Stoja

Biografija

Stojanka Novaković poznatija kao Stoja je srpska pop-folk pevačica. Rođena je 4. juna 1972. godine u selu Perlez nedaleko od Zrenjanina. Sa suprugom Igorom Jovanovićem živi u naselju Bežanijska kosa u Beogradu.

Prvi album objavila je 1998. godine, a veliku popularnost je stekla 2000-ih pesmama „Ćiki, ćiki“, „Neću da ostarim“, „Samo“, „Evropa“, „Moj život je moje blago“, „Starija“, „Metak“, „Do gole kože“, „Splav“, „Bela ciganka“ i drugima. Snimila je četiri dueta. Pesmu „Biću tvoja“ otpevala je sa Đanijem, „Gde god pođem tebi idem“ sa Dadom Polumentom, a „Muzika“ sa Dejanom Matićem. 2018. godine je sa Cobijem snimila pesmu „Čista hemija.

U dosadašnjoj karijeri objavila je deset albuma i 12 singlova, te osvajala brojne nagrade u Srbiji i regionu. 2000. godine je proglašena folk pevačicom godine, te dve godine zaredom dobijala nagrade za rekordne tiraže.

Iz braka sa prvim suprugom ima sina Milana.

Detinjstvo i obrazovanje

Stojanka Novaković je rođena 1972. godine u selu Perlez u blizini Zrenjanina. Njen otac Milan je poreklom iz sela Pukuš pored Lopara u Bosni i Hercegovini, a majka Katica je Vojvođanka. Ima mlađeg brata.

U jednom intervjuu kazala je da je imala bezbrižno i zdravo detinjstvo. Njeni roditelji su bili strogi i znao se „red“, kada se uči, kada se pomaže u kući, a kada je vreme za igru. Priznaje da je bila tvrdoglava i nestašna, ali da je bila očeva miljenica pa joj je ponekad „pogledao kroz prste“. Oduvek je volela izazove i nije maštala o braku, deci i porodici, nego o tome da se skloni iz siromaštva u kome je živela.

Pamti srećne i tužne trenutke iz tog perioda, a jednom prilikom je ispričala anegdotu koja joj je ostala urezana u sećanju. Naime, bez dopuštenja roditelja otišla je u park sa drugarima. Svirala se gitara i pevalo se, a onda je zapalila i prvu cigaretu. Tada su naišli njeni mama i tata, a otac joj je pred svima udario šamar i odveo je kući. Kaže da ju je od batina spasila baka, očeva majka koja nije mogla da veruje da je njena mezimica zapalila cigaretu.

Duboko u sećanju ostala je očeva pesma koja se čula iz dvorišta kada nešto radi ili sedi sa društvom. On je pevao sevdalinke, a premda je u tom periodu ona slušala zabavnu muziku poput Marine Perazić, Bajage, Bijelog dugmeta i Madone (Madonna Louise Ciccone), svidelo joj se to što čuje. Cela porodica s majčine i očeve strane bila je muzikalna. Očeva familija je lepo pevala, a majčini rođaci svirali razne instrumente.

Njen talenat prva je primetila učiteljica Sida, iz osnovne škole u Perlezu. Predložila ju je za solistu na takmičenju za učenike od prvog do četvrtog razreda. Njena učiteljica nije se složila sa predlogom da Stoja predstavlja njihovu školu, jer je favorizovala drugu devojčicu iz imućnije porodice. Ipak, Sida je bila uporna, pa je ona izabrana za solistu. Dobila je zadatak da pripremi pesmicu „Miš je dobio grip“, te je sa ocem celu noć pripremala nastup. Njena škola je na tom takmičenju osvojila prvo mesto.

Nastavnica muzičkog joj je kasnije obećala da će tokom cele godine dobijati petice ukoliko bude vežbala i predstavljala svoju školu na takmičenjima. Stoja se složila, ali nije ispoštovala dogovor, jer su je zanimale druge stvari. Par dana pred nastup bi pevala na časovima i uvek osvajala prve nagrade.

Nakon što je završila osnovnu školu u Perlezu, upisala je srednju Trgovačku školu u Zrenjaninu. Premda joj je učenje dobro išlo više su je interesovala druženja sa vršnjacima u parku. Tvrdoglava i samouverena često je bežala od stvarnosti, ali nikada nije roditeljima pravila probleme. Vraćala se kući na vreme i ispunjavala svoje obaveze.

Iako se sa 16 godina udala, a već sledeće godine ostala trudna, uspela je da završi srednju školu.

