Srećko Šušić

Biografija

Srećko Šušić je srpski pevač narodne i folk muzike koji je popularnost stekao devedesetih godina prošlog veka pesmama „Ulica rađa grešnike“, „Rođena si za kraljicu“, „Umro bih na tvojim rukama“, „Bacio bih sve niz reku“, „Živi u samoći“ i drugima. Rođen je 4. novembra 1956. u Kraljevu, gde i danas živi i radi.

Muzičku karijeru je započeo saradnjom sa Miodragom M. Ilićem, poznatijim kao Mile Bas. Srećko je bio jedan od pevača Južnog vetra i većinu svojih albuma je snimio sa tom grupom.

Prvu ploču je objavio 1992. godine. Na njoj je bila pesma „Ulica rađa grešnike“ koja je za vrlo kratko vreme postala veliki hit.

Usledili su albumi „Za dobra stara vremena“, „Ne leti, crni gavrane“, „Nismo iz istog sveta“, „Ranjeno srce“, „Krčmarica“, „Umro bih na tvojim rukama“ i „Potraži me“. Poslednji CD Srećko Šušić je objavio 2003. godine pod naslovom „Devet života“.

Više od petnaest godina nije snimao nove materijale, ali potražnja za njim ne jenjava, pa redovno peva u klubovima, kafićima i restoranima u Srbiji i inostranstvu. Sa novom pesmom pod naslovom „Boginja ljubavi“ se 2014. godine pojavio na Festivalu „Lira“, te osvojio prvu nagradu publike.

Karijera

Srećko Šušić je rođen u Kraljevu, a pre nego što se otisnuo u pevačke vode, radio je u administraciji lokalne skupštine.

Na srpskoj muzičkoj sceni prvi put se pojavio 1992. godine kada se u prodaji našao njegov album „Ulica rađa grešnike“ koji je snimio sa Miletom Basom i njegovim Južnim vetrom.

Na tom prvom albumu su bile i numere „Bacio bih sve niz reku“, „To mi je od Boga“, „Ako srca nemaš, idi“, „Ti si moja sudbina“, „Čuvaj se malena“ i druge.

Tekstove, muziku i aranžmane su, pored Mileta Basa pisali i Bogdan Kostadinović, Nikola Grbić, Miodrag Radomirović, Branislav Vasić i drugi, a tu prvu ploču objavila je Diskografska kuća „Discos“.

Naslovna pesma donela mu je veliku prepoznatljivost i popularnost, a slušane su bile i numere „Bacio bih sve niz rijeku“ i „Čuvaj se malena“.

Već naredne godine Šušić je objavio ploču pod naslovom „Za dobra stara vremena“ na kojoj su bile pesme „Garo, garava“, „Reke dalje teku“, „Za dobra stara vremena“, „Snežana“ i druge.

Posebno se izdvojila numera „Rođena si za kraljicu“ koji mnogi i danas rado slušaju. Šušić nije menjao saradnike pa su većinu tekstova pisali Radomirović i Grbić, a aranžmana Mile Bas i Branislav Vasić.

Treći studijski album je objavio 1994. godine pod naslovom „Ne leti, crni gavrane“ koji se sastojao iz pesama „Gde smo bili ja i ti“, „Za mene rođena“, „Hajde da ruke spojimo“, „Ja u ljubav ne verujem“, „Što si takav, živote“ i drugima.

Zanimljivo je to što je na poleđini kasete bio kalendar za tekuću, 1994. godinu.

Tradiciju da svake godine izdaju novi materijal, Šušić i Južni vetar nisu prekinuli ni 1995. godine kada se u prodaji našla kaseta „Nismo iz istog sveta“.

Pored naslovne, na njoj su bile i numere „Znaš li, majko“, „Ti si moja devojka“, „Neću ti nikad slomiti srce“, „Kuda idu srećni ljudi“ i druge. Pored već proverene ekipe, među saradnicima na tekstovima za pesme našli su se i Bogdan Kostadinović, Ksenija Jurić i Mirsad Mulić.

Šestu ploču Srećko Šušić i Južni vetar su objavili 1996. godine pod naslovom „Ranjeno srce“. Na njoj su bile numere „Zbog tebe se godine ne gube“, „Za rođendan sinu“, „Kuća puna zlata“, „Gde su oni dani“, „Otvori vrata i druge“.

Tekstove sa ovog albuma potpisuju Tešo Mrkonjić, Ksenija Jurić, Danka Stevanović, Mirsad Mulić i Miodrag Radomirović, dok su muziku i aranžmane radili Mile Bas i Branislav Vasić.

Usledilo je album „Krčmarica / Sve su maske pale“ na kome nisu bile samo njegove pesme, nego i numere koje su pevali drugi izvođači Južnog vetra, poput Šabana Bajramovića, Suzane Jovanović i Šemse Suljaković.

