Suzana Jovanović

Biografija

Suzana Jovanović je srpska folk pevačica. Popularnost je stekla 90-ih godina prošlog veka hitovima „Maramče svileno“, „Rođeni u pravo vreme“, „Ko me jednom prevari“ i drugima.

Od 1997. godine je u braku s direktorom „Grand produkcije“ Aleksandrom Sašom Popovićem. Suzana je rođena 1969. godine u Beogradu. Iz prvog braka ima sina Danijela, a sa Sašom Popovićem je 1999. godine dobila ćerku Aleksandru.

Muzikom je počela da se bavi već sa 15 godina. Pevala je na svadbama, ispraćajima i krštenjima, gde su je uočili šefovi nekoliko velikih orkestara toga vremena. Prvu pesmu snimila je na nagovor Bore Dugića, a od tada do danas je snimila 10 albuma i objavila nekoliko singlova.

Par godina posle rođenja ćerke Aleksandre povukla se sa javne scene kako bi se posvetila porodici, a 2010. godine je izdala svoj poslednji album „Ludilo“. Nakon toga usledili su brojni singlovi u izdanju „Grand produkcije“.

Detinjstvo i obrazovanje

Suzana Jovanović je rođena 1969. godine u Beogradu, a odrasla je u selu Ralja kod Smedereva. Njen otac je po struci električar i bio je poslovođa na visokoj peći u Železari „Sartid“, a majka je bila domaćica. Premda je bila jedino dete u porodici Suzana kaže da nije bila razmažena, ali je bila nestašna. Najviše je volela da se druži sa dečacima, da se trka sa njima, da igra fudbal i „između dve vatre“ i, naravno da igra klikere.

U jednom intervjuu je istakla da joj je majka bila vrlo stroga, ali da je to nije sprečavalo da ostvari ono što zamisli. Bila je stidljiva, ali puna takmičarskog duha, te kaže da je oduvek znala šta hoće, a šta neće. To ju je ponekad koštalo, jer je zbog nestašluka završavala sa brojnim povredama, ožiljcima i iščašenjima.

Prva četiri razreda osnovne škole završila je u Ralji, a od petog do osmog razreda išla je u školu u Radinac. U osnovnoj školi je bila odličan učenik i pevala u školskom horu. Njen talenat je otkrio profesor Predrag i to kada su spremali priredbu za dan škole. Dok je sa ostalim dečacima i devojčicama uvežbavala pesmu, Suzana kaže da je bila najglasnija, pa ju je profesor postavio za solistu. Premda je uživala u pevanju, bila je stidljiva pa joj je ovaj zadatak vrlo teško pao.

Kada je shvatila da može dobro da peva narodne pesme počela je da se prijavljuje na lokalna muzička takmičenja, a sa 15 godina prvi put je pevala na svadbi. Venčavale su se njene komšije, a ona je s orkestrom otpevala nekoliko pesama i dobila pristojan bakšiš. Tada je shvatila da od pevanja može lepo da se živi.

Krenula je u srednju školu i uporedo sa time pevala. Pojedini profesori su imali razumevanja za to, a neki nisu, pa je nakon dve godine napravila pauzu. Kasnije je u Požarevcu vanredno završila trgovačku školu.

Karijera

Još kao srednjoškolka počela je da se prijavljuje na takmičenja, ali priznaje da nikada nije osvojila prvo mesto. Uglavnom je bila druga ili treća. Nakon toga pevala je na svadbama, krštenjima i drugim privatnim zabavama pa je za nju čulo mnogo ljudi. Naučila je više pesama i svojim glasom svaki put iznova oduševljavala publiku.

Pošto se sa 17 i po godina udala za harmonikaša s kojim je nekoliko puta pre toga nastupala i sa 18 godina rodila dete, Suzana je morala nakratko da prestane da peva i da se posveti bebi. Ubrzo je shvatila da taj brak ne može da funkcionše pa se vratila u roditeljsku kuću zajedno sa sinom.

Roditelji su joj pomogli da vanredno završi srednju školu i položi vozački ispit, a kada je Danijel malo porastao ponovo je počela da nastupa na veseljima. Otac ju je redovno vozio na nastupe, a na jednom od njih upoznala je legendarnog Boru Dugića, koji je odmah uvideo njen talenat i obećao joj da će joj pomoći da snimi pesmu koju je lično napisao.

Suzana kaže da je tada nastupala na svadbama koje su trajale danima i uvek je rado „uskakala“ da zameni iskusnije i cenjenije kolege. To se mnogima svidelo, a kada je uspela da skupi novac javila se Dugiću koji joj je pomogao da snimi pesmu „Maramče svileno“. Te 1993. godine je od potpuno anonimne pevačice, postala ona čiji glas se mogao čuti i na radiju.