Karijera

Stojina muzička karijera počela je sasvim spontano. Iako je volela muziku i znala je da lepo peva, nije imala nameru da se u životu bavi tim poslom. Ipak, prelomni trenutak desio se na slavi u selu Farkaždin kada ju je drugarica Zorana prijavila da s orkestrom otpeva par pesama. Premda je znala reči samo dve pesme oduševila je prisutne, te sa članovima orkestra podelila zarađen novac. Priznala je svom suprugu šta se desilo, ali čvrsto odlučila da se neće time baviti.

Međutim, šef istog orkestra ju je kasnije pronašao i pitao njenog muža da li Stoja može da nastupa s njima u lokalnim restoranima i kafanama. On je to na početku odbio, ali je na njeno insistiranje ipak pristao. Posao je išao dobro, a kako kaže, iako je imala porodicu i dete, nikada nisu osetili da se ona bavi poslom zbog koga je često odsutna. Noću je pevala, a danju brinula o Milanu.

Kada je njen suprug stradao u saobraćajnoj nesreći, ostala je sama na ulici sa sinom. Stanovala je kod drugarice koja je brinula o Milanu dok Stoja nastupa. Postepeno je njen bend Cipiripi počeo da dobija ponude za nastupe van njihovog sela. Svirali su u kafanama, restoranima i diskotekama, te zabavljali goste na ispraćajima i svadbama.

Početkom 1997. godine je u jednom restoranu u beogradskom prigradskom naselju Borča upoznala kompozitora i aranžera Stevu Simeunovića. On joj je predložio da se preseli iz Novog Sada gde je tada sa sinom živela u Beograd i da počne profesionalno da se bavi pevanjem. Uporno ga je odbijala, ali je na kraju popustila i pristala da nastupi na Šumadijskom saboru u Aranđelovcu s njegovom pesmom „Na tebe me kamen, srce, podseća“. Osvojili su pet od šest nagrada i tada je shvatila da bi trebala da prihvati Stevin predlog.

Preselila se sa sinom u Beograd i počela da snima album. Prvi album pod naslovom „Kako je meni sada“ objavila je 1998. godine u izdanju Produkcijske kuće „Lazarević Production“. Na njemu se našlo devet pesama, uključujući i naslovnu numeru, a većinu njih su napisali Steva Simeunović i Goran Ratković.

Nastavila je da s orkestrom nastupa na svadbama, ispraćajima i krštenjima, a nakon nekog vremena pružila joj se prilika da sa sinom odseli u Australiju. Milan je nastavio da se školuje tamo, a Stoja je upisala školu engleskog jezika kako bi što lakše pronašla posao.

Par meseci kasnije Simeunović ju je pozvao da se vrati u Beograd, jer su Saša Popović i Lepa Brena osnovali novu Produkcijsku kuću pod imenom „Grand“ i žele da Stoja snimi album. Odlučila je da pristane, te se vratila u Srbiju i za „Grand“ snimila pesmu „Ćiki, ćiki“ koja je doživela veliku popularnost. Kako sama pevačica kaže, u to vreme se mnogo razlikovala od folk zvezda u Srbiji. Nije nosila kratke suknje, niti dekoltee, ali je njena energija privlačila pažnju.

Iste, 1999. godine snimila je album „Ćiki, ćiki“ na kome je bilo osam pesama. Najveću popularnost stekle su naslovna pesma i numera „Neću da ostarim“. Usledili su televizijski nastupi, za koje priznaje da su joj nisu bili dragi, ali je interesovanje za nju bilo sve veće. Uprkos burnoj godini na političkom i socijalnom planu, Stoja je nastupala širom Srbije i BiH.

Drugi studijski album izdala je 2000. godine pod imenom „Sama“. Na njemu se našlo osam novih pesama i četiri bonus verzije sa prethodnog albuma. Naslovna pesma je oduševila slušaoce, te doživela veći uspeh od prethodnog hita. Iste godine Stoja je proglašena folk pevačicom godine. 2001. godine osvojila je nagradu „Oskar popularnost“ u kategoriji „najbolji tiraž godine“.

Album „Evropa“ izašao je 2002. godine, a naslovna pesma je stekla veliku popularnost u Srbiji i dijaspori. Usledili su koncerti i nastupi u Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj te drugim evropskim zemljama. Osim naslovne pesme dobru slušanost imale su i pesme „Idi, nek` te sreća prati“, „Umri“ i druge, a s obzirom da je i na taj album uvrstila prethodne hitove, slušaoci su mogli da se podsete pesama „Samo“, „Neću da ostarim“ i drugih.

Sledeći, peti po redu studijski album objavila je 2003. godine pod imenom „Zakletva“. I tada je publiku počastila s osam novih pesama, među kojima su se izdvojile „Živeo“, „Da zavolim ludo“, „Samo idi“ i druge.