Dve godine diskografske pauze popunio je brojnim nastupima širom Srbije. Novi materijal je svetlo dana ugledao 1999. godine. Reč je o albumu „Umro bih na tvojim rukama“ na kome su bile pesme „Živi u samoći“, „Ti si tako mlada“, „Kafana mi majka bila“, „Slatka mala“, „Rastanak“ i druge.

Bio je ovo prvi album koji nije snimio sa Južnim vetrom, a čak tri pesme je Šušić sam napisao. Ovaj CD je objavila Diskografska kuća „Zam“.

Ponovo je napravio dvogodišnju pauzu, a osmi album objavio je 2001. godine pod naslovom „Potraži me“. Na njemu su se našle pesme „Sećam se…“, „Potraži me“, „Da si vino“, „Suza pođe“, „Bagrem cveta“, „Orao suri“ i druge.

Šušić je sam napisao numere „Čija li si sada“ i „Pijane usne“, dok su ostale tekstove, muziku i aranžmane pisali Goran Antunović, Zoran Ćuković, Miodrag Radomirović, Ljubo Kešelj i Tešo Mrkonjić.

CD sa pesmama „Devet života“, „Opa, opa, opasna“, „Veži me rukama“, „I od metka prođu rane“, „Kriva dok je živa“ i drugima je 2003. godine za domaće tržište objavila Diskografska kuća „Gold Music“.

Nakon toga pevač se potpuno povukao iz javnog života, ali ne i iz sveta muzike. Nastavio je da nastupa širom Srbije, Bosne i Hercegovine, ali i mnogim evropskim gradovima.

Na scenu se vratio 2014. godine kada je na festivalu „Lira“, koji organizuje Udruženje tekstopisaca Srbije izveo svoju pesmu „Boginja lepote“ i osvojio prvu nagradu publike.

Tim povodom je dao jedan od retkih intervjua u kome je istakao da se i dalje bavi muzikom, peva, komponuje i piše tekstove, ali da nije zastupljen u medijima.

Kao glavni razlog za to je naveo činjenicu da produkcijska kuća „Grand“ trenutno „drži monopol kod narodnjaka“, a ako pevač nije deo te produkcije nema ga ni u medijima, a i ne dobija često priliku da snima.

Tada je kazao da nikada nikoga nije molio za saradnju, niti se „laktao“ kako bi se za njega čulo. Važno mu je da publika i dalje voli i sluša njegove pesme.

Priznao je da honorari, s obzirom na medijsku izolaciju nisu onoliki koliki su bili, ali da uspeva da obezbedi egzistenciju za sebe i svoju porodicu.

Naglasio je da nije u lošim odnosima sa ljudima u „Grandu“, nego ga Saša Popović, prvi čovek te muzičke kuće nikada nije zvao da gostuje u njegovim emisijama, a on nije želeo da se nameće.

Osvrnuo se i na današnji trend u muzici koji je doveo do toga da se mladi pevači prvo pojave na televiziji, pa tek onda snimaju pesme, što je u vreme kada je on započinjao karijeru bilo nezamislivo.

Kazao je da se u vremenu hiperprodukcije više ne zna ko je šta snimio i da zato te pesme ne mogu da opstanu, za razliku od onih koje je pisao Mile Bas koje nemaju rok trajanja.

S obzirom na to da nije zastupljen u medijima, o privatnom životu Srećka Šušića zna se vrlo malo. Informacije kojima raspolažu mediji u Srbiji kažu da je već duže vreme u braku i da sa svojom porodicom živi u Kraljevu.

Beogradski mediji su u maju 2022. godine objavili deo njegovog intervjua u kome je potvrdio da od detinjstva boluje od cerebralne paralize koja mu je u poznijim godinama otežala život, pa pevač ne može da se kreće bez šaka. To ga, ipak, nije sprečilo da zapeva u jednom od prestoničkih restorana, ali i da redovno peva u Srbiji i inostranstvu.

Diskografija

Albumi

• 1992. Ulica rađa grešnike (sa Južnim vetrom)
• 1993. Za dobra stara vremena (sa Južnim vetrom)
• 1994. Ne leti, crni gavrane (sa Južnim vetrom)
• 1995. Nismo iz istog sveta (sa Južnim vetrom)
• 1996. Ranjeno srce (sa Južnim vetrom)
• 1997. Krčmarica / Sve su maske pale (Srećko Sušić, Šaban, Suzana, Mira, Šemsa i Južni vetar)
• 1999. Umro bih na tvojim rukama
• 2001. Potraži me

Kompilacije

• 2003. Devet života

Singlovi

• 2014. Boginja ljubavi

Festivali

• 2014. Lira

Reference

• http://folkoteka.org/intervju-srecko-susic-niko-nije-zvao-iz-granda-ja-necu-da-se-namecem/
• https://www.blic.rs/zabava/srecko-susic-iz-juznog-vetra-i-cerebralna-paraliza/dywvcq6