovo takmičili za odlazak na „Evroviziju“, a ovog puta sa pesmom „Kasno je“. Tog leta nastupili su i na Melodijama hrvatskog Jadrana sa pesmom „Ako poludim“ koja je postala veliki hit, ne samo u Hrvatskoj, nego i u regionu.

Naredni CD su objavili 2000. godine pod naslovom „Minus i plus“, a pored te pesme veliku popularnost stekle su i numere „Je l’ zbog nje“, „Tvoje rame“, „Nemam snage da se pomirim“ „Doviđenja“ i druge. Album je prodat u 42 000 primeraka.

Na „Dori“ su otpevali numeru „Hrvatska rapsodija“ koju su napisali, komponovali i aranžirali bračni par Huljić, Fedor Boić i Remi Kazinoti.

CD „S druge strane mjeseca“ koji je svetlost dana ugledao 2002. godine sastojao se iz pesama „Ne vjerujem tebi, ne vjerujem sebi“, „Otkada sam bez tebe“, „Prorok“ i drugih. Na njemu se našla i veoma popularna numera „`Ko me zove“, te duet koji je Jelena otpevala s Esmom Redžepovom „Dani su bez broja“ („Bašalen Romalen“). Sa 22 0000 prodatih nosača zvuka, ploča je dobila „zlatni“ status.

Na Hrvatskom radijskom festivalu nastupili su sa pesmom „Kad bi bio blizu“, a na čuvenom Splitskom festivalu sa numerom „Da li znaš da te ne volim“. Oba singla su brzo osvojila radijske top liste. Pesma „Ne tiče me se“ koju su izveli u Splitu 2004. godine osvojila je Gran pri festivala.

Poslednji zajednički album Jelena Rozga i Magazin su objavili 2004. godine pod naslovom „Paaa…?“. Sa njega su se izdvojile numere „Šuti“, „Slatko, ljuto, kiselo“, te festivalske pesme koje su predstavili dve godine ranije. Ovaj CD je prodat u oko 28 000 primeraka.

Jelena je 2006. godine, posle nastupa na „Dori“ napustila grupu i započela solo karijeru. Njeno mesto zauzela je Ivana Kovač, ćerka Miše Kovača. Prvi zajednički CD su objavili iste godine pod naslovom „Dama i car“. Na njemu su bile numere „Koma“, „Car“, „E, moj anđele“ i druge. Zanimljivo je da je ovaj poslednji album stilski bio potpuno drugačiji od svega što su Tonči Huljić i grupa Magazin do tada radili.

Diskografske kuće „Tonika“ i „Croatia records“ su 2008. godine objavile njihov novi CD pod naslovom „Bossa N’Magazin“. Deset veoma poznatih pesama koje su obeležile karijeru grupe Magazin aranžirane su u bosanova stilu, pa su slušaoci mogli da čuju potpuno drugačije verzije numera „Ti si želja mog života“, „Ginem“, „Put putujem“, „Piši mi“, „Opijum“ i drugih.

Dve godine kasnije Ivana je odlučila da napusti grupu, a na njeno mesto je dolašla Andrea Šušnjara. Na sceni se prvi put pojavila kao pevačica grupe Magazin na Splitskom festivalu gde je otpevala numeru „Sijamski blizanci“.

Huljić i Madre Badeša

Huljić je sledeće godine osnovao pop-etno orkestar Madre Badesa, u sastavu: Ninoslav Ademović Ninđa – klavir, harmonika i bubanj, Sanja Vračanić – mandolina, Jurica Rakuljić – truba i Miro Trgo – prateći vokal. Zanimljivo je to što je ovog puta odlučio, da se slušaocima predstavi ne samo kao kompozitor i instrumentalista, nego i kao pevač.

Publici su se premijerno predstavili na završnoj večeri „Dore“ 2011. godine. Tom prilikom su sa Goranom Bregovićem otpevali pesmu „Anakišta“, te numere „Ka hashish“ i „Amerika“. Na ovom albumu gost je bio splitski pevač i Tončijev dugogodišnji prijatelj i saradnik Petar Grašo.

Album „Ka hashish“ promovisali su 2. jula iste godine u Splitu, a ubrzo nakon toga snimili i spot za pesmu „Amerika. Ista ekipa muzičara radila je muziku za seriju „Larin izbor“, pa su 2012. godine objavili CD sa tematskim pesmama iz te telenovele.

Za razliku od svih prethodnih projekata koje je radio sam ili za druge autore, ovog puta Huljić u svojim pesmama koristi splitski, velovaroški govor. Za tekst je ponovo zadužena Vjekoslava, dok je produkciju prvog albuma radio Goran Bregović.

Premda nenaviknuta na Huljićev neobični falset, publika u celom regionu je s oduševljenjem prihvatila nove pesme. Iako je priznao da mu nije bila namera da pravi komercijalnu muziku, uspeh novog projekta je bio evidentan.

Tri godine kasnije su objavili album „Panika“ na kome su se našle numere „Guštan“, „Ja san rojen da mi bude lipo“, „Gamele“, „Kekereke“ i druge. Pesme „Providenca“ i „Delirium tremens“ otpevao je sa Petrom Grašom, a „Bolje odat nego stat“ sa Tedijem Spalatom. Orkestru se priduružio i mladi makedonski pevač Emil Arsov koji je otpevao pesmu „Ajvar“.

Na Splitskom festivalu 2018. godine su sa Lovrom Lucinom izveli pesmu „Zaj mi je“, te osvojili prvu nagradu stručnog žirija. 21. jula 2018. godine nastupili su na Festivalu Adrija Samer (Adria Summer) u Medulinu.

Huljić i njegov orkestar su zabavljali publiku na glavnom zagrebačkom trgu za doček Nove 2018. godine. Usledili su brojni singlovi, uključujući „Dva put san umra“ koju su Tonči i Vjekoslava pisali Oliveru Dragojeviću. Publika je odlično prihvatila ovaj hit i u novom aranžmanu. Pesmu je za samo tri dana poslušalo preko 250 000 ljudi.

Snimili su duete sa Massimom Savićem, Petrom Grašom i Nenom Belanom, nastupili sa Goranom Bregovićem i njegovim orkestrom na festivalu u Italji, a ako je suditi po komentarima na društvenim mrežama interesovanje za nastupe širom regiona raste iz dana u dan.

Ostali projekti

U periodu dok je radio sa grupom Magazin, Huljić je pisao pesme i za druge izvođače, poput Danijele Martinović, Petra Graše, Doris Dragović, Jelene Rozge, Joška Čajalja Joleta, Renate Končić Minee i mnogih drugih. U jednom momentu je bio zadužen za 18 pevača iz Hrvatske, a zahvaljući pesmama koje je komponovao mnogima od njih je napravio sjajne karijere.

Intenzivno sarađuje i sa britansko-australijskim kvartetom BOND koji je do sada prodao više od četiri miliona nosača zvuka. Sarađuje i sa pijanistom Maksimom Mrvicom čiji albumi se prodaju širom sveta u velikim tiražima.

Vlastitu Produkcijsku kuću „Tonika“ osnovao je 1996. godine, a pet godina kasnije je kupio Diskografsku kuću „Croatia records“. 2003. godine je sa partnerom osnovao TV produkciju „AVA“ i počeo da radi muziku za sapunice. Među prvima je bila veoma popularna „Vila Marija“. Usledile su „Ljubav u zaleđu“, „Obični ljudi“, „Ponos Ratkajevih“ i „Zakon ljubavi“.

Krajem marta 2015. godine promovisao je u Zagrebu svoj prvi dokumentarni film „Tonetov život ili Bog, lavur, iće i piće“. Film je sniman na ostrvu Hvar, a glumci su članovi orkestra Madre Badesa. Njegov novi poduhvat je naišao na pozitivne reakcije kritike i publike, pa je do sada osvojio i nekoliko nagrada.

U oktobru 2016. godine promovisao je svoj mjuzikl „Pacijenti“ čiji libreto potpisuje Miro Gavran. Tekstove je pisala Vjekoslava, a muziku Tonči. Premijera je održana u prepunoj dvorani „Vatroslav Lisinski“ u Zagrebu, a publika je bila oduševljena.

Privatni život

Tonči Huljić je rođen 1961. godine u Splitu. Po završetku srednje škole upisao je Pravni fakultet, ali je sudbina htela da uđe kao zamena u Magazin, te da ostane vođa grupe sve do 2011. godine.

Sa 18 godina je upoznao svoju današnju supurugu Vjekoslavu koja je godinu i po dana mlađa od njega. Premda je Vjekoslava po struci diplomirani pravnik, ne bavi se tim poslom. Ona već više od trideset godina prati Tončija pišući pesme za njegove kompozicije. Smatraju je jednom od najtalentovanijih autorki u Hrvatskoj.

Tonči i Vjekoslava imaju sina Ivana i ćerku Hanu. Ivan Huljić je magistar prava, ali se takođe bavi muzikom. Svirao je sa grupom Magazin, te komponovao pesme za Doris Dragović. Hana je studirala kompoziciju u Splitu i Zagrebu, te upisala postdiplomske studije u Londonu. Sarađivala je sa brojnim muzičarima, te pevala na nastupima Maksima Mrvice.

Diskografija

Albumi

Sa grupom Magazin

• 1982. Slatko stanje
• 1983. Kokolo
• 1984. O-la-la
• 1985. Piši mi
• 1985 Jugoton Express (Rokeri s Moravu / Magazin)
• 1986. Put putujem
• 1987. Magazin
• 1988. Besane noći
• 1989. Dobro jutro
• 1991. Da mi te zaljubit u mene
• 1992. Koncert – Mix najvećih hitova
• 1993. Došlo vrijeme
• 1994. Simpatija
• 1996. Nebo boje moje ljubavi
• 1998. Da si ti ja
• 2000. Minus i plus
• 2000. Skenderija – Sarajevo Live
• 2002. S druge strane mjeseca
• 2004. Paa…?
• 2007. Dama i car
• 2008. Bossa N’Magazin

Samostalni albumi

• 2008. Waterland

Sa bendom Madre Badessa

• 2011. Ka hashish (Tonči Huljić & Madre Badessa Band Featuring Goran Bregović & Petar Grašo)
• 2014. Panika

Singlovi i EP-ovi

Sa grupom Magazin

• 1983. Kokolo / Pismo
• 1984. Nikola /Luciana
• 1986. Ne mogu da ga ne volim / Dva zrna grožđa
• 1987. Put putujem / Sve bi seke ljubile mornare
• 1987. Sve bi me curice ljubile / Ti si želja mog života
• 1992. Gdje Neretva hladna teče / Madona
• 1995. Magazin & Lidija – Eurovision Song Contest `95
• 1997. Opijum – Dora ’97
• 2000. Hrvatska rapsodija
• 2006. Neću plakat’ namjerno

Kompilacije

Sa grupom Magazin

• 1990. Najbolje godine
• 1990. Svi najveći hitovi 1983 – 1990
• 1997. Magazin ’85 – ’97
• 1997. Magazin
• 1998. Hitovi 1
• 1998. Hitovi 2
• 1999. Balade
• 2001. The Best Of 2 – Zar je ljubav spala na to
• 2001. The Best Of 2 – Bol
• 2003. Gold Collection Volume 03 – 18 Zlatnih hitova (Oliver, Magazin, Doris)
• 2003. Antologija
• 2005. Magazina – Dueti 1985 – 2005
• 2006. The Platinum Collection
• 2008. The Platinum Collection
• 2010. Godine s Ivanom 2006 -2010
• 2011. Hitovi