Nakon toga došlo je do novog zaokreta u njenoj karijeri. Odlučila je da potpuno promeni izgled, smršala je više do dvadeset kilograma, ofarbala se u plavo i objavila baladu „Starija“ koja je predstavljala nešto sasvim drugačije od pesama koje je ranije pevala. Istoimeni album se na tržištu našao 2004. godine, a osim naslovne pesme, slušane su bile i „Dijamanti“, „Da sečeš vene“ i druge. „Starija“ je proglašen folk albumom godine.

Dve godine kasnije objavila je sedmi studijski album pod naslovom „Metak“. Na njemu je bilo osam novih pesama, uključujući duet sa Šakom Polumentom pod nazivom „Gde god pođem tebi idem“. I naslovna i duetska pesma su dobro prihvaćene od strane publike. Te godine Stoja je u BiH proglašena najboljom folk pevačicom, a njena pesma „Metak“ je osvojila nagradu „Beogradski pobednik“.

Godine 2008. izdala je album „Do gole kože“ u izdanju Produkcijske kuće „Grand“. S ovog albuma se izdvojila naslovna pesma i numera „Kučka“ za koje je Stoja objavila atraktivne spotove. Deveti studijski album na tržištu se našao već sledeće godine pod naslovom „Naj, naj“. Najtraženije pesme sa tog albuma su „Da li si za seks“, „Zamalo“, „Jača nego pre“, „Naj, naj“ i druge.

Singl „Kakva sam takva sam“ promovisala je 2010. godine. Muziku i aranžman je pisao Slavko Stefanović Slavkoni, a tekst dvojac Vlada i Čarli. Pesma je dobila i svoj muzički spot koji je na „Ju Tjubu“ („You Tube“) pregledan nekoliko miliona puta. Tri godine kasnije ova numera našla se na albumu „Nije da nije“, koga su obeležile pesme „Pare, pare“, „Šuki, šuki“ i „Hoću pesmu, hoću lom“. Ovaj album objavila je Produkcijska kuća „BN Music“.

4. novembra 2013. godine objavila je singl „Bela ciganka“ za koju kaže da predstavlja šaljivu pesmu koju publika nije odmah dobro prihvatila. Prošlo je skoro godinu dana dok pesma nije naišla na reakciju kakvu je pevačica očekivala. Muziku i aranžman je pisao Steva Simeonović, a tekst Aleksandar Kobac. Za pet godina pesmu je na „Ju Tjubu“ preslušalo više od 80 miliona ljudi.

Singl „Ola, Ola“ izašao je u maju 2014. godine, a premijerno je prikazan na bijeljinskoj Televiziji „BN“. Muziku, aranžman i tekst ponovo potpisuje ista ekipa saradnika. Ponovili su saradnju i na pesmi „Takvog dečka hoću ja“ koji je objavljen u oktobru iste godine.

„BN Music“ je u februaru 2015. objavio njen singl „Lila, Lila“. Stoja je i za ovu pesmu angažovala provereno dobar tim saradnika, pa uspeh nije izostao. Numera je na „Ju Tjubu“ do sada pregledana više od 10 miliona puta.

U oktobru iste godine predstavila je singl „Kao ovde nigde nije“ koji je postao jedna od najtraženijih pesama na nastupima u inostranstvu. Usledile su turneje širom Evrope, a za svoje slušaoce u Sofiji priredila je veliki koncert kome je prisustvovalo više od 18 hiljada ljudi.

1.maja 2016. godine izdala je singl „Ponovo“, a 20. oktobra „Ko preživi neka priča“. Kako kaže, pesme su namenjene jakim ženama kao što je i ona sama, ali i onima koji vole društvo i kafanu. Mediji su polovinom 2016. godine objavili informaciju da je pevačica pokrenula vlastiti blog, a prvi tekst koji je objavila govori o samim počecima njene karijere. Blog stoja.rs više nije dostupan na internetu.

Novi singl pod naslovom „Bomba“ Stoja je premijerno otpevala 19. februara 2017. godine u emisiji „Zvezde Granda Specijal“. Time je potvrdila da se nakon nekoliko godina vratila u Produkcijsku kuću „Grand“, te potvrdila novinarima da između nje i Saše Popovića, direktora ove kuće nikada nije bilo nesporazuma. Pesmu prati zanimljiv spot u kome joj društvo prave profesionalni plesači i plesačice.

Sa mladim pevačima Reljom Popovićem i Slobodanom Veljkovićem Cobijem je u aprilu predstavila pesmu „Samo jako“. U jednoj emisiji je priznala da joj ta vrsta muzike do sada nije bila bliska, ali je odlučila da podrži drage kolege. Saradnja je urodila plodom, a pesma na „Ju Tjubu“ „zaradila“ 42 miliona pregleda.

Cobi i Stoja su u maju 2018. godine objavili duet „Čista hemija“, čiji tekst su pisali Petar Lugonja i Vukašin Jasnić, a muziku i aranžman Veljković. Pesma je podelila Stojine obožavaoce na one kojima se sviđa i one koji misle da ona treba da se vrati muzici koju je radila pre nekoliko godina.

Privatni život

Stojanka Novaković je rođena 1972. godine u selu Perlez kod Zrenjanina. Tu je završila osnovnu školu, a nakon toga upisala Trgovačku školu u Zrenjaninu. U 16. godini se udala, a u 17. rodila sina Milana. Dve godine kasnije njen suprug je poginuo u saobraćajnoj nesreći, a Stoja i njen sin morali su da napuste porodičnu kuću. Pevačica ne krije da je ta godina bila najteža u njenom životu. Uz pomoć prijatelja uspela je da radi i prehranjuje sina, a 1998. godine su odselili u Australiju.

Ipak, brzo nakon odlaska je na nagovor prijatelja odlučila da se vrati u Srbiju. Posle izlaska drugog albuma stekla je status folk zvezde. Od 2007. godine živi u Beogradu, a sledeće godine odlučila je da kršteno ime Stojanka promeni u Stoja po kome je postala prepoznatljiva.

Stoja ne krije da je jedno vreme bila u vrlo lošim odnosima s ocem, a razlog za to je njena odluka da život posveti pevanju. On je bio razočaran jer je oduvek želeo da njegova ćerka bude školovan muzičar, predavač u nekoj školi ili fakultetu. Ipak, na insistiranje majke Katice, Stoja i njen otac su se pomirili, a on je prihvatio njenu profesiju i uspeh koji je postigla.

Kako kaže, najbolji prijatelji u životu su joj bili roditelji, a danas je to njen sin. 2003. godine je u domu svog prijatelja upoznala arhitektu Igora Jovanovića. Sledeće godine su počeli da se zabavljaju, a venčali su se 1. novembra 2009. godine. Par živi u beogradskom naselju Bežanijska kosa. Iako se ne pojavljuje često na društvenim događajima, pevačica kaže da Igor igra jednu od najznačajnijih uloga u izgradnji njene karijere.

S obzirom na popularnost, folk zvezda je neretko bila meta srpskih tabloida. Posebno je bila zanimljiva novinarima žute štampe kada je pred izlazak albuma „Metak“ izgubila više od dvadeset kilograma, povećala grudi i promenila boju kose. Mnogo se spekulisalo da je izvadila rebro kako bi postigla što uži struk. Pevačica je nekoliko godina kasnije demantovala informacije da se podvrgla toj vrsti operacije, te da je čak izvadila i silikon iz grudi jer joj je stvarao ozbiljne zdravstvene probleme.

Diskografija

Albumi

• 1988. Kako je meni sada
• 1999. Ćiki, Ćiki
• 2000. Samo
• 2001. Evropa
• 2003. Zakletva
• 2004. Starija
• 2006. Metak
• 2008. Do gole kože
• 2009. Naj, naj
• 2013. Nije da nije

Singlovi

• 2010. Kakva sam, takva sam
• 2013. Bela ciganka
• 2014. Takvog dečka hoću ja
• 2014. Ola, Ola
• 2015. Lila, lila
• 2015. Kao ovde nigde nije
• 2016. Ponovo
• 2016. Ko preživi neka priča
• 2017. Samo jako (sa Reljom Popovićem i Cobijem)
• 2017. Bomba
• 2018. Čista hemija (duet sa Cobijem)

Kompilacije

• 2004. Viki, Dara, Seka i Stoja – 4 dame
• 2005. Stoja i Sejo Kalač
• 2007. The Best of Stoja
• 2015. Kao ovde nigde nije/Bela ciganka

Nagrade i priznanja

• 2000. godine proglašena folk pevačicom godine
• 2001. godine osvojila nagradu „Oskar popularnosti“ u kategoriji „najveći tiraž“
• 2002. godine osvojila nagradu za najveći tiraž na Festivalu „YU dani estrade“
• 2004. godine album „Starija“ proglašen folk albumom godine
• 2005. godine proglašena folk pevačicom godine u BiH
• 2005. godine pesma „Starija“ izabrana za pesmu godine
• 2006. godine u Čačku proglašena pevačicom godine