Iste godine je snimila album „Nekad si mi bio nada“ u izdanju izdavačke kuće „Diskos“. Na albumu se našlo osam pesama. Tekstove i muziku za dve pesme napisao je Bora Dugić, a za četiri Marko Glišić. Kontrabas je svirao Miša Blam, klarinet Boki Milošević, a klavijature Slobodan Marković. Veliki uspeh postigle su pesme „Sele Jele, što se ne udaješ“, „Nekad si mi bio nada“, „Kaži mi, kaži“ i druge.

Već 1994. godine Suzana Jovanović je objavila drugi album pod naslovom „Rođeni u pravo vreme“ koji je uradila u saradnji s Miletom M. Ilićem poznatijim kao Mile Bas, osnivačem „Južnog vetra“. Kada je tek počela da sarađuje sa Južnim vetrom kaže da je imala ogromnu tremu, jer su njihovi pevači Šemsa Suljaković, Dragana Mirković, Mile Kitić i drugi u to vreme „žarili i palili“ širom Srbije. Uprkos tome, Suzana se dobro snašla, a naslovna pesma postala je veliki hit, koji se i danas vrlo rado sluša. Ovaj album se smatra jednim od najuspešnijih u njenoj karijeri.

Tradiciju da svake godine objavljuje novi album Jovanovićeva je nastavila i dalje, pa je 1995. godine sa Južnim Vetrom objavila album „Poslaću ti ljubav“. Naslovna pesma je doživela veliki uspeh. Muziku potpisuje Mile Bas, a tekst Miodrag Radomirović. Na tom albumu našle su se i pesme „Daleka zemlja“, „Sto dukata, jedna želja“, „Nisam više ona žena“, „Ne budi me“, „Crni čovek“, „Evo dođe leto“ i druge.

I dalje je nastavila saradnju s Južnim vetrom, pa se 1996. godine u prodaji pojavio njen četvrti album pod imenom „Ko me jednom prevari“. Na njemu je bilo osam pesama, a muziku i aranžman su potpisali Mile Bas i Branislav Vasić. Tekstove su pisali Tešo Mrkonjić, Miodrag Radomirović i drugi. Osim naslovne pesme, veliku popularnost stekla je pesma „Baš takvog te volim“ i „Oteću te nekoj“.

Sledeće godine je prekinula saradnju s Južnim vetrom i počela da sarađuje sa produkcijskom kućom „ZAM“. Te godine snimila je album „Plakala bih i bez suza“. I na ovom albumu je bilo osam pesama, a upravo je „Plakala bih i bez suza“ bila jedna od najslušanijih na radiju i televiziji. Osim te pesme, veliku popularnost su stekle numere „Zavodnik“, „Imati pa nemati“, „Džabe care“ i „Ne sme ništa da me slomi“.

Godine 1998. je izdala sedmi album pod nazivom „Didarla“. Na njemu se našlo deset pesama, a najslušanija je bila upravo naslovna pesma veoma veselog ritma. Osim nje veoma popularne su bile i „Sanjaš li me bar ponekad“, „Šta si sanjao mili brate“ i druge.

Naredne godine započinje saradnju s „Grand produkcijom“ u čijem izdanju se u prodaji pojavio njen osmi album pod naslovom „Prsten sudbine“. Na njemu su se našle pesme „Đavo“, „Baš me briga“, „Princ“, „Caru carevo“, „Častiću te tugom“ i druge. Suzana se ovim pesmama nije odmakla od stila pevanja koji je godinama gajila, ali je, posredstvom kvalitetnije tehnologije i zvuk bio mnogo bolji.

Posle toga je napravila kraću diskogafsku pauzu, pa je novi album pod nazvom „Blago za robiju“, takođe u izdanju „Granda“. I na njemu je bilo osam pesama, a slušaoce su posebno oduševile pesme „Neću niko da me žali“, „I da mogu što ne mogu“, „Baksuze“ i druge.

Deveti muzički album Suzana Jovanović je objavila 2002. godine. Reč je o albumu „Ne izlazi sunce zbog tebe“ u izdanju „Grand produkcije“. Osim naslovne pesme veliku popularnost stekle su numere „Plavuša“, „Sokole“, „Prosjak“, „Pusti me da verujem“.

Posle osam godina pauze kada je odlučila potpuno da se posveti porodici i deci, Suzana je deseti studijski album objavila 2010. godine pod naslovom „Ludilo“. Sledeći tradiciju pevačica je i na ovaj album uvrstila osam pesama za koje je većinu tekstova napisala Marina Tucaković. Muziku i aranžman radili su Nino i Alen Ademović. Prateće vokale pevaju mlade zvezde „Granda“ Bane Mojićević i Jelena Selakov.

Ovo je ujedno bio Suzanin poslednji album, jer je 2012. godine objavila singl „Tetovaža“, a sledeće godine „Odavno ti nisam dobra“. Singl „Amajlija“ objavila je 2015. godine takođe u izdanju „Grand produkcije“, a dve godine kasnije izašla je pesma „Ti si meni sve“.

Na pitanje novinara zašto je napravila tako dugu pauzu u muzičkoj karijeri, Suzana odgovara da je to uradila zbog svog supruga i dece, te dodaje da se nikada nije pokajala jer joj je porodica sve u životu.

Privatni život

Suzana Jovanović važi za jednu od najlepših, ali i najskromnijih narodnih pevačica u Srbiji. Premda je bila pomalo stidljivo dete, ljubav prema muzici prevladala je svaki strah od javnog nastupa. Počela je da peva sa 14 godina. Pevala je na svadbama, venčanjima i ispraćajima, a na jednom od njih je upoznala svog prvog supruga. Nakon tri meseca veze odlučili su da se venčaju. U tom momentu ona je imala 17 i po godina. Već sa 18 godina rodila je sina Danijela, te se ubrzo i razišla sa suprugom i vratila u porodični dom.

Dok je Suzana vanredno završavala trgovačku školu, polagala ispite i pevala, njeni roditelji su čuvali Danijela. Kada je preselila u Beograd i počela da snima albume dečak je ostao u Ralji sa bakom i dedom kako bi završio školu.

Godine 1996. je u jednom studiju upoznala Sašu Popovića, bivšeg člana grupe Slatki greh koji je u to vreme radio u „ZAM“ produkciji. Suzana je snimala spot za pesmu, a Saša je na nagovor drugarice došao da je posluša. Posle toga su se sreli u jednom restoranu gde je ona pevala. Saša je naručivao pesme, te ponovo joj poslao broj svog telefona da mu se javi.

Pošto nije imala vlastiti auto pevačica je na svirke išla sa prijateljima. Jedne večeri morala je da stigne na svadbu u Jagodinu, ali nije imala prevoz pa je pozvala Popovića. On ju je odvezao u Jagodinu i na rastanku je poljubio u obraz. Kako kaže, tada su počeli da izlaze, a nakon nekog vremena su počeli i da žive zajedno.

Ubrzo se Suzana sa sinom Danijelom doselila u Popovićev dom na Bežanijskoj kosi i počeli su da žive kao porodica. Saša ju je zaprosio u Novom Sadu odvevši je kod svog prijatelja u zlataru i rekavši joj da sebi izabere verenički prsten, pre nego što se predomisli. Venčali su se u beogradskom hotelu „Interkontinental“ 1997. godine, a kuma na svadbi je bila Lepa Brena. Osim nje, ovom venčanju su prisustvovale velike muzičke zvezde u Srbiji.

8. marta 1999. godine, pred samo bombardovanje Beograda Suzana je rodila ćerku Aleksandru. Zbog svoje dece odlučila je da napravi pauzu u muzici. Želela je da njena deca odrastaju sa njom, a ne sa dadiljama. Osim toga, htela je da u svom domu napravi zdravu porodičnu atmosferu i da Sašu sa čestih službenih putovanja dočeka kod kuće. Kaže da joj je veoma drago što je njen suprug prihvatio Danijela kao rođenog sina. On je završio fakultet u Ljubljani i trenutno radi kao ton-majstor u „Grandu“. Ni Danijel, niti Aleksandra ne vole javno da se eksponiraju, te se trude da svoj privatni život drže daleko od očiju javnosti uprkos slavi njihovih roditelja.

Bez obzira na zavidnu karijeru i veliku popularnost koju ona i njen suprug imaju, za Suzanu mnoge kolege i novinari kažu da je vrlo dobra, poštena i skromna osoba. Kaže da ne voli da je prisutna u medijima, te da bi na televiziji volela da gostuje samo kad objavi neku novu pesmu ili ima šta novo da kaže.

Diskografija

Albumi

• 1993. Nekad si mi bio nada
• 1994. Rođeni u pravo vreme
• 1995. Poslaću ti ljubav
• 1996. Ko me jednom prevari
• 1997. Plakala bih i bez suza
• 1998. Didarla
• 1999. Prsten sudbine
• 2001. Blago za robiju
• 2002. Ne izlazi sunce zbog tebe
• 2010. Ludilo

Singlovi

• 2012. Tetovaža
• 2013. Odavno ti nisam dobra
• 2015. Amajlija
• 2017. Ti si meni